Da li želite da se izjasnimo?

Ne želim da se izjasnite.

Ne želite.
Hvala vam lepo.
Reč ima potpredsednica Vlade, ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, nisam možda vešta u Poslovniku ali sam pretrpela niz uvreda i kao i predsednica Skupštine i niz mojih kolega pretrpela i bacanje dimnih bombi i suzavaca i sve šta smo već pretrpeli u prethodnih godinu i ovde u narodnom domu.
Osvrnuću se kratko na par izlaganja. Opet kažem – sramno je da toliko narodni poslanici nisu upoznati i sa metodologijama i sa zvaničnim podacima i sa načinom obračuna i nominalnog i realnog BDP-a. Osvrnuću se kratko, mada je gospođa Tomić na vrlo lep način dala odgovore.
Znači, promenjena je metodologija koja se odnosi na anketu o radnoj snazi, odnosno promenjena je metodologija koja se odnosi na iskazivanje broja nezaposlenih, ali ono što nedvosmisleno jasno i ono što je uporedivo i ono što Republički zavod za statistiku koristi to jesu podaci CROS-a koji se odnose na Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koji nedvosmisleno pokazuju egzaktne podatke koji se tiču broja zaposlenih.
Ono što vi pokušavate sada da obmanjujete narod i naše građane da metodologije su promenjene, da nisu ispravne, da na taj način nešto prikrivamo zato što želite da prikrijete da je 2012. godine bilo milion i 800 hiljada zaposlenih, a da je 2025. godine preko dva miliona i 300 hiljada zaposlenih.
Ne možete da se pomirite sa uspesima politike Aleksandra Vučića i sa svim onim što radi od 2012. godine i sada na razne načine pokušavate da građane obmanjujete da su metodologije promenjene, da nije ispravan način prikazivanja podatak i slično.
Sledeća stvar na koju ću se osvrnuti i svakako ono što je egzaktno jeste činjenica da je 2012. godine stopa nezaposlenosti u našoj državi bila 25,9% dok je za drugi kvartal 2025. godine ona iznosila 8,25%.
Nominalni i realni BDP se izračunava u dinarima i prikazuje u fiskalnoj strategiji. Pozivam vas, obzirom da je u pitanju javno objavljeni dokument, imate ga i na sajtu Ministarstva finansija, bilo bi lepo i korisno svakako da kao narodni poslanik to pročitate i vidite da je u fiskalnoj strategiji i nominalni i realni BDP iskazan u dinarima.
Ono što je gospođa Tomić, i da ne ponavljam, vrlo lepo iskazala jeste činjenica da se Eurostat kako bi podaci bili uporedivi sa drugim zemljama naravno prikazuje u evrima i proverava svakako validnost i naših prikazanih podataka, ali vi hoćete da kažete da iako pored tri kontrolna faktora koja proveravaju validnost podataka koji se javno objavljuju, koji se prikazuju, koje mi svi sa ponosom ističemo, zato što jesu brojke za ponos.
Znači, i pored Eurostata i pored kontrole MMF-a i Svetske banke vi kažete opet da mi nekako obmanjujemo narod, što znači da vi kažete da Svetska banka, Eurostat i MMF, obmanjuje narod i mislim da većinska Srbija bi imala jedan adekvatan odgovor na ove vaše tvrdnje i vrlo su maliciozne kao sve što iznosite.
Naravno da podaci ne bi bili objavljeni na zvaničnom sajtu Eurostata da nisu zvanični a tu se nadovezujem i na onu kompetentnost koju ste spomenuli, kada je u pitanju i direktor Zavoda za statistiku, a imajući u vidu sve prethodno izneto i vaše opštine i poznavanje načina, obračuna i prikazivanja u kojim aktima kako i zašto je na sajtu Eurostata prikazano u evrima.
I ono čime ću završiti, uvažena predsedavajuća, jeste jedna činjenica koju ne možemo opovrgnuti, koju zvanični podaci svakako potvrđuju, da je 2012. godine BDP iznosio 33 milijardi evra i da ćemo 2025. godinu završiti sa 89 milijardi evra zvanično BDP i to je ono što vas boli i to je ono što ne znate više kako da prikrijete i zato pokušavate kroz izvrgavanje navodne izmene metodologije da prikrijete sve uspehe Aleksandra Vučića, počev od 2012. godine i prethodnih 11 meseci, kao odgovor na pitanje jednog od poslanika.
Nismo se bavili NIS samo prethodnih 11 meseci, a vi kažete nismo, bavili smo se prethodnih 13 godina i svim onim što ste vi do 2012. godine prodali, predali i otuđili. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Dragan Glamočić.

Zahvaljujem se uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, kao resornom ministru zaista nije mi prijatno da čujem da kada dođe na red Zakon o organskoj proizvodnji i službenim kontrolama, da o tome ne čujemo ništa, a pogotovo ako imamo u vidu da je organska proizvodnja jedan od najvažnijih pravaca održive poljoprivredne proizvodnje, da upravo ovim zakonom rešavamo problem koji mogu da uđu upravo naši proizvođači organske hrane, koji su izvoznici prvenstveno, i ubuduće zbog evropske regulative neće biti u mogućnosti tu specifikaciju da im obezbedi ovaj prerađivački industrija, nego će morati da osnuju svoje posebna pravna lica, odnosno zadruge i upravo zbog toga smo taj zakon i uradili.
Međutim ono što moram da demantujem, jedan od narodnih poslanika je izneo a to apsolutno nije tačno, da Srbija uvozi smeće i ne znam kako je to navedeno što se tiče Južne Amerike, možda se uvoz iz Južne Amerike pre 15, 20 godina ali to se apsolutno ne radi u prethodnim godinama.
Ono što je gospodin Rističević rekao, lepo i mi to stalno zaboravljamo, da Srbija što se tiče poljoprivrede zaista jeste jedna respektabilna država u ovim prostorima i da smo mi veći izvoznici daleko nego što smo uvoznici i da godišnje ostvarujemo suficit negde između 1.3 do 1,5 milijardi evra, što se kaže i moramo da budemo zadovoljni sa tim što se rešava vezano i za CEFTU i za otvoreni Balkan.
Prvo je nama stalo da te granice teku što brže zato što mnogo više mi izvozimo robe nego što uvozimo. Ali pošto je malo bilo priče o poljoprivredi iskoristio bih ovu priliku da se obratim našim građanima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima.
Još bih jednu konstataciju naveo. Uzeću ovo kao da kažemo, pozitivnu stvar, kad nije bilo priče o poljoprivedi. Uglavnom se iznosi nešto negativno itd. a ovo ne pominjanje poljoprivrede hajde da kažem, kao neku vrstu komplimenta, da nemamo većih problema u poljoprivredi pa smo prešli na neke druge grane.
Konkretno, što se tiče naših poljoprivrednika mogu da saopštim da ćemo ove nedelje raspisati, ostalo nam je još ukupno pet javnih poziva. Znači, sve ono što je zacrtano kako bi ispunili do kraja ove godine, ove nedelje će biti raspisana dva javna poziva. Javni poziv za nabavku mehanizacije i opreme i za biljnu i za stočarsku proizvodnju.
Znači, svi oni naši poljoprivredni proizvođači koji su ove godine u skladu sa Pravilnikom kupili bilo šta od opreme, mehanizacije itd. ostvariće pravo na povraćaj između 50 i 65% u zavisnosti od predela gde žive i to u maksimalnom iznosu do 1,5 miliona dinara.
Znači, nema one priče, kao što je bilo spekulacija u javnosti, gde su javni pozivi, neće ih biti itd. ali to je dobro na njihovu sreću jer poljoprivredni proizvođači veoma dobro znaju da se država veoma odgovorno ponaša, da svake godine raspisuje ove javne pozive. Tako će biti i ove godine i taj novac će im biti isplaćen kao što je bilo i svake druge godine.
Da ne bude nesporazuma, u godišnjem budžetu koliko god da je bilo kritika 221% je podignut budžet upravo za razvoj seoskih sredina, kako mi to često kažemo ruralni razvoj, ja tu reč ruralno nekako ne volim, to je razvoj naših sela. To su neki kritikovali. Ne, 220% će biti više para upravo za nabavku ove mehanizacije i za stočarstvo i za ratarstvo, naravno i za voćarstvo, za vinogradarstvo, za sve grane poljoprivrede.
Naredne nedelje će biti raspisano ostatak svih javnih poziva, samo ću ih nabrojati, biće raspisan poziv za genetičke resurse. Znači, to su ljudi koji žive uglavnom u našim najzabačenijim selima, koji gaje naše autohtone rase, oni će isto ostvariti pravo na povraćaj 50%, odnosno 60% koji žive u marginalnim područjima.
Dalje, biće raspisan javni poziv za podizanje višegodišnjeg zasada voća. To će imati naši voćari, znači, svi koji su ove godine investirali oni će imati pravo na povraćaj 50%, odnosno 60%. To su u pitanju bespovratna sredstva, znači, ako je neko uložio milion dinara dobiće od države Republike Srbije 500, odnosno 650 hiljada dinara.
Ko god misli da poljoprivreda dobija malo, naravno, ja kao resorni ministar bi uvek voleo da bude više, ali ne treba zaboraviti da je poljoprivreda nekada u BDP Republike Srbije učestvovala sa velikim procentima i desetak procenata, a dobijala je iz budžeta 3%, 4%.
Danas poljoprivreda Republike Srbije, ne zato što je loša, nego zato što su se razvile druge grane privrede učestvuje sa svega 3,6%, a iz budžeta dobija 7,1%, skoro duplo više. Naravno, da bih ja voleo da to bude više, ali znate kako, kad je budžet 100% da bi nekome dali moramo nekome drugome uzeti.
Mislim da je ovo prava mera, i naravno, moramo se u onom delu usmeriti gde je za nas najvažnije.
Dalje, pošto smo pričali, gospodin Rističević je izneo podatak da nemamo zadovoljavajući fond svinja, upravo, naredne nedelje izlazi konkurs, javni raspis za nabavku kvalitetnih priplodnih grla.
Znači, svi naši proizvođači koji su kupili ove godine i priplodne krmače i priplodne junice, i priplodne ovce, koze itd. isto imaju pravo na povraćaj isto 50%, 60% u maksimalnom iznosu za goveda do pet miliona dinara, pet miliona za bikove, tri miliona za ovce i koze.
Znači, na taj način povećavamo naš stočni fond svake godine. Morate imati u vidu da naredne godine će to biti moguće duplo više jer smo odvojili više nego duplo, 221% sredstava za tzv. seoski razvoj, ili kako još uvek većina kaže ruralni razvoj.
Naravno, ne treba zaboraviti čuvenu meru za 100.000 za svaku prvotelku. Tu neće biti javni raspis pošto je već konkurs za kvalitetna priplodna grla ove godine objavljen, nego će samo biti doneto adekvatno rešenje i svi ti ljudi koji su ostavili prvotelke i junice da bi povećali stočni fond dobiće 100.000 po svakoj junici.
Tako da apsolutno mislim da nema razloga da se ovde... Pominjemo neke druge stvari, mislim da treba da pričamo o poljoprivredi, treba da pričamo o našim proizvođačima. Naravno, i svaka kritika dobronamerna je dobrodošla. To će pomoći da budemo još bolji, da radimo još više, da poljoprivreda dobije još, ali da pričamo argumentovano, a da ne iznosimo stvari koje su često puta ovde i neistina.
Tako da se nadam da ćemo sutra imati priliku da više pričamo o aktuelnim stvarima, da više pričamo o poljoprivredi. Srbija je zemlja koja počinje polako da diže još više svoju proizvodnju i da se usklađuje sa tekovinama Evropske unije, jer ne trebamo zaboraviti da konkurencija će biti sve veća i veća, da moramo ljude pripremiti na tako nešto, da država ne može da zatvori granice, što se od nas veoma često zahteva zato što mi još uvek mnogo veći izvoznik nego što smo uvoznik. Zamislite mi da zatvorimo naše granice za nečije proizvode, pa da oni nama urade kontru, mi ćemo mnogo više izgubiti.
Moramo raditi na našoj produktivnosti, na našem opremanju. Zato i izdvajamo ova sredstva mnogo više za investicije, za opremu, za objekte. Naravno, moramo se izdvojiti i učiti nova znanja, ulagati u digitalne tehnologije. Jednostavno na taj način možemo biti konkuretni u Evropi, a samim tim i u svetu.
Hvala još jednom na pažnji.
Hvala.

Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih iskoristio priliku da na kraju današnjeg zasedanja samo odgovorim na par pitanja koja smo u prethodnom periodu imali od strane narodnih poslanika i raščistimo oko nekih nedoumica.
Prva je naknadna profesionalnih pripadnika Vojske Srbije kada je kopnena zona bezbednosti u pitanju. U skladu sa članom 32. stav 1. tačka 1. Pravilnika o naknadi putnih i drugih troškova i drugih primanja u Vojsci Srbije i odluke isplate i naknade za izvršavanje posebnih zadataka i aktivnosti na teritoriji Republike Srbije, u vezi sa slučajevima koji su posebno opasni po život i zdravlje ljudi, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije za izvršavanje posebnih zadataka i aktivnosti na teritoriji Republike Srbije neposredno angažovanim u preventivnom razmeštanju na pravcima koje izvode na teritoriji AP KiM kopnenoj zoni bezbednosti, radi očuvanja bezbednosti zaštite stanovništva pripada dnevna naknada i mesečna naknada.
Mesečna naknada se isplaćuje u skladu sa članom 36. Pravilnika profesionalnom pripadniku Vojske Srbije koji je na dužnosti u jedinicama, odnosno ustanovama Vojske Srbije na teritoriji na kojoj se služba vrši pod otežanim uslovima za efektivno vreme angažovanja pripada dnevna naknada u visini od 0,67% do 1,67% od osnovne plate.
Prosečna mesečna isplaćena naknada pod otežanim uslovima, recimo za septembar 2025. godine, po kategorijama iznosi: oficir – 12.042, dinara, podoficir – 9.186 dinara, profesionalni vojnik – 9.396 dinara, i vojni službenik – 7.076 dinara. Što je prosečno 9.337 dinara.
Profesionalni pripadnik Vojske Srbije u kopnenoj zoni bezbednosti dnevno prima u proseku 2.200 dinara. Najviše, pre 2012. godine je bilo 2.400 kada smo malo pre pričali o smanjenju dnevnica za službena putovanja na nivou čitave države, danas je to 2.200 dinara mesečno.
I u 2026. godini predviđeno je povećane i dnevne i mesečne naknade za angažovanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u kopnenoj zoni bezbednosti.
Takođe, napomenuo sam vam da u UTS tzv. ili uvećani troškovi stanovanja, oni ne pripadaju u punom iznosu da se nekome daju da bi mogao da plati kirije, jer neko može da ode kao većina nekih odavde u neke skupe stanove, tako da se oni daju i uvećavaju od 1. januara 2026. godine.
Takođe, bilo je pitanja šta smo preduzeli kada su u junu mesecu, 30. juna bili veliki požari na teritoriji opštine Golubac. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije preuzele su sve moguće mere i aktivnosti kako bi se vlasnicima oštećenih objekata pružila pomoć u otklanjanju posledica požara koji su se dogodile dana 30. juna 2025. godine u naselju Vinci opštine Golubac. Nakon sastanka sa meštanima naselja Vinci predstavnicima opštine Golubac, dana 15. avgusta 2025. godine, na kome su razmatrane mogućnosti pružanja pomoći Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u otklanjanju posledica požara, opština Golubac uputila je zahtev sa specifikacije potrebnog građevinskog materijala za ukupno 13 u požaru oštećenih objekata.
Napomenuću da mi u neposrednoj blizini, na neka četiri kilometara od ovog naselja Vinci imamo veliki poligon koji se zove „Peskovi“.
S obzirom da je utvrđeno da Vojska Srbije ima potrebnu drvnu građu i stolariju u materijalnim zalihama, a imajući u vidu dobru saradnju sa organima lokalne samouprave opštine Golubac, Ministarstvo odbrane iniciralo je donošenje zaključka Vlade od 9. oktobra 2025. godine u čiju su realizaciju opštine Golubac ustupljeni raspoloživi prozori, vrata, krovne grede i krovne letve u ukupnoj vrednosti od pet miliona dinara. Ostali građevinski materijal, crep, fert gredice i monta, koji je naveden u specifikaciji opštine Golubac, uz posredovanje ovog ministarstva, obezbeđen je iz donacija, ukupne vrednosti od tri miliona dinara.
Takođe, povodom navoda imenovanog narodnog poslanika u vezi vraćanja redovnog vojnog roka, ističemo da je istraživanje Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost pokazalo da je 74% građana za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, od čega se čak 75% ženskih ispitanika i 77% muških izjasnilo za uvođenje redovnog vojnog roka.
U vezi navoda da su tokom ove godine izgubljena dva mlada života u Vojsci Srbije, jer je na našu veliku žalost jedan profesionalni pripadnik Vojske preminuo tokom provere fizičke sposobnosti, dok je drugi preminuo od posledica povreda nakon doskoka sa padobranom, napominjemo da su to sve rizici povezani sa specifičnošću vojnog poziva. Naravno da svaki izgubljeni život proizvodi nesagledive posledice, kako za porodicu vojnika, tako i za Vojsku Srbije u celini, ali važno je znati da se ovakvi nemili događaji dešavaju i u svim drugim vojskama sveta prilikom izvođenja redovnih vojnih aktivnosti.
Upravo zbog ovakvih i drugih rizika, kao i izraženih psihofizičkih napora profesionalnih vojnika, njima je priznato pravo na vojni dodatak, beneficirani radni staž, a najnovijim izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije utvrđena su i prava na posebne nadoknade. Tako da je moje zadovoljstvo u toj meri veće da onog dana kada budete izglasali promene Zakona o Vojsci, imaćemo daleko zadovoljniji broj pripadnika Vojske Srbije.
Postavljeno je pitanje šta se to dešavalo 16. 11. u kopnenoj zoni bezbednosti, kada je otvorena vatra na patrolu Vojske Srbije iz pravca AP Kosovo i Metohije? Dešavalo se, od nove godine do današnjeg dana, je ukupno bio 181 incident u kopnenoj zoni bezbednosti i ono što je žalosno je da se niko nije do sada zabrinuo da od ovih 180 napada na Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane i napada na njene pripadnike, ali je uzeto kao relevantno ono što je iznela tzv. kosovska policija. Nije tada pogođen vojni pas, prijavljeno je javnom tužilaštvu nadležnom za teritoriju gde se desio incident i sve je urađeno u skladu sa zakonom. Tužilaštvo je ranije pokrenulo istragu, izvršen je uviđaj od strane MUP-a, tako da ja više o tome ne mogu da govorim. Naravno, o svemu ovome su upoznati i pripadnici KFOR-a kao jedini sa kojima Vojska Srbije održava svakodnevnu komunikaciju i zahvaljujem načelniku Generalštaba na velikom trudu koji čini da sa njima dnevno opšti.
Ono što moram da kažem, ministarka Mesarović je to spomenula, nezaposlenost 8,5, ali pošto su, žao mi je, izašli pripadnici jedne političke opcije koji su me pitali zašto se ja toliko sekiram za Kruševac i Rasinski okrug, pa sam im odgovorio da sam na neki način politički odgovoran za Rasinski okrug, samo da vam napomenem da na dan 1. 12. 2025. godine, na današnji dan, u Rasinskom okrugu je nezaposleno 13.990 lica, 6,7%. Ako vam kažem da je 2012. godine, dok su na vlasti bili ova dosovska vlast, u Kruševcu je bilo 38% nezaposlenih, onda je ovo rezultat sa kojim i Aleksandar Vučić i mi u SNS možemo da budemo ne zadovoljni nego prezadovoljni. Znači, ovo su brojevi koje ne mogu da ospore.
U Kruševcu je u ovom trenutku, na današnji dan, 6.271 nezaposlenih, 5,5%; Aleksandrovac 2.212, nažalost, još uvek mnogo, 10%, i preko republičkog proseka; Brus 1.263, što je 9,2%; Varvarin 834 lica, 5,8%; Trstenik, koji mene mnogo interesuje i do koga mi je mnogo stalo, 2.743, što je 7,6%; Ćićevac 667 lica ili 8,4%, nadamo se da će ovaj broj u Ćićevcu da se smanji. Ali, za Trstenik je jako bitno, 2000. godine, posle 5. oktobra je bilo nezaposleno 3.785 lica, 2012. godine u Trsteniku je bilo nezaposleno 5.152 lica, 2016. godine, kada su neki koji sada se zdušno ovde zalažu, zaboga, za te iste građane, je bilo 5.154 nezaposlenih. Pogledajte samo u ovih devet godina za koliko je vlast SNS smanjila nezaposlenost u Trsteniku. To mi je bilo jako bitno, zbog mojih komšija, prijatelja, i Rasinaca i Moravaca, da se čuju i ove cifre.
Obećao sam da budem u "Jumku" Vranje u sredu i dobićete izveštaj vezano za poslovanje "Jumka" Vranje, koje je jedna od sigurno nama u sektoru bezbednosti najbitnijih kompanija i njihov opstanak i njihov rad moraju da budu na listi prioriteta svih.
(Slobodan Petrović: Odakle vam podaci moje dokumentacije?)
Ne čujem vas.

Molim vas i upozoravam da ne dobacujete. Ovo je poslednje upozorenje.
(Slobodan Petrović dobacuje iz klupe.)
Šta ću uraditi? Izreći ću vam opomenu, nikakav problem.

Vi ste zaboravili da ste me više puta zajedno sa …
Ja sam vam se izvinio, ali sam vam rekao da ste me zajedno sa Draganom Nikolićem više puta sačekivali u Vranju i da ste mi tada kao predsednik omladine SNS više puta pričali o tome kakve su vam ideje, kakvi su planovi. To ste sve zaboravili, kao i da ste one večeri kada sam noću u 12.00 sati poslat od strane predsednika da preuzmem pečat i ključeve stranke, da ste tada otišli na jednu drugu stranu. Žao mi je, ali vi danas napadate sve one na koje smo mi jako ponosni, jer vam je krivo što su oni kod nas i što daju ovakve rezultate.
Ja sam prijatelj sa Sinišom Malim od 2000. godine, pa nemam šta da mu zamerim. Znači, jedan od najboljih ministara finansija koga je Srbija mogla da ima.
Sa Kenom sam imao političke sukobe i kada su bile poplave 2014. godine i sve, ali sam po rezultatima koje imao, vama samo može da bude žao što više nije kod vas nego što je na pravoj strani i u Srpskoj naprednoj stranci.
Drugo, uzmite rezultate jučerašnjih izbora iz Negotina, Mionice. Molim vas, pogledajte. Na listama su vam svi vaši politički prvaci. U Kruševcu je vaša lista stavila majku, ćerku, babu i oca. To su vam kandidati na listi, a ta ista je bila kod nas u SNS i onog momenta kada nije postavljena za direktore škole, otišla je da radi protiv nas. Bravo! Svaka čast! Super. Ako tako poimate politiku u Srbiji i ako treba da se vladamo, pa svaka čast. Zato vam građani Srbije ne opraštaju i juče ste imali priliku da vidite u ove tri opštine.
Moje je pravo da iskoristim priliku, predsednice Skupštine, da čestitam svim pripadnicima Srpske napredne stranke na izvanrednim rezultatima u ove tri lokalne samouprave.
Idemo dalje. Samo napred. Živela Srbija!