Hvala vam, ministre.
Idemo dalje.
Šta želite sada?
(Dušan Nikezić: Tražim reč po osnovu replike.)
Izvinite, šta želite? Repliku? Nije vam se obratio.
(Dušan Nikezić: Spomenuo me je.)
Rekao je „gospodine Nikeziću?“ Nije rekao „gospodine Nikeziću“, zato što sam eksplicitno zamolila da se ne obraća imenom i prezimenom. Nemojte, ali nemojte da pokušavate da, ali nemojte da pokušavate da me prevarite, malo je glupo, jel da? Složićete se?
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobodne i pravde.
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.
Izvolite, gospodine Nikeziću.

Hvala.
Vrlo kratko ministre. Nadležni ste da direktorku koja ne obavlja poslove koji su joj povereni, a to je da organizuje proces rada, da nju smenite i da postavite direktora koji će to da obavi. Ako kažete da vam je to u interesu, ali mi ne deluje da vam je to u interesu već devet meseci tamo držite direktorku koja to ne radi, već se bavi politikom, ono što ste rekli da ne želite.
Znači, ona se bavi politikom, ona daje otkaze, ona ne organizuje nastavu, ona dovodi neadekvatne zamene. Zbog nje deca gube časove, zbog nje je nastao ceo problem. Smenite je, postavite drugu direktorku ili direktora iz redova nastavnika i svi problemi će biti rešeni.
Što se tiče amandmana, jedan od ključnih problema statistike je nerealno izražavanje BDP i tu je Republički zavod za statistiku u tri navrata vršio reviziju BDP-a, uvek naviše, uvek samo u periodu ove vlasti. Tako da, mi danas imamo zahvaljujući statistici revidiran BDP koji je 20% viši nego što je bio.
Taj BDP se nerealno uvećava u svim vašim koruptivnim projektima, jer u BDP ulazi cena koju ste vi ugovorili. Nema veze što je prvo ugovoren Moravski Koridor za 400.000.000 evra, on u statistiku ulazi sa 2,4 milijarde evra. Isto tako i sa brzom saobraćajnicom Iverak-Lajkovac i sa drugim projektima koji onda nerealno izražavaju BDP u odnosu na koji se izražava...

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić. Izvolite.

Tako da imamo nerealno izraženi bruto domaći proizvod.
Isto tako, svi, a naročito Republički zavod za statistiku znaju da se i nominalni i realni BDP u Srbiji ne računaju u evrima, već u dinarima. Ali, bez obzira na to, vi ćete čuti i predsednika Vučića i ministra Malog i sve ostale uključujući i poslanike vlasti kako nam stalno govore o neverovatnom rastu BDP-a u evrima. To je zloupotreba. Republički zavod za statistiku mora da reaguje i da kaže javnosti da BDP u protekle četiri nije porastao 58%, kao što će vam reći predstavnici vlasti, nego je porastao samo 12%, jer to je realni rast BDP-a koji se računa u dinarima, a ne u evrima.
Upravo zbog toga što se Republički zavod za statistiku pravi naivan na ovakve pojave, mi ih ne možemo smatrati za nezavisnu instituciju koja objavljuje pouzdane i uporedive podatke, već aktivno učestvuje u političkoj promociji tzv. „ekonomskih uspeha“ vlasti i ohrabruje političare da porede podatke koji se ne mogu porediti.
Zato, iskreno mi je žao, ali ja ne mogu više da verujem podacima koje objavljuje statistika, jer su počeli da ih falsifikuju baš kao što Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija falsifikuju podatke o broju demonstranata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Da bi građani znali istinu o svemu ovome, ova poslednja četiri amandmana i predloga, Zavod za statistiku radi prema direktivama EU, „Eurostat“ prima sve podatke koje Srbija šalje na osnovu standarda koje je ustanovio nekadašnji direktor i Vlada Republike Srbije. Mislim da se sada Miladin Kovačević prevrće u grobu kada sluša ove stvari.
Nemojte da obmanjujete građane Srbije, na osnovu podataka koji se donose i koji jednostavno šaljemo „Eurostat“, na osnovu tih podataka vršimo pregovore sa svim finansijskim institucijama o kreditnim aranžmanima.
Znači, nemojte da širite paniku među građanima. Malo je bilo priče o širenju panike da će se zaustaviti platni promet u Srbiji, da će nestati kreditne kartice, da treba ljudi da povlače svoje depozite u bankama, širite paniku među ljudima.
Juče pred izbore širite paniku da neće biti penzija. Danas pričate o tome da jednostavno ono što je zapošljavanje i što vodi zvanična statistika nije tačno. Znači, širenje panike je, verujte mi, vrhunsko krivično delo u svakoj državi i to što radite ne donosi dobro ni vama, ni bilo kom građaninu koji u Srbiji očekuje prevazilaženje izazova sa kojima se Srbija nalazi.
Molim vas, nemojte to da radite, jer jednostavno to je najveći zločin koji radite prema budućnosti Srbije.

Hvala.
(Dušan Nikezić: Replika.)
Replika? Nije vas spomenula, pomenula vas žena nije. Dakle, zaista nemojte takve stvari da radite ovde.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe „Srbija centar – SRCE“.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Slobodan Cvejić. Izvolite.

Vrhunsko krivično delo.
Da vam skrenem pažnju, član 12. stav 5. kaže da kompetentnost kandidata za direktora Republičkog zavoda za statistiku ocenjuje Vlada.
Naš predlog se odnosi na elaboraciju na koji način bi to moglo da se uradi, pošto Vlada ne može da bude kompetentna za tako nešto i predložili smo komisiju sastavljenu od profesionalaca koji mogu da procene nečiju kompetentnost.
Ja sam bio na Odboru za evropske integracije i tad je bio direktor za statistiku prisutan i izneo sam otprilike ovu argumentaciju i on je rekao u odbranu ovoga da ovaj predlog zakona je u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Kada sam došao kući, pogledao sam evropski zakon i tamo nema uopšte takve stavke da neko političko telo ocenjuje kompetentnost kandidata za direktora u istinu u pregovaračkoj poziciji EU za pregovaračko Poglavlje 18 za statistiku, naglašeno je da je potrebno izmeniti postojeći zakon kako bi se garantovala profesionalna nezavisnost Zavoda. Pazite, potpuno suprotno. Umesto garancije profesionalne nezavisnosti, mi imamo pokušaj da se pod političku kontrolu direktno kroz zakon stavi budući direktor Zavoda za statistiku. Znači, mogli ste prosto da izostavite taj stav, kao što je i to u evropskom zakonu ili, evo, mi smo predložili na koji način to može da se promeni.
Još jedan mali dodatak, što bi se reklo, na marginama tog sastanka, ja sam sa jednim poslanikom vladajuće većine razmenio koju reč na ovu temu i on mene pita – na koji način su oni koji ocenjuju kompetentnost direktora kompetentni? Ko određuje da su oni kompetentni?
To pokazuje svu suštinu problema sa vama. Vi nemate kredibilitet ni u jednoj stvari koju radite. Kako treba drugačije dokazivati nego što ćete staviti ljude koji su profesionalno dokazani i školovani za to što radi. To su te dve nepoznate u vašoj jednačini i mi tu stvar nikako ne možemo da razrešimo. Hvala.

Hvala.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Peđa Mitrović?
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Dakle, radi se o amandmanu koji uvodi kriterijum da direktor Zavoda za statistiku ne može biti član stranke. Takav standard postoji već u zemljama EU kao što su Nemačka, Austrija, Italija, Španija i druge zemlje u zaista funkcija tog člana, zakonitost tog kriterijuma je da spreči, odnosno da pokuša da spreči politički uticaj vlasti na funkcionisanje Zavoda.
S obzirom na situaciju u Srbiji, gde je praksa da je Zavod za statistiku maltene konsalting agencija stranaka na vlasti, to bi bio izuzetno potreban član za Srbiju. Ono što smo imali situaciju prethodnih godina, to je da su neki funkcioneri Zavoda za statistiku bukvalno i doslovno savetovali Vladu kada koje radove da izvodi kako bi se kratkoročno maksimizirao statistički BDP i drugi indikatori koji se tiču ekonomske aktivnosti u zemlji.
Ono što je takođe problem, Zavod za statistiku je često pre javnosti političarima dostavljao statističke podatke, što nije dozvoljeno. Dakle, suština je, podatak je moć, podatak je imovina. Zavod za statistiku mora da publikuje podatke u istom trenutku jednako prema svima i svi građani Srbije moraju u istom trenutku da imaju taj podatak.
Samo bih, i time bih završio obrazlaganje ovog amandmana, samo bih skrenuo pažnju ministru Dejanu Vuku Stankoviću, predsednik Republike 18. septembra na „Blic“ televiziji je rekao da ukoliko 3. novembra redovno počne akademska godina, da će „ćacilend“ biti sklonjen, 3. novembra prema rečima Dejana Vuka Stankovića je počela akademska godina na svim univerzitetima, tako vas pozivam, sklonite „ćacilend“ u skladu sa vašim obećanjem. Hvala.