Po amandmanu.
Samo prethodnom govorniku da odgovorim, ministar kulture vam je u bekstvu, traži ga tužilaštvo zbog malverzacija sa poklanjanjem kulturno-istorijskih spomenika strancima. Tako da kada govorite o njemu, čisto da imamo na umu da se čovek nalazi u bekstvu, beži od tužilaštva, nema ga, ne odaziva se i treba da bude privede. Hvala.

Ministar, Bratislav Gašić.

Gospođo predsedavajuća, po ko zna koji put čujem ovde i od jedne i od druge i od treće poslaničke grupe da neko beži od zakona, da neko treba da bude uhapšen. Kao što sam i drugoj poslaničkoj grupi odgovorio, niko od nas ne beži ni od čega, Nikola Selaković je bio ako ste gledali program bilo koje televizije sinoć na proslavi jedne velike pobede SNS i u Negotinu i u Sečnju, i u Mionici.
A zašto bi bežao? Moje pitanje za vas i za sve ostale koji pričate o tom bežanju, a kada ćete vi u zatvor? Pošto ste vi Maršalat poklonili, koji je pod zaštitom države, od 1987. godine bio. Pa, čak ste o trošku vojske tadašnje Jugoslavije morali da skinete sve zaštićene veze koje su bile i centar veze u Maršalatu, pa ste ga poklonili upola cene Amerikancima i vi dizali sa njima čaše šampanjca, a ovo stavili to jest celu ulicu Kneza Miloša stavili pod zaštitu države 2005. godine.
Stalno pričate kako će stari Generalštab da bude srušen i kako se vi zaboga brinete, a niste se brinuli da li će Pinokio pozorište ili nešto drugo da bude. Pa, ovde je stavljena zaštita čitave ulice, a odnosi se isključivo na Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, ne i na stari Generalštab koji ponavljam po hiljaditi put ostaje vlasništvo Vojske Srbije i Republike Srbije.
Nemojte vi da brinete za ministra kulture koji, evo već 13 godina vrlo revnosno radi za Srbiju, u interesu Srbije. Ne u interesu bilo koje strane zemlje nego u interesu Srbije. Hvala vam.

Gospodine Lazoviću, mislim da nema osnova za repliku.
Po ovlašćenom? Izvolite.

Znate, gospodine ministre, kada govorimo o tome zašto mi nismo uhapšeni, evo, mi smo ovde, ali nas ne traži ni jedno tužilaštvo, nas ne traži policija. A ministra Selakovića traži tužilaštvo, ministar Selaković se nije odazvao na poziv tužilaštva nego je pobegao na "Informer" da se tamo predstavi kako, eto, ima pametnija posla. Koja to pametnija posla ima neki građanin Srbije osim da se pojavi kada ga traži tužilaštvo, i to za poklanjanje kulturno istorijskog nasleđa svih nas građana? Koja su to druga posla kojima se taj čovek bavi, nego šalje poruku da za njega ne važe ista pravila kao za sve građane Srbije?
Što se nas tiče, čije hapšenje prizivate, vi nas nazivate teroristima, nazivate nas rušiteljima države, jurite ovde koleginice da im pretite klanjem, pretite koleginicama silovanjem na stepeništu Skupštine, napadate nas gde god stignete i kako god možete, mom kolegi Bogdanu Radovanoviću razbili ste glavu. Ali, mi se vraćamo i uvek ćemo biti tu, mi se inspirišemo i hranimo slavnom antifašističkom istorijom našeg naroda. Mi se ne poredimo sa tim ljudima koji su znali da oslobode našu zemlju u najgorim trenucima zato što nismo dostojni, znamo, ali vala ovih fašista sa "Temua" smo dostojni i znaćemo da se izborima sa takvima kao što ste vi. To vam garantujem!

Gospodine Lazoviću, toliko o Poslovniku i članu 106. po amandmanu.
Samo da pokažem duple standarde, nemojte da se nervirate.
Reč ima Bratislav Gašić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine.
One večeri kada ste pričali kako neko hoće nekoga da zakolje je došao vaš narodni poslanik, tresao se, ja sam izašao uplašen odavde ispred Narodne skupštine da vidim šta se dešava, tamo sve mirno, sve normalno. Preko dana je napadnuta jedna žena koja je bila tu prijavljena u skupu, na legalnom skupu, od strane sekretara jedne vaše političke opcije gurnuta niz stepenice, udarena pesnicom. Ja sam mislio, isto tako, da se nešto desilo. Siđem dole, među naše ljude, među moje prijatelje, moju braću, sve mirno, popio kafu sa njima, niko nikoga ne napada, niko ništa.
Zašto vičete toliko, ljudi, neće niko da se uplaši od toga?
Ko je koga napao? Gde? U Požegi? Ne možemo mi da budemo odgovorni ako se vi posvađate sa nekim, pobijete se i da stalno to bude neka politička borba. Nije tačno.
Ali, ja ćutim dok vi pričate a vi sada dobacujete. Zašto se ne smirite? Ja razumem vašu agendu koja je plaćena da to radite što radite, ja razumem vašu žutu patkicu i vas nekolicinu koji ste u tom brodiću. Ali, evo, rezultati izbora su vam pokazali šta narod Srbije misli o vama. Imate više ovih zelenih za Mionicu, manje glasova osvojili nego nevažećih. Čekajte, ljudi moji, o čemu pričamo? O čemu mi pričamo danas? Srpski liberali za zeleni Negotin - 368 glasova, nevažećih listića 482.
Nemate razloga da vičete, ne možete da prođete. Toliko godina vučete žutu patkicu kao ona dečica po bazenu i ništa ne možete da ostvarite. Opravdajte vi vašim nalogodavcima sve to što radite, ali nemojte vikom ovde, nećete da nas uplašite. Hvala.

Hvala.
Na član 40. amandman je podnela narodni poslanik Natalija Stojmenović. Izvolite.

Imamo jedan veliki problem u Beogradu za koji ekonomski tigar oličen u gradonačelniku Aleksandru Šapiću kaže da nema novca da reši i da se obratimo Republici. Evo, ja se obraćam Republici da izdvoji novac za očuvanje Apoteka Beograd. Kao što možete da vidite mog kolegu iza, lekova i medicinska sredstva će nam očigledno sa ovom vlašću biti preko potrebna.
Ali, pored toga, očuvanje Apoteka Beograd je ključno kako bi građani Beograda, ali i Srbije, imali sigurne i dostupne lekove. Koliko ste puta u poslednje vreme čuli kada odete u privatnu apoteku - nemamo taj lek, molimo vas da se obratite državnoj apoteci?
Ja ću vas samo podsetiti da je Apoteka Beograd bila sigurno mesto, koje nije radilo po isplativosti već je štitilo zdravlje građana, jer tamo možete da nađete lekove za najteža oboljenja kao što je kancer, tamo možete da nađete doze lekova za decu koje nigde drugde ne prave.
Zaposleni i zaposlene Apoteke Beograd su u najtežim trenucima za ovaj grad i ovu zemlju bili tu za nas. Tokom poplava 2014. godine u Obrenovcu se nisu sklonile iz svojih apoteka i tako sačuvale neophodne doze lekova da bi građani sutradan mogli da uzmu terapiju. Za vreme kovida, Apoteka Beograd i zaposleni u njoj su bili ključni kako bi se obezbedila terapija onima koji su najstariji i najugroženiji.
Danas se ovaj grad a i ova država tim zaposlenima zahvaljuje tako što sedam meseci ne primaju platu. Očuvanje Apoteka Beograd je ključno, da nam ne biste prodali zdravlje, da nam se zdravlje ne bi zasnivalo na profitu i da bismo bili sigurni da sutradan možemo da pronađemo lek koji nam je potreban.

Hvala vam.
Na član 52. amandman je podnela narodni poslanik magistar Svetlana Milijić.
Izvolite.