Hvala, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, znam da očekujete odgovor na činjenicu da je direktor apotekarskih ustanova iz SPS-a, ali se nisam javila zbog toga.
Tačno je, i to traje možda zadnjih godinu i po dana, nikada se ne desi da radnici u jednoj ustanovi imaju problem samo zbog perioda od godinu i po dana. Prema tome, gotovo sam ubeđena da ako postoji odgovornost bilo koga iz Socijalističke partije Srbije…
Ja sam vas vrlo pažljivo slušala. Ako postoji odgovornost bilo koga iz SPS, on će snositi kao takav. Tu nemojte da imate dilemu.
Ja znam da jedan od vaših kolega meni ne veruje zato što on ima percepciju iz ličnog ugla i on nikada ne bi dozvolio da neko ko je kriv iz njegovog tabora bude, ne daj Bože, sankcionisan. To je taj narativ koji smo slušali i slušamo još uvek.
Ali, moj motiv je da se javim je bilo nešto drugo. Neko je od narodnih poslanika komentarisao prosečnu platu državnih službenika.
Mi imamo na ovom zasedanju izmene i dopune Zakona o državnim službenicima upravo motivisani činjenicom da treba unaprediti njihov status.
Prvo, ne stoji kao činjenica da je prosečna plata državnih službenika 69.000. Čak precizan podatak, da ne bismo manipulisali građanima, jer to nije fer, da ne kažem neku težu kvalifikaciju, glasi da je prosečna plata isplaćena u oktobru 93.936 dinara.
Ja nisam i ne mogu biti ministar koji će da kaže da je idealan status državnih službenika, ali jesam neko ko je u prvih sedam meseci mandata krenuo da se njihovim statusom bavi zajedno sa Ministarstvom finansija.
Nemamo čarobni štapić da sve to rešimo preko noći, ali smo razumeli da treba obezbediti, pre svega, mladim ljudima da svoju šansu potraže upravo u javnoj upravi, da su neophodni kao takvi, da njihova energija, da njihove ideje, da njihove entuzijazam moraju biti implementirani u javni sektor sve ukupan. Kada to kažem, onda mislim i na državnu upravu i na lokalnu samoupravu.
Tačno je da u ovom trenutku na tržištu rada u Srbiji nismo ko zna kako konkurentni. Pre svega, konkurentniji je daleko privatni sektor za koji se mladi ljudi opredeljuju pre nego za javnu upravu. S druge strane, ovaj zakon je trpeo izmene koje su bile estetski 2005. i 2009. godine.
Mi imamo amandmane podnete na ovaj zakon, koji su, nažalost, u ovom trenutku nerealni. Zato smo ih odbili kao Vlada.
Zašto su nerealni? Zato što se traži da Služba za upravljanje kadrovima, koja je formirana 2005. godine, kojoj su data određena ovlašćenja 2009. godine, sada preuzme kompletan konkursni proces u javnoj upravi. To je za službu za upravljanje kadrovima nemoguće.
Da li treba unaprediti način na koji se do sada realizuju svi konkursi? Da. Da li treba smanjiti vreme trajanja konkursa? Da i upravo to smo uradili ovom prvom izmenom ovog zakona, koji će, sigurna sam, pretrpeti svoje izmene ako ne pre, onda na proleće, kada počne prolećno zasedanje.
Digitalizacija će uraditi svoje. Dovešće nas do toga da taj proces konkursni bude daleko lakši. Sada traje, ili je bar trajao, između dva i tri meseca.
Po novom predlogu izmena zakona, ja se nadam da ste, gospodine poslaničke čitali zakon, to će se svesti na 15 dana, što je dobar prvi korak.
Sve amandmane koje smo dobili kao sugestiju sigurno ćemo uokviriti i predložiti kao izmene zakona na proleće.
Ono što vas molim kada razgovaramo o važnim stvarima, prvo da ne dajemo paušalne podatke o tome koliki je iznos prosečnih zarada, nisu tačni. Drugo, da vrlo ozbiljno sagledamo ceo sistem javne uprave na kome počiva ova država.
Da smo to radili od samog početka, možda bi danas imali malo drugačije stanje nego što jeste. Šta to tačno znači?
Čujem da pominjete SPS, ali ne mogu da uhvatim baš svako dobacivanje i nisam nešto preterano zainteresovana, pogotovo kada mrmljate tako sebi u bradu kako to obično radite…
(Radomir Lazović: Nema nikog u sali od vaših poslanika. Jednog nema u sali. )
Ja se nadam da vas čuju.
Vi znate da imam potpuni imunitet na vaš ton, koji je nepristojan od prvog dana. Vi znate da sam potpuno imuna na sve ono što pričate zato što znam da ste prevara sami po sebi i ovo što pričam ne pričam vama, jer me uopšte ne zanima šta o tome mislite. Ovo što pričam, pričam građanima Srbije, pričam ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru i pričam konačno, ako hoćete da znate, polaznicima sajma kojih ima 1.500, studentskog sajma.
Nemate svest koliko je važno da ljude koje ste u dobroj meri ili smo, svejedno je, u protekle tri decenije zapošljavali u javnoj upravi. Pomalo su u godinama kada su već zreli za penziju. Nemate svest koliko mladi ljudi koji završavaju svoje fakultete nisu motivisani da se uključe u rad javne uprave i nikada nismo čuli nijednu konstruktivnu ideju koja kaže – ovaj sistem treba unaprediti na ovaj način.
Ono što čujemo su površne kritike i na njih sam reagovala, pre svega kroz ovu neistinu o prosečnom ličnom dohotku, prosečnoj zaradi, a onda i kroz sve ono što smo, istina, u ne mnogo amandmana dobili kao amandmane na zakon.
Ako nije bio amandman – briše se, da bi ostavio platformu da možete da pričate političku priču, onda je, ponovo kažem, bili su amandmani koji u ovom trenutku nisu realni. Jedna služba ne može preuzeti toliko važnu ulogu bez da ona bude daleko brojnija od onoga što je danas i, konačno, ako hoćete sa više stručnih i specijalizovanih lica.
Koliko je kojih poslanika u sali, o tome evidenciju vodi služba Skupštine. Uvek je vodila. Ali, u ovoj sali nema mnogo ljudi koji su dužni da ovde budu, koji su dobili poverenje građana da ovde budu, da ne ulazim u one detalje o kojima često razgovaramo, pa da kažemo i da su plaćeni da bi ovde bili. E to je tragedija Skupštine Srbije.
To da li će biti jedan poslanik Socijalističke partije Srbije, pet, 15, to za vas ne treba da ima važnost, jer čak i kada sedi samo jedan poslanik SPS ima veću političku snagu nego svi vi zajedno.
Hvala.

Na član 52. amandman je podnela narodni poslanik Natalija Stojmenović.
Reč ima narodni poslanik Natalija Stojmenović.
Izvolite

Hvala.
U ovom amandmanu ja tražim veća sredstva za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pogotovo kada se radi o Sektoru inspekcije za bezbednost na radu.
Godišnje u državi Srbiji pogine 50 radnika. Godine 2019. koju ste proglasili godinom bezbednosti i zdravlja na radu, na svom radnom mestu je poginulo 54 radnika. Većina tih radnika su zapravo u građevinskom sektoru.
Do sada se inspekcija tim slučajevima bavila tako što bi izašla na teren i dala nalaze inspekciji o poslodavcima, ali do današnjeg se nijednom poslodavcu se zapravo ništa ozbiljnije nije desilo.
Ja bih podsetila da je pre neki dan ovde ministarka privrede Andrijana Mesarović govorila o tome da mi ne treba da kritikujemo poslodavce. Upravo taj narativ da poslodavci ne treba da se kritikuju od njih pravi bele medvede i zaštićene, dok od 2019. do 2024. godine je više od 240 radnika izgubilo svoj život na poslu.
Mladić od 21 godine je pao sa sedam metara na gradilištu na Novom Beogradu.
Ja ću podsetiti da i pre toga kada su radnici i radnice gubili svoje života su poslodavci bili oslobođeni.
Kada se radi o rudniku „Soko“, tu je inspekcija utvrdila da je veliki broj radnika radio na crno. Mi smo još 2022. godine tražili anketnu komisiju o pogibiji radnika u rudniku „Soko“. Do dan danas se ništa nije desilo.
Takođe ću podsetiti da pogibija radnika Lučani u Namenskoj je pokazala kako ova vlast namerava da štiti poslodavce, tako što je poslala radnike da brani direktora i vređaju porodicu poginulog radnika.
Većina radnika u Srbiji, nažalost, pogine u građevinskoj industriji i ja mislim da to pokazuje da vaš razvoj zapravo ima crnu statistiku.

Hvala.
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona o načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Borislav Novaković i Đorđe Stanković.
Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, moj amandman ima za cilj rasterećenje za građane i poslodavce, s obzirom na činjenicu da u ovom trenutku su pre svega poslodavci i preduzetnici u Republici Srbiji sa takvim nametima da to utiče na njihovu produktivnost, konkurentnost, a samim tim i opstanak.
Dakle, činjenica je da su građani Srbije u ovom trenutku jedni od najsiromašnijih u Evropi. Činjenica je takođe i da su nameti države najveći i prema građanima i prema preduzetnicima i domaćim privrednicima u Republici Srbiji i to najbolje potvrđuje i struktura samog budžeta.
U strukturi budžeta ono što dominira jeste rudarstvo koje je u stranom vlasništvu. Pre svega milim na „Ziđin“. „Ziđin“ je u prošloj godini preko 113 milijardi dinara čistog profita izvukao iz Republike Srbije. Sa druge, strane EPS je zabeležio pad od 78% u odnosu na 2023. godinu. NIS je takođe prepolovio profit. Dakle, mi polako i sigurno vašom ekonomskom politikom postajemo rudarska ekonomija i nema gotovo ni jedne visoke tehnologije u vrhu generatora BDP zato što je takva vaša politika, zato što pravite kolonijalni, ekonomski status Republike Srbije i zato što ne pomažete domaćim privrednicima i domaćim preduzetnicima, oni koji mogu da promene strukturu, nego smo u rukama stranaca koji izvlače naše blago, naša rudna bogatstva i debelo profitiraju. Ovo je samo ono što su prijavili, da ne govorim o tome da se ne može izmeriti koliko i šta je to što Kinezi izvlače iz Srbije, a i drugi.
Kada govorimo o opterećenju na zarade, u Srbiji je opterećenje na zarade u ovom trenutku 60%. Na nivou EU prosek je 30%. Duplo manje preduzetnici i privrednici u EU plaćaju opterećenje na zarade nego što je to u Srbiji.
Ako govorimo o regionu, u Hrvatskoj je progresivno oporezivanje, gde oni koji manje zarađuju, manje i plaćaju. Ako govorim o Crnoj Gori, pazite, u Crnoj Gori je opterećenje na zarade koje su u intervalu od 700 do 1.000 evra, svega 9%, na zarade od preko hiljadu evra se dodaje još 15%. Dakle, na 1.000 evra plate u Crnoj Gori opterećenje je 200 evra svega. U Bosni i Hercegovini, na nivou Federacije opterećenje je 41,5%, u Republici Srpskoj 31%.
Dakle vi derete kožu sa leđa domaćih privrednika i preduzetnika i zato nema produktivnosti, konkurentnosti, razvoja, novih tehnologija. Ubijate ljude, ne mogu da opstanu. Oni koji su izvozno orijentisani punih 10 godina su ubijeni sa veštački održavanjem kursa na 117 dinara. Dakle, izvoznu privredu ubijate, jer kurs nije realan. Zašto nije realan? Zato što su za 62% porasle cene u istom periodu i oni ne mogu ljudi da budu konkurentni i zato se gase firme sve koje su izvozno orijentisane, zato vam odlaze i ovi vaši pletači kablova. To je danas ekonomska situacija u Srbiji.
Znate do čega ona dovodi? Pa dovodi do toga da nas je u istom ovom periodu od 10 godina za milion manje i preko milion, 541.000 ljudi je više umrlo, nego što je rođeno, a 551.800 je otišlo iz zemlje u ovom periodu. Otišli su ljudi da rade u drugim zemljama. Naše firme se gase, ubijate i preduzetnike domaće, ubijate domaće poljoprivrednike, ubijate sve. Danas je sve više roditelja na aerodromima koje možete sresti da vam kažu da su bili u poseti svojoj deci u Nemačkoj, u Francuskoj, u Americi ili bilo gde, a mladi ljudi odlaze i nadaju se da će doći jednog dana jedna vlast koja će raditi u interesu građana, a ne elite na vlasti.
Danas samo vi lepo živite, danas ste samo vi na vlasti bogati, oni koji zajedno sa vama rade kombinacije sa državom, sa poslovima poput „Milenijum tima“ koji kaže – pa mi smo se osnovali da bi radili sa državom, nemamo poslove na tržištu i one povlašćene firme, dakle vi ste se odrodili od naroda, vi ne shvatate kako danas žive domaći preduzetnici i privrednici i koliko su u teškom položaju, jednostavno samo mislite o vama samima.
Zato je ekonomski koncept taj koji duboko dovodi u krizu i nestabilnost u budućnosti celu državu Srbiju i toga građani trebaju biti svesni. Sve što pričate je šminka, kozmetika i manipulacija. Ovo što ja govorim jesu brojke. Najveće opterećenje imamo u Evropi na zarade i to je skandal. Da ne govorim o akcizama na gorivo, da ne govorim o PDV, svuda smo šampioni.
Kada treba da otimate pare od naroda, tu ste majstori. Otimate od svih građana, stavljate pare u budžet, a onda kroz korupciju trošite milijarde i ako me pitate odakle ćete nadomestiti tu rupu, ako biste smanjili opterećenje na zarade i prepolovili, pa tako što ćete smanjiti korupciju.
Kažite Siniši Malom da malo manje krade, da malo manje troši pare na koje kakve IT usluge i svi ostali sa njim. Hvala

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Da li želite reč?
Nije tu.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar-SRCE.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Nije tu.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupa Srbija centar-SRCE.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Nije tu.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar-SRCE.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Nije tu.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Da)
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čim se ja javim za reč odande idu krici, uzdasi, itd. Dakle, ja razumem zašto su danas tužni i razumem taj bol koji oni osećaju.
Dame i gospodo po pitanju doprinosa, po pitanju prijava prihoda koje građani ostvaruju, ja bih želeo da znam, s obzirom da se amandman odnosi na prijavljivanje dohotka građana, ja se pitam da li Ministarstvo planira da proveri prihode građana? Da recimo, vidimo da li pripadnici političkih subjekata koji se finansiraju iz našeg budžeta taj novac koriste za političke aktivnosti ili ih stavljaju u svoj džep?
Postoje ozbiljne indicije da kod tih političkih stranaka postoje „tata novčanici“ da upotrebim taj izraz koji umesto za političke aktivnosti novac troše za lidere svojih stranaka, predsednike, kako se to već zove.
Da vas podsetim samo da je Marion Lepen odgovarala za prekršaje koje je napravila u finansiranju stranke tako što je novac namenjen stranci u EU potrošila u Francuskoj, bez obzira što je i Francuska teritorija EU, njoj je zabranjeno kandidovanje.
Dakle, svima je poznato da Haki Abazi, Samoopredeljenje, Kurtijev poslanik, rukovodi Rokfeler fondom i da su mnogi od ovih ovde preko puta mene taj novac dobijali.
U Zakonu o političkim aktivnostima stoji da je političkim subjektima zabranjeno finansiranje iz inostranstva, bilo da je to od privatnih, odnosno fizičkih lica ili od kompanija, odnosno pravnih lica.
Postoji obilje dokaza za to sa ovima preko puta mene koji uzdišu i urliču, nije slučajno. Ukoliko je taj novac, jedan prekršaj napravljen, pa novac trpan u džepove na takav način da bi se radilo protiv države, trebalo bi proverimo makar da li plaćaju poreze na tu protivdržavnu aktivnost. Dok mi radimo za državu, oni spolja plaćeni i rade protiv države. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Goran Milić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, dragi moji Somborci i dragi građani Srbije, bitno je da se ostvaruju budžetski prihodi iz dohotka građana, jer se sa tim novcem finansiraju važni projekti, pa npr. kao što u Sombor uskoro dolazi „Smajli“.
Danas kada raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, želim da izrazim zadovoljstvo što je ovaj dokument ne samo razvojan, već i duboko pravedan prema svim regionima naše zemlje.
Kao predstavnik građana, moja je dužnost da se osvrnem na ono što ovaj budžet konkretno donosi Zapadno-bačkom okrugu i gradu Somboru. Godinama smo govorili o potrebi da se Sombor izvuče iz saobraćajnog slepog creva. Danas gledajući ovaj predlog zakona mogu da kažem - Sombor postaje jedna od najvažnijih saobraćajnih čvorišta u ovom delu Evrope.
Prva i ključna stavka koju želim da istaknem jeste nastavak ulaganja u brzu saobraćajnicu Bački Breg – Sombor – Kikinda, popularni „osmeh Vojvodine“. U ovom predlogu, pod stavkom projektnih zajmova, jasno vidimo opredeljena sredstva u iznosu od 35 milijardi 160 miliona dinara za izgradnju ove saobraćajnice.
Ovo nije samo asfalt, ovo je žila kucavica koja će naš grad povezati direktno sa graničnim prelazom sa Mađarskom na severozapadu i Rumunijom na istoku. Za privredu Sombora, ovo znači dolazak novih investitora, jer svaki ozbiljan investitor prvo pita kolika je udaljenost do brze saobraćajnice ili autoputa. Sa ovim projektom taj odgovor postaje naš najjači adut. Ovo znači bezbednije putovanje za našu decu i brži transport za naše poljoprivrednik i privrednike.
Druga podjednako važna stvar tiče se naše železničke infrastrukture. Svi smo svedoci renesanse srpske železnice, a sada taj talas modernizacije stiže i do nas.
U budžetu za 2026. godinu prepoznat je projekat rekonstrukcije, modernizacije pruge Vrbas – Sombor. Za ovaj projekat je predviđeno finansiranje u iznosu od čak 30 milijardi i 882 miliona dinara. Zašto je ovo važno? Zato što povezivanjem Sombora sa Vrbasom, mi se direktno vezujemo za brzu prugu Beograd – Budimpešta. To znači da će građani Sombora moći brzo i komforno da stignu i do Novog Sada i do Beograda, ali to znači i ogroman potencijal za teretni saobraćaj i našu industriju, koja će dobiti efikasan izlaz na međunarodne koridore. Ova pruga je decenijama vapila za obnovom, a sada ne govorim o krpljenju, već o potpunoj modernizaciji.
Međutim, poštovane kolege, dok mi ovde govorimo o razvoju, o investicijama vrednim desetine milijardi dinara, ne mogu a da ne primetim jednu neprijatnu tišinu ili još gore, licemernu buku koja dolazi iz redova opozicije.
Moram da se okrenem ka vama, kolege iz bivšeg režima, i da vas otvoreno pitam – sa kojim pravom vi danas kritikujete ovaj budžet? Kada ste vi vodili ovu zemlju, kada ste imali priliku i mandat naroda, šta je Sombor dobio od vas? Reći ću vam. Dobio je zaborav. Dobio je prazna obećanja i zatvorene fabrike. Gde je bio „osmeh Vojvodine“ u vaše vreme? Nije postojao ni kao skica na salveti, a kamoli kao projekat.
Za vas putevi u Vojvodini nisu bili prioritet, za vas je Zapadno-bački okrug bio samo mesto odakle se uzima porez, a gde se ništa ne vraća. Ostavili ste nam puteve pune rupa, opasne po život, kojima su ljudi bežali iz našeg kraja, jer nisu videli perspektivu. A šta tek reći za železnicu? U vaše vreme vozovi su išli toliko sporo da su ih i biciklisti preticali. Niste bili sposobni ni pragove da zamenite, a kamoli da obezbedite 30 milijardi dinara za modernu evropsku prugu. Vaša politika železnice bila je politika ukidanja linija i sečenje vozova u staro gvožđe.
Vi ste, gospodo, Sombor i celu severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu sistematski uništavali i zapostavljali. Vaša dostignuća su uništena privreda, opustošena infrastruktura. I sada kada ova vlast, predvođena predsednikom Vučićem, ispravlja vaše decenijske greške, kada gradimo ono što vi niste smeli ni da sanjate, vi se usuđujete da pričate o trošenju novca. Da, mi trošimo novac, ali ga ulažemo u budućnost naše dece i u taj asfalt i u te šine i u nove fabrike koje niču upravo pored tih puteva i pored tih šina. A, vi, gospodo, vi ste novac trošili na sebe, a narodu ste ostavili dugove i beznađe. To je razlika koja se ne može sakriti nikakvom demagogijom.
Ove dve stavke – brza saobraćajnica i moderna pruga nisu samo brojevi na papiru. To su nova radna mesta, to je ostanak mladih u Somboru, to je jednak standard života u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini, kao i u Beogradu.
Vlada Republike Srbije ovim budžetom pokazuje da čuje potrebe lokalnih samouprava i da ispravlja nepravde iz prošlosti. Pokazali ste da vam je svaki deo Srbije podjednako važan.
Kao narodni poslanik koji dolazi iz Sombora imam obavezu da podržim ovakav budžet, jer on garantuje da moj grad više nikad neće biti usputna stanica, već destinacija u koju se dolazi, u kojoj se radi i u kojoj se dobro živi.
Pozivam vas sve da u danu za glasanje podržite ovaj predlog, da pokažemo da biramo Srbiju koja se gradi, nasuprot onima koji bi da je vrate u prošlost. Živela Srbija. Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – Srce.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Nije tu.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Borislav Novaković i Đorđe Stanković.
Izvolite, Đorđe.