Hvala.
Dakle, u potpunoj koliziji sa interesima Srbije i njenog naroda vlast ovakve akte šalje u proceduru u Skupštinu Srbije najčešće pod izgovorom da Srbija unapređuje propise, poboljšava klimu za investitore i usklađuje propise sa propisima EU. To lažno unapređenje energetskog sektora u stvari ogleda se u ne tako davnom kolapsu Elektro privrede Srbije, u uvozu enormnih količina električne energije i uglja za šta su građani Srbije platili više od dve milijarde evra.
Zatim se ogleda i u predaji srpskih ruda stranim korporacijama, od litijuma, do bakra i zlata i ostalih metala i nemetala za tričavih par procenata rudne rente. Da je u interesu Srbije donošenje ovakvih zakona i u interesu njenih građana, ova vlast bi stavila na javni uvid građanima i zaposlenima EPS-a plan transformacije našeg energetskog sektora, do čega nije došlo. Ako je usvojen prema nalogu MMF, kreditora Srbije, koji je davanje novca i pozitivnu ocenu uslovio gašenjem srpskih termoelektrana, rudarskih kopova i ostavljanjem bez posla hiljada srpskih radnika. Hvala vam.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front-Ne davimo Beograd.
Radomir Lazović. Izvolite.

Dakle, i ako govorimo danas pod senkom onoga što se dešavalo na izborima u tri mala grada, gde ste sproveli nasilje nezapamćenih razmera, ja moram da se osvrnem na suštinu koja se ovde zanemaruje 13 godina, a to je da nama godišnje umre najmanje 15 hiljada ljudi, a to je posledica zagađenja vazduha, i da Srbija ukoliko ne smanji, odnosno ne odustane od uglja, ukoliko ne odustane od štetnih gasova koji nam dolaze iz termoelektrana, ne može da se nada da se smanji taj broj. Može na druge načine, ali ovo je jedan od najvažnijih načina, tako što bi se prešlo na održive načine dobijanja energije.
Moram da kažem ta je to bila suština naših mera koje smo predlagali godinama, kako da se zaustavi zagađenje vazduha koje nas svake zime guši i dovodi do toga da u našim gradovima vazduh bude opasan za disanje. Beograd i drugi gradovi, veliki broj gradova u Srbiji zapravo se prečesto nađe na vrhu liste najzgađenijih gradova zbog toga što su emisije koje dolaze iz termoelektrana, iz saobraćaja, na različite načine doveli do toga da nama ljudi umiru, preko 15 hiljada ljudi godišnje umere od zagađenja vazduha, a oko milion ljudi ima posledice po respiratorni sistem, čije lečenje, lekovi, ukupni troškovi lečenja proizvode milijarde štete.
Mi kao društvo moramo da se izborimo sa ovim problemom i zato je neophodno da pređemo na održiva goriva. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, građani Srbije mora da znaju nema privatizacije EPS-a. Te priče da neo nešto radi da bi poklonio državna javna strateška preduzeća nema govora o tome. Mi smo imali prilike da vidimo kako to izgleda kad poklonite neko strateško preduzeće kao što je NIS, za 400 miliona evra, i onda posle 20 godina imate problem, zato što ne razmišljate dugoročno o politici, a kamo li o energetskoj politici jedne Srbije.
Kada pričamo o direktivama EU, mi smo se opredelili za evropski put, i mi smo decidno rekli da gašenje termoelektrana preko noći nema, ide postepeno. Jednostavno, određenim finansijskim sredstvima od strane države rekultivacija i smanjenja stepena zagađenja kada su u pitanju termoelektrane, a paralelno sa tim izgradnja novih objekata koji se odnosi na održive sisteme, kao što su obnovljivi izbori energije, kao što su trans mreže koje se odnose upravo na umrežavanje i korišćenje električne energije iz obnovljivih održivih resursa. To je ono što je u stvari, pokušaj ovde s jedne strane da zloupotrebe politike Zelene agende i evropskih direktiva plašeći građane da ćemo sve ugasiti i da neće uopšte postojati način koji se finansirati ova država kada je u pitanju energetika. Od te priče, od te politike nema ništa.
S jedne strane imate priču gde plaše građane privatizacijom EPS-a, i energetskog sektora, s druge strane imate priču gde plaše gađane time da umiru ljudi od toga što imaju zagađenja velika od strane termoelektrana i drugih vidova energenata i sada vi budite pametni kao građani da čujete državu i da imate poverenje u državu kada je u pitanju uopšte, ulaganje u energetski sektor.
Nije slučajno što od 2022. godine i predsednik Vučić i Vlada Miloša Vučevića i prof. Macuta, aktivno radi kada je u pitanju energetski sektor upravo da izvrši diverzifikaciju u svakom pogledu kada su u pitanju energenti. Zato i jeste potrebna saradnja i sa EU, ali i dobri odnosi sa Ruskom federacijom i mi na toj politici stojimo već proteklih 14, 15 godina i to je ono što je zaista dobitna kombinacija kada je u pitanju uopšte politika Srbije i kada je u pitanju ekonomija. Zato kad čujete ovakve predloge amandman vidite da imate potpunu neodgovornost kada su u pitanju određene političke stranke, jer bilo kakvo prelaženje na jednu ili drugu politike i predstavlja u stvari, veliki rizik za ovu državu i za budžet Republike Srbije, i ne bi bilo ni povećanja plata ni penzija ni fiskalne stabilnosti kada je tako nešto u pitanju.
Zato je važno reći građanima da povećanje plata i penzija direktno utiče na odgovornost političkih odluka koje donosi i koje predsednik Vučić jednostavno ovih svih nizom godina pokušava svakim danom da kaže građanima koliko je važno da budemo odgovorni kada su u pitanju i evropske integracije i dobri bilateralni odnosi i sa Ruskom federacijom, i sa Kinom i sa Amerikom. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe MI – snaga naroda.
Branko Lukić, izvolite.

Želeo bih odmah da naglasim da mi nismo protiv uvođenja čistih izvora energije, ali moramo da imamo u vidu realnost u koju se Srbija nalazi. Protiv toga smo da dajemo najplodniju zemlju da bismo na njoj gradili, sunčane panele, ili da bismo na nju postavljali vetroparkovi, ali smo sigurno protiv toga da se povinujemo interesima EU koja nas ucenjuje da njoj predajemo naše rude, ali da nas uslovljava sa izgradnjom vetroparkova, sunčanih panela.
Dakle, EU je dovela sama sebe u situaciju odustajanja od ruskih energenata, da nemaju više siguran izvor snabdevanja i oni razmatraju vraćanje na termoelektrane i otvaranje starih nuklearnih elektrana. Mi ne treba da se povodimo sa gubitničkom politikom, treba da gledamo šta je naš interes. Naš interes je stabilan energetski sistem.
U ovoj situaciji možemo da ga imamo samo korišćenjem našeg izvora uglja, i korišćenjem naših termoelektrana. Ne smemo toga da se odričemo, da bismo nekom izašli u susret i da bismo nekoga zadovoljili, pogotovo nismo za evropski put kada se zna da on podrazumeva da moramo da se odreknemo dela svoje teritorije. Bez tog puta, sigurno nema i to nam je rečeno otvoreno i videćemo ubrzo posle Nove godine, to će od nas da bude zvanično i otvoreno traženo. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.
Da sam umro, ne bih znao da samo ruska nafta ne škodi životnoj sredini.
Ali onda od istog govornika imate, pa nećemo naše rude valjda eksploatisati za par tričevih procenata rudne rente.
Treba da se dogovori sam sa sobom, da li to samo ruska nafta ne škodi odnosno da li je rudna renta od par tričavih procenata bila i za naftu koja je eksploatisana od NIS koji su prodali ovi zlikovci. Sada imamo dva problema. Ali bože moj, kada u nešto verujete, u toj veri treba da živite.
Dakle, ja sam nedavno na sednici odbora postavio pitanje ovim ekolozima političkim, koliki je procenat ugljendioksida u vazduhu? Da li verujete da nisu znali, a veliki politički ekolozi itd.
Zamislite sad, kad kažu da naš narod po gradovima umire od vazduha, siromašni narod. Jedan kaže - siromašni narod, a automobila nikad više, ne možeš proći, branik na branik. Naprosto, mi koji dođemo iz unutrašnjosti stres dobijemo kad uđemo u beogradski saobraćaj. Odakle siromašnom narodu toliko automobila, ukoliko je stvarno siromašan? Onda kažu - zbog toga što se koriste automobili. Ali, litijum ne vole. Da bi bili električni automobili, mora da bude litijuma, a oni su protiv litijuma, oni su za gasna goriva. Oni sve mogu, nabacaju na gomilu i to je to.
Ja se zalažem za to da poljoprivredu uvežemo i sa proizvodnjom obnovljive energije, odnosno mi u ovom trenutku imamo 300 hiljada hektara lošijeg zemljišta koje se gotovo ne obrađuje. Na tom zemljištu može da se uzgaja silaža od miskantusa ili eventualno od kukuruza ukoliko je moguće to zemljište da podnese i na takav način možemo da napravimo ni manje ni više nego tri milijarde kubika gasa, a verovatno da ova ruska opcija baš ne voli to, verovatno da bi to sa strepnjom primili, ali, bože moj, njima je Rusija važnija od Srbije.
Dakle, treba spojiti biljnu proizvodnju ne samo stočarstvom već onim što ti priroda da za stočarstvo iskoristiti za obnovljivu energiju koja se dobija od tečnog stajnjaka i od ostatka silaže, tako da recimo od kukuruza, od tri miliona tona koje izvezemo, možemo da napravimo milijardu i po kubika gasa. Kasnija se metan odstranjuje u biogasnim postrojenjima i to je to. To je način kako da dopunimo naše izvore energije odnosno na određeni način smanjimo uvoz. Znači, nešto što je dobro za Srbiju, ali, ja koliko vidim, njima ništa što je dobro za Srbiju nije dobro. Hvala.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe MI - Snaga naroda.
Branko Lukić ima reč. Izvolite.