Reč ima gospodin Milovan Drecun.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, nažalost moram da kažem svim kolegama, uvažene kolege i koleginice, mada ne mislim o svima isto, ali eto to pristojnost nalaže, pre nego što prozborim koju o glavnoj temi mog izlaganja, reč je o nečemu što se čulo danas u parlamentu. Naime, reč je o tragičnom događaju u selu Banjska na Kosovu i Metohiji. Kako je moguće da neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije može da govori o tom događaju, a da ne kaže da je sa srpske strane to bio poslednji

25/3 TĐ/IR

pokušaj izlaska iz tragičnog položaja srpskog naroda, posebno na severu. Kada neko uzme oružje u ruke da brani pravo na slobodan život, na život svoje porodice, na brani svoj dom i opstanak, on svesno polaže svoj život da bi njegova porodica mogla da opstane.

Nekima je ovde izgleda prihvatljivo da kada Albanci na Kosovu i Metohiji govore da je teroristička OVK uzela oružje da bi se zaštitila od navodne srpske represije i zato su ubijali, klali, sekli glave srpskim i romskim civilima, pripadnicima Vojske i policije. Ta brutalna, uvredljiva, nemoralna pravdanja zločinačkog delovanja OVK je ovde izgleda nekome prihvatljivo. Kada specijalne parapolicijske snage na severu Kosova maltretiraju, hapse, prebijaju Srbe i srpsku nejač, onda Srbi, po njima, nemaju pravo da brane svoje porodice, domove, živote.

Kako to da oni koji ovde govore o Banjskoj nikako da progovore o, na primer, užasnom zločinu nad srpskom decom u Goraždevcu, nad žeteocima u selu Staro Gracko? Znate li kako je ubijen sedamnaestogodišnji Srbin u selu Staro Gracko? Izvadili su mu srce. Da li možete da zamislite taj pakao kroz koji je prošao dok je umirao, maloletan je bio i pakao njegovih roditelja? Razmislite malo o tome, poštovane koleginice i kolege.

26/1 AL/MJ 15.15 – 15.25

Da se vratim na glavnu temu. Predlog zaključaka povodom predstavljanja zaključka, izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu, podržaću ga, odmeren, ostavlja dosta prostora da niko ne može da kaže da odustajemo od našeg evropskog puta.

Ali, ono što me posebno zaintrigiralo jeste upravo Prva tačka ovog zaključka. Narodna skupština konstatuje zaključke i preporuke sadržane u izveštaju Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu i podržava stav Evropske komisije da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se nastavili i produbile reforme naročito u oblasti vladavine prava.

Vladavina prava. Ajmo malo o tome o toliko spominjanoj temi.

Meni se prvo čini da kada ovi ljudi iz EU prikupljaju podatke o vladavini prava u Srbiji da nemaju baš relevantne izvore i da na iste događaje gledamo različitim očima.

Kada se govori o vladavini prava obično se prigovara našoj strani da nema političke volje da se obezbedi vladavina prava. Po meni, međutim, ključni problem o ostvarivanju neophodnog, nego ova vladavina prava nije u nedostatku političke volje ili u nedostatku volje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već u delu javnih tužilaštava i pravosuđa zbog opstrukcije upravo vladavine prava.

Aktuelni događaji godinu unazad ukazuju na činjenice koje su izvan razumne sumnje, a koje navode na argumentovan zaključak da su pojedinci, odnosno grupe otele tužilaštvo i sudove, postavili se iznad parlamenta, iznad Ustava, iznad zakona, iznad izborne volje građana. Namerno ometaju, blokiraju, sprečavaju normalno funkcionisanje tužilaštava i sudova. Na taj način onemogućavaju vladavini prava, dužni su da omoguće i sprovode.

To je paradržavnoj tužilačko-sudijskoj zavereničkoj grupi se opravdano može prigovoriti da je objavila pravi rat državi, predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na čemu zasnivamo ovakve kvalifikacije koje na prvi pogled mogu izgledati netačne? Nezakoniti, nasilni protesti, blokade zbog tragičnog događaja u Novom Sadu čiji je krajnji cilj rušenje ustavnog poretka, nasilna promena vlasti i poništavanje izborne volje građana, a čini se, brutalno ugrožena javna i državna bezbednost, ne da nije naišla na odgovarajuće, na zakonima zasnovane reakcije i postupke svih tužilaštava i sudova, odnosno pojedinih tužioca i sudova, već je evidentno da pojedini tužioci i sudije ne samo da podržavaju, već štite i ohrabruju izvršioce prekršajnih i krivičnih dela na nezakonitim blokadama, napadima na pripadnike policije, Vojske Srbije, političke neistomišljenike, na građane koji se protive blokadama, na državne institucije. Ruše državu, ruše vladavinu prava, ugrožavaju bezbednost i živote građana, a posebno su se okomili na pojedine novinare i medije koji istražuju njihova nezakonita delovanja i o tome obaveštavaju javnost.

Ta paradržavna sudijsko-tužilačka zaverenička grupacija ne poštuje zakone, ne sprovodi ih, iako su izabrani da ih sprovode i poštuju. Time nanose nenadoknadivu štetu pravosudnom sistemu, odnosno vladavini prava.

Navešću samo nekoliko primera brutalno kršenja Ustava i zakona o javnim tužilaštvima od strane pojedinih tužioca i sudija, odnosno grupa i primere kako sudije za prekršaje opstruišu pravdu, odnosno vladavinu prava i učestvuju u zaveri protiv sopstvene države, parlamentarizma i demokratije.

26/2 AL/MJ

Nisam bio lenj, pa kada sam dobio informaciju od ministra unutrašnjih poslova u jednom mesecu zatražio sam informaciju i od vrhovne javne tužiteljke i od vrhovnog saveta sudstva da provere neke informacije. Pogledajte sada ove podatke.

U periodu od novembra 2024. godine do juna 2025. godine MUP je podneo predloge za pokretanje 435 prekršajnih postupaka i kakav je rezultat u sudovima? Svaki prekršajni sud će vam reći da se prekršaj rešava za desetak minuta. Ovde prolaze meseci, prolazi godina. Za 14 lica od tih 435 pravosnažno je okončan postupak donošenja osuđujuće presude izrečena novčana kazna. Jake li kazne.

Za 36 lica okončan je postupak donošenjem osuđujuće presude, ali presuda nije postala pravosnažna. Za 254 lica postupak se nalazi u statusu nerešenog predmeta. Pa kako je to moguće u prekršajnom postupku? Za 21 lice postupak se nalazi u statusu – nije okončan predmet. Za 83 u fazi – ispitivanja i ispunjenosti itd.

Šta kaže Vrhovno javno tužilaštvo? Pošto je ministar unutrašnjih poslova naveo da su oni podneli predloge za preko 320 prijava, nešto mi se brojke ne uklapaju, ali svejedno, prihvatiću šta kaže VJT.

Dakle, 184 krivične prijave protiv 209 lica. U odnosu na 19 lica je doneto rešenje o odbačaju krivične prijave. U odnosu na 167 lica je sačinjena službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka za najteža krivična dela, uključujući i rušenje ustavnog poretka. Pa kako je to moguće? Jesu li ljudi u policiji toliko nepismeni da ne znaju da napišu predloge za krivične prijave?

Pogledajte druge podatke. Evo nešto novijih podataka. Izveštajni period jul, avgust, septembar, izveštaj MUP-a. Taj izveštajni period obeležen je i povećanjem broja krivičnih dela protiv državnih organa i to za 76,5% sa 102 na 180. U okviru toga reč je o povećanju broja krivičnih dela napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti sa 65 na 146, kao posledica većeg broja neprijavljenih javnih skupova koji su se održavali na teritoriji Republike Srbije.

Dalje, prema načinu organizovanja 11.538 javnih okupljanja prijavljeno je u skladu sa zakonom, a 10.470 je održano bez prijave, pri čemu je u 2.665 slučajeva izvršena delimična ili potpuna blokada gradskih saobraćajnica i ostalih putnih pravaca. Dakle, nasilje. Navedena okupljanja karakteriše narušavanje javnog reda i sve učestaliji napadi na policijske službenike prilikom vršenja službene dužnosti.

Vidite, tu imate preko 130, skoro 150 povređenih policajaca. Kad pogledate ove podatke, a sada ću vam izneti još neke druge još jače podatke, ali pre toga, da li ima kršenja Ustava i zakona od strane postupajućih pojedinih sudija i tužilaca, jer to je na nama da pazimo. Ako mi donosimo zakone, mi moramo i da kontrolišemo da li se ti zakoni sprovode.

Koje zakone krše pojedini tužioci? Evo, krše prvo Ustav. Član 4. Ustava, uvažene koleginice i kolege, da vas podsetim, kaže ovako – pravni poredak je jedinstven, uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

Kada moj kolega Uglješa Mrdić hoće upravo da proverava ne tok pojedinih predmeta da bismo ugrozili samostalnost tužilaštva, nego da li sprovode zakone koje smo mi ovde usvojili, oni hoće da ga hapse. Zar to nije brutalno kršenje Ustava? Jeste.

Pogledajte dalje, i zakona, citiram sada i Zakon o javnim tužilaštvima, vezano za medije, pošto su se brutalno okomili na medije, naročito na „Informer“ i na „Kurir“, pod neprimerenim uticajem na tužilaštvo ne može se smatrati izveštavanje o radu javnog tužilaštva u skladu sa propisima koji uređuju javno informisanje, kao ni stručno analiziranje postupanja javnog tužilaštva.

26/3 AL/MJ

Kada mi sada ovde stručno analiziramo postupanje javnog tužilaštva, posebno pravnici poput Uglješe, oni to tumače kao pritisak. Ne, gospodo, vi brutalno kršite zakone na taj način. Odgovornost Vrhovnog javnog tužioca, pogledajte, Vrhovni javni tužilac koji treba da bude prvi u zaštiti zakona i Ustava, ona je prva koja krši zakone na najgrublji način.

Član 24. Vrhovni javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini. Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnog tužilaštva u Republici Srbiji, izveštaj koji zatraži nadležni odbor Narodne skupštine i kada ste videli vrhovnu tužiteljku da je došla da nam podnese izveštaj ovde? Ja se zaista ne sećam, ono kad smo je birali. Pa jel to kršenje zakona ili nije? Pa gde joj je politički moral? Profesionalni moral? Gde joj je lični integritet? Podnesi ostavku odmah ako ovako brutalno kršiš zakon.

Onda recimo član 51. javno tužilačka funkcija vrši se u javnom interesu radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona, pa kako obezbeđujete primenu Ustava i zakona kada nećete da procesuirate nasilnike koji ruše državu i koji su se okomili na ustavni poredak, uključujući i neke političke stranke koje su u parlamentu koje zagovaraju rušenje Ustava terorističkim aktivnostima.

27/1 MV/MP 15.25 – 15.35

Sada razrešenje i ostalo, da to dalje ne citiramo. Dakle, pored tog kršenja Ustava i zakona, imate ove pojedince koji opstruišu i u sudovima pravdu. Evo, sada ću vam navesti primere. Dakle, da vidite koliko je bilo pokrenuto prekršajnih predloga od strane MUP-a za izveštajni period od 1. novembra prošle godine do 31. avgusta, ako se sećam. Samo malo strpljenja, kolege, da pronađem ovde. Ovi telefoni koliko su dobri, toliko baš i nisu, ali evo, sada ću pronaći. To je 24. septembar. Samo malo, kolege, biće vam interesantni podaci, ja govorim o podacima.

Evo, poštovane kolege, najnoviji izveštaji Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, u pomenutom periodu procesuirano je ukupno 2.371 lice, 487 krivično i 1.884 prekršajno, podneto je 450 krivičnih prijava protiv 487 lica. Trebalo bi dobiti odgovor i sada ću tražiti ponovo informaciju od vrhovne tužiteljke, da vidimo koliko su procesuirali od tih 487 ljudi, jer neke od onih koji su optuženi za najteža krivična dela vidim i dalje na ulici kako divljaju i izazivaju nerede.

Sada da vidimo šta je sa 1.562 prekršajne prijave podnete protiv 1.884 lica. Znate li da od 1.562 prekršajne prijave koliko je rešeno? Protiv onih koji sprovode nasilje u blokadama doneto je 100 prvostepenih presuda. Dakle, ne pravosnažnih, prvostepenih. Izrečeno je samo 18 pravosnažnih presuda.

Pa, ljudi u sudovima, kako je moguće da posle godinu dana ste samo mogli 18 pravosnažnih presuda? Odbacili ste neke, skraćivali postupke i ostalo. Da li je to dokaz da se i usudovima vrši opstrukcija vladavine prava? Kada ovi u Evropskoj uniji govore da se ne sprovodi vladavina prava ovde, sugerišući da je to nedostatak političke volje, pa treba ih suočiti sa ovim podacima. Ali, neko drugi iz nekih klupa preko puta, iz nekih nevladinih organizacija pogrešno informišu i te ljude.

Još jedna stvar, takvim ponašanjem koje sam citirao, i tužilaštava i sudija, odnosno pojedinih tužioca i sudija, direktno se urušava ekonomska sigurnost i privredni razvoj Srbije. Evo vam samo dva dokaza za to. Proizvoljnim hapšenjima i optužnicom za tragediju u Novom Sadu zastrašili su ljude da ne smeju da izdaju dozvole. Podizanjem optužnice protiv ministra Selakovića za takozvani slučaj Generalštaba onemogućili su da se umesto opasnih ruševina napravi kompleks od 750 miliona evra.

Da vam kažem jednu stvar, kolege, rađena je statička procena porušenih zgrada. Ta zvanična statička procena je pokazala da zgrade nisu bezbedne, da mogu da se sruše i da mogu da ubiju nekog. Kada se čuju laži od navodnih nekih stručnjaka da se tu ispod tih zgrada nalazilo neko čvorište veza, nemojte da govorite gluposti. Čvorište veze je bilo u Maršalatu koji ste dali američkoj ambasadi na najlepšem delu, upola cene od procenjene cene. Vaša vlast je to dala. Plus ste naterali vojsku da ona počisti, da sruši i da počisti sve, a ni dinara vojska nije dobila za te usluge. Koristili su svoje mašine, svoje gorivo, koristili svoje ljude. Ništa niste uradili.

E, sada, vidite, to je kada je u pitanju takozvani slučaj Generalštaba, prava hibridna operacija protiv političke stabilnosti, ekonomskog napretka, jačanja naših odnosa sa najjačom silom na svetu, sa SAD, to je podrivanje ekonomskog suvereniteta zemlje. To je subverzija, drage kolege i koleginice. Izvan je razumne sumnje da je priča o Generalštabu dobro isplanirana, pripremljena i, nažalost, efikasno izvedena hibridna operacija u kojoj, pored stranog činioca, pojedine opozicione stranke, blokaderi, tajkunski mediji, tužilačko-sudilačka banda i te kako učestvuje i ima odgovornost.

Dakle, iz svega ovoga, kada govorimo o vladavini prava, treba stvari postaviti na mesto. Poštovana predsednice Narodne skupštine, ja podržavam predlog zaključka i glasaću za njega, ali sam hteo da ukažem na neke stvari, bar da mi raščistimo neke stvari među nama. Hvala vam.

27/2 MV/MP

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Ovde smo čuli razne stvari u sali, ali meni se čini da rasprava o ovom izveštaju pokazuje da u stvari ono što smo do sada dostigli za sada nazadujemo u ovom smislu i čitava ova priča o Tužilaštvu koju sve vreme ovde slušamo u stvari može da referiše na jedan deo izveštaja, recimo, koji kaže da treba ojačati ovlašćenja Tužilaštva za organizovani kriminal. Ukoliko sada hoćete da nam kažete da ćete ubrzati put u Evropsku uniju, a govorite ovde sve suprotno tome što piše, to je nešto što nije baš preterano kredibilna opcija.

Ovde su nas, takođe, pozvali da čitamo taj izveštaj. Ja bih, naravno, da imamo vremena, vrlo rado podelio neke delove izveštaja sa javnošću. Ali, recimo, meni se čini da prosto delovi ovog izveštaja pokazuju da i na onim mestima gde smo bili dobri, ona poglavlja koja su odmah zatvorena, nauka i obrazovanje, da smo na najboljem putu da se ponovo otvore. Jer, imate u izveštaju više mesta gde se pominju profesori i direktori škola koji su smenjivani, kojima nisu produžavani ugovori i da to izaziva zabrinutost i u pogledu kvaliteta nastave i u pogledu kvaliteta obrazovanja uopšte.

Pominje se, takođe, i to da država Srbija jeste jedna od država koja u Evropi izdvaja najmanje za obrazovanje, a to je sramnih 3,2% bruto nacionalnog dohotka. Evropski prosek je 4,6%, ali to je prosek. U tom smislu, čak države koje bi išle u reformu u ovom smislu morale bi da imaju 5,5% npr. najmanje, a mi u stvari smanjujemo ono što jeste udeo u obrazovanju u odnosu na bruto nacionalni dohodak.

Imamo još tu nekoliko stvari. Pominje se i Zakon o udžbenicima, koga ste tako svesrdno hvalili prošli put, a da u izveštaju stoji da to izaziva rizike kako u pogledu kvaliteta udžbenika, znači u pogledu toga da li je Zavod za udžbenike sposoban da proizvede kvalitetne udžbenike, i posebno rizik od politizacije koji se naglašava. Znači, rizik od uticaja koji može da se ostvari na to kako će udžbenici izgledati.

Takođe, recimo, Nacionalno akreditaciono telo koje smo ovde imali kao temu zbog ostavke ili smene članova upravnog odbora, koji u ovom trenutku i ne funkcioniše i koji vodi čovek koji je optužen u nikad završenom meritumu procesa da je plagirao, odnosno preveo jedan udžbenik, je uspelo da ispadne iz Evropske agencije za kontrolu kvaliteta.

Tako da, i ono što je 2014. godine bilo dobro, kada smo privremeno zatvorili ova poglavlja, sada je na putu da postane loše i da nestane iz onih poglavlja koja smatramo završenim. Znači, i obrazovanje i nauka su ispunjavale evropske standarde 2014. godine, ali danas imamo sve više zamerki i pretpostavljam da ćemo u budućnosti imati još više. Tako da, i u tim i u svim oblastima nazadujemo. Hvala vam.

28/1 MZ/CG 15.35-15.45

Samo vas molim da privodite kraju.

Hvala. Jel vreme?

Isteklo je, bilo je 3.53 minuta. Ako želite da završite misao ili rečenicu, izvolite. Hvala.

Završio sam, dovoljno je.

Hvala.
Sledeći je Dane Stanojčić.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice Skupštine, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije.

Bez Zapadnog Balkana nema bezbednije, jače i mirnije Evrope. Ovo nije rekao niko iz Srbije, nije rekao niko iz vlasti, niti iko iz opozicije, ovo je rekao pre nekoliko Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta.

Očigledan je problem na tom Zapadnom Balkanu to što je Srbija u svakom pogledu lider Zapadnog Balkana. Zaista nisam mogao da verujem da ću pod kupolama ovog srpskog hrama demokratije da čujem neke koji će omalovažavati uspehe države na putu na Evropskoj uniji, a veličati Albaniju ili Crnu Goru. To njima na čast.

Mi danas ovde govorimo o izveštaju Evropske komisije, koji je suštinski pozitivan za Srbiju. Evropska komisija je peti put uzastopce preporučila zemljama članicama Evropske unije da otvore Klaster 3 i da nastave pregovore sa Srbijom. Svakome ko se iole razume u geopolitiku ili ko prati dešavanja u svetu prethodnih nekoliko godina, može da vidi da postoje neka dva toka politička među zemljama Evropske unije. Jedan tok je, rekao bih, suverenistički, a drugi tok je neki birokratski briselski, koji možda i ne razume da je Brisel sa neke primarne svetske scene otišao na drugo ili treće ili četvrto mesto samo svojom krivicom.

Nije problem to što oni ne razumeju. Problem je u tome što ovde u Srbiji nas su mesecima blokaderi i njihovi domaći pomagači plašili izveštajem Evropske komisije. Govorili su nam – evo, stiže izveštaj Evropske komisije, videćete šta će da bude. I šta se desilo? Ništa.

Dakle, Izveštaj Evropske komisije je pozitivan. Juče je o tome detaljno govorila predsednica Skupštine Ana Brnabić i ko je želeo to da čuje – želeo je, ko nije – njemu možda i ne vredi objašnjavati.

Sa ovog mesta treba svakako istaći i zahvaliti se državama koje su umnogome pomogle Srbije i pomažu i daju punu podršku Srbiji da nastavi evropski put. To su pre svega: Mađarska, Slovačka, Kipar, Grčka, Španija, Rumunija i Austrija. Dakle, krug zemalja koje podržavaju Srbiju i cene njene napore da pristupi Evropskoj uniji i da se širi. Mi i dalje imamo šansu da uz pomoć novih i modernih evropskih lidera koji razumeju novonastale situacije nastavimo naš evropski put.

Moram da vam kažem, poštovane kolege poslanici, pripadam generacijama koje su odrastale 90-tih i odrastali smo na pričama o Evropskoj uniji i na pričama da samo kada padne Milošević i taj režim, počeće u ovoj zemlji med i mleko, ući ćemo u evropsku zajednicu narodu, kojoj i pripadamo.

Nažalost, posle 25 godina i dalje ispred nas postoje neki uslovi i uslovljavanja, tako da mi danas našoj deci treba da objasnimo zašto se i dalje pred Srbiju postavljaju novi i novi zahtevi, što je zaista neverovatno i nečuveno.

Ovde su se čule kritike na to da je juče doneta odluka, odnosno pre nekoliko dana, od strane predsednika Aleksandra Vučića da se ne prisustvuje Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan. Ta odluka je istorijska, gospodo, to je protest protiv politike

28/2 MZ/CG

dvostrukih standarda Evropske unije prema Srbiji. To je prvi put da Srbija na takav način pokaže svoj stav. Ne postoji nijedan zaključak Samita Evropska unija – Zapadni Balkan bez saglasnosti Srbije.

Što se tiče dve glavne zamerke koje su države koje nam nisu omogućile da nastavimo razgovore u klasteru 3, to su normalizacija odnosa sa tzv. Kosovom i vladavina prava. Vladavina prava u zemlji koja godinu dana trpi torturu, u kojoj se politički neistomišljenici proganjaju po ulicama, u kojoj je dozvoljeno da napadnete policajca, a da ne završite u zatvoru, nego da budete oslobođeni, u kojoj je dozvoljeno da imate „kalašnjikov“ i arsenal oružja samo ako ste blokader ili ako ste protiv aktuelne vlasti u Srbiji i da budete pušteni na slobodu. Ako je to vladavina prava koja se od nas traži, bogami, mislim da to nije na pravom putu evropskih vrednosti.

Za nas su, gospodo, evropske vrednosti to što kada smo postali kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, 1. marta 2012. godine, plata je bila 330, a sada je prosečna 950 evra. Od tada do danas imamo 600 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, od tada do danas gradimo brzu prugu koja će spojiti Beograd i Budimpeštu, ako hoćete, i na geopolitičkom planu imamo prijatelje i na istoku i zapadu, postigli smo i u regionu, pružili smo ruku mnogim susednim državama, pre svega mislim da Mađarsku i uradili ono što su Francuzi i Nemci uradili prvi kada su stvarali Evropsku uniju.

Da se vratim na početak svog izlaganja i da ponovo kažem da bez Zapadnog Balkana nema bezbednije, jače i mirnije Evrope, da citiram ponovo Antonija Koštu, i da vam kažem da samo suverenističkom politikom, politikom očuvanja nacionalnih interesa, ponosno, uzdignutog čela možemo ući u Evropsku uniju, a zapamtite, u Evropsku uniju, prateći politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića ući ćemo na belom konju. U to ime, živeli!