Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Ovde smo čuli razne stvari u sali, ali meni se čini da rasprava o ovom izveštaju pokazuje da u stvari ono što smo do sada dostigli za sada nazadujemo u ovom smislu i čitava ova priča o Tužilaštvu koju sve vreme ovde slušamo u stvari može da referiše na jedan deo izveštaja, recimo, koji kaže da treba ojačati ovlašćenja Tužilaštva za organizovani kriminal. Ukoliko sada hoćete da nam kažete da ćete ubrzati put u Evropsku uniju, a govorite ovde sve suprotno tome što piše, to je nešto što nije baš preterano kredibilna opcija.

Ovde su nas, takođe, pozvali da čitamo taj izveštaj. Ja bih, naravno, da imamo vremena, vrlo rado podelio neke delove izveštaja sa javnošću. Ali, recimo, meni se čini da prosto delovi ovog izveštaja pokazuju da i na onim mestima gde smo bili dobri, ona poglavlja koja su odmah zatvorena, nauka i obrazovanje, da smo na najboljem putu da se ponovo otvore. Jer, imate u izveštaju više mesta gde se pominju profesori i direktori škola koji su smenjivani, kojima nisu produžavani ugovori i da to izaziva zabrinutost i u pogledu kvaliteta nastave i u pogledu kvaliteta obrazovanja uopšte.

Pominje se, takođe, i to da država Srbija jeste jedna od država koja u Evropi izdvaja najmanje za obrazovanje, a to je sramnih 3,2% bruto nacionalnog dohotka. Evropski prosek je 4,6%, ali to je prosek. U tom smislu, čak države koje bi išle u reformu u ovom smislu morale bi da imaju 5,5% npr. najmanje, a mi u stvari smanjujemo ono što jeste udeo u obrazovanju u odnosu na bruto nacionalni dohodak.

Imamo još tu nekoliko stvari. Pominje se i Zakon o udžbenicima, koga ste tako svesrdno hvalili prošli put, a da u izveštaju stoji da to izaziva rizike kako u pogledu kvaliteta udžbenika, znači u pogledu toga da li je Zavod za udžbenike sposoban da proizvede kvalitetne udžbenike, i posebno rizik od politizacije koji se naglašava. Znači, rizik od uticaja koji može da se ostvari na to kako će udžbenici izgledati.

Takođe, recimo, Nacionalno akreditaciono telo koje smo ovde imali kao temu zbog ostavke ili smene članova upravnog odbora, koji u ovom trenutku i ne funkcioniše i koji vodi čovek koji je optužen u nikad završenom meritumu procesa da je plagirao, odnosno preveo jedan udžbenik, je uspelo da ispadne iz Evropske agencije za kontrolu kvaliteta.

Tako da, i ono što je 2014. godine bilo dobro, kada smo privremeno zatvorili ova poglavlja, sada je na putu da postane loše i da nestane iz onih poglavlja koja smatramo završenim. Znači, i obrazovanje i nauka su ispunjavale evropske standarde 2014. godine, ali danas imamo sve više zamerki i pretpostavljam da ćemo u budućnosti imati još više. Tako da, i u tim i u svim oblastima nazadujemo. Hvala vam.

28/1 MZ/CG 15.35-15.45

Samo vas molim da privodite kraju.

Hvala. Jel vreme?

Isteklo je, bilo je 3.53 minuta. Ako želite da završite misao ili rečenicu, izvolite. Hvala.

Završio sam, dovoljno je.

Hvala.
Sledeći je Dane Stanojčić.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice Skupštine, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije.

Bez Zapadnog Balkana nema bezbednije, jače i mirnije Evrope. Ovo nije rekao niko iz Srbije, nije rekao niko iz vlasti, niti iko iz opozicije, ovo je rekao pre nekoliko Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta.

Očigledan je problem na tom Zapadnom Balkanu to što je Srbija u svakom pogledu lider Zapadnog Balkana. Zaista nisam mogao da verujem da ću pod kupolama ovog srpskog hrama demokratije da čujem neke koji će omalovažavati uspehe države na putu na Evropskoj uniji, a veličati Albaniju ili Crnu Goru. To njima na čast.

Mi danas ovde govorimo o izveštaju Evropske komisije, koji je suštinski pozitivan za Srbiju. Evropska komisija je peti put uzastopce preporučila zemljama članicama Evropske unije da otvore Klaster 3 i da nastave pregovore sa Srbijom. Svakome ko se iole razume u geopolitiku ili ko prati dešavanja u svetu prethodnih nekoliko godina, može da vidi da postoje neka dva toka politička među zemljama Evropske unije. Jedan tok je, rekao bih, suverenistički, a drugi tok je neki birokratski briselski, koji možda i ne razume da je Brisel sa neke primarne svetske scene otišao na drugo ili treće ili četvrto mesto samo svojom krivicom.

Nije problem to što oni ne razumeju. Problem je u tome što ovde u Srbiji nas su mesecima blokaderi i njihovi domaći pomagači plašili izveštajem Evropske komisije. Govorili su nam – evo, stiže izveštaj Evropske komisije, videćete šta će da bude. I šta se desilo? Ništa.

Dakle, Izveštaj Evropske komisije je pozitivan. Juče je o tome detaljno govorila predsednica Skupštine Ana Brnabić i ko je želeo to da čuje – želeo je, ko nije – njemu možda i ne vredi objašnjavati.

Sa ovog mesta treba svakako istaći i zahvaliti se državama koje su umnogome pomogle Srbije i pomažu i daju punu podršku Srbiji da nastavi evropski put. To su pre svega: Mađarska, Slovačka, Kipar, Grčka, Španija, Rumunija i Austrija. Dakle, krug zemalja koje podržavaju Srbiju i cene njene napore da pristupi Evropskoj uniji i da se širi. Mi i dalje imamo šansu da uz pomoć novih i modernih evropskih lidera koji razumeju novonastale situacije nastavimo naš evropski put.

Moram da vam kažem, poštovane kolege poslanici, pripadam generacijama koje su odrastale 90-tih i odrastali smo na pričama o Evropskoj uniji i na pričama da samo kada padne Milošević i taj režim, počeće u ovoj zemlji med i mleko, ući ćemo u evropsku zajednicu narodu, kojoj i pripadamo.

Nažalost, posle 25 godina i dalje ispred nas postoje neki uslovi i uslovljavanja, tako da mi danas našoj deci treba da objasnimo zašto se i dalje pred Srbiju postavljaju novi i novi zahtevi, što je zaista neverovatno i nečuveno.

Ovde su se čule kritike na to da je juče doneta odluka, odnosno pre nekoliko dana, od strane predsednika Aleksandra Vučića da se ne prisustvuje Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan. Ta odluka je istorijska, gospodo, to je protest protiv politike

28/2 MZ/CG

dvostrukih standarda Evropske unije prema Srbiji. To je prvi put da Srbija na takav način pokaže svoj stav. Ne postoji nijedan zaključak Samita Evropska unija – Zapadni Balkan bez saglasnosti Srbije.

Što se tiče dve glavne zamerke koje su države koje nam nisu omogućile da nastavimo razgovore u klasteru 3, to su normalizacija odnosa sa tzv. Kosovom i vladavina prava. Vladavina prava u zemlji koja godinu dana trpi torturu, u kojoj se politički neistomišljenici proganjaju po ulicama, u kojoj je dozvoljeno da napadnete policajca, a da ne završite u zatvoru, nego da budete oslobođeni, u kojoj je dozvoljeno da imate „kalašnjikov“ i arsenal oružja samo ako ste blokader ili ako ste protiv aktuelne vlasti u Srbiji i da budete pušteni na slobodu. Ako je to vladavina prava koja se od nas traži, bogami, mislim da to nije na pravom putu evropskih vrednosti.

Za nas su, gospodo, evropske vrednosti to što kada smo postali kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, 1. marta 2012. godine, plata je bila 330, a sada je prosečna 950 evra. Od tada do danas imamo 600 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, od tada do danas gradimo brzu prugu koja će spojiti Beograd i Budimpeštu, ako hoćete, i na geopolitičkom planu imamo prijatelje i na istoku i zapadu, postigli smo i u regionu, pružili smo ruku mnogim susednim državama, pre svega mislim da Mađarsku i uradili ono što su Francuzi i Nemci uradili prvi kada su stvarali Evropsku uniju.

Da se vratim na početak svog izlaganja i da ponovo kažem da bez Zapadnog Balkana nema bezbednije, jače i mirnije Evrope, da citiram ponovo Antonija Koštu, i da vam kažem da samo suverenističkom politikom, politikom očuvanja nacionalnih interesa, ponosno, uzdignutog čela možemo ući u Evropsku uniju, a zapamtite, u Evropsku uniju, prateći politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića ući ćemo na belom konju. U to ime, živeli!

Gospođa Ivana Rokvić.
Samo se, molim vas, prijavite.
Izvolite.

Hvala.

Suština ovog zaključka je, poštovani građani Srbije, pokušaj da se kritički izveštaj Evropske komisije samo iskoristi za legitimisanje odluka vlasti, a ne za stvarne reforme. Ovo nije dokument koji reaguje na izveštaj Evropske komisije, već je dokument koji pokušava da razvodni i da neutrališe.

Evropska komisija u svom izveštaju zapravo govori o urušenoj vladavini prava, o zarobljenim institucijama, o nefunkcionalnom REM-u, o medijima bez pluralizma, o pritiscima, o izborima koji nisu ni fer, ni slobodni. A šta mi dobijamo u ovom ovde zaključku, kako ste ga nazvali? Dobijamo samo hvale, neke deklarativne rečenice koje ne obavezuju nikoga ni na šta.

U ovom zaključku kaže, pazite: „Potrebna je jaka politička volja“. Kao da smo mi na nultoj tački i sada nam neko daje uputstvo i motivaciju da otvorimo Poglavlje 1. Nema odgovora na pitanje zašto nećemo otvoriti Klaster 3, zašto preporuke nisu sprovedene, zašto su sve naše komšije svoje spoljne politike usaglasile sto posto sa Evropskom unijom, sve naše komšije će u paketu zajedno, u jednom vozu, otići ka Evropskoj uniji, a samo onaj poslednji vagon na kom piše „Srbija“ će da otkači.

Umesto da pitaju sva ova pitanja, predlagači se zahvaljuju što preporuke nisu sprovedene dovoljno brzo i promovišu izgovore u ime svojih koalicionih partnera. Ali o predlagačima i njihovoj želji da se uđe u Evropsku uniju i poštuju preporuke i Evropske komisije i ODIHR-a dovoljno govori to što su uspešno srušili drugi proces izbora REM-a samo i isključivo zbog svoje lične koristi.

28/3 MZ/CG

Posebno je cinično pozivanje na široki politički i društveni konsenzus o Evropskoj uniji. Kakav konsenzus? U zemlji u kojoj se svaki kritički glas proglašava izdajom, u kojoj ste borbu za REM pretvorili u ličnu borbu na život i smrt, u kojoj su mediji svedeni ili na mikrofone vlasti ili na čistu omertu.

Slušam vašeg predsednika pre neki dan, koji bi trebalo da bude predsednik svih građana, kako je neko tražio REM, ali vi ga ne date. Ne znam ko ga je tačno tražio, od koga ga je to tražio i, pazite sad, mi želimo da ukinemo većinu u REM-u. Ja stvarno ne znam ni kako se ukida većina, a kako mi možemo da ukinemo većinu u REM-u. Prema tome, ništa niste dobro shvatili, izgleda da ćemo morati sve ispočetka.

Evropska komisija upozorava i traži reforme, a ovaj zaključak na sve to odgovara aplauzom. I da se ne zavaravamo, u ovom ovde zaključku ne radi se ni o kakvim evropskim integracijama, radi se isključivo o kupovini vremena, radi se o tome da se Briselu kaže – mi smo konstruktivni, dok se kod kuće nastavlja sve po starom i izveštaj se koristi kao smokvin list. Jedini krivac za zaostajanje je SNS, jer ulazak u Evropsku uniju bi značio kraj njihove vladavine, zato što evropske integracije znače nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, slobodne medije i stvarnu borbu protiv korupcije, a to je smrtna presuda za SNS. Hvala.

29/1 JJ/MT 15.45 – 15.55