Hvala.
Gospodin Uglješa Mrdić. Pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Da nije smešno, bilo bi žalosno. Jedan od govornika je mene na početku svog izlaganja prozvao da u ovom setu pravosudnih zakona, koji sam predložio juče, da želim da ukinem TOK, tj. da predlažem da se ukine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i da sam predao zakon o JTOK-u.

U drugom delu svog govora je rekao da nisam predložio TOK zato što se plašim toga da se to tužilaštvo ukine.

14/3 AL/IR

Dakle, on ni sam ne zna šta govori. Toliko o njihovoj povezanosti, a toliko i o njihovom poznavanju zakona. Oni ni ne znaju šta sam ja predložio. Oni ni ne znaju o čemu se radi taj set pravosudnih zakona, da je u pitanju i Zakon o sudijama, da se tiče i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, da se tiče i Zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala, što se tiče Zakona o Javnom tužilaštvu i jedan zakon što se tiče organizacije rada sudstva i tužilaštva.

Ni sami ne znaju, ali su uznemireni. Zašto? Zato što je njihov novi prijatelj, njihov pajtos, Mladen Nenadić, Tužilac za organizovani kriminal, u medijskim nastupima mojih kolega i mene prozvan zato što je najodgovorniji kao zaštitnik onih najodgovornijih za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Mladen Nenadić, koji zloupotrebljava svoju funkciju, izvršio je nekoliko krivičnih dela, kako on, tako i Vrhovni tužilac, Zagorka Dolovac. Ista ona Zagorka Dolovac koju je dotična prekoputa mene proganjala i gde ste vodili proteste i sa blokaderima išli ispred zgrade.

Vi ste ti koji vršite pritisak na pravosuđe. Vi ste ti koji ste protestvovali ispred tužilaštva i sudstva. Vi ste ti koji po nalogu nekih unutrašnje tajkunsko kriminalnih i stranih centara moći štitite ove ljude u tužilaštvu.

15/1 MV/JG 12.25 – 12.35

Dakle, molim vas, prvo čitajte zakone, naučite da čitate zakone, šta se predlaže.

Što se tiče toka, mislim da sam svojim delovanjem pokazao da se ne bojim ni Mladena Nenadića, ni Zagorke Dolovac, ni Tužilaštva za organizovani kriminal.

Zahvaljujem.

Hvala vama.
Gospodine Stefanović, vi ste mi u sistemu.
Po kom osnovu želite reč?
(Borko Stefanović: Četvoro ljudi me je pomenulo za stvari koje…)
Nisu vas direktno pozvali, nisu pogrešno interpretirali to što ste rekli, ali mislim da bi vi svakako trebalo da…
(Borko Stefanović: Malopre je Đukanović rekao da sam bio u Americi…)
Ali, nije vas direktno pozvao.
U redu je, vaših dva minuta nije problem, daću vam repliku, samo vas molim da se držite činjenica.
Gospodine Đukanoviću, gospodin Stefanović je od vas tražio da kao nekadašnji novinar „Fokusa“ potvrdite ono što je rekao – da novinar ima ekskluzivno pravo da štiti svoj izvor informisanja. Ali, zaboravio je nastavak – po Zakonu o informisanju, u slučaju kada je reč o krivičnom delu za koje je kazna zaprećena duže od pet godina, on mora da otkrije svoj izvor, kao i u nekim drugim situacijama kada se proceni javni interes.
Dakle, uvek zaboravite jedan deo, a obavezani ste pravilnikom i članom 107. – zaštita dostojanstva Narodne skupštine. Eto, to je bilo njegovo pitanje. Ja sam samo iskoristila ovo pravo da vas podsetim.
Gospodin Borko Stefanović, replika.

Hvala.

Mogli biste sići u klupu pa to sve reći, da može neko i da vam odgovori. Ali, to na stranu, ja ću da iskoristim samo nekoliko stvari.

Prvo, ako mogu gospodin Jovanov i gospodin Đukanović ono što su mi rekli i za šta su pozivali i prozivali kolegu Novakovića isto da urade. Dakle, izađite ovde u hol i sve ono što ste rekli ovde, Jovanov za to postavljanje nekakve granice, a vi za Miladina Kovačevića, recite u holu. Da mogu lepo da vas tužim, kao stotine drugih što sam dobio na sudu. Vratite mi tu satisfakciju da mogu vaše političke pravne rogove da stavim iznad svojih vrata. Razumete?

Druga stvar, vi gospođo Brnabić, ako zaista verujete u to što verujete, a ja vidim da verujete, iako vrlo dobro znate kako i na koji način pričate sa ljudima u Briselu i na drugim mestima, i vrlo dobro znate da je sve suprotno od toga što ovde građanima Srbije pričate, pa lepo onda zabranite, dajte odmah odluku, saopštenje, zabranite misiji Evropskog parlamenta da dođe sada u januaru u Srbiji. Evo, budite konzistentni, pošto kažete da su to ljudi koji upravljaju nekima ovde, nama sigurno ne.

Ali, ako vama ne upravljaju, izađite i recite – ne možete da dođete mrski neprijatelji ovde u Srbiju, da se neko usudi da gleda u našu stiroporsku tamnu kutiju, kako davimo Srbiju i njene građane, nego nas pustite u mraku da se mi bavimo pljačkom, da se bavimo nasiljem, gušenjem medija i krađom izbora. To je ono što vi radite. Pa, lepo izađite i kažite – ne može misija Evropskog parlamenta. Što to ne uradite? Budite hrabri. Budite hrabri do kraja pa tako recite.

15/2 MV/JG

Gospodine Mrdiću, mi svi znamo, cela Srbija, probili ste glavu da hoćete tok da eliminišete. Ja sam vas pitao kako sada nema u predlozima zakona? To sam vas pitao. Ne pravite se nevešti, nego recite gde vam je nestao taj pokušaj razgradnje našeg nezavisnog pravosuđa, kad ste već krenuli kroz ove neke druge stvari sada postepeno da ga razgrađujete i da pravite partijsko upodobljavanje onome što je vaš interes, a to je ostanak na vlasti i besomučna krađa ovog naroda. Hvala.

Gospodin Milenko Jovanov.
Izvolite.

Vrlo kratko.

Dakle, prihvatam poziv, ponoviću vrlo rado, evo na prvoj televiziji na kojoj budem bio. Rado ću se odazvati na poziv suda, a za dokaz ću poneti pre svega depeše Vikiliksa, gde je čovek glavni junak depeše Vikiliksa.

(Borko Stefanović: Reci u holu.)

Pa, ne u holu, na televizijskog emisiji, to je isto. Da držim konferenciju zbog tebe stvarno mi ne pada na pamet. Znači, 1,4% u Mionici, ne pada mi na pamet da gubim vreme na to. Kada budem bio u prvoj emisiji ponoviću. Eto, to je dovoljan razlog za tužbu, dovoljan osnov za tužbu. Ja nisam kao ovi koji laju, a onda ne smeju da stanu iza svojih reči.

Dakle, kažem ono što je tačno i stojim iza toga, a depeše Vikiliksa će onda sud da čita, pa ako sam ja pogrešno protumačio ono što tamo piše, a piše svašta i mnogo gore od onoga što sam rekao, onda u redu, prihvatam krivicu na sebe. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

Zahvaljujem se.

Ne znam šta bih trebao da kažem da bi vi mene tužili, samo citiram šta su neke vaše nekada kolege koje su bile s vama u istoj stranci govorile o tom slučaju i pomenuo sam činjenicu da nam je taj slučaj poremetio odnose sa SAD, što je činjenica i tu nema nikakve dileme. E, sad, vi ako imate volju da se vucarate po sudovima, to je vaš problem. Vidim da vaš predsednik ne izlazi iz sudova i da redovno dobija zato što su očigledno sudije na vašoj strani.

Gospođo Raguš, ono malopre što ste mi sugerisali, to je tačno, u vezi sa novinarom koji je pisao, kome traže navodno sada da otkriva izvor. Prvo, to nije novinar, to je bivši policajac, koji mora da zna da ono što je policijska beleška ne sme tek tako da se pojavi u novinama. Znate? On je policijsku belešku objavio u novinama, a protiv toga je konkretno osoba koja je bila u tom slučaju okrivljena, pa je sada oslobođena bilo kakve optužbe, podnela krivičnu prijavu, kako je moguće da se policijska beleška sa tog slučaja pojavi u novinama, a on je objavio kao tekst.

Prosto, to bi ljudi morali da znaju. Vidite, za takve stvari, to jeste krivično delo, i te kako bi trebalo da kažeš ko ti je to od tvojih kolega ili ko doturio tako nešto da objaviš, jer to nema nikakvog smisla da takve stvari činiš i da radiš.

Prema tome, slažem se, ovde bi morali da se promene zakoni, pre svega ZKP, da se strogo kažnjavaju oni u tužilaštvu, u policiji koji dostavljaju medijima delove optužnice, delove iz istrage, šta god, i da se to tek tako objavljuje u medijima, jer tako se vrši pritisak na pravosuđe i vrlo bi podržao takav zakon ako bi se tu pooštrile sankcije. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Predsednica Skupštine, gospođa Ana Brnabić, pravo na repliku.
15/3 MV/JG

Hvala.

Dve stvari. Prvo, ono što je meni zaista fascinantno je što se oni ljudi svi stalno hvale da su nas dobili na sudu, ali istovremeno stalno kritikuju da kontrolišemo sudstvo. Pa, mora biti jedno ili drugo. Ali, to ponovo pokazuje o tome koliko im istina nije baš bliska srcu i kakvi su licemeri, tako da nema veze. Meni je to uvek dobro da narod vidi i to narod potpuno jasno razume i pamti.

Što se tiče ove misije Evropskog parlamenta koja dolazi u januaru, da vam kažem, neka dođu ljudi bre. Čoveče, vi ste ih toliko molili da dođu, vi ste toliko kukali da oni dođu, vi ste kumili, plakali da oni ljudi dođu, pa što bih vam ja uskraćivala to zadovoljstvo. Nakon onih 1,4% u Mionici nemate mnogo političkih zadovoljstava. Pa, meni je drago da oni dođu, za to živite. Vi ćete sa suzama radosnicama da ih dočekate. Ja neću da stojim na putu vašoj sreći. Toliko ste se trudili, toliko molili, evo dolaze vam, pa tu crveni tepih, latice ruža da postavite ispred Picule. Jedva čekam da to vidim. Hvala.