Gospodine Bajatoviću, vidim vas u sistemu. Ako želite kao ovlašćeni, to ćemo kasnije, pošto imamo još nekih replika.
Gospodine Janjiću, niste pomenuti, ljudi su vam odgovorili.
Pošto insistirate na tome, Poslovnik je vrlo jasan, ne možemo sad vi i ja da se dogovaramo na koji način da dobijete repliku.
(Stefan Janjić: Prethodno su dobili reč po istoj osnovi.)
Još jednom vas pitam - po kom osnovu?
(Stefan Janjić: Spomenut sam. Pogrešno me interpretiraju.)
Nisu ništa interpretirali nego su odgovorili na ono što ste vi izneli i vrlo svesno izazvali niz replika.
(Stefan Janjić: Samo mi dajte dva minuta.)
Kako da vam dam dva minuta kad nemate osnov? To što je neko prethodno dobio, znači da je imao osnov.
Ja ne znam kako da reagujem na ovo, osim da vam dam tih dva minuta. Izvolite.

Hvala vam.

Gospođo Brnabić, vi ste gostovali u jutarnjem programu jedne televizije i rekli ste, izričito, da vas niko nije obavestio o dolasku evroparlamentaraca u Srbiju. Imam snimak, ako osporavate, mogu da pokažem. Rekli ste da vas niko nije obavestio. Obaveštavaju vas preko Mike, Žike, Pere, Vučka, itd.

Verbalna nota je primljena 23. decembra i ovde jasno piše da delegacija ljubazno upućuje molbu za pomoć u organizovanju sledećih sastanaka. Vi tvrdite da imate prethodno preuzete obaveze. Kako je moguće da ste uvek na svim proslavama "Informera"? Jel su to prethodno preuzete obaveze? I predsednik Vučić takođe kaže da nema vremena da se viđa sa delegacijom, a ima vremena da sedi sa opskurnim likovima u "Amidži šou" i da objašnjava da li je imao 500 grama ili pet kilograma kad se rodio.

Gospodine Mrdiću, vi ste ovde sad odgovarali na sve osim na ono što sam vas pitao. Gde ste završili prve dve godine fakulteta? Jel to toliko teško da kažete? Evo, ja sam završio na Pravnom fakultetu u Beogradu, doneću vam indeks da vidite ocene. Nažalost, neki vaši članovi su mi bili profesori, imao sam visoke ocene kod

19/2 JD/LjL

njih, nisam ponosan ali šta da radim, nisam mogao da biram. Gospodin Petrov je inače celu emisiju na "Informeru" posvetio meni, pričao je da sam bio vrhunski student, da sam mogao da biram, itd. Nisam mogao da biram, jer da sam mogao da biram, ne bih kod njega polagao, pošto ni tad nije važio za ne znam koliko dobrog čoveka na Pravnom fakultetu, kao i neke druge vaše kolege.

Kažite gde ste završili prve dve godine fakulteta i ništa više nije sporno, kao i gde su adrese sudova koje sam vas pitao? Hvala.

Malo grešite kada je reč o poslanicima. Poslanici mogu da budu i zemljoradnici, nije stručna sprema preporuka za poslanika i za izbor nekog za delegiranje u Skupštinu. Ali, dobro, bitno je da govorite, pokušavate da diskreditujete predlagača, a kao diplomirani pravnik, i to zamislite, ako to nešto znači, na pravnom beogradskom fakultetu, ni reč o predloženim zakonima.
Ali, da završimo ovo, direktno ste prozvali ljude, imaju pravo na repliku, pa da se vratimo na temu.
Gospodin Milenko Jovanov ima reč. Izvolite.

Predsednik Vučić je bio u emisiji sa Lidijom Vukićević, sa Sanjom Marinković, sa Sinišom Malim i pevačicom koja se zove Breskvica, umetničko ime. Eto, to su ti opskurni likovi. Ovo je stvarno neverovatno! Važno je da Picula nije opskuran lik, pa zato danas bukvalno kao advokat zastupa Piculu. On sve vreme kao advokat nama objašnjava da mi moramo da se viđamo sa Piculom i tera nas da to radimo i objašnjava nam zašto je to jako važno.

Doduše, ja nisam znao da su, kako kaže, ljubazno zamolili. Da sam znao da su ljubazno zamolili malo bih duže razmišljao, ali bih do istog zaključka stigao.

Šta je ono što je problem sa nekim ko je, kako kaže – eto, kaži Petrov, ali vidite da mu je svaka diskusija „ad hominem“ napad na nekoga, svaka, pa je sada i Vladana Petrova u tom kontekstu spomenuo, kaže da je bio dobar student, u šta ne sumnjam, imao je visoke ocene, u šta takođe ne sumnjam. Ali vidite, kada je neko dobar student, ima visoke ocene, kasnije to znanje ne primeni u praksi. On bi trebalo da zna šta je suština penologije kao takve.

Dakle, da zna šta je penologija u praksi, da zna da ako je neko odležao kaznu zatvora ne može i nije suština da mu se stalno nabija na nos da je nekad bio osuđen i da je počinio neko krivično delo zato što je suština resocijalizacija, da on bude deo društva. To je suština, a oni to neće da rade.

To mogu da razumem, da ove neznalice koje dobacuju sve vreme ne razumeju to, ali neko ko je imao visoke ocene na državnom Pravnom fakultetu i ko se bavio advokaturom kao takvom, to mora da zna, jer sutra će on da ima klijenta koji će da završi u zatvoru. Pa, šta to znači? Da do kraja života tog klijenta će neko da proziva – e, znaš, ti si tada i tada uradio to i to. Pa, to tako ne funkcioniše, jer onda sankcija kao takva nema smisla. Onda bolje da ih streljamo, da uvedemo ponovo smrtnu kaznu streljanje i gotova stvar.

Zato su oni društvene štetočine koji iz želje da napakoste i ne znaju šta rade, kao slon u staklarskoj radnji, u želji da napakosti, u želji da uvredi, on milion drugih stvari društvenih otvara i pravi probleme, ali nesvestan uopšte šta radi.

Zato izbori, pa Narodni muzej.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Pravo na repliku. Izvolite.
20/1 GD/JG 13.15 – 13.25

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Neko po završetku fakulteta ostane glup, jadan i bedan u svom ponašanju, a neko, da li ima 20, 30, 40 ili 50 godina, radi na sebi ceo život, uči i stiče nova znanja.

Neko gleda svako jutro da sa svojim saborcima, po nalogu Picule koji mu piše pitanja i govore i njegovom kolegi iz Skupštine koji piše govore, a neko sa druge strane gleda svaki dan šta može da uradi za Srbiju i za borbu za istinu i pravdu.

To je razlika između nas i vas, mi koji branimo Ustav i koji vam po peti put danas govorimo da, prema članu 107. Ustava, može zakon da predloži i narodni poslanik i Vlada ili najmanje 30.000 birača, a vi samo odgovarate uvredama.

Imamo nekoga koji beži po hodnicima i koji beži sa makazama po ulicama i koji beži kada vas vidi, a imamo druge nas koji ponosito koračamo ulicama Beograda, podignute glave i to ne samo Beograda nego cele Srbije i svakog od njih koji rade protiv Srbije možemo da pogledamo u oči dok oni beže od nas, jer su gubitnici.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima predsednica Skupštine gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, i ovo je fundamentalna razlika među nama. Dakle, njima je dovoljno da bilo koji evroparlamentarac od 720 evroparlamentaraca, u ovom slučaju osam ili devet evroparlamentaraca, da ih obavesti da dolaze i da se oni svi poređaju, zahvale i kažu – ovo je najvažnija stvar za nas, apsolutno „highlight“ našeg političkog života.

Ja sam i imam čast da budem predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Mene niko neće obaveštavati da dolazi i da mi kaže - budi tu zato što želimo da razgovaramo sa vama. Ne, sa mnom će, ako žele da me vide kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, prvo da se konsultuju oko datuma i ukažu poštovanje ne Ani Brnabić, nego Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, narodu Republike Srbije.

Ja kada idem u Evropski parlament, ja njih ne obaveštavam da dolazim i kažem – vi se nacrtajte da me vidite, nego kažem – došla bih 24. januara da razgovaramo, da li vam to odgovara? Onda oni kažu „odgovara mi“ ili kažu „ne odgovara nam, dođite 5. februara“. To je poštovanje prema toj instituciji.

Da su želeli da pokažu poštovanje ne bi me obavestili, nego bi se makar konsultovali oko datuma. To je fundamentalna razlika između vas blokadera i nas ovde u vladajućoj koaliciji koji služimo samo i isključivo narodu i građanima Srbije. Oni su nam na prvom mestu.

Dok sam predsednica Narodne skupštine niko me neće obaveštavati, nego će ukazati poštovanje narodu Srbije i Narodnoj skupštini i konsultovaće se oko toga nama odgovara ili ne, kao što se ja konsultujem sa njima.

Tražim, zahtevam i ne pristajem ni na šta manje od onog poštovanja koje ja pokazujem njima da pokazuju Srbiji.

Hvala.

Vraćamo se na dnevni red.
Reč ima gospođa Jelena Jerinić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Da se vratimo na dnevni red. Ja ću govoriti o tzv. setu pravosudnih zakona koji su na dnevnom redu. U stvari je ovo negde i nastavak mog izlaganja na jednoj od

20/2 GD/JG

prethodnih sednica kada je usvojen nakaradni Zakon o Generalštabu. Dakle, to je bio pokušaj da se nešto ekstra zaradi i da se neko abolira za krivično delo falsifikovanja i tada sam govorila o svemu onome što je SNS nepovratno zaprljala u ovoj zemlji, ali suština je u tome da je vaša delatnost u parlamentu nepovratno kontaminirala pravni sistem Srbije i to nastavljate.

Do sada ste to uglavnom radili zbog ličnog bogaćenja, a sada uvodite sistemske promene radi ličnih obračuna.

Pre četiri godine izmenjen je Ustav. Pre tačno tri godine birani su ovde istaknuti pravnici i tada prosto nije bilo poslanika ili poslanice vlasti koji nisu ovde izricali hvalospeve na račun venecijanske komisije. Dakle, puna su usta bila pohvala za Venecijansku komisiju i za vas same, kao i činjenicu da je Evropska komisija takođe dala zeleno svetlo za usvajanje tih zakona.

Četiri godine kasnije, dakle, kada treba da dođe misija Evropskog parlamenta, svi ste u fazonu – samo tetki lek da odnesem. Zna se šta je stav Zeleno-levog fronta i o toj vašoj pravosudnoj reformi, ali i o prethodnoj reformi iz 2009. godine. Što se vas tiče, vi ste u tim zakonima ostavili taman toliko uticaja koliko vam je bilo potrebno da kontrolišete pravosuđe, ali su se sada stvari promenile. Tada vam je bilo važno mišljenje Venecijanske komisije, mišljenje Evropske komisije, a sada niste ni pitali Venecijansku komisiju, iako su neki od predloga u direktnoj suprotnosti sa tadašnjim mišljenjima Komisije.

Što se tiče Evropske komisije, nju takođe niste pitali, ali ona vam je rekla da se ne igrate, posebno sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i da ne pomišljate na ukidanje posebnog tužilaštva. U saopštenju stoji, između ostalog, Komisija pažljivo prati razvoj situacije u pravosuđu u Srbiji. Dakle, u prevodu – samo vas gledamo.

Mnogi su ovde govorili o tome da se sistemske izmene ovde sada guraju bez javne rasprave. Nije sporno da može svaki poslanik, poslanica da predloži zakon. To radimo i mi, pa naši predlozi nikad ne dolaze na dnevni red.

Nije sporno ni da vas zakon ne obavezuje da sprovedete javnu raspravu, ali kolega je mogao kao predsednik Odbora za pravosuđe, recimo, da zakaže javno slušanje, pa da svi mogu da kažu šta misle o tome. Suština je da izbegavate javnu raspravu. Mogla je predsednica da se obrati Venecijanskoj komisiji, da pita da li je ovo što smo namerili da menjamo u redu. Bilo bi prirodno da sistemske izmene pravosudnih zakona dolaze od Ministarstva pravde, da se konsultuju svi zainteresovani. Međutim, niti ovde imamo nekog pravog ministra pravde. On uglavnom sedi i razmišlja o tome šta da učini sa svojom nevidljivošću, da li da je upotrebi na strani dobra ili na strani zla.

Dakle, ovde se sistemski zakoni, još jednom ću reći, menjaju isključivo radi ličnih obračuna i to mogu da rade ili samo potpuni diletanti ili ozbiljni kriminalci u nameri da izbegnu zatvor. Vi svakako ispunjavate uslove za obe ove kategorije.

Bilo bi najpametnije da se ovi predlozi zakona povuku, ali s obzirom na to da vi to verovatno nećete učiniti, mi smo podneli amandmane kojima se zapravo predlaže brisanje gotovo svih predloženih izmena.

Zeleno-levi front takođe neće ovde braniti Zagorku Dolovac. To je osoba koja godinama aktivno podržava vaše kriminalne aktivnosti i apsolutno nas ne zanima kako je došlo do toga da je Dolovac od najbolje drugarice postala lažljivica, ali ću podsetiti građane i građanke Srbije kako su ovde neki poslanici vlasti govorili o Dolovac kada je bila birana za vrhovnu javnu tužiteljku. Dakle, citiram: „Ovde smo čuli iz izlaganja nešto o biografiji gospođe Dolovac, čuli smo reference, čuli smo mnogo kvalitetnih podataka, ali nažalost u poslednje vreme proteklih nekoliko godina

20/3 GD/JG

gospođa Dolovac je izložena jednoj svojevrsnoj kampanji, mučnoj kampanji koja je izazvana samo time što valjda ta žena ne želi da se bavi politikom, ne želi da učestvuje u dnevno-političkom obračunu jednog dela opozicije“, bla-bla-bla, bla-bla-bla.

U ovoj zgradi, takođe, ste štitili da ne bi odgovarala na novinarska pitanja, na pitanja šire javnosti. Takođe neću braniti ni Mladena Nenadića, neću braniti ni druge tužitelje i tužiteljke koje ovih dana napadate. To nije tema za parlament.

21/1 AL/IR 13.25 – 13.35

Mi smo naše primedbe na rad tužilaštava uvek javno iznosili, pre svega zbog nereagovanja na brojne krivične prijave koje smo podnosili. Ja ću pomenuti samo neke. Recimo, moj kolega Dobrica Veselinović i moj kolega Robert Kozma još su 2021. godine Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv vašeg plaćenika Miše Vacića podneli krivičnu prijavu zbog povreda ugleda, zbog rasne, verske i nacionalne i druge pripadnosti. To, inače, stalno radi.

Godine 2022. kada smo postali narodni poslanici podneli smo krivičnu prijavu zbog sakrivanja narodne inicijative, koju je potpisalo više od 30.000 građana protiv dva predsednika Narodne skupštine, dva generalna sekretara. To je takođe u nečijoj fioci.

Godine 2023. zbog kupovine glasova od strane SNS preko kol centra, samo se smejte, jer ko se poslednji smeje najslađe se smeje, kao što kažu.

Godine 2023. je takođe zbog falsifikovanja „Službenog lista“ Beograda u vezi sa rezultatima beogradskih izbora.

Godine 2024. zbog malverzacije sa biračkim spiskom i zbog onemogućavanja uvida u izborni materijal nakon izbora lokalnih na Novom Beogradu.

Dakle, sve te krivične prijave i dalje stoje u tužilaštvima, a vi treba da se zapitate kad će neko da ih izvuče iz fioke.

Dakle, ono za šta se mi zalažemo jeste samostalnost javnog tužilaštva i to traže i pobunjeni građani i građanke. Ako želimo da menjamo sistem, ako želimo da institucije funkcionišu, onda treba da branimo ideju samostalnosti javnog tužilaštva, ali i da insistiramo na odgovornosti onih tužilaca i tužiteljki koji su u sprezi sa kriminalnom organizacijom, bilo da je ona na vlasti ili nije.

Nažalost, kao što su i neki drugi rekli i ovde se još uvek nije oglasilo ni Visoki savet sudstva, ni Visoki savet tužilaštva, pa ni najveće sudijske i tužilačke organizacije. Oglasilo se Udruženje „Odbranimo struku“, koje ovde već nekoliko godina jedino otvoreno govori o problemima o pravosuđu.

Hajde da vidimo kako je u stvari do ovoga došlo? Kako je sve počelo? Počelo je u suštini negde krajem novembra krajem 2025. godine, kada se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal prvi put obratilo javnosti u vezi sa konkretnim pritiscima koje trpi u dva predmeta prvenstveno. To su takozvani predmeti - nastrešnica Generalštab i takođe obavestilo javnost o sabotaži ili opstrukciji od strane policije, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje novca itd.

Ali, glavni izvor pritiska sedi ovde danas u Skupštini i o tome govori optužni predlog od 15. decembra 2025. godine, gde se kao okrivljeni pominje ministar kulture i nekoliko njegovih saučesnika. Oni se terete za krivično delo zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. To je sve u redu. Prema pravilima krivičnog postupka kriminalci mogu da se brane onako kako smatraju da treba zajedno sa svojim pravnim timovima, ali to treba da rade, da kažem, u slobodno vreme, dakle, ne zloupotrebljavajući funkciju ministra, svako ne u Narodnoj skupštini, ali takođe ni u medijima gde se pojavljuju kao ministri i ne treba da prete, ne treba da vređaju tužioce, jer to nije način prosto da se oslobode od krivičnog gonjenje.

Na kraju, reći ću nešto detaljnije o samim konkretnim predlozima iz ovih pet predloga zakona. Moje kolege i koleginice će detaljnije govoriti o tome kasnije.

Dakle, mi ovde imamo jedan bućkuriš kojim se sad nekima nešto daje, nekom se nešto oduzima, a malo se i manifestuje kolika je snaga ekonomskog tigra i onda u zemlji u kojoj ne može da se očisti ulica od snega i leda, ili ljudi danima nemaju struju, nema fiziološkog rastvora, treba nam četvrti osnovni sud za Surčin.

21/2 AL/IR

Pošto nismo na kraju čuli ko su ovde članovi renomiranog pravnog tima koji je radio na ovim zakonima, ono što javnost vidi je u stvari da je lik iz šatora doneo na Pisarnicu Narodne skupštine pet zakona i mi danas o njima raspravljamo.

Što se tiče pojedinačno zakona, Zakonom o sudijama produžava se mandat predsednika sudova i time se u suštini omogućava da predsednici sudova nastave da disciplinuju sudije, što neki rade već deceniju, a sa ovim izmenama taj period bi još mogao da se produži. To posebno imajući u vidu predstojeće izbore za Visoki savet sudstva.

Što se tiče tri zakona koja se odnose na tužilaštva, ovde se očigledno slabi uticaj Vrhovnog tužilaštva, jača se uloga nekih glavnih tužilaca u nižim tužilaštvima i te su mere ciljane. Nešto se oduzima od Dolovac, daje ste Stefanoviću. Mada, verovatno će se neki drugi koji su lojalni režimu okoristiti.

Ukida se Komisija za prigovore koja onemogućava tužiocima zapravo da efikasno se štite od nekih nezakonitih pritisaka koje bi eventualno trpeli ili politički motivisanih naloga. Podređuje se posebni Tužilac za visokotehnološki kriminal Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, iako bi trebalo da se bavi predmetima na čitavoj teritoriji Srbije.

Dakle, negde možemo to i da pojednostavimo, kada nismo uspeli da ukinemo TOK, ajde bar nešto da ukinemo pa neka bude i taj Tužilac za visokotehnološki kriminal, odnosno da ga stavimo pod kontrolu tog našeg nekog čoveka u Višem javnom tužilaštvu.

Inače, ovo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nije uspevalo godinama da odgovorimo recimo izazovima povećanog digitalnog nasilja nad ženama, ali pretpostavljam da to nije bio motiv za ove organizacione promene, da je to suštinski kontrola pobunjenog dela društva, odnosno nekakve represivne mere koje će uslediti u budućnosti.

Bilo je reči i o sputavanju Vrhovnog javnog tužilaštva u sprovođenju aktivnosti međunarodne saradnje. Ja ću samo reći da Vrhovno tužilaštvo od marta 2020. godine, kada ste vi takođe bili na vlasti, ima Kancelariju za vezu u „Evrodžastu“. Tada vam nije smetala ni kontrola, niti uticaj stranih sila ili centara moći, a mnoge od nas ovde, verujem, 2020. takođe je iznenadila vest da je Zagorka Dolovac dobila orden Legije časti, najviše francusko odlikovanje. Vas verovatno nije iznenadilo. Pretpostavljam da su neki i čestitali lično, a da Srbija ima recimo potpisane sporazume sa Francuskom još iz 2013. i 2016. iz oblasti zajedničkih istražnih timova i borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, tada nije smetalo, a sada odjednom ne valja.

Konačno, kada su se građani i građanke pitali šta se radi za vreme kontra štrajka glađu, dok se sedi ispred Narodne skupštine u šatoru, ispred ulaza, uglavnom se sedi i promišlja se mreža sudova i tužilaštava. To je onako najbolja zanimacija.

Vidimo da se osniva četvrti osnovni sud koji bi trebalo da bude u funkciji tog projekta EKSPO 2027 i tu verovatno mogu da se rasporede oni koji su pouzdane sudije, pouzdani tužioci s obzirom na to da ovaj projekat ima visoki potencijal za korupciju i sumnjivog je kvaliteta kada je u pitanju građenje.

Zašto recimo Kosjerić ili Surdulica, zašto ne na primer Ivanjica ili na primer zašto ne Bujanovac i Preševo, zašto ne Tutin i Sjenica? Evo kolege narodni poslanici iz SDA i PDD su već 2023. i 2024. godine, evo sad su i amandmane podneli, predlagali. Zašto građanima Sjenice i Tutina ili Preševa i Bujanovca da se ne vrati njima oteto pravosuđe? Što samo ovima, da tako kažem, u drugim delovima Srbije?

21/3 AL/IR

Da rezimiram, dakle, Zeleno-levi front svakako neće glasati za ove zakone. Podneli smo amandmane. Očekujemo da ih detaljno pogledate. Očekujemo vaš odgovor, a oni će u narednim danima biti obrazloženi od strane mojih koleginica i kolega.