Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, za nas iz Narodnog pokreta Srbije Mike Aleksića Srbija je na prvom mestu i zato smatramo da je jako važno da raspravljamo o poboljšanju stanja u srpskom pravosuđu.

Međutim, predlozi zakona koje predlaže kolega Mrdić nisu u interesu građana Srbije, već služe isključivo i jedino o jačavanju pozicije lojalista Srpske napredne stranke unutar srpskog pravosuđa.

Pošto se Srpska napredna stranka danima trudi da od građana sakrije stav stručne javnosti i stav struke o ovakvim predlozima gospodina Uglješe Mrdića, ja ću vam sada pročitati šta struka kaže o ovakvim predlozima – Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, koje je, ponavljam, najspornije poglavlje za pristupanje EU, upozorava javnost na ozbiljne rizike koje nosi razmatranje izmene sistemskih pravosudnih zakona po hitnoj proceduri.

Tokom prethodne godine reformski zakoni od presudnog značaja za funkcionisanje pravosuđa nisu donošeni kroz uobičajenu proceduru zbog odsustva saglasnosti između predlagača zakona i pravne struke.

Pazite, kada je predlagač zakona Srpska napredna stranka očigledno postoji odsustvo saglasnosti sa pravnom strukom.

Umesto Vlade, danas nam predloge zakona podnosi narodni poslanik i to uz hitan postupak. Ova procedura se koristi izuzetno retko i nikada do sada, nikada za sistemske pravosudne zakone, jer se time obesmišljava uloga struke i institucija uspostavljenih upravo radi čuvanja i zaštite nezavisnosti pravosuđa, gospodine Mrdiću.

Posebno je važno naglasiti da je javna rasprava o ovim bitnim promenama svesno izbegnuta, jer formalni predlagač nije Vlada, gospodine Vujiću, već jedan poslanik gospodin Uglješa Mrdić.

Radna grupa podseća da je usvajanje pravosudnih zakona po hitnoj proceduri više puta bilo predmet kritike Evropske komisije i ovo je, gospodo vaš odnos prema evropskim vrednostima, preporukama EU i prema onome gde bi Srbiju svi građani želeli da vide. Jer, gospodo, Poglavlje 23 je glavna kočnica za pristupanje Srbije EU.

Znate ono kada nekome ispadne cigareta na crveni persijski tepih, pa ostane jedna, mala crna, neprimerena rupica, e, to vi pravite od Srbije u porodici evropskih naroda, malu, crnu, rupu na persijskom tepihu koju će svi izbegavati i svi je preskakati.

21/2 JD/JG

Dragi građani Srbije, 2028. godine kreće voz koji vodi u EU, taj voz će stajati na stanicama, gde će redom primati, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, a možda stane da primi i BiH. Što se nas tiče u vozu kojim upravlja mašinovođa iz „ćacilenda“ svaka stanica je pogrešna. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Da odgovorim na konkretna pitanja nekoliko narodnih poslanika. Jedan od prethodnih govornika je govorio i tražio od mene da navedem imena tužilaca koji su išli u ambasadu Sjedinjenih Američkih Država pre tri godine da traže podršku, da traže podršku za svoje delovanje.

Dakle, ja podsećam da su u pitanju Bojana Savović i Jasmina Paunović koje su sada jako prisutne u tajkunskim medijima i u podršci blokaderima.

Naime, Sjedinjene Američke Države u potpunosti podržavaju Srbiju u borbi za nezavisno pravosuđe i protiv korupcije i zato cene partnerstvo profesionalaca u tužilaštvu koji su toga svesni poput tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović. To je izdato kao saopštenje posle sastanka sa tadašnjim ambasadorom Kristoferom Hilom.

Sada da odgovorim i prethodnom govorniku. Ovi zakoni se nisu pisali u američkoj ambasadi, ovi zakoni su se pisali.

(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Kako nisu?)

Ja sam ćutao dok ste vi govorili, a to što ste vi nevaspitani, to govori o vama.

Dakle, ovi zakoni nisu pisani u zapadnoj ambasadi bilo kojoj, i američkoj, britanskoj, nemačkoj, ovi zakoni su pisani u Beogradu, predstonici Srbije. Ove zakone nije predložio tužilac koji ide po mišljenje u neku zapadnu ambasadu nego je predložio narodni poslanik posle savetovanja sa svojima iz Srpske napredne stranke.

U našoj Srpskoj naprednoj stranci, Bogu hvala, imamo izvanredne pravnike. Ima daleko boljih pravnika od mene, ali ja kao vaše vođe, nisam sujetan i volim da čujem glas i boljeg i iskusnijeg, da li je profesor, advokat, istaknuti stručnjak, onda kada sve to analiziramo onda to sve stavimo na papri i onda se tako predloži set pravosudnih zakona. To tako ide kada to radi Srpska napredna stranka.

Ovaj set pravosudni zakona je u interesu svih građana Srbije, pa i u vašem interesu, jer ako neki od vas misle da su nevini započinjana krivična dela imaće pravično suđenje.

Prema tome, bilo bi doro da i vi podržite ovaj set pravosudnih zakona ako smatrate da neki od vas nisu ogrezli u kriminalu i korupciji.

Prema tome, interes naše poslaničke grupe i stranke je interes isti kao interes svakog građanina Srbije koji je za poštovanje Ustava i Zakona. To potvrđuje ovaj set pravosudnih zakona, a to je borba za efikasno pravosuđe.

Zahvaljujem.

Hvala vama.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ahnedin Škrijelj, Minela Kalender, Šaip Kamberi.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Ako izađem iz okvira vremena koristiću vreme ovlašćenog.

(Predsedavajuća: Izvinite, to se podrazumeva. Slobodno govorite.)

21/3 JD/JG

Dobro, da vam naglasim pošto nemate isti pristup prema svima.

Ovim amandmanom smo predložili kako bi se uredilo pitanje preuzimanje imovine, opreme arhive predmeta i zaposlenih od sudova i javnih tužilaštava, za koje smo predložili da se ovim zakonom osnuje, odnosno da se osnuje osnovni sud u Tutinu, osnovni sud u Preševu i osnovno javno tužilaštvo u Sjenici, međutim i ovaj amandman, predlagač zakona je odbio, navodeći da je rešenje celishodnije u Predlogu zakona i ako zakon uopšte ne govorio o tome.

Malo pre sam govorio o tome da je Vlada predložila Skupštini da prihvati ovaj zakon u celosti sa razlozima datim u obrazloženju, a nije iskoristila svoje pravo iz člana 155. Poslovnika da predloži određene amandmane na Zakon.

U amandmanima koje smo podneli na ovaj Zakon, pored toga što smo tražili osnivanje odgovarajućih osnovnih javnih tužilaštava i sudova na prostoru Sandžaka i Preševske doline, tražili smo i da se usaglasi nacionalna struktura zaposlenih, odnosno sudija i nosilaca javno-tužilačke funkcije u tim tužilaštvima i sudovima čije osnovanje smo tražili.

Predlagač je i to odbio, a Vlada nije našla za shodno da izvrši jednu sveobuhvatnu analizu i da na osnovu prava – daj ovaj Poslovnik, kaže predlagaču da možda ovaj zakon treba doraditi ili sačekati sa njegovim donošenjem dok se ne steknu svi uslovi i dok se ne obezbedi ono što Ustav nalaže.

Ustav kaže da su pred zakonom svi jednaki. Videli smo da to nije tako jer u razlozima za donošenje ovog zakona navedeni su neki kriterijumi po kojima bi i Tutin trebao da ima i osnovni sud, osnovno tužilaštvo i prekršajni sud i Sjenica da ima osnovno javno tužilaštvo, a Sjenica već ima Osnovni sud, a trebalo bi mreža tih sudova da prati mrežu osnovnih javnih tužilaštava, vi to ništa niste uvažili.

Kažete malo pre da se Vlada stara o ljudskim i manjinskim pravima, pa mi recite – zašto nacionalna struktura zaposlenih u pravosuđu i policiji nije usaglašena sa nacionalnom strukturom stanovništva? To vam je ustavna obaveza.

Drugo, Evropska komisija u svom izveštaju koji ste kao ministar pravde, a i predlagač, nadam se da ste imali prilike to da pročitate, kaže – institucionalni okvir Srbije za zaštitu pripadnika nacionalnih manjina je nepotpun jer se novi Akcioni plan značajno odlaže.

Pripadnici manjina se i dalje suočavaju sa diskriminacijom. Srbija mora uzeti u obzir peto mišljenje Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope o nacionalnim manjinama koje, između ostalog govori i o nezastupljenosti nacionalnih manjina u pravosuđu, pa kaže – nacionalne manjine su i dalje zastupljene u javnoj upravi i policiji, na kraju, govor mržnje prema nacionalnim manjinama u medijima i od strane političara se nastavio.

22/1 GD/IR 13.30 – 13.40

Kako vi ispunjavate svoje obaveze koje vam Ustav nameće? Niste mi odgovorili na pitanje. Rekli ste planirate da promenite mrežu sudova. Pa, ovim zakonom se, između ostalog, menja mreža sudova. Zašto niste sugerisali predlagaču, uzimajući u obzir rezultate poslednjeg popisa stanovništva ili da vi kao Vlada amandmanima intervenišete, da se osnuje odgovarajući sudovi na prostoru Sandžaka i Preševske doline‌.

Time nejednako postupate prema svim građanima ove države, zanemarujući interese, potreba i prava manje brojnih naroda, a na to nemate pravo da radite.

Ponovo vas podsećam da ste u ovoj Skupštini položili zakletvu da ćete da štitite ljudska i manjinska prava. Ovo što vi radite nije način na to.

Hvala, isteklo vreme.
Gospodine Branko Pavloviću, želite sada da pričate po ovom amandmanu?
(Branko Pavlović: Po prethodnom.)
Hoćete sada da govorite?
(Branko Pavlović: Da.)
Izvolite.

Osnovna prepreka za pristupanje EU nije poglavlje 23. nego 35. kojim se traži da priznamo secesiju Kosova i Metohije, odnosno da priznamo da je takozvano Kosovo isto država, kao i Srbija i niko kome je stalo do Srbije i ne treba da se ukrcava na taj voz, a mašinovođa EU ni sam više ne zna ni kuda ide ni zašto, a voz mu se rašrafljuje na naše oči iz dana u dan.

Hvala.

Hvala.
Tačno, slažem se.
Da, glavna prepreka jeste, to znate svi, Poglavlje 35, dijalog Beograda i Prištine.
Ministar gospodin Nenad Vujić ima reč.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, samo kratka jedna opaska.
Ponavljam, Vlada Republike Srbije je posvećena poštovanju ljudskih i manjinskih prava i to je konstatovano i u brojnim izveštajima i UN i EU. Izvlačenje iz konteksta određenih stvari i čitanje polurečenice je nešto sasvim drugo, ali sada da ne ulazimo u to.
Druga stvar, kada govorimo o nacionalnom sastavu onih koji su sudije i tužioci, to nije pitanje koje Vlada može svojom odlukom da uredi niti donese, niti bilo kome da naredi. Odluku o izboru sudija i tužilaca, kao što znate, donosi Visoki savet sudstva za sudije i za tužioce Visoki savet tužilaštva samostalno i podsećam, po izmenama Ustava Republike Srbije, ti predlozi više ne dolaze ni u Narodnu skupštinu, tako da se o tome ne izjašnjavaju ni narodni poslanici.
Dakle, ni Vlada, ni Narodna skupština ne mogu nikom da narede kada su u pitanju sudije i tužioci i da izabere jednog ili drugog.
Postoji odredba koja kaže da će se prilikom izbora voditi računa, uz vođenje računa o nacionalnom sastavu, ali to nije nešto što pripada niti Vladi, niti Narodnoj skupštini, nego Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca.
Kada govorimo o zapošljavanju u sudovima i tužilaštvima, vodi se računa o tome da zaposleni odgovaraju na nacionalnoj strukturi, naravno, uz vođenje računa prvenstveno o kvalitetu. Ministarstvo pravde uvek vodi računa o tome da zaposleni budu iz reda nacionalnih manjina, što sigurno u ovim gradovima i mestima koje vi
22/2 GD/IR
navedite se poštuje, ali, ponavljam, predlog je samo uvođenje jedne sudske jedinice, a ne osnivanje novog suda. O osnivanju novih sudova, mreži sudova možemo govoriti i govorićemo sigurno u nekom narednom periodu.
Hvala.

Hvala vama.
Gospodine Škrijelj, u sistemu ste mi.
Po kom osnovu?
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Replika? Kakva Replika?
(Ahmedin Škrijelj: Vreme poslaničke grupe.)
Vreme grupe? Nemate. Istrošili ste sve.
Konsultujte eParlament.
Na član 7. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, dr Anna Oreg i Vladimir Pajić.
Podnosioci se ne javljaju.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Nikolić.
Predlagač zakona i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Predlagač zakona i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici poslaničkog kluba Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima gospodin Nenad Milojičić.
Izvolite.