Gospodin Rastislav Dinić.
3/3 VS/MT

Hvala predsedavajuća. Tokom praznika kada su mnogi građani Srbije provodili praznike u svojim toplim domovima, predsednik Srbije i predsednica Skupštine učestvovali u zabavnom programu sa osuđenim ubicom u naselju „Crvena zvezda“ u Nišu, odvijala se prava humanitarna kriza, preko hiljadu ljudi koji žive u ovom naselju, preživljavali su tromesečno isključenje sa elektro mreže, upravo u periodu najgore zime i najstrašnije hladnoće.

U pitanju je 120 porodica sa malom decom, starima i bolesnima, koji nisu imali struju za najosnovnije potrebe, pre nekoliko dana na osnovu privremene mere, struja im je ponovo uključena, što naravno pozdravljam. Međutim, ovo je samo privremeno rešenje koje je postignuto nakon pritiska javnosti i protesta žitelja ovog naselja, a ne rezultat sistemskog dogovora ili trajne regulacije, preko 120 domaćinstava je godinama je priključeno na samo dva brojila, što znači da ne postoji realan obračun potrošnje za svako domaćinstvo niti transparentan sistem plaćanja.

4/1 JJ/LjL 10.30-10.40

Upravo zbog toga, dug za struju, koji lokalni mediji procenjuju na preko 200 miliona dinara, nastao je velikim delom zbog kolektivnog obračunavanja potrošnje u najskupljoj tarifnoj zoni. Građani traže individualna brojila i fer obračun, jer žele da plaćaju samo onoliko koliko potroše, a ne da snose posledice paušalne ili neadekvatne naplate.

Ovaj problem nije samo niški ili lokalni, on je odraz sistemske greške, pa ako hoćete i sistemske diskriminacije u tretiranju romske nacionalne manjine.

Kako piše Robert Kasumović, po zvaničnim podacima, u 120 opština u Srbiji postoji 523 romska naselja sa više od stotinu stanovnika, a broj onih sa manje od stotinu stanovnika i danas je nepoznat. Činjenica je da u velikoj većini ovih naselja ne postoji infrastruktura, sama po sebi govori mnogo. U njima najčešće ne postoje elektromreže, vodovod i kanalizacija, ulice nisu asfaltirane, nisu čak ni posute. Zbog poslova kojima su Romi primorani da se bave, ova naselja često liče na deponije ili se čak na deponijama i nalaze.

Krajnje nehumani uslovi života doveli su do toga da je prosečan životni vek Roma daleko kraći u odnosu na pripadnike drugih nacija u Evropi. Veliki je broj odraslih, ali i dece, obolelih od respiratornih oboljenja, hroničnih bolesti i karcinoma.

Postavljam pitanje Vladi - Da li planira da uvede trajni i fer sistem priključenja na struju za romska i druga neformalna naselja, tako da se obezbedi individualna potrošnja i prava korisnika, umesto kolektivne naplate i arbitrarnih isključenja?

Da li podržava predlog posebnog zakona leks specijalisa o legalizaciji održivih neformalnih romskih naselja koji bi omogućio pravnu sigurnost zajednicama, poput one u romskom naselju "Crvena zvezda" i drugim naseljima sa sličnim statusom? Ako je "da", u kom roku očekuje da taj zakon bude predložen i usvojen?

Ko je aktuelni vlasnik zemljišta na kome se nalazi naselje "Crvena zvezda"?

Kako Vlada planira da reši pravni status zemljišta u ovom i drugim neformalnim naseljima, jer bez jasnog vlasništva, pravo na priključke, struju, vodu i kanalizaciju ostaje trajno ugroženo?

Postoji li plan za sveobuhvatan infrastrukturni program, koji obuhvata struju, vodu, kanalizaciju, saobraćajnu povezanost i druge komunalne usluge za neformalna romska naselja širom Srbije, a ne samo privremena rešenja?

Pitanje za zaštitnika građana - Šta namerava da uradi po pitanju sistemske diskriminacije Roma u podstandardnim naseljima, naročito u naselju "Crvena zvezda", da li je već pokrenuo ili će pokrenuti postupak za zaštitu prava ovih ljudi?

Stvar se ovde, nažalost, ne završava. Umesto da izađe u susret ugroženim sugrađanima i urgira za hitno rešavanje humanitarne krize u naselju "Crvena zvezda", gradonačelnik Dragoslav Pavlović je tim povodom izjavio: "Ne može neko da bude građanin prvog a neko drugog reda, svi moraju da plaćaju struju, uključujući stanovnike "Crvene zvezde".

Pavlović, za koga već znamo da voli da se druži sa neonacistima i skinhedima, iznosi rasističku insinuaciju da su Romi najdiskriminisanija manjina u Srbiji, nekako privilegovani, ili kako će vam to u kafani reći svaki rasista pijano mrmljajući između dve čašice rakije, da su zaštićeni kao beli medvedi.

Ljudi u "Crvenoj zvezdi" nemaju individualna brojila, nemaju transparentan obračun, obračunavaju im se basnoslovne kamate a zatim im se poručuje da su jednaki samo u obavezama, ne u pravima. To nije jednakost, to je institucionalna diskriminacija, a Pavlovićev rasistički komentar je čini potpuno eksplicitnom.

4/2 JJ/LjL

Pitanje za Milana Antonijevića, poverenika za zaštitu ravnopravnosti - Da li je već pokrenuo postupak protiv gradonačelnika Niša zbog rasističkih komentara na račun Roma i ako nije, kada će ga pokrenuti? Hvala.

Gospodin Bojan Torbica ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Iskoristio bih priliku da ponovo postavim pitanje premijeru Macutu, pošto ni posle punih mesec dana nisam dobio odgovor na isto.

Od danas pa do subote, 24. januara, u Srbiji će boraviti tzv. posmatračka misija Evropskog parlamenta, s ciljem da istražuje i kontroliše stanje demokratije u Srbiji. Dolaze piromani da gase požar u Srbiji. Priznaćete, da nije tužno i žalosno, bilo bi možda i smešno.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik parlamenta Ana Brnabić, su se javno izjasnili o dolasku te samozvane delegacije. Siguran sam da predsednik Vučić u ovom trenutku zaslužuje našu punu podršku za svoj jasan stav prema ovim nepozvanim i neželjenim gostima, a naročito onom ekstremnom, srbomrzačkom delu delegacije.

Da li iko dobronamerno u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobe poput Tonina Picule, za koga svi znamo da je bio pripadnik zloglasne jedinice Crne mambe koja je izvršila brojne zločine nad srpskim civilima sa prostora Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i za koga tek treba da bude utvrđeno ne da li je, već koliko je okrvavio ruke i obraz tokom zločinačkih akcija svoje jedinice.

Da li iko u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobu poput Davora Ive Štira, unuka po zlu poznatog ustaškog pukovnika Ivana Štira, pomoćnika zloglasnog Vjekoslava Maksa Luburića, komandanta koncentracionih logora u NDH. Da, onog Ivana Štira za koga je aktuelni predsednik Hrvatske Milanović javno izgovorio da je poznat kao Čepinski ubica i ratni zločinac, čak kada je od Evropskog parlamenta mnogo je. Mene kao i veliku većinu građana Srbije interesuje sa kojim pravom oni dolaze i ko im je dao i delegirao ovlašćenja da istražuju i utvrđuju činjenice po Srbiji?

Podsetiću vas da je takvu sramnu ucenjivačku misiju Srbija ponosno odbila 1914. godine i da je to i danas kao i pre više od jednog veka predstavlja najgrublje kršenje suvereniteta, samostalnosti i nezavisnosti jedne države.

Dok je Aleksandar Vulin bio na mestu ministra unutrašnjih poslova i direktor BIA, stranim političarima poput ove dvojice koji su dolazili da se nezvani mešaju u naše unutrašnje poslove ili je zabranjivan ulazak u Srbiju ili su proterivani iz države. Od MUP očekujem isti odnos prema pomenutim personama i to pre svega kako bismo zaštitili naše nacionalne i državne interese, ali i dostojanstvo države i građana.

Više od svega moramo biti svesni da u koliko se usaglasimo sa njihovim dolaskom i ukoliko se sastanemo sa njima, daćemo im legitimitet, a posledice njihovog štetnog delovanja snosiće građani Srbije.

Kao predsednik poslaničke grupe pozvan sam da uzmem učešće na sastanku sa samozvanom delegacijom Evropskog parlamenta i zato sada želim da javno kažem kako iz pijeteta prema stotinama hiljada nedužnih srpskih žrtava genocida u ustaškoj i nezavisnoj državi Hrvatskoj, iz pijeteta prema stotinama hiljada mojih Krajišnika prognanih sa svojih vekovnih ognjišta, iz poštovanja prema velikoj većini građana Srbije koji dele moje mišljenje, iz duga prema mojim precima i obaveze prema mojim potomcima, za sto sa Toninom Piculom i Davorom Ivom Štirom ne mogu, a nadasve ne

4/3 JJ/LjL

želim da sednem, dok god budu otvoreno zastupali antisrpsku politiku i sve dok u Srbiju ne dođu čista srca i dobrih i iskrenih namera.

Zato bih pozvao i svoje kolege predsednike poslaničkih grupa, koji pre svega čine vladajuću koaliciju, da dobro razmisle da li je išta vredno poniženja da za isti sto sedate sa ljudima koji više od godinu dana seju mržnju i razdor među građanima Srbije, koji su došli da vide koliko su uspeli da posvađaju, podele i pocepaju Srbiju i da provere šta još treba da učine da bi ostvarili svoj cilj. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima Nenad Milojičić. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pa pre nego što počnem sa pitanjima, imam jednu sugestiju, mislim da nije, bez obzira na pravilnik i Poslovnik koji mi imamo ovde, nije normalno da mi danas postavljamo pitanja nekome ko nije tu. Do tog zaključka sam došao nakon toga što sam dobio odgovore na prethodno postavljena pitanja ministru prosvete i odgovori su vrlo paušalni i šturi.

Na pitanje o minimalcu ministar prosvete mi je odgovorio, u stvari, nije mi odgovorio na pitanje. Da li je tu i topli obrok i regres, nije mi odgovorio. Na pitanje o bezbednosti u školama, rekao mi je da nije nadležan. Na pitanje o koeficijentima za zaposlene u administraciji, rekao mi je da takođe nije nadležan, pa ga pitam ovom priliko, zašta je nadležan? Da li ima neku koleraciju sa ostalim ministarstvima pa da se posavetuje sa njima, pa da mi odgovori.

Kada smo kod bezbednosti dece, moram da ga pitam da li je danas veća bezbednost u školama nego ranijih godina? Šta se dešava sa školskim policajcima? Obećavali ste da će svaka škola da ima školskog policajca, ti ljudi su negde nestali. Gde su? Čuvaju "ćacije"?

5/1 JD/JG 10.40 – 10.50

Šta se dešava sa platama prosvetnih radnika? Obećavali ste da ćete izjednačiti sa republičkim prosekom? Ništa od toga, „pojeo vuk magare“.

Šta se dešava sa dualnim obrazovanjem? Predsednik Vučić se hvalio kako se i sam trudio da objasni kako je to najbolja stvar za Srbiju.

Koliko se dece zaposlilo, a sada ljudi već nakon dualnog obrazovanja? Šta je sa nacionalnim udžbenicima? Da li će nacionalni udžbenici biti besplatni? Hoćete li platiti to ili će to biti dodatni trošak za roditelje ili će biti besplatni samo u Beogradu?

Poslednje pitanje koje imam za njega – da li on gleda da bude jedan dobar ministar koji će gledati korist dece, roditelja i zaposlenih u prosveti ili će gledati isključivo da se dopadne predsedniku Vučiću koji izađe i lupi neku glupost na televiziji, a on onda, onako poslušan, jadan kreće i on da lupa za njim?

Vi ste se usudili i drznuli ste se da obeležite jednu celu generaciju dece u Srbiji, da ih nazovete bolesnima i sa poremećajima pažnje. Kako ste došli do tih podataka? Ko vam je to rekao? Da li ste se posavetovali sa nekom psihološkom ili pedagoškom službom?

Vi ste te ljude, ne tako davno jurili sa posla, rekli ste da su višak, rekli su da oni koji nemaju škole, 24 odeljenja, ne mogu da imaju pedagoga, psihologa na 100% nego na 50%. I šta ste se setili, da skratite časove. Tako ćete da napravite neko poboljšanje u nastavi? Nećete. Ceo civilizovani svet ima časove od 45, 50, pa čak i 60 minuta. U Finskoj su časovi 45 minuta, pa 15 minuta pauza, pa 45 minuta, pa 15 minuta pauza.

Šta ćemo mi da dobijemo sa tim skraćenjem časova? Vi lažete decu. Raduju se deca tome da će im biti skraćeni časovi. Koliko će nastavnik imati vremena da se posveti individualnom radu svakom detetu? To je pomenula malopre koleginica, da ima jedan deo gde mora da upiše čas, pa jedan deo je ona vaspitna kategorija, da mora da porazgovara o problemima, pa tek onda da priča o nastavi.

Mislim da morate da počnete da vodite računa i da se savetujete sa tim službama pedagoško, psihološkim. To je ključ rešenja u ovom slučaju.

Pričate o digitalizaciji nastave, ja moram da vas opomenem da Srbija nije Beograd samo, Novi Sad, Niš i svi ostali gradovi, Srbija je i moj Kusadak, Glibovac, Baničina, Počevica, Kosovac, pa tamo nema osnovnih, elementarnih uslova za nastavu, škole vam kaplju, padaju plafoni.

Moj jedan drugar je odveo dete u školu na trening pao mu je crep sa krova, razbio mu je glavu. Pričate o elektronskim tablama gde je to moguće uvesti?

Ljudi, ja mislim da morate da počnete da se savetujete sa ljudima koji rade u Ministarstvu prosvete, smatram da tamo ima ljudi koji su školovani i edukovani, ali nažalost, očigledno da je ovde najbitnije šta Aleksandar Vučić onako stručan kaže.

Mislim da tome treba da dođe kraj. Počnite da radite nešto pametno ili najbolje nemojte da radite ništa, jer ćete upropastiti i ono malo vrednog što je ostalo u prosveti. Hvala vam.

Reč ima gospođa Tatjana Pašić.
Izvolite.

Hvala.

Imam pitanje za ministarku za rad, boračka i socijalna pitanja, Milicu Đurđević Stamenkovski – zašto ćutite, Milice? Šta se dešava sa Radnom grupom za Zakon o roditelju-negovatelju? Da li je formirana? Da li je počela sa radom? Ko su članovi Radne grupe? Kada će biti završen Nacrt zakona? Kada će zakon biti donet? Ništa ne znamo o tome.

5/2 JD/JG

Obećala je ministarka da će Radna grupa početi sa radom 15. decembra 2025. godine. To se nije desilo, jer je tek tada raspisala konkurs za Radnu grupu samo za odabrane udruženja i opet prevarila roditelje-negovatelje i onemogućila im da učestvuju u izradi Zakona koji se direktno tiče njih i njihovih porodica.

Videli smo da se ministarka poslednjih mesec dana lepo provodila, stigla je i u kafane, i na proslave, pevala, igrala, kako se na „Informeru“ sviralo, ali nikako za pojas da zadene i posveti se svom poslu.

Lepo je što se ministarka provodi i voli kafane, nemam ništa protiv, ali to je uveče, a preko dana bi ipak trebalo da stigne da uradi nešto korisno za građane Srbije.

U toliko pre što roditeljima dece sa smetnjama nije do pesme, nisu raspoloženi, umorni su i godinama traže zakon koji će da im obezbedi status roditelj – negovatelj, da im omogući da imaju naknadu, staž, penziju i da žive dostojanstveno.

To je već moglo da se dogodi da ste prihvatili zakon koji SSP predlaže, ali nećete zakon koji nije vaš i trenutno vam to nije prioritet.

Da stvarno želite da rešite ovaj veliki problem i veliku muku ovih ljudi prihvatili biste naš gotov predlog ili je predsednica skupštine koja takođe voli da zapeva zajedno sa ministarkom, mogla je recimo da stavi zakon na dnevni red na ovoj sednici koja je vanredna, pa tako ne bi bilo potrebno da glasamo da bude na dnevnom redu, mogli smo da izglasamo zakon roditelj – negovatelj i da on počne da se primenjuje.

Ali bitniji su leks specijalis, pa sad ovi Mrdićevi zakoni, da dodatno urušite pravosuđe institucije, glasali ste za 18 miliona evra da se potroši bez tendera na EXPO, pa milijarda za stadion, ali nećete da glasate za par miliona evra kako bi roditelji – negovatelji imali minimalnu zaradu, zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Neka ministarka odgovori koji su dalji planovi, dokle se stiglo sa radnom grupom i nacrtom zakona, a mi ćemo nastaviti da predlažemo naš zakon.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala vam.

Kaže: „Oj, ustaše, braćo mila, duboka je reka Drina. Drinu ćemo pregaziti, a Srbiju zapaliti“. Ovo su nešto izmenjeni stihovi čuvene ustaške pesme iz četrdesetih godina prošlog veka. Izmenio ih Dražen Zečić 1992. godine i ubacio ove stihove, a onda su sve ustaške postrojbe i postrojbe HVO devedesetih godina polagale zakletvu upravo pod ovim stihovima. O tome, naravno, postoje mnogi video zapisi i dokazi da je bilo tako.

Upravo tako se dešavalo i devedesetih godina. Jednom prilikom na stadionu Veleža pod Bijalim Bregom u Mostaru i među tom silnom polumentom tadašnjih pripadnika HVO stajao je jedan od njih pod imenom Milorad Bahilj. Ako laže koza, ne laže rog.

Milorad Bahilj je jedan od pripadnika HVO koji je tih devedesetih godina učestvovao u ratovima protiv Srba i proveo je prema podacima iz Federalnog ministarstva branitelja 922 dana u ratu, njegov brat Zoran 600, njegov zet 120 dana, i tako dalje. Naravno, posle rata je kao nagradu za to postao ministar trgovine u Vladi Federacije Bosne i Hercegovine.

Sve to ne bi ni bilo čudno, jedan od sledbenika ustaške ideologije, jedan od onih koji su pod tom pesmom zlokobno polagali zakletvu i ne bi prošlo nešto previše zapaženo da danas ćerka tog Milorada Bahilja, članica jedne od opozicionih

5/3 JD/JG

partija ove dole, na društvenim mrežama poznata „koza na štiklama“, po istim tim metodama u Beogradu ne poziva na linč srpskog naroda i svih onih koji ne misle kao ona, odnosno kao on. Ta „koza na štiklama“ je ćerka zlokopnog tog ustaše iz Mostara devedesetih godina, koji je i te kako sledio tu ustašku ideologiju.

Ono što sam dužan da pitam - da li će srpsko tužilaštvo konačno preduzeti nešto da bilo kakve mere preduzme protiv te osobe i zaustavi pozive na linč koji traju već više od godinu dana?

Ono što mogu da pitam vas iz opozicije, ove dole ne moram da pitam, ali vas koji se predstavljate kao patriotska opozicija – da li je moguće da vam ne smetaju preci onoga ko danas javno u Beogradu poziva na linč sprskog naroda, a potomak je deklarisanih ustaških vojnika, a smeta vam Uglješa Mrdić i njegovi preci koji su uvek bili protivnici tih i takvih?

6/1 GD/IR 10.50 – 11.00

Ovo što pitam narod u Srbiji je, poštovani građani Republike Srbije, da li možete da zamislite ćerku srpskog generala Pavkovića, Lazarevića, bilo kog srpskog generala da u Zagrebu radi nešto slično ili isto? Odgovorite sebi, a onda dajte nama svima odgovor na izborima.

Druga stvar, u svom tom neredu devedesetih godina u unutar hrvatske vojske je egzistirala jedinica „Crne mambe“. To je bila, kako kažu, Prva bojna 2. gardijske brigade hrvatske vojske i učestvovala je u akciji „Oluja“. Ona je 7. i 8. avgusta 1995. godine, a o tome takođe postoje video snimci, izvršila ratni zločin i ubijala civila u izbegličkoj koloni u okolini Dvora na Uni, zajedno sa onim tamošnjim generalom Atifom Dudakovićem, ali ono što je simptomatično, prema sopstvenom priznanju i hvaleći se, deo te jedinice je bio i ovaj koji vam sutra dolazi u posetu Tonino Picula.

Zadužen sam od građana iz udruženja koja okupljaju žrtve iz „Oluje“ da vas pitam, pošto Srbija ima univerzalnu nadležnost na procesuiranju ratnih zločina, baš kao što to ima i Belgija i Nemačka i mnoge druge zemlje, znači bilo gde da se ratni zločin desio u Srbiji može i mora biti procesuiran, udruženja građana vas pitaju i odnosi se pitanje na Tužilaštvo za ratne zločine - da li ćete, obzirom da će sutra biti dostupan Tonino Picula, a pošto je sam rekao da je bio deo te jedinice i pošto smo sigurni da je ta jedinica izvršila ratne zločine u Dvoru na Uni, biti ispitan povodom tih okolnosti? Da li će mu biti postavljana pitanja o strukturi jedinica i lancu komande i gde je on bio u to vreme, obzirom da se sam slikao sa uniformom, puškom i u toj akciji?

Još jedno pitanje na kraju za vas - da li je moguće da vam smeta Aleksandar Vučić u civilnoj uniformi, bez oružja, u medijskoj odbrani Srba na Palama i srpskom Sarajevu iz tih godina, a da vam apsolutno ne smeta u ratnoj uniformi Tonino Picula sa „kalašnjikovim“ u ruci i učešćem u „Oluji“?

Građani Srbije, ja mislim da vam je ovo dovoljno. Očekujem da će nam odgovoriti i, naravno, očekujem odgovor tužilaštva.

Hvala vam.