Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 34 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Petrović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Goran Petrović.
Izvolite.

Još 16. septembra 2024. godine poslanička grupa Stranke sloboda i pravde predložila je izmene i dopune Krivičnog zakonika kojim bi se uvela posebna krivično-pravna zaštita zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja i njihove imovine. Radi se o posebnoj krivično-pravnoj zaštiti od fizičkih napada koji je usmeren na lica zaposlena u ustanove obrazovanja i vaspitanja, njihovu imovinu, ali i njima bliska lica, ali radi se i o krivično-pravnoj zaštiti od pretnji napada na život i telo.

Mi smo u ovoj skupštini u međuvremenu usvojili izmene i dopune Krivičnog zakonika 27.11.2024. godine i ovim izmenama je uvedeno novo krivično delo predviđeno članom 344b - napad na lice zaposleno u ustanovi obrazovanja i vaspitanja i tu je pružena potpuna zaštita od fizičkih napada lica zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Međutim, ono što nedostaje da bi ta krivičnopravna zaštita bila potpuna - nedostaje i zaštita od pretnji napadom na život i telo. To je ono što će se najčešće dešavati i ono što se već dešava u praksi i zbog toga smo mi predložili izmenu člana 138. u stavu 3.

Dakle, krivično delo ugrožavanje sigurnosti bi sada bilo u stavu 3. dopunjeno time što će se, pored kruga lica koji već postoji, a to je predsednik Republike, ministri i predsednik Vlade, predsednik Skupštine, advokati, sudije i tužioci, njima dodati i lica zaposlena u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i na taj način im se pružiti potpuno krivičnopravna zaštita. Isto se ovo odnosi i na lekare,

8/2 GD/IR

imajući u vidu da je uvedeno novo krivično delo u međuvremenu, kojima se i lekari štite od fizičkih napada. Mi smo pripremili izmene i dopune Krivičnog zakonika i u tom smislu, ali zaista smatramo da ne postoji nijedan jedini razlog da se prosvetni radnici i lica koja su zaposlena u ustanovama vaspitanja i obrazovanja ne štite i od pretnje napadom kada je najčešće na taj način i ugrožena njihova sigurnost. Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za predlog je glasalo 35 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Peđa Mitrović predložio je da se dnevni red dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Peđa Mitrović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Obrazovanje u Srbiji, nažalost, samo sticajem okolnosti je postalo centrala društvena tema, što svakako i pripada, međutim ta pažnja koju je obrazovanje dobilo u prethodnoj godini nije ispraćeno adekvatnom reformom obrazovanje koja je zaista neophodna, niti je adekvatne reforme obrazovanja bilo u prethodnoj deceniji. Zato Stranka slobode i pravde predlaže izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa sledećim ključnim reformskim tačkama.

Prva stvar koju predlažemo jeste da se u obrazovanje Srbije konačno uvede kritičko mišljenje kao izričita međupredmetna kompetencija. To je više nego potrebno đacima i obrazovanju u Srbiji. zašto? PISA testiranje iz 2022. godine pokazuje da je u Srbiji samo 57% učenika dostiglo makar osnovni nivo funkcionalne pismenosti iz matematike, 64% iz čitanja, a samo 4% su vrhunski u matematici. Dakle, problem nije samo šta imamo u kurikulumu, nego i kvalitet kurikuluma. Ono što je problem jeste da je zaostatak đaka u Srbiji u odnosu na vršnjake iz OECD zemalja za čitav jedan razred.

Drugo, ono što je ključno i što je zaista važno za obrazovanje u Srbiji, kolega Goran Petrović je takođe prethodno pričao o tome, zakon pooštrava odredbe o nasilju i uvodi kategoriju naročito teške povrede i strože sankcije.

Istraživanje objavljeno uz podršku Saveta Evrope i Ministarstva prosvete pokazuje da je 610 učenika u Srbiji doživelo makar jedan oblik vršnjačkog nasilja, od toga 50% verbalno nasilje, 40% socijalno isključivanje, a 16% đaka fizičko nasilje. Osim toga, jedna četvrtina đaka sama priznaje da je učestvovala u nasilju u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Pri tome, samo na platformi „Čuvam te“ od januara do maja 2025. godine zabeleženo je 648 prijava vršnjačkog nasilja. Dakle, našim izmenama zakona insistiramo da škola mora biti bezbedna zajednica, a ne samo prostor za naknadno kažnjavanje.

Ono što je treća ključna novina naših izmena zakona jeste obavezno srednje obrazovanje. To je trend koji u Evropi, kojoj želimo da se priključimo, postoji u prethodnoj deceniji, ali to je i osnova savremenih društava čija se ekonomija zasniva na znanju. Međutim, obavezno srednje obrazovanje bez dovoljnog broja nastavnika, pedagoga, psihologa i ostalog kadra u školama će ostati mrtvo slovo na papiru. Zato kao četvrtu ključnu izmenu naš zakon predviđa da se svi nastavnici koji su zaposleni privremeno u osnovnim i srednjim školama prime u trajno zaposlenje zato što oni zaista zaslužuju.

8/3 GD/IR

Podsetiću vas samo da je pred početak školske 2025/2026 godine, prema izveštaju sindikatu prosvete, više hiljada nastavnika ostavljeno bez posla preko noći, a to oni zaista ne zaslužuju.

Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za predlog je glasalo 30 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Tatjana Pašić predložila je da se dnevni red dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Tatjana Pašić.
Izvolite.

Hvala.

Naš Predlog zakona roditelj-negovatelj je u Skupštini četiri godine. U poslednjih sedam meseci pet puta predlažemo da se uvrsti u dnevni red, a vi odbijate, hoćete vaš predlog zakona.

Danas je tačno godinu dana kako je Milica Đurđević Stamenkovski ministarka u Macutovoj Vladi i ništa nije uradila, osim što je prevarila roditelje-negovatelje i zamajava građane.

Ministarka nije u ovoj godini čak ni fakultet završila, ali jeste snimila na desetine spotova za „Instagram“, vozila se na traktoru, slavila Božić u TV kafani, to je sada neka vaša nova moda, i upriličila prigodan rođendanski poklon predsedniku i vrlo aktivno učestvuje u trci za najboljeg naprednjaka.

Nacrt zakona koji je iza kulisa usvojen nismo još videli i ne znamo šta je i kako je radna grupa odlučivala, ali znamo da nisu razmatrani predlozi za njih nepodobnih udruženja i grupa roditelja.

9/1 TĐ/CG 13.25 – 13.35

Ministarka je izjavila da budžet nije ćup bez dna, u prevodu – milijarde su otišle na koruptivne i besmislene projekte i nema para za roditelje-negovatelje, zato i predlaže da pravo na taj status imaju samo nezaposleni roditelji dece sa smetnjama kako bi što manje njih dobilo status i prava koja im iz toga pripadaju – naknadu, staž i pravo na penziju.

Dozvolili ste da ovi roditelji protestvuju ispred Vlade i traže svoja prava. Oni su u još gorem položaju nego pre godinu dana, jer im ne usvajanjem ovog zakona oduzimate ono što im odavno pripada i obezbeđuje dostojanstven život i sigurnost. I danas opet isti scenario, opet na desetine zakona u objedinjenoj raspravi i opet sve važnije od zakona roditelj-negovatelj. Imate priliku da to ispravite i glasate da ovaj zakon bude danas na dnevnom redu. Hvala.

Pažljivo sam vas slušala. Ni jednu jedinu reč niste rekli o Predlogu zakona. Ali dobro, toliko o tome.
Stavljam na glasanje.
Ima ovde poslanika koji kada su gladni nisu sasvim svoji, ali uskoro će pauza, samo polako.
Zaključujem glasanje: za – 34 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Mila Popović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Srbija je danas, zahvaljujući ljudima iz vlasti, raj za kladionice i kockarnice. Dok gradovi u Rumuni zabranjuju kladionice da bi zaštitili svoje građane od zavisnosti i dugova, Srbija postaje sve više i više kockarski El Dorado. Podilazi se kladioničarskom lobiju, oni se sve više bogate, kladionice su na svakom koraku, ali najgore od svega je što se sve više i više mladih odaje ovom poroku. Najmlađi zavisnik od kocke ima samo sedam godina. Imamo oko 300.000 zavisnika od kocke u Srbiji. Na jednu srednju školu u proseku ide šest kladionica. Uništavaju se porodice zbog dugova u koje zapadaju oni koji se klade.

Mi iz Stranke slobode i pravde imamo plan kako da zauzdamo kladioničarski lobi – zabranjuje se reklamiranje kockarnica, kladionica u sredstvima javnog informisanja, skidanje neonskih reklama i zatamnjenih stakla na izlozima, zabrana reklamiranja na igralištima na koje vreme provode maloletnici, klađenje samo uz karticu, ne i gotovinom, moratorijum na nove dozvole, zabrana otvaranja kladionica u zoni škola. Sve je to moguće, ali očigledno kada dođe do smene vlasti. Evo i ovaj zakon predlažemo već peti put, a vi odbijate da ga stavite na dnevni red, a kamoli da ga izglasate.

Šta je suština ovog predloga zakona? Ukinuli ste pre par godina porez na dobitke za kladionice i kockarnice, dok Državna lutrija plaća i dalje. Zato mi ovim predlogom vraćamo taj porez na dobitak. Novac od toga bi se slivao u budžet i iskoristio za nešto korisno, kao što je prevencija zavisnosti od kocke i za lečenje bolesti zavisnosti.

Dakle, gospodo, da li ste spremni da podržite ovaj predlog i krenete u borbu protiv ove pošasti, koja nam upropašćava mladost i celo društvo, ili ponovo nećete glasati za ovo i pokazaćete da vas je baš briga? Hvala vam.

9/2 TĐ/CG

Hvala vam.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 34 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Đorđe Pavićević predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o studentskom organizovanju.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

Ja bih samo napomenuo da smo mi ovaj predlog predali pre više od dve godine, znači pre ovoga što se događalo na univerzitetu u prethodnih godinu i nešto dana. On pokazuje na koji način i šta se događa na univerzitetu i na koji način vlast želi da uspostavi kontrolu univerziteta.

Zakon o studentskom organizovanju donet je 2021. godine u onoj slavnoj jednostranačkoj skupštini koja je ovde, nisam siguran da li su u to vreme još uvek bila ona zaštitna stakla koja su štitila od širenja korona virusa, ali je donet sa veoma lošim namerama i donet je kao veoma loš tekst, delovi teksta su čak veoma nepismeni u tom smislu. Pisan je sa namerom da se spreči slobodno studentsko organizovanje. Pisan je sa namerom da se uvedu takvi uslovi za registrovanje studentskih organizacija koje malo organizacija može zadovoljiti, a i one koje zadovolje moraju da prođu kroz rešeto famozne komisije koja je odbijala da registruje bilo koje druge organizacije osim onih koje su povezane sa SNS. Pisan je i sa namerom da vlast kontroliše studentsko telo preko tzv. legitimnih predstavnika koji baš i nemaju puno uporišta ni u studentskom telu, ni među studentima. Recimo, nedavno smo na odboru videli predsednicu SKONUS-a koja studira već 11 godina, koja fakultet, verovatno, duže vreme nije videla, ali je govorila u ime studenata. Pisan je da se utiče na izbore na fakultetima tj. da se preko predstavnika studenata u nastavno-naučnom veću i u savetima utuče na to kako će se i ko će upravljati fakultetima na veoma neprincipijelan način.

Zbog toga je vreme da se ovaj zakon prosto zameni zakonom koji će eliminisati sve ove slabosti i konačno otkloniti ono što jeste bio veliki problem na univerzitetu, a to je deo studentskih organizacija koje su bile produžena ruka vlasti, a koje su zbog beneficija koje su imale na drugim mestima sprovodile politiku SNS. Podsetimo se slučaja CEROB, znači slučaja kupovine glasova u kome su ti studenti, koji su sedeli u predstavničkim telima, učestvovali u kupovini glasova za SNS. Hvala.