Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dakle, danas na dnevnom redu imamo naravno ponovo veliki broj zakona, ali ono što smatram da je sigurno najvažnije i jedino pozitivno jeste pitanje konačnog zakonskog regulisanja položaja roditelja negovatelja i negovatelja.
Usvajanje ovog zakona verovatno govori u prilog tome da idemo u susret izborima, ali dobro. I ako je to motivacija i to je takođe u redu.
25/3 MT/LjL
Naravno da ćemo kao Pokret slobodnih građana i da ćemo kao poslanička grupa glasati za usvajanje ovog zakona. Pokušaćemo i kroz amandmane da ga unapredimo, da pokušamo da učinimo da on bude još bolji i da pred kraj ili možda za kraj, ili kako već, ovog skupštinskog sazivamo imamo i nešto korisno što je iz njega izašlo.
Zaista, po ovoj temi ne želim da ulazim previše u političke rasprave, ali mislim da nam dugujete odgovor na jedno pitanje. Ne nama, dugujete ga građanima. Zbog čega se čekalo tokom svih ovih godina? Dakle, koji su razlozi zašto smo tek u 2026. godini, ja sam postao poslanik 2022. godine, od 2022. godine u skupštinskoj proceduru je predlog tog zakona i konstantno su postojale inicijative. Čak je bilo i usaglašavanja da se dođe do nekog konsenzusa kako bi to bilo stavljeno na dnevni red.
Dakle, da li je razlog u tome što država nije imala novca? Da li je razlog u tome što država tokom svih ovih godina nije imala sluha za probleme, odnosno za potrebe tih ljudi ili je razlog pak u političkoj sujeti, što je inicijativa dolazila od strane, iz opozicionih redova konkretno, kada je reč o poslaničkoj grupi Stranke slobode i pravde.
26/1 GD/IR 15.20 – 15.30
Teško da možete da nam objasnite, kao što su pokušavale neke kolege i koleginice kako ti zakonski predlozi nisu bili adekvatni, kako su oni morali da se unaprede, kako su morali da se menjaju itd. Tome, između ostalog, služi taj amandmanski deo rasprave na svakoj sednici. Druga stvar, teško je da možete da nam objasnite da je za to neophodno da prođe četiri godine. To su četiri godine života i to su desetine hiljade sudbina koje su čekale dok se ovaj trenutak konačno desi.
Pogotovo ne možete da nas ubedite nakon svega što smo u ovom mandatu prošli. Dakle, nakon toga što smo imali da je ovaj „Vunderkind“ iz šatora za dve nedelje napisao čovek pet sistemskih zakona, pa je verovatno usled neadekvatne hidratacije pobrljavio u većini tih zakona, ali onda je trebalo svega dva meseca da to vrati na pređašnje stanje. Dakle, nemoguće da kompletna država i ceo državni aparat da za jedan zakon da mu treba više nego što treba, koliko god pravnički bio talentovan taj gospodin iz klupa preko puta, ipak ne možete da me ubedite da je država baš toliko nema kapaciteta i potencijala.
Dakle, mi ćemo naravno pokušati amandmanima da unapredimo dalje ovaj zakon, pre svega kada je reč o opsegu njegovom, da veći broj ljudi može da potpadne pod tu zakonsku definiciju i da imaju šira prava, da se ublaže neke nepotrebne formalističke stege, da se omogući pravo na predah negovateljima itd.
Nadam se, gospođo Đurđević Stamenkovski, da ćete biti tu u raspravi po amandmanima kako bismo o tome mogli da diskutujemo tada jedno po jedno rešenje.
Dalje, na dnevnom redu je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, isto kao i sve prethodne preporuke ODIHR-a koje ste usvajali. Dakle, puk formalizam koji suštinski neće rešiti apsolutno ništa. Dakle, da li će Zakon o finansiranju političkih aktivnosti sprečiti da neko finansira huligane, kriminalce, batinaše, koji će na dan izbora da maltretiraju i zastrašuju i tuku građane na ulicama? Da li ćemo na osnovu normi ovog zakona dobiti odgovor na pitanje ko finansira „ćacilend“ i sve ono što u njemu postoji? Da li ćemo na osnovu normi ovog zakona dobiti odgovor na pitanje ko finansira i ko je organizovao desant na Tivat? To je predsednik države rekao da je uradio neko iz njegovog okruženja, iz njegove stranke, neko iz SNS ne bi li njega fascinirao. Dakle, ko je to radio, za čiji račun, koja sredstva su za to iskorišćena?
Ono što je najvažnije - da li će ovaj zakon da spreči da neke firme poput „Telekoma“, kupuju naklonosti, lepe reči poznatih ličnosti time što će finansirati nečije projekte, a sve za račun vlasti? Da li će sprečiti javna preduzeća i njihove direktore i stranačke funkcionere da zloupotrebljavaju tu poziciju, da zastrašuju ljude, da ih teraju da idu na mitinge, da ih teraju da slikaju lične karte na izborima i da na taj način zloupotrebljavaju tešku socijalnu poziciju ljudi koji godinama rade na PP ugovorima?
Dakle, od toga se ništa neće desiti jer ukoliko će se to desiti i ukoliko ćemo sprečiti tu vrstu pritiska na birače, e toliko će ovaj zakon zaista unaprediti izborne uslove.
Kada je reč o Zakonu o oružju i municiji, dakle, prvo moram da kažem da se apsolutno se ne slažemo sa gospodinom Dačićem koji je rekao da svi amandmani idu u pravcu liberizacije, što apsolutno nije tačno, makar kada je reč o amandmanima naše poslaničke grupe. Dakle, idemo čak i u pravcu restriktivnijih zakonskih rešenja kada je reč o tome da li neka maloletna lica mogu da barataju vatrenim oružjem i pod kojim uslovima.
Međutim, ovde dolazimo do suštinskog problema ne samo ovog zakona, već tog ministarstva naše države i ministra koji se danas konačno pojavio posle toliko vremena. Dakle, ne radi se ovde samo o tome ko ima pravo i pod kojim okolnostima da
26/2 GD/IR
poseduje vatreno oružje. Ovde se radi o tome ko u ovoj zemlji ima pravo da primenjuje silu. Vi znate da je jedna od osnovnih svojstava države da ima monopol fizičke sile i da ako država nema monopol fizičke sile, već je on u rukama nekih drugih struktura i grupacija, da onda ta grupacija prestaje da bude država i to je upravo ono što se nama desilo. Nama se desilo da policija i vojska više nisu najnaoružanija grupacija u Srbiji. Nama se desilo da ne postoji više razlike i ne postoji granica između države i organizovanog kriminala i došli smo u situaciju da se policajci ili plaše ili sklanjaju poglede od kriminalaca ako zajedno sa njima ne učestvuju u sprovođenju krivičnih dela ili makar u njihovom skrivanju.
I onda dođe gospodin Dačić, koji je danas održao ovde jedan beskrajan monolog. Čitao je neki sastav na temu ovog zakona koji danas treba da se usvoji, kao da se mi nalazimo u najnormalnijem političkom trenutku kao da ova država nema nijedan ozbiljniji problem koji se suočava. Otprilike, imao je obraćanje na nivou ministra unutrašnjih poslova Danske ili neke tako malo srećnije uređene države. Dođe čovek koji je ministar policije, i to ne prvi put, dakle, koji je tu… gotovo da će na osnovu prava održaja steći svojinu nad stolicom u Ministarstvu unutrašnjih poslova i čovek ignoriše činjenicu da mi već skoro mesec dana ne možemo da dobijemo kao javnost odgovore na neka izuzetno važna pitanja. Dakle, i dalje ne dobijamo odgovor na pitanje kako je moguće da je Veselin Milić te noći bio u restoranu u kome se desilo to ubistvo kako je moguće da niko iz bezbednosnog sektora nije znao ili, još gore, da je znao da taj čovek održava kontakte sa ljudima iz kriminalnog miljea i da po tom pitanju nije učinio ništa i da onda slušamo u javnosti besmislena opravdanja kako je on načelnik policije. Sedeo sa zaraćenim kriminalnim strukturama u pokušaju da ih pomiri ne bi li kupio u gradu Beogradu. Da li možda znate da se u uređenim zemljama mir kupuje na taj način što hapsite kriminalce, a ne tako što pokušavate sa njima da sednete na večeru i da dogovorite – mir, mir, niko nije kriv i da raspodelite novac iz nelegalnih aktivnosti na neki pravedniji način kako se gospoda kriminalci ne bi osećali nelagodno u datom trenutku.
Druga stvar koja je uznemirila javnost, a koju očekujemo ne samo od ministra unutrašnjih poslova, već očekujemo i od tužilaštva vrlo jasne odgovore i reakcije, desila se tokom prošle nedelje, kada je javnost u Srbiji saznala da je bivši kapiten fudbalske reprezentacije Srbije i legenda ne srpskog, svetskog fudbala Nemanja Vidić bio meta pretnji i ozbiljnog ugrožavanja njegovog fizičkog integriteta i njegovog života. Pazite sada zbog čega, dragi građani Srbije. Nemanja Vidić je bio meta pretnji zato što je neko pomislio da je on pomislio da nakon uspešne fudbalske karijere možda može da smeni sa mesta predsednika Fudbalskog saveza jednog polupismenu barabu koja ima dve leve noge i ne zna ništa o tom sportu i cela država je to znala i ceo bezbednosni sektor je to znao i niko ništa nije uradio da legendu srpskog i svetskog fudbala zaštiti i to znate i danas i dan danas ćutite. Ako to može da se desi u ovoj zemlji Nemanji Vidiću, onda građani legitimno postavljaju pitanje šta tek njima može da se desi i šta će se njima tek desiti ako neko iz vaše grupacije pomisli da su oni pomislili ili da nešto smeju za sebe da traže ili da možda smeju da imaju mišljenje o nekom pitanju.
Očekujemo ne samo od gospodina Dačića, već i od tužilaštva da nam kažu da li su pokrenuli neki postupak, da li je UKP zakucao na vrata gospodinu Kokezi i ostalima koji su uključeni u taj slučaj pošto maltretiraju i zovu i privode i opozicione poslanike i aktiviste i studente i sve one koji su se bunili prethodnih meseci i godina u Srbiji. Zašto neko nije procesuiran u ovom slučaju, a ne da nam dođe ministar policije, održi traktate od pola sata i ode jer ima važan sastanak?
26/3 GD/IR
Takođe na dnevnom redu je autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima. Mislim da je to i pravno i politički potpuno besmisleno komentarisati. Slušao sam koleginicu kako pokušava da pročita to tumačenje. Bio sam jako srećan što se nije ugušila do kraja tog čitanja, jer je to bilo nemoguće pročitati. Ako bismo tražili da ne daj bože skloni papir i da to kaže svojim rečima u tri ili četiri rečenice, mislim da bi to tek bilo nemoguća misija i mi sada treba o tome da razgovaramo na neki ozbiljan način i da te pravne vratolomije pokušamo na neki način da uobličimo u važeće zakonske pravne okvire Republike Srbije. Oprostite, ali to je zaista ponižavajuće. Međutim, nešto nije ponižavajuće, što je ozbiljno problematično, jeste izjava gospođe Elvire Kovač koja kaže kako joj deluje da konačno postoji politička volja da ove nedelje Srbija dobije Savet REM-a, ali da to suštinski zavisi od četiri kandidata koji su prethodno podneli ostavke. Dakle, osim što je to netačno, to je izuzetno nečasno, pogotovo ako dolazi od strane gospođe Elvire Kovač. Iz kog razloga? Iz razloga što je to svaljivanje odgovornosti, vaše odgovornosti, na četvoro ljudi koji su bili izabrani u prethodnom periodu. Dakle, neće evropski put Srbije zavisiti od toga na koji način će se to četvoro ljudi postaviti i nisu oni odgovorni što Srbija do sada nije dobila funkcionalan sastav REM-a, već ste odgovorni vi, a ako bismo u nekoga morali baš da upremo prstom i da imenujemo kako se ta osoba zove, najverovatnije bi se ta osoba odazivala na ime Elvira Kovač, jer je upravo njena inicijativa bila da ne postoji nikakva vrsta političkog konsenzusa, da ne postoji nikakav dogovor koji će se poštovati.
27/1 TĐ/MJ 15.30 – 15.40
Upravo je njena inicijativa, i njena histerija i njena otvorena pretnja koalicionim partnerima, učinila da, kad se došlo do devete kategorije, u toj devetoj kategoriji ne glasate i da se proces izbora članova Saveta REM-a obori. Meni je apsolutno jasno zašto gospođo Kovač ima lični interes da se to uradi na takav način. Nije mi jasno zašto vi niste vi imali političke hrabrosti da se tom pritisku oduprete. Kada već toliko govorite o suverenitetu, jedinoj slobodnoj zemlji, jedinom slobodnom predsedniku, najhrabrijoj vlasti u istoriji svih vlasti ovog univerzuma i sveta, onda dođe Elvira Kovač i kaže – to ne može; i vi kažete – dobro, ništa, evo nećemo imati nikakav REM.
Dakle, vi ste, gospođo Kovač, naravno uz celu vladajuću većinu, ali vi ste, gospođo Kovač, tu negde rame uz rame sa sveznajućim Uglješom odgovorni za to da Srbija gubi milijardu evra iz plana rasta, odgovorni ste za to što je Srbija političi izopštena iz Evrope i što svi vaši snovi o otvaranju klastera i napretku su ostali samo prazno slovo na papiru.
Ono što je zanimljivo jeste da su vam danas puna usta Evrope, ali vam je srce puno Rusije, i to ne zato što volite tu državu, ili volite taj narod, ili zato što ceniti njihov doprinos kulturi, nauci, obrazovanju, koji je nemerljiv, već zato što se istinski divite njihovom načinu vladavine, zato što se divite tome da ne postoji opozicija, zato što se divite da se sa svakim istomišljenikom obračunavate njegovim zatvaranje ili gašenjem medija. E, zbog toga sve to što ste pokušavali prethodnih meseci, nedelja da prodate u Briselu vam prosto neće proći. Zbog toga ovaj debakl, nakon odlaska u Brisel, visoke delegacije koja je otišla tamo u nameri da ubedi neodlučne zemlje članice da daju svoj pristanak na otvaranje klastera, pa ne samo da one neodlučne nisu uspeli da ubede, već su čak i one, koji su i bili na njihovoj strani, uspeli da oteraju na drugu stranu i zbog toga će to ostati samo nedosanjani san za vas, ali odmah da vam kažem ja zbog toga nisam srećan. Meni nije drago ni što Srbija ne otvara klastere, ni što ostajemo zaglavljeni u blatu u kome danas živimo. Vi ste, gospodo, najodgovorniji što ste državu Srbiju izopštili iz evropskog konteksta.
I, ono što je najtragičnije, vi nećete sprečiti građane Srbije da uđu u Evropsku uniju, ali ćete ih sprečiti da u Evropsku uniju uđu kroz svoju državu. Ulaziće kroz druge države gde će odlaziti u potrazi za boljim životom, i to je najveća zaostavština vaše vladavine, i to je glavni razlog zašto ona mora da bude što je moguće pre okončana i zbog čega građani na izborima treba konačno da vam sviraju kraj. Hvala.
