Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima. Smatram da je i ovo jedan od onih zakona koji treba da prevazilaze političke razlike, jer govori o porodici, o deci sa najtežim smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom, o ljudima kojima je podrška društva najpotrebnija.

Godinama su roditelji dece sa najtežim oblicima invaliditeta ukazivali da su bili primorani da napuste posao kako bi 24 časa dnevno brinuli o svom detetu. Time su ostajali bez redovnih prihoda, radnog staža i dugoročne socijalne sigurnosti, iako su obavljali izuzetno odgovoran i zahtevan posao. Zato smatram da ovaj zakon predstavlja važan iskorak u razvoju sistema socijalne zaštite. Prvi put država jasno priznaje da je celodnevna briga o detetu rad od velikog društvenog značaja. To nije samo finansijska podrška, već priznanje dostojanstvu roditelja koji nose najveći teret nege.

27/3 TĐ/MJ

Posebno je značajno što zakon obezbeđuje mesečnu naknadu uz uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Time roditelji neće više biti potpuno isključeni iz sistema socijalne sigurnosti.

Jednako je važna činjenica da zakon podstiče ostanak deteta u porodici. To je osnovni princip Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i savremenih evropskih politika koji daju prednost podršci porodici, umesto institucionalnog smeštaja. Zakon jasno uređuje prava i obaveze korisnika, postupak ostvarivanja prava i mehanizme kontrole čime se obezbeđuju pravna sigurnost i odgovorno upravljanje javnim sredstvima.

28/1 AL/MP 15.40 – 15.50

Smatram da je opravdano što su kriterijumi u početnoj fazi postavljeni pažljivo. Kada se uvodi potpuno novo pravo koje zahteva značajna budžetska sredstva, odgovorno je da ono bude u početku usmereno prema porodicama koje zaista nemaju drugu mogućnost da organizuju celodnevnu negu svog deteta. Istovremeno, primena zakona će pokazati da li su postojeći kriterijumi dovoljno obuhvatni. U obrazloženju zakona procenjuje se oko 3.270 budućih korisnika, dok u sistemu socijalne zaštite više od 37.000 dece ostvaruje pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. To znači da treba pažljivo pratiti efekte zakona.

Ukoliko praksa pokaže da postoje porodice koje objektivno nose isti teret, a nisu obuhvaćene sadašnjim rešenjima, verujem da ćemo dovoljno odgovornosti da na osnovu stručnih analiza i finansijskih mogućnosti države postepeno proširimo krug korisnika imajući u vidu socijalne i medicinske indikacije.

Istovremeno status roditelja-negovatelja i negovatelja ne može biti jedina podrška. Potrebno je razvijati usluge predaha, dnevne boravke, personalnu asistenciju, pomoć u kući i mobilne stručne timove kako bi porodice dobile celovitu podršku. Treba poboljšati organizaciju i kadrovsku strukturu sistema socijalne zaštite. Oni rade sa najvuneralbilnijom populacijom, sa siromašnim, sa bolesnima, sa hendikepiranima, isključenim ljudima. Treba brendirati profesiju socijalnog radnika, motivisati, podstaći školovanje tog kadra i adekvatno materijalno osigurati. Zato ovaj zakon vidim kao važan prvi korak. Nijedna evropska država nije odmah došla do idealnog modela. Zakoni su se menjali na osnovu iskustva iz prakse. Verujem da će tako biti i kod nas.

U Evropskoj uniji iskustva Hrvatske su sledeća – da je svoj sistem godinama unapređivala kroz izmene zakona. Slovenija razvija finansijsku podršku zajedno sa uslugama u zajednici. Mađarska povezuje pomoć roditeljima sa drugim merama socijalne zaštite, dok Austrija, Nemačka i Skandinavske zemlje razvijaju čitavu mrežu usluga koje sprečavaju iscrpljivanje porodice i omogućavaju da dete ostane u svom domu.

Na kraju želim da ukažem, zapravo da dam dve važne sugestije. Kontrola primene ovog zakona ne bi trebalo da se svodi samo na proveru da li roditelj radi još neki posao ili ostvaruje dodatne prihode. Mnogo je važnije pratiti ono zbog čega je ovaj zakon nastao, dobrobit deteta. Zato smatram da bi trebalo razvijati stručni, savetodavni nadzor kroz centre za socijalni rad, zdravstvene ustanove, razvojna savetovališta. Potrebno je pratiti da li dete redovno odlazi na preglede, na rehabilitacije, da li dobija preporučene terapije, da li se ulaže u njegov razvoj, obrazovanje i socijalizaciju. da li porodica koristi sve mogućnosti koje mogu poboljšati kvalitet njegovog života. Zatim, pod drugo, razmatrati proširivanje kruga korisnika kada se pokaže održivost sistema.

Nažalost, svaki sistem može biti i zloupotrebljavan. Zato država mora da štiti i dete i javna sredstva, ne zbog nepoverenja prama roditeljima, već kako bi pomoć zaista stigla onima kojima je namenjena.

Najveći uspeh ovog zakona će biti u većem broju dece koja će zahvaljujući ovoj meri imati bolju zdravstvenu zaštitu, bolje uslove za razvoj i kvalitetniji život u svojoj porodici.

Uverena sam da ćemo pažljivim praćenjem primene zakona imati dovoljno odgovornosti da ga u budućnosti unapređujemo, proširujemo tamo gde je potrebno i sačuvamo njegov osnovni cilj, da pomoć stigne upravo do porodica kojima je najpotrebnija.

Naša poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati zakon u danu za glasanje. Hvala vam i želim vam puno zdravlja.

28/2 AL/MP

Hvala vam.
Reč ima Risto Kostov.
Izvolite.

Poštovana gospođo Brnabić, uvaženi ministri i saradnici ministara, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega građani Republike Srbije, već sam čuo da su neke kolege današnju sednicu nazvali – letnjom. Ako je to sinonim za nešto opušteno, neobavezno i zabavno, kao u čuvenoj TV seriji „Dugo toplo leto“, nimalo ne delim njihovo mišljenje.

Mi u PUPS-u, Partiji ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, današnje Osmo vanredno zasedanje u Četrnaestom sazivu Skupštine Srbije procenjujemo kao veoma važno jer je pred nama nekoliko predloga zakona izuzetno važnih za bezbednost građana i mir u državi, ali i za funkcionisanje sudske vlasti.

U vedrom raspoloženju podržavamo činjenicu da su Treća i Četvrta tačka posvećene sportu. Takva visokokotirana pozicija Predloga zakona o pravnom položaju međunarodnih i sportskih saveza sa sedištem u Republici Srbiji i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu svedoči o posvećenosti Srbije mladima jer se mladi faktički ozbiljno bave sportom. U širokoj, veoma ozbiljnoj lepezi važnih pitanja, koja svakodnevno dotiču život građana Srbije, svakako je i Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

U narednim minutima osvrnuću se konkretnije na nekoliko predloga zakona. Kao otac troje dece, sada već odraslih uspešnih ljudi, i deda sedmoro unučadi, hvala Bogu svi su zdravi i živi, emotivno sam podstaknut i usmeren da u ime PUPS-a pozdravim Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima. Da vam iskreno kažem osećam ponos što raspravljamo o jednom ovakvom zakonu koji predstavlja novi kvalitet u ukupnoj socijalnoj i društvenoj brizi države Srbije prema svojim građanima. Praksa pokazuje i upozorava na činjenicu da roditelj koji neguje svoje maloletno, odnosno punoletno dete, koje zbog telesnog ili senzornog oštećenja i intelektualnih poteškoća ili promena zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da se samo stara o sebi i svojim svakodnevnim potrebama, već mu je neophodna stalna pomoć i nega drugog lica, često ne zasnuje radni odnos, niti je radno angažovan po bilo kom osnovu prema odredbama Zakona o radu, niti može da ostvari pravo na penziju. Svi ti ljudi su materijalno i statusno u vrlo nepovoljnom položaju. Primenom ovog zakona, koji se sa razlogom smatra istorijskim, njihova pozicija će se bitno promeniti.

Članom 2. Predloga zakona uvodi se nova kategorija korisnika, prava roditelj-negovatelj, koji će imati pravo na finansijsku pomoć države. Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima snažno i iskreno sadrži i promoviše humanost, plemenitost, empatiju, patriotizam, međusobno poštovanje i međugeneracijsku solidarnost, ili, kako mi to u PUPS-u umemo da kažemo – to je mera civilizacijskog uzleta. Mi to kažemo i za institute socijalne politike koju godinama predlažemo, kakvi su trinaesta penzija koja treba da smanji razlike između najviših i najnižih iznosa penzija, koji su sve veći prilikom svakog standardnog povećanja penzija. I, evo, najzad merama koje je u toj oblasti najavio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a za koje se godinama zalaže lider PUPS-a, Milan Krkobabić, ta višedecenijska nepravda počinje da se ispravlja. Prave mere za prave ljude u pravom trenutku, komentarisao je predsednik PUPS-a. To je potvrda i usklađenosti politike Srpske napredne stranke i PUPS-a u toj oblasti.

28/3 AL/MP

Za nas iz PUPS-a mera civilizacijskog uzleta je i uvođenje socijalne garantovane penzije za sve starije od 65 godina, koji nemaju i neće imati penziju. Među njima je i najviše žena i to žena sa sela.

Vraćam se današnjoj temi. Elem, posebno smo ponosni na Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima. Ovom prilikom ne bih više o tome s obzirom da će moje kolege iz poslaničke grupe PUPS, solidarnost i pravda, Ilo Mihajlovski, Hadži Milorad Stošić, moći podrobnije da komentarišu sa pozicije članova Odbora za prava deteta, pogotovo što je pomenuti i predsednik Skupštinskog odbora za rad, socijalnu politiku i smanjenje siromaštva.

29/1 MV/CG 15.50 – 16.00

Sada bih da se vratim na teren politike i relacije Srbije i EU u svetlu Predloga zakona o finansiranju političkih stranaka. Pre toga, podsećam da je Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR od sredine 90-tih godina prošlog veka do sada uputila mnogo preporuka. Usvojeno je 50. Taj broj će se ovih dana, kada usvojimo zakon o finansiranju političkih aktivnosti, popeti na 59.

One koji kritikuju posvećenost Srba evropskim integracijama podsećam da procenat usvojenih preporuka ODIHR u Srbiji iznosi oko 80%, dok je npr. u Saveznoj Republici Nemačkoj svega 30%. Srbija je na evropskom putu, ali pre svega na svom putu kao suverena i nezavisna zemlja. To mnogima smeta. Na tom putu ka EU koji je dug i mukotrpan Srbija se kali i usavršava, demokratizuje političke procese. To je dobro i viši kvalitet za građane Srbije, bez obzira ušli u EU sutra ili prekosutra. Eto, mi ekonomski napredujemo korakom od sto milja, kako se to kaže, a nismo članice EU.

Proteklih godina smo vredno i posvećeno radili na unapređenju izbornog procesa. Posle mnogo peripetija, blokada i kočnica, uspeli smo da usvojimo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Nedavno smo usvojili set pravosudnih zakona, zatim set izbornih zakona. Evo danas na stolu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, koji je podneo i veoma temeljito obrazložio kolega Miroslav Petrašinović.

Taj predlog uvažava tri preporuke ODIHR-a iz 2020. godine, takođe 32 iz 2022. i 32 iz 2023. godine. Ovim činom pokazujemo rešenost da politički izborni proces uskladimo sa standardima EU, odnosno da ga unapredimo u oblasti finansiranja izbornih kampanja i postupanja Agencije za sprečavanje korupcije u pogledu kontrole poštovanja zakonskih odredbi koje se tiču izborne kampanje.

Srbija ponovo pokazuje volju da menja, dopunjuje i unapređuje svoje zakonske propise, a ODIHR i dalje nije uputio ni jednu preporuku povodom najgrubljeg kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, a to se, svedoci smo, događa svakodnevno.

Kada je reč o Predlogu zakona o oružju i municiji i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, PUPS Solidarnost i pravda podržava tu sveobuhvatnu zakonsku regulativu koja može da utiče na bezbednost građana Srbije. Tim predlogom zakona potvrđujemo strateško opredeljenje ka evropskim integracijama i primeni međunarodnih standarda. PUPS podržava i pooštravanje kaznenih mera za neovlašćeno držanje i nošenje oružja. Kako danas reče resorni ministar, tu su predviđene drakonske kazne.

Ne slažemo se sa ocenama dela opozicije izrečenih na jutrošnjoj sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da pomenuto pooštravanje kaznenih mera za neovlašćeno držanje i nošenje oružja predstavlja, citiram: „ekstremnu represiju i obračun sa neistomišljenicima“. Mi ocenjujemo da se te odredbe zakona odnose na sve građane Srbije, zakona kojeg krše bez razlike na političku pripadnost i da bi eventualna liberalizacija propisa i kaznenih mera u toj oblasti dovela do ekstremne anarhije.

PUPS podržava i Predlog zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu koji omogućava da se predstavke mogu podnositi i u elektronskoj formi, kao i autentično tumačenje odredbe člana 18. tačka 4. Zakona o elektronskim medijima. Podsećam, reč je o ponuđenim ostavkama četiri člana REM-a.

Prema autentičnom tumačenju koje smo usvojili na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo predmetne izjave po svojoj pravoj prirodi ne predstavljaju ostavke u smislu prestanka postojećeg mandata. Kako mandat nije postao delotvoran nisu bili ispunjeni pretpostavke za nastupanje pravnog dejstva ostavke.

29/2 MV/CG

Pre samog kraja ovog mog izlaganja, gospođo Brnabić, predlažem da jezički uskladite formulaciju 16. tačke dnevnog reda koja glasi – Predlog odluke o izmeni Odluke o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije, koji je podnela predsednik Narodne skupštine ili koji je podnela predsednica ili koji je podneo predsednik. Moj predlog je koji je podnela predsednica Narodne skupštine.

Poslanička grupa PUPS, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve tačke dnevnog reda ovog Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije od predloženog dnevnog reda, od zakona koji su na dnevnom redu svakako je najvažniji zakon o roditeljima negovateljima, zato što se prvi put ova oblast uređuje na ovaj jedan sistemski, na jedan dobar način.

Uvek ističem da se uspešnost države ne meri samo po ekonomskom rastu, po razvoju infrastrukture, po stopi zaposlenosti. Najbolje ogledalo uspešne države je njen odnos prema svojim najslabijim građanima, prema onim najranjivijim kategorijama stanovništva, koji po prirodi ne mogu da se brinu o sebi u punom kapacitetu. Zato mi usvajanjem ovog zakona pokazujemo jednu odgovornost i prema deci kojima je potrebna celodnevna nega, ali i prema roditeljima negovateljima koji se svakodnevno susreću sa mnogim teškoćama.

Upravo je ministarka u obrazloženju ovog zakona ukazala na konkretne porodice koje se suočavaju svakodnevno sa teškoćama i ti primeri nam pokazuju da jedan od najvećih problema je upravo taj što roditelji ne mogu da usklade svoje obaveze na poslu, a posao im je naravno neophodan zbog egzistencije, sa vremenom koje je neophodno da bi se posvetili svojoj deci kojoj je potrebna nega. Nije lako zaista ispuniti profesionalne obaveze i obaveze roditeljstva u tom slučaju.

Zato će ovaj zakon, pored finansijske podrške, doneti još jednu sigurnost, drugu vrstu sigurnosti, a to je da roditelji mogu da budu rasterećeni po pitanju radnog staža neophodnog za sticanje penzije. Jer, ne bi bilo dovoljno da država samo mesečno isplaćuje određenu nadoknadu roditeljima, a mi na ovaj način preko zakona nalazimo jedno rešenje, da roditelji ne moraju da razmišljaju o tom problemu i država će uplaćivati radni staž i moći će da ostvare penziju u punom kapacitetu. Zato mislim da je i zbog toga država pokazala odgovornost i da ćemo nastaviti u istom smeru i ubuduće.

Donošenje ovog zakona doživljavam kao još jedan iskorak ka pravednijem i potpunijem sistemu socijalne zaštite. Ovakvo pravno rešenje posmatram kao dobru osnovu i smatram da će ono u budućnosti da se unapređuje, da ćemo da ga nadograđujemo da bismo izašli u susret svima kojima je potrebna ovakva vrsta pomoći.

Mi ćemo kao socijaldemokrate uvek insistirati da se finansijska pomoć uvećava, ali sada je već zakonom dobro definisano ovo rešenje, odnosno da će finansijska pomoć da raste onako kako rastu troškovi života. To je jedini način da se izborimo za bolje uslove života svih naših građana, jer kada govorimo o roditeljima starateljima koji imaju ovakve teškoće njima je zaista u ovom trenutku najbitnije da ostvare pravo na ekonomsku sigurnost.

29/3 MV/CG

Takođe, važno je naglasiti da se utvrđivanjem ovog statusa ne ukidaju postojeća prava na usluge socijalne zaštite, kao što su lični pratilac i korišćenje dnevnog boravka. Mi treba da nastavimo dalje i da idemo korak dalje, da razvijamo mrežu dnevnih boravaka, podršku za roditelje, psihološku podršku za decu, adekvatne uslove za rehabilitaciju, inkluzivno obrazovanje. Da ne nabrajam dalje.

Ovo govorim da ukažem da kao što smo danas spremni da napravimo jedan pomak, da ćemo tako biti spremni i u budućnosti da damo podršku koja nije samo novčana, nego da imamo čitav jedan spektar alata kojima možemo da podržimo roditelje kojima je potrebna ovakva vrsta podrške. Na taj način šaljemo poruku roditeljima negovateljima da nisu sami i da im država pruža pomoć da lakše prevaziđu svakodnevne izazove.

U Evropi se primenjuje nekoliko različitih modela. Smatram iz onoga što je ministarka obrazložila, da je Ministarstvo bilo u određenom periodu unazad i sa roditeljima i sa udruženjima, da je pronađeno najbolje rešenje koje bi bilo adekvatno našoj situaciji.

30/1 MZ/LjL 16.00 – 16.10

Na ovaj način ostavljamo prostora da jedan ovakav zakon uobličimo i u budućnosti na još bolji način.

Ovo je jedan od zakona gde ne smemo da padnemo na pitanju ljudskosti. Mislim da kada govorimo o ovakvom zakonu treba da ostavimo po strani sve političke razlike, sve političke nesuglasice. Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ovaj zakon jer smatramo da treba da unapređujemo ovu oblast u budućnosti. Nije dovoljno samo da donesemo zakon, imamo dovoljno kapaciteta da radimo dalje, u duhu socijalne pravde.

Želim nešto i da kažem o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ovaj zakon sadrži veliki broj izmena i dopuna i cilj je da nastavimo da kreiramo ambijent gde će svi učesnici u političkom životu imati ravnopravan status. Ne mislim samo za period kada govorimo o izbornoj kampanji, već i za finansiranje političkih stranaka tokom redovnog rada između dva izbora. Ovaj zakon je dobar zato što jasno razgraničava finansiranje stranaka tokom kampanje i finansiranje stranaka tokom redovnih političkih aktivnosti.

Građani imaju pravo da znaju gde se potroši svaki dinar koje stranke koriste tokom finansiranja svojih aktivnosti, od onog trenutka kada novac dođe iz budžeta ili donacija, kako je propisano zakonom, ili kada podnesu godišnji izveštaj koji se odnosi na finansije.

Upravo se kroz ovu transparentnost stiče poverenje u izborni proces. Nama je u ovom trenutku najvažnije da građani veruju izbornom sistemu. Možda ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti nije dovoljno atraktivan kao što su neki drugi iz korpusa ove vrste zakonodavstva, ali je podjednako važan da se stekne poverenje u izborni proces, ne samo za građane nego i za sve političke aktere na našoj političkoj sceni i da se poveća poverenje u institucije koje će sprovesti izborni ciklus.

Ovim zakonima ne favorizujemo nijednu političku stranku, već poštujemo dva principa – ravnopravan tretman svih političkih aktera, a drugi je transparentnost u finansiranju političkih aktivnosti.

Na kraju krajeva, svi mi koji se bavimo politikom znamo da jedino dobra ideja, dobra vizija razvoja društva, dobar politički program i konkretni rezultati su ključ uspeha i da jedino oni donose rezultate a ne donosi novac, ma koliko on bio dominantan u jednoj kampanji.

Na kraju želim samo i da prokomentarišem autentično tumačenje odredbi Zakona o elektronskim medijima, odnosno proces izbora članova Saveta REM-a.

Kao zamenik člana odbora učestvovao sam u ovom procesu tokom prošle godine i ono što želim odmah da pohvalim to su napori koje je uložila i predsednica Skupštine i predsednica Odbora za kulturu da ovaj proces od početka do kraja sprovedemo transparentno. Bio sam svedok da su bile i te kako strpljive i imale dovoljno razumevanja za sve učesnike u ovom procesu, da su na sastancima odbora bili i predstavnici vlasti i opozicije i civilnog sektora, ali savetodavnu ulogu je imao i OEBS, tako da samo neko ko je zlonameran može da kaže da proces nije bio dovoljno transparentan i inkluzivan. Imalo se dovoljno strpljenja da se svi saslušaju i da se svaka nedoumica istera na čistac.

Smatram da treba da što pre završimo ovaj proces, kako bismo napravili još jedan korak bliže ka evrointegracijama. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Petrović. Izvolite.

Hvala.

Još jedna sednica Narodne skupštine na kojoj se nastavlja tumačenje stvarnosti od strane SNS-a, ovog puta po pitanju ostavki četiri člana Saveta REM-a.

30/2 MZ/LjL

Narodna poslanica i profesorka matematike Nevena Đurić za sve nas tumači Zakon o elektronskim medijima. Od toliko vrsnih pravnika u SNS-u, počev od Uglješe Mrdića, koji je već sad poput Kaligulinog konja ušao u legendu, pa sve do Dragana Nikolića, advokata iz Vranja, koji nažalost nije poznat po pravničkom znanju i umeću već po tome što je promenio više stranaka nego "šote konja", umesto svih njih vi ste, gospođo Đurić, kao matematičar našli da tumačite Zakon o elektronskim medijima.

Dva člana zakona o elektronskim medijima su ovde ključna. Prvi je član 11, koji u stavu 1. kaže – članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.

Da li smo na sednici održanoj 12. novembra izabrali osam od devet članova Saveta REM-a? Jesmo. Da li je istog dana odluka o njihovom izboru objavljena u "Službenom glasniku"? Jeste. Šta se posle toga desilo? Desilo se to da su četiri nezavisna člana Saveta REM-a 19. decembra 2025. godine podnela ostavke. Dakle, izabrali smo osam od devet, a od tih osam, četiri su, nakon nešto više od mesec dana posle izbora, podnela ostavke.

Drugi član zakona koji je ključan, a koji gospođa Đurić ovde tumači, jeste član 18. tačka 4. koji glasi – Mandat člana Saveta prestaje podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pisanoj formi. U kom slučaju mandat člana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke? Da li su ova četiri člana 19. decembra Narodnoj skupštini podnela ostavke? Jesu. Njih četiri je 12. novembra 2025. godine izabrano u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima a 19. decembra 2025. godine su podneli ostavke, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima.

Šta vi, gospođo Đurić, i Odbor za kulturu i informisanje, na čijem ste čelu, radite 29. decembra, deset dana nakon što su ova četiri člana podnela ostavke? Pa vi 29. decembra, na sednici Odbora, pokrećete postupak, pokrećete postupak za predlaganje kandidata za izbor četiri člana Saveta REM-a. Zašto? Pa da biste izabrali nova četiri člana, jer su nakon podnošenja ostavki 19. decembra ostala četiri upražnjena mesta. Dakle, vi ste i sami tom odlukom prihvatili njihove ostavke, da biste danas, pola godine kasnije, pričali – šta? Pa da ostavke, u stvari, nisu podnete i da su ljudi i dalje članovi Saveta REM-a. Ako su i dalje članovi, zašto ste nakon njihovih ostavki pokrenuli proceduru da izaberete četiri nova člana na njihova mesta? Zbog čega ste krenuli u proceduru za izbor novih članova Saveta REM-a, ako su ostavke nevažeće, kao što ovim predlogom za autentično tumačenje tvrdite? Vi u stvari autentičnim tumačenjem menjate zakon onako kako vama odgovara, što je nedopustivo.

Ponavljam, član 18. Zakona o elektronskim medijima – podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pisanoj formi mandat člana Saveta prestaje. Šta ovde treba da se protumači? Što bi reko moj legendarni profesor matematike iz Vojne gimnazije Milan Tanasijević – kad je kiša, blato je. Šta ovde, ljudi, nije jasno? Vi ste matematičar, gospođo Đurić, ja sam pravnik. Jednakostraničan trougao je trougao koji ima sve tri stranice jednake. Je l' tako? E pa, nije tako. Zavisi kako ko protumači. Vi, pošto ovde imate većinu, sada možete da izglasate da trougao ima četiri, a ne tri ugla i da jednakostraničan znači da mu nisu sve stranice jednake. To je upravo ono što vi radite sa ovim autentičnim tumačenjem. Pa to prkosi ne samo zakonima logike, već i čistoj svesti i zdravoj pameti.

Problem je u tome što se vama žuri i nemate vremena da ponavljate ceo proces izbora Saveta REM-a. Morate da imate što pre bilo kakav REM, ne obazirući se na zakone i zakonske procedure, kako biste mogli da uzmete novac iz EU, iz plana rasta. Baš od one EU protiv koje sve ovo vreme vodite negativnu kampanju.

31/1 MT/IR 16.10 – 16.20

Evropska unija vam ne valja, ali vam valjaju njihove pare.

Vi imate još jedan problem, a to je što nama nije potreban bilo kakav REM, već onaj REM koji će postupati u skladu sa zakonom. Da biste to uradili vi izmišljate nekakve konstrukcije u ovom Autentičnom tumačenju, da ova četiri člana u stvari nisu podnela ostavke zato što nisu, kako navodite, faktički preuzela funkcije. Izmišljate nešto što ne postoji ni u jednom zakonu kako biste opravdali ovo Autentično tumačenje.

Gde piše, samo mi to recite, u kom članu, kog zakona da je potrebno da izabrani članovi Saveta REM-a faktički preuzmu funkcije? Pa, ne piše nigde, jer je obična izmišljotina na osnovu koje pokušavate da ova četiri člana koja su podnela ostavke namamite da se vrate u REM, kao da ostavke nisu ni podneli.

Ja duboko verujem da ovi ljudi od integriteta i od poštovanja slova zakona neće pristati da učestvuju u ovoj vašoj lakrdiji od autentičnog tumačenja kojom se krše ne samo zakoni, već i Ustav ove države.

Međutim, to nije kraj tumačenjima. Vi sada ovim Predlogom zakona o oružju i municiji dajete municiju policiji da ona tumači zakon umesto da ga sprovodi. Policijski službenici dobijaju diskreciono pravo da po sopstvenom nahođenju odlučuju ko sme da ima oružje, a ko ne sme.

Jedan od uslova za fizička lica za nabavljanje oružja jeste da ta lica nemaju bezbednosnu smetnju. Tako član 18. ovog Predloga zakona propisuje da ta bezbednosna smetnja postoji, citiram: „ako lice svojim ponašanjem, navikama ili sklonostima ukazuje da će predstavljati opasnost za sebe ili druge, javni red i mir ili javnu bezbednost, odnosno postoje druge okolnosti i događaji koji ukazuju da bi oružje moglo biti zloupotrebljeno“.

Pa, sad ja vas da pitam – kakvo ponašanje, koje navike, kakve sklonosti, koji drugi događaji i okolnosti predstavljaju bezbednosnu smetnju za dobijanje oružja?

Umesto da je jasno propisano šta se sve pod bezbednosnom smetnjom podrazumeva, zakon ovde omogućava da policijski službenik sam subjektivno procenjuje i tumači šta sve pada pod smetnju, a šta ne. Time se ostavlja širok prostor za zloupotrebe da o pravima građana odlučuje nejasna i subjektivna procena pojedinca, a ne jasno propisano merilo.

Dalje. Zakonom iz 2015. godine ukinuto je ograničenje količine municije za vlasnike oružja, a ovaj predlog u članu 36. to ograničenje vraća za oružja za ličnu bezbednost do 100 metaka municije. Ali, i to se lako rešava. Prosto, nabavite nelegalno oružje i municiju, poput ovih u „ćacilendu“, na primer, i zaobiđete i ovo ograničenje. A, ako zbog toga ispadne problem vi u svakom slučaju možete da zatražite autentično tumačenje i ovog predloga zakona, da ga protumačite onako kako vam odgovara, pa da izbegnete odgovornost.

Član 117. propisuje da vlasnici sportskog oružja, koji su sportsko oružje stekli potpuno zakonito po tada važećim propisima, naknadno moraju da ispunjavaju nove uslove ili ostaju bez mogućnosti da to oružje zadrže. Vi ovim zakonom narušavate sigurnost, pravnu sigurnost zbog toga što menjate uslove za već stečena prava.

Pored pobrojanih, postoje i mnogi drugi članovi u ovom Predlogu zakona koji propisuju dodatna opterećenja i uslovljavanja za vlasnike koji imaju legalno oružje.

Ko je onda na udaru ovog zakona? Kriminalci nisu, jer oni ne podnose zahteve, ne trebaju im dozvole i ne plaćaju poreze. Na udaru su lovcu, sportski strelci, kolekcionari oružja i svi legalni vlasnici koji su već prošli sve kontrole koje država propisuje.

31/2 MT/IR

Što se pomenutih bezbednosnih smetnji tiče, u duhu ovog zakona nestrpljivo očekujem da mi neko do vas odgovori kako su to bivši pripadnici OVK i oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca dobili dozvolu za oružje? Mada, ako znamo da neki od bivših pripadnika OVK i ove oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, verovali ili ne, rade u policiji, pa su čak u vreme kada je Bratislav Gašić bio ministar policije napredovali u službi. Onda i ne čudi kako su prošli bezbednosne provere i bezbednosne procene i za oružje kad već rade u policiji.

Hvala.

Dobro.
Idemo replike.
Prvo Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Pa, neko je poznat kao narodni poslanik SNS i poštovalac politike Aleksandra Vučića i predlagač pravosudnih zakona, a neko će uvek biti poznat po dve stvari – kako je krao vodomere po Vranju i kako se dok je bio u Vojnoj gimnaziji slikao sa automatskim oružjem, kao Rambo. Rambo iz Vranja. Po tome je on poznat, a njegov lider je poznat ovih dana po sledećem.

Njegov lider i vođa je objavio jednu sramnu objavu. Ja se izvinjavam građanima Srbije, posebno građankama Srbije što ću ovo morati da pročitam, ali to je rekao njegov lider. Kako oni vide politiku i kako oni vide REM i kako oni vide sredstva javnog informisanja. Evo šta je objavio – da li bi za TV „Prva“ bio prejak zahtev da im voditeljke ne dolaze u „Jutarnji program“ direktno sa štajge, gosti iz kafane, a gošće neobrijane? Svi da budu okupani.

To su reči njegovog lidera. I sada građani Srbije neka vide ko su pristojni, a ko su nepristojni, da vide ko se bori za Srbiju, a ko se bori protiv Srbije.

Razumem ja i tugu u vašem poslaničkom klubu, jer vam je Hrvatska ispala sa Svetskog prvenstva, ali dobro. To je vaše pravo. Mi navijamo za Srbiju, vi navijate za Hrvatsku. Mi navijamo da Srbija napreduje, vi navijate da se Srbija uništi. Vi vređate žene, vi vređate gošće jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, vi vređate voditeljke, ali to ste vi. Kao što ste dok ste vodili vojsku uništili vojsku, uništili grad Beograd, uništili grad Novi Sad.

Neverovatno, ovaj krao mostove, ovaj krao bulevare, ovaj krao vodomere, ovaj uništavao tenkove. E, to ste vi. Neka to znaju građani Srbije.

Hvala.

Sledeća replika narodni poslanik Dragan Nikolić.
Izvolite.