Hvala vama.
Gospodin Dušan Marić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, mi smo i danas, kao i u minulih 14 godina, slušali izjave kolega iz opozicije kako će nas ove godine pobediti na izborima. Posle polufinalne utakmice na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1999. u kojoj je Nemačka pobedila Englesku, legendarni napadač engleskog tima Gari Lineker je dao čuvenu izjavu – fudbal je jednostavna igra u kojoj 22 muškarca trče za loptom, a na kraju uvek pobeđuju Nemci. Prevedeno na srpski politički teren – izbori u Srbiji su jednostavno takmičenje u kojem redovno učestvuje 20 i više takmičara, političkih stranaka, političkih koalicija, a redovno pobeđuju Vučić i SNS. Tako je bilo u proteklih 14 godina, a sudeći po svemu, a to potvrđuju i objektivna istraživanja javnog mnjenja, tako će biti i ove godine.

U srpskom jeziku postoji jedna lepa reč „sevap“. To je reč turskog i arapskog porekla koja se vekovima odomaćila kod srpskog naroda. Učiniti sevap znači učiniti neko dobro delo. Usvajanjem zakona roditelj-negovatelj mi činimo veliki sevap. Ovo je jedan od najboljih i najopravdanijih zakonskih predloga o kojima ovaj parlament raspravlja, ne u poslednjih 10, nego u poslednjih 20 godina. Njegovim usvajanjem će se koliko-toliko tegoban život ljudi koji imaju trajno bolesnu decu olakšati, a kao što smo čuli u pitanju je više od tri hiljade porodica.

Na dnevnom redu današnje sednice je i jedan od zakona o zaštiti životne sredine. Mi smo svedoci pogođena smećem. Većina Srba je onu krilaticu pokreta Gorana – gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi, pogrešno protumačila kao – gde god nađeš zgodno mestu tu baci kesu sa smećem. Država izdvaja prilično velika sredstva za uklanjanje divljih deponija, čini velike napore. Međutim, zasada to liči na Sizifov posao, na borbu sa vetrenjačama. Državni organi koji rade taj posao meni liče na Radeta Neimara iz romana „Na Drini ćuprija“ koji preko dana sa svojim ljudima zida ćupriju, a nekakve zle sile i voda Drina to što oni urade preko noći, kako se to kaže, raziđuju, razvaljuju.

Nema tog komunalnog preduzeća i nema te države koja je u stanju da počisti sve smeće koje su građane u stanju baciti. Bukvalno dok država očisti jednu deponiju, za to vreme nikne njih 10.

39/1 AL/MP 17.10 – 17.20

Zbog toga predlažem, a to sam predlagao i pre četiri ili pet godina na sednici Odbora za zaštitu životne sredine da se u Srbiji dobro osmisli i organizuje jedna akcija čišćenja Srbije od smeća, koja bi se i mogla zvati očistimo Srbiju. Ta akcija bi trajala pet godina, a ja ću sada pomenuti tri elementa koja bi ona trebala da sadrži. Prvo, treba osmisliti i svakodnevno preko svih medija voditi kampanju kojom bi se davala podrška jednoj takvoj akciji. Dakle, svi registrovani mediji, od štampanih medija preko portala, radija i televizijskih stanica bili bi u obavezi da afirmišu tu akciju i njen konačni cilj. Sve televizije, a posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom bile bi u obavezi da emituju spotove i priloge kojima bi se afirmisala ta akcija, kojom bi se uticalo na svest ljudi. Kada mogu da nas bombarduju svakodnevno reklamama o kockarnicama, kladionicama, o pivu itd. itd., zašto ne bi promovisali i reklame kojima se zalažemo za čistiju Srbiju, za zdraviju životnu sredinu.

Sledeća mera koju bi bio neophodno sprovesti jeste pooštriti kaznenu politiku. Kada u jednom mestu prvih pet građana bude kažnjeno zbog toga što su napravili divlju deponiju, zbog toga što su bacili smeće pored puta ili pored kontejnera, kada se to obelodani u medijima, kada se to razglasi preko društvenih mreža, verujte, onda će ljudi voditi računa gde će bacati smeće.

I treća stvar, mislim da bi bilo dobro i opravdano, ne samo zbog čišćenja Srbije, nego u krajnjem slučaju i zbog zdravlja stanovništva, organizovati nacionalne i lokalne akcije čišćenja Srbije od smeća. Zašto mi ovog leta ne bi mogli kao probne akcije napraviti jednu vikend akciju čišćenja, recimo Delibatske peščare, Palićkog jezera, Rtnja, Stare planine i, recimo, Tare planine? Ja sam ubeđen da bi uz dobru medijsku pripremu, uz dobru organizaciju na tim akcijama učestvovalo ne hiljade nego desetine hiljada ljudi. Kada su u Sloveniji organizovali takvu akciju odazvalo se oko 300.000 ljudi.

Nekada su organizovane školske akcije čišćenja parkova, čišćenja izletišta, obala reka. Te akcije su davale dobre rezultate. Međutim, mi smo na terenu vaspitanja i obrazovanja dece sebi dali više autogolova. Ponašali smo se gore nego ovaj nesrećnik iz reprezentacije Egipta, Muhamed Hani, koji je uspeo da na četiri utakmice svom timu zabije dva autogola, pa smo došli u situaciju da nam profesori i direktori škola više ne smeju da pomenu da decu izvedu da očiste školsko dvorište od smeća koje su bacili. Znači, odmah krene priča o ugrožavanju dečijih ljudskih prava. Potpuno je normalno i legitimno da učenike izvode na političke demonstracije, da ih izvode na blokadu saobraćajnica, ali ni da pomisle da ih izvedu da počiste smeće koje su sami i bacili.

I za kraj, moram da se osvrnem na diskusije dvojice kolega koji su nas jutros podsetili da je danas veliki praznik, godišnjica početka narodnooslobodilačke borbe. Danas je veliki praznik Ivanjdan. Narodnooslobodilačka borba 1941. godine počela je već u aprilu mesecu te godine, a na današnji dan 1941. godine počeo je građanski rat u Srbiji. Nisu komunistički avanturisti u Beloj Crkvi kod Krupnja pucali na Ivanjdan na okupatorske vojnike, nisu ubili dvojicu okupatorskih vojnika, nego su ubili dvojicu srpskih policajaca, Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, obojica izbeglice, jedan u prvom, jedan u drugom kolenu, koji su samo radili svoj posao.

Posebno je licemerno da mi u danu kada pooštravamo zakonske mere za nelegalno posedovanje oružja, za ilegalno posedovanje i nošenje oružja, da uzdižemo, da slavimo jedan čin koji je u suštini po tadašnjem zakonodavstvu bio čist teroristički čin, kada su dvojica avanturista ilegalnim naoružanjem ubili dvojicu državnih službenika, dvojicu policajaca. Hvala vam.

39/2 AL/MP

Hvala vama.
Ali mi svakako danas slavimo Ivanjdan, svetog Jovana letnjeg. Tako da, svim pravoslavnim vernicima čestitamo.
Sledeći je Peđa Mitrović. Ali, gospodine Mitroviću vi imate samo još 20 sekundi. Dobro.

Dakle, pošto imam još samo 20 sekundi pozvao bih sve narodne poslanike da usvoje i prihvate naše amandmane na zakon roditelj-negovatelj. Verujte, ljudima to zaista znači, da proširimo obuhvat sa 3.000 i nešto na 37.000 ljudi. Mi živimo kako tako i dobro i bolje, ali tim ljudima je svaki oblik podrške je bitan. Hvala vam.

Najlepše hvala.
Gospođa Tatjana Nikolić ima reč.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Raguš, poštovani ministri, državni sekretari sa saradnicima, kolege i koleginice poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima je konačno danas pred nama. Ovo je veliki iskorak u oblasti socijalne zaštite i on ima nemerljiv značaj za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom, o kojima brinu roditelji 24 časa jer je za njihov život i funkcionisanje neophodan dvadesetčetvoro časovni nadzor drugog lica.

Smatram da je ovo istorijski zakon prvenstveno iz razloga jer će sada prvi put u Republici Srbiji i roditelji koji 24 sata brinu o svojoj deci sa smetnjama u razvoju dobiti zvanični institucionalni status. Država po prvi put zvanično ne samo da prepoznaje njihov problem već će im omogućiti i pravo na penziju, radni staž i zdravstvenu zaštitu, kako nakon godina posvećenosti i brige ne bi završili kao novi socijalni slučajevi, kao što su neki u ovoj sali to i očekivali.

Već desetak godina unazad govori se o ovom problemu dok se u nekom ranijem periodu kada su gospoda, koja sada pod imenom drugih stranaka sede u ovoj sali, vladali su Srbijom nije o tome uopšte ni govorilo. To za njih nije bila tema i niko nije ni pokretao, ni inicirao tako nešto, niti su se pominjali problemi koje roditelji koji neguju svoju decu imaju i čija deca pripadaju upravo ovoj kategoriji koju danas ovaj zakon i obuhvata. Isti ti ljudi bili su skloni čak i da sada manipulišu roditeljima ovih lica, dovodeći ih u zabludu kako država o njima ne brine i izvodili čak i na proteste na ulice gradova, čak i ovde ispred Vlade i Ministarstva.

Važno je da se podsetimo da u vreme njihove vladavine uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć uopšte nije ni postojao. Osnovni dodatak za tuđu negu i pomoć početkom 2026. bio je 37.218, a uvećan je na 41.500, pošto se dva puta usklađuje on je već došao do 42.500.

Sve do nedavno oni su manipulisali ovim ljudima isključivo u političke svrhe ne rekavši im ono što sada već piše u Zakonu o socijalnoj zaštiti u članu 94. stav 6., 7. i 8. gde jasno piše da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, u smislu stava 1. i 2. ovog zakona, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih kada navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju ako nije ostvario pravo na penziju.

39/3 AL/MP

Ako roditelj iz stava 6. ovog člana ostvari pravo na penziju nakon sticanja prava na posebnu novčanu naknadu iz stava 6. ovog člana ima pravo izbora između penzije ili posebne novčane naknade. Posebna novčana naknada iz stava 6. ovog člana usklađuje se na način propisan za usklađivanje najniže penzije u osiguranju zaposlenih.

I, da, upravo je to bila uvertira onome što danas sledi u jednom ovako kompletnom dokumentu. Oni, dakle, nisu imali ni trunke svesti i savesti da ovu grupu građana informišu o ovom pravu koje je već postojalo i da ih usmere na ostvarivanju ovog i drugih prava, već su brinuli isključivo o svom politikanstvu i napadima na Srpsku naprednu stranku.

Ja ovom prilikom želim da se zahvalim svim predstavnicima Ministarstva, Radnoj grupi, naročito državnoj sekretarski, gospođi Lakić koja je imala strpljenja za sva pitanja naša i dostupnost dvadesetčetvoročasovnu. Želim da zahvalim svim članovima udruženja osoba sa invaliditetom koji su dali podršku za izradu ovog zakona i uključili se u raspravu, okrugle stolove i tribine na ovu temu, ali i njihovoj deci na strpljenju da konačno dođemo do predloga ovakvog zakona koji je danas pred nama. Zahvaljujem se i svim roditeljima i deci koji su se i nama poslanicima obraćali na ovu temu i nadam se da ćemo i drugim podzakonskim aktima dodatno unaprediti podršku koja im je potrebna i omogućiti još puniju participaciju ovih lica u naše društvo, a sve u skladu sa njihovim sposobnostima.

Svi mi koji se ovom kategorijom stanovništva bavimo i profesionalno znamo koliko znači jedan dečiji osmeh, njihova muka, trud i njihov napredak da oni nešto postignu. Očekujem da u danu za glasanje svi zajedno bez obzira na sve postojeće razlike podržimo ovaj predlog zakona i da glasamo za njegovo usvajanje. Živela Srbija.

40/1 MV/VZ 17.20 – 17.30

Najlepše hvala, gospođo Nikolić, na izvanrednoj analizi, posebno što ste jednini pomenuli sjajnu ženu, izvanrednog čoveka, našu nekadašnju koleginicu, gospođu Sanju Lakić, koja je državni sekretar. Hvala vam na tome.
Gospodin Veroljub Arsić je sledeći.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da ćemo barem po nekim zakonima malo više da se složimo, naročito kada je u pitanju zakon roditelj negovatelj, zato što su deca uvek osetljiva kategorija, ali vidim da ovi iz bivšeg režima nikako da prestanu da trguju emocijama i to rade unazad već godinama.

Evo, suze zamalo mi nisu pošle kada je bivši gradonačelnik ovde pričao šta je sve uradio za najmlađu populaciju u Beogradu. Samo je zaboravio jednu stvar da kaže, da je izgradio kuću Velikog brata u Pionirskom gradu. Toliko koliko je brinuo o deci, a koliko je brinuo o svom džepu. Pa bar da je prihode ili bar mali deo prihoda dao toj deci, pa i da ga razumem. Ne, strpao je sve sebi u džep. Onda očekujete da vam neko nešto veruje.

Imao sam prilike da ovde i slušam kako vlast ovo radi u političke svrhe i kako je to ideja bivšeg režima. Evo, neću da ulazim u to da li jeste vaša ideja ili nije, ali jednu stvar da vas pitam – što niste prihvatili da budete u radnoj grupi? Što bar jednu jedinu dobru stvar za građane Srbije za ovih 25 godina niste uradili kako treba, nego ste opet sve sveli na politiku?

(Aleksandar Jovanović: Ja sam bio mali pre 25 godina.)

Pa ti si i sad mali. Jesi mator, ali si mali. U glavi si i dalje mali.

Molim vas, bez direktnog obraćanja.

Kome sam se ja obratio? On se prepoznaje sam, ali dobro, to nema veze.

Opet smo išli tom pričom oko toga kako Srpska napredna stranka sarađuje sa mafijom, kako trošimo novac iz kredita za skupe puteve. Pazite sada ovo, to nama prebacuju oni koji su državnu imovinu rasprodavali, pa nas optužuju da sarađujemo sa mafijom, a mafija kroz njihovu privatizaciju prala novac. Evo, samo ću jednog da spomenem, jedan slučaj biće dovoljan. Šarić, da ga nisu nagazili Amerikanci, parama od droge bi kupio celu Srbiju dok ste vi bili na vlasti. Celu Srbiju! U severnoj pokrajini skoro je sve kupio.

Ili, pokazujete veliku brigu za zaštitu životne sredine. Evo ovako su to radili kada su bili na vlasti. Ministar bio neki Dulić, bio je i predsednik Skupštine, napravi on program da država subvencioniše otkup starih akumulatora. To je stvarno plemenito nešto. A šta se desi? Pa desi se da njegov rođeni brat, umesto da sakuplja stare akumulatore po Srbiji, uveze iz Mađarske i proda ih Srbiji. Subvenciju strpa u džep. Tako ste brinuli o životnoj sredini. Sa Velikim bratom ste tako brinuli o deci. Sa privatizacijom tako ste brinuli o mafiji.

Sad, pričaju nam ovde i o REM-u. To je veliki problem. Možda jeste, možda nije. Valjda se nadaju da kroz priču o REM-u mogu da dođu na vlast. Ne vidim samo kako. Samo da vas podsetim, u vreme kada vi pričate o diktaturi kao opozicija, dok ste bili vlast vi ste 2010. godine hteli da ukinete prenose Narodne skupštine Republike Srbije. Istražite malo. To je vaše nasleđe. To je vaša demokratija. To je vaše poštenje. To je vaša briga o deci. To je vaša briga o narodu.

40/2 MV/VZ

Zato pitam – što niste bar jednom prihvatili da učestvujete u nekoj radnoj grupi i bar tu jednu stvar uradite dobro za građane Srbije? Evo, dotakli smo se teme finansiranja političkih aktivnosti. Nema problema, zakon je odličan. Samo ono što ja insistiram da se državni organi malo oštrije ponašaju jesu one političke aktivnosti koje su maltene prikrivene.

Znate, imali smo ove neke blokade, pa smo imali takozvane studentske proteste. Mnogo tih studenata je bilo starije od mene, a ja imam 57 godina. Sve bi to bilo u redu, dok jednog trenutka nisu rekli – hoćemo privremenu Vladu, pa hoćemo prevremene izbore. E, od tog trenutka to postaje politička aktivnost. Mene interesuje ko to finansira. Ni jednom niste to pitanje postavili. Iz kojih to ambasada stiže novac? Priča se. Pa da vidimo ko finansira i Proglas i da li deo tog novca ide za finansiranje političkih aktivnosti. Pa da vidimo ko finansira CEPRIS i da li to ide za finansiranje političkih aktivnosti. Udruženja sudija i tužilaca raznih, ko ih finansira i da li to ide u finansiranje političkih aktivnosti takozvanog blokaderskog ludila koje je blokiralo Srbiju, koje je htelo da blokira Srbiju, a maltretiralo građane godinu i nešto.

Sve je to politička aktivnost. Već sam rekao u raspravi kao izvestilac odbora – finansiranje političkih aktivnosti iz inostranstva zakonom je zabranjeno. Svejedno je da li je novac stigao preko posrednika ili direktno. To što ste vi donosili u jakni, u gaćama, ovaj što se valjao ovde po Skupštini pa sad bojkotuje rad Skupštine, onaj lokator, to je drugi deo priče. Valjda smo prevazišli to vreme. Sad uplaćuju preko OMV-eo. Čudi me taj treći ešalon vaš koji stoji iza ovih protesta i koji vas se odriče. Postavite pitanje zbog čega vas se odriče. Nisu oni ništa bolji od vas. Odriče vas se zbog vašeg političkog nasleđa dok ste bili vlast.

Sad nemojte toliko baš da budete licemerni, da vi koji ste ojadili Srbiju, vi koji ste upropastili Srbiju, vi kada su građani ostajali bez posla, bez fabrika, kad su zakucavali ruke u radna mesta da bi iz protesta pokazali u kakvom se beznađu nalaze, vi pričate kako brinete za građane Srbije. Bar da priznate jednom da ste pogrešili. Ni to nemate hrabrosti da uradite. Nemate morala pre svega to da uradite. I pored svog tog novca koji ste i vi ulagali i koji ulažu ovi sa Zapada finansirajući ove takozvane studente i blokadere, budite sigurni, Srbija će opet da pobedi, ona ujedinjena. Zato što građani znaju ko brine o njima i velika većina građana smatra da je lud čovek onaj koji glasa protiv a ne zna za šta, a Srbi nisu glup i lud narod da dozvole da ih ponovo prevarite. Živela Srbija!

41/1 MZ/LjL 17.30 – 17.40