Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici.
Što se tiče prelaska oružja u vlasništvo Republike Srbije, vlasnik može u svakom trenutku nadležnom organu predati registrovano oružje, znači predaje ga dobrovoljno.
42/2 VS/CG
Drugim stavom, kaže oružje i osnovni delovi vatrenog oružja i municija ali bez porekla, znači opet govorim o nečem što je ilegalno i zato imamo ono o čemu govorimo, a to je izmena člana 348. jer tu imamo vezano i za krivično delo bez porekla itd. takođe se oduzima i postaje vlasništvo Republike Srbije, tako da nešto što je bez porekla, ono ne postoji u nekom pravnom prometu i nije u legalnom pravnom prometu, tako da ne možemo govoriti ni o primeni člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju, kada govorimo o vlasništvu, pa i o vlasništvu nad oružjem, jer u stavu 1. ponavljam, govorimo o dobrovoljnosti da ga može predati, a ovde u stavu 2. govorimo o nečemu što je bez porekla pa je samim tim, ne zna se čije je. Toliko i o tome kada govorimo i o primeni člana 1. Protokola 1. Evropske konvencije. Kada smo kod Evropske konvencije, takođe postavilo se pitanje vezano za procene za procenu i diskrecionu ocenu, koju donosi određeni organ i tu smo isto govorili o određenim standardima, koji važe uz Evropsku konvenciju.
Naime, u predmetu koji je relativno nov iz 2017. godine, to je Regner protiv Češke, gde je oduzet bezbednosni sertifikat, ponavljam, jer smo i dalje na terenu kada govorimo o izdavanju dozvole, ali možemo analogno primeniti kada govorimo o diskrecionom ovlašćenju za izdavanje ili za njegovo oduzimanje. Ovde u ovom predmetu je došlo do oduzimanja bezbednosnog sertifikata i u toj odluci nisu bili otkriveni svi razlozi zbog kojih je to urađeno.
Kada se uđe u čitav predmet tu je došlo do premeštanja na drugo radno mesto i tako dalje. Evropski sud za ljudska prava je rekao da država nije prekoračila svoju diskrecionu ocenu, zato što je ona u toj svojoj odluci obrazložila koliko je mogla da obrazloži, ali da nije otkrila sve i da to nije prekoračilo granice nečeg što se zove pravo na pravično suđenje, tako da i to jeste u praksi Evropskog suda i kada govorimo o nekim najširim normama, o kojima je ovde bilo reči i kojima je moguće onda pokriti sve neke pravne situacije.
Kada govorimo o kolekcionarskom oružju, moramo se osvrnuti na član 5. zakona koji govori, a to je član pojedinih pojmova i izraza, i u članu 33. se jasno kaže šta je kolekcionar, pa samim tim i govorimo i o kolekcionarskom oružju, a to je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji je posvećen prikupljanju i očuvanju i čuvanju vatrenog oružja, osnovnih delova vatrenog oružja i delaborisane municije u istorijske kulturne i naučne tehničke, obrazovne svrhe, kao i u svrhu očuvanja nasleđa kome je izdata kolekcionarska dozvola. Znači ne govorimo ovde o upotrebi kolekcionarskog oružja, vrlo jasno iz definicije kolekcionara, da je to zbog istorijske, kulturne, naučne i tehničke obrazovne svrhe, on ga može izlagati i tako dalje, ali nikako ne može biti za upotrebu. I to je vrlo jasno predviđeno ovim zakonom i nema nikakve zabune ni ograničenja.
43/1 GD/VZ 17.50 – 18.00
Čak Zakon o oružju i municiji, iako nismo sada na tom još delu, on negde otvara i dodatno reguliše i ovaj prostor kada govorimo o kolekcionarskom oružju i kroz ovu definiciju šta je kolekcionar vrlo jasno, ali po prvi put na mnogo jasniji način regulišemo situaciju, recimo, upotrebe ovog kolekcionarskog oružja u filmovima, prilikom filmova, serija itd., jer nemojmo zaboraviti da u Srbiji sve više imamo i jačanje ove filmske industrije, pa tako na zakonski način regulišemo i upotrebu oružja iz kolekcija istorijskog oružja prilikom snimanja filmova, serija koje imaju istorijsku konotaciju. Tako da, ceo ovaj zakon mnogo šire reguliše ovu oblast.
Govorilo se ovde i spominjala određena lica, i ono što, pored toga što mogu da ga pitam i za određena pojašnjenja, tu je gospodin Odalović, koji mi u šali kaže da imam neke koristi od njega, ali imam mnogo koristi od gospodina Odalovića, ali kada su u pitanju imena koja su se pojavila ovde, a to je Bektaši Besnik, Mehmeti Jetula. Oni rade u MUP-u od 2002. godine, to su podaci koje je gospodin Odalović pribavio i, znači, to je isto ono što je ovde govoreno, a vezano posle amnestije koja je data i samim tim svi znamo šta znači amnestija, i onda su oni i mogli da se 2002. godine i zaposle u MUP Republike Srbije. To je podatak koji smo dobili i pribavili od MUP-a Republike Srbije.
Kada govorimo dalje o diskrecionom ovlašćenju, ponavljam Zakon o oružju i municiji je zakon koji reguliše situaciju kada je neko kvalifikovan da može da drži, odnosno nosi oružje i municiju.
Kada smo kod samog tog razdvajanja pojmova, on nije ovim zakonom razdvojen. To je već odavno učinjeno. Zakonska regulativa u Republici Srbiji ima tradiciju razdvajanja dozvole za držanje i nošenje i to nije uvedeno ovim zakonom, nego to je već nešto što je u našoj pravnoj tradiciji kada govorimo o ovoj oblasti i inače to jeste pravna tradicija Evrope. Mislim na Evropu kao kontinenta i svih zemalja koje su u Evropi i u evropskoj nekoj pravnoj tradiciji, a to je da je razdvojen termin nošenja oružja i držanje i vrlo jasno je precizirano.
Takođe, ovde smo imali vezano za pravo na sudsku zaštitu, i to smo isto objasnili, zato što u članu 103. ovog zakona omogućena je i sudska zaštita, ali kada govorimo onda i o upravnom postupku, naravno, u Republici Srbiji postoji postupak kada imamo tzv. ćutanje uprave.
Ponovo, kada govorimo o izdavanju određenih rešenja, naravno, i zakon u pojmovniku u članu 5. govori i o vršenju bezbednosnih provera i to je postupak koji sprovodi policija u skladu sa zakonom gde je regulisano i zakonskom regulativom kako se vrše i ona se vrši u cilju utvrđivanja postojanja ili ne postojanja bezbednosne smetnje za nabavljanje, držanje i nošenje oružja, tako da i bezbednosna provera o kojoj se ovde govorilo je nešto što jeste standard i jeste standard i o kome govori i Evropska konvencija, odnosno praksa Evropskog suda koja vrlo jasno je definisala pravo države da može da izvrši bezbednosne provere, da može, kao što sam i naveo u ovom predmetu Regner protiv Češke, i da ukine bezbednosni sertifikat, a u ovom slučaju i da ukine dozvolu za držanje i nošenje oružja i da to jeste pravo države koja može sprovesti i da nije u obavezi da otkriva detalje i sve razloge zašto se ovaj, recimo, kao u ovom slučaju, bezbednosni sertifikat povlači. To je nešto što nama onda omogućava da se izvrši procena opravdanosti zašto određenom licu možemo dati da drži, odnosno pravo da drži, odnosno nosi oružje.
I opet je tu isto tako evropska pravna tradicija i tradicija Republike Srbije, a to je da to nije ljudsko pravo, pravo na nošenje oružja, već je nešto što je strogo kontrolisano pravo koje se ovim zakonom reguliše i daje ovlašćenje državi da ona proceni da li neko lice može da drži ili nosi oružje.
43/2 GD/VZ
Takođe, svedoci smo da je bilo dosta pozivanja na ovaj zakon kao da ono uskraćuje nekom neko pravo. Ne, ovo je nešto što na jasan način reguliše način pristupa ostvarivanju prava na nošenje, odnosno posedovanje oružja, ali, kažem, kroz jedan restriktivan pristup. Država ovim uvodi i evidenciju i podiže jedan nivo efikasnosti kroz primere koje smo naveli, a isto tako i reguliše oblast koja do sada nije bila regulisana, a to je ovo pitanje vezano kada se upotrebljava za snimanje filmova ili serija kolekcionarsko oružje i isto tako kroz izdavanje dozvole pokrivaju se situacije, odnosno imaju se na umu situacije mnogo šire, a to je i kada nemamo da postoji nešto pravnosnažna presuda, ali postoji nešto da neko lice predstavlja opasnost za sebe i za druge i o tome već imamo određene indicije i određene i podatke i zato govorimo ono što se ovde spominjalo o tim tzv. kaučuk normama koje na jedan opštiji način regulišu nekakve situacije kako bismo izbegli situaciju da nam neka životna situacija ostane nepokrivena.
Svakako, ovaj zakon ide ka unapređenju efikasnosti sistema, a ujedno i podizanju nivoa bezbednosti.
Ono što se isto tako pominjalo zašto je pomerena granica sa 18 na 21 godinu. To nije ništa neubičajno i imamo i norme u samom krivičnom zakoniku gde govorimo da se određene kazne, određene sankcije mogu izreći licima koja su starija od 21 godinu i ako možemo da lice ispod 21 godine ne bude osuđeno, recimo, na doživotni zatvor ili na 40 godina. U toj onda pravnoj situaciji logično je da se pomeri granica za izdavanje dozvole za oružje sa 18 na 21. godinu. To su sve pravne situacije koje prilikom izrade zakona imalo se na umu kako bismo dobili Zakon o oružju i municiji koji onda prati i izmena člana 348. Krivičnog zakonika, jer tim članom se reguliše svaka ona situacija u kojoj lice nema dozvolu za posedovanje i ono nelegalno poseduje oružje i municiju ili ga stavlja u promet i, ono što smo rekli, vezano je i za 3D nacrte i 3D štampače. Hvala vam.
