Zahvaljujem.
Pre svega, poštovani narodni poslanici, hvala vam svima na amandmanima, na predlozima, na kritikama, na sugestijama. Hvala na značaju koji ste pružili ovoj temi i sama činjenica da je diskusija bila ovakva govori da ovo jeste istorijski zakon. Verujem da ćete koliko sutra u danu za glasanje doneti odluku i prema svojoj savesti, ali i prema našoj dužnosti da stvaramo društvo jednakosti i solidarnosti.
Potrudiću se da odgovorim na ona pitanja koja su više puta ponovljena, mada smatram da sam u prethodnom izlaganju bila dovoljno konkretna, ali ukoliko je nešto ostalo nejasno i ukoliko nešto i ostane nejasno nakon ovog izlaganja, uvek možete uputiti dodatna pitanja ministarstvu, kabinetu i drugim instancama.
Naime, ugovor koji se potpisuje važan je zato što on konkretnije precizira vremenske okvire za isplatu i daje osnov za poreze i doprinose. Ugovor ni na koji način neće preispitivati samo rešenje centara za socijalni rad, niti uvoditi nove kriterijume koji mogu da dovedu do toga da roditelj izgubi pravo koje mu je rešenjem zagarantovano.
Samo odnos koji se zasniva jeste institucionalna supstitucija za radni odnos, jer je reč o ljudima koji nisu mogli biti prisutni na tržištu rada. Nažalost, kako god vam to delovalo, a verujte mi da je tako jer sam za godinu dana obišla 186 porodica u Srbiji koji imaju sličnu situaciju u svojim domaćinstvima – slovom i
39/2 TĐ/CG
brojem 186 – postoje deca koja ne mogu da borave u dnevnom boravku. Jednostavno su u toliko lošem stanju da je tako nešto nemoguće i nema te usluge koja može da zameni roditelja u tim okolnostima.
Roditelji čija deca mogu da provedu vreme u dnevnom boravku, koriste ga verujući da je to najbolje vreme za njihovu decu, jer tu kroz različite edukacije, rad sa stručnim licima, oni razvijaju svoje veštine, svoju motoriku i sve ono drugo što je značajno za njihovo odrastanje. Ali da budemo potpuno jasni, postoje deca koja ne mogu da ustanu iz kreveta, koja nisu prisutna uopšte, ni na jedan način. Tu usluge u zajednici bukvalno ne znače ništa. Ja sa sa takvim majkama razgovarala. Ona je rekla – taman da otvorite dnevni boravak bilo gde, moje dete tamo ne može da boravi.
Razvijamo usluge u zajednici i sve ih je više. Od sledeće nedelje izmenom Pravilnika, podvlačim, nove dve usluge ćemo uvesti – inkluzivnog asistenta i zajednicu stanovanja.
To nam je važno zbog dugoročne sigurnosti roditelja. Najveći njihov strah je šta će biti s mojom decom kad mene ne bude bilo. Na tome moramo da radimo. Nije ovo nikakva zamena, niti mi kažemo roditeljima mi ćemo da vas platimo jer mi ne možemo da brinemo o vašoj deci. Nikada država ne može da zameni roditelja. Ni jedna ustanova, ni jedna usluga, ma ni jedan asistent. Ne postoji ništa što može da zameni roditelja. Na ovaj način mi ne dovodimo ni jednog časa u pitanje potrebu da nega postoji i to se konstatuje, ponavljam, primanjem tuđe nege i pomoći koje će dete ostvarivati, odnosno osoba, bez obzira na status roditelja negovatelja. Mi ne suspendujemo bilo koje pravo, ni jedno jedino. Deca koja su koristila uslugu dnevnog boravka nastaviće da je koriste.
Ako tvrdite da roditelji ne rade zbog toga što nema dovoljno dnevnih boravaka i da su zbog toga kod kuće, onda kako možemo da objasnimo da postoje roditelji koji su nezaposleni u sredinama gde je dnevni boravak u potpunosti dostupan. Znači, ne radi se o tome da je nedostatak usluge njih opredelio da oni ne rade. Postoje ljudi koji nemaju srodnike u svom okruženju, nemaju bake i deke. Postoje samohrani roditelji koje smo posebno tretirali u ovom zakonu. Postoje roditelji koji imaju dvoje ili više bolesne dečice koje smo, takođe, posebno tretirali zakonom, dajući mogućnost i drugom roditelju ili srodniku po pravoj ili bočnoj liniji da preuzme tu ulogu.
Da li je sve ono što smo u zakonu napisali dobro za porodice? Jeste. Da li smo izostavili možda još nešto? Sasvim sigurno. Sasvim sigurno da jesmo. Mi sada otvaramo gomilu pitanja kao što je stomatološko zbrinjavanje osoba sa invaliditetom, zadiremo na polje zdravstva i vi tek onda shvatate koliko je ovo jedna široka i ozbiljna tema kojom moramo da se bavimo svi, posvećeno i predano.
Govorila sam o pravima koje imaju zaposleni roditelji sa željom da pokažem da su oni dosada ostvarivali prava, a posebno od 2019. godine izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. I to je pohvalno, i to je važno, jer smo tada unapredili njihov položaj. Sada ovim zakonom štitimo nezaposlene roditelje, nikome ne uskraćujući pravo na rad nego dajući im pravo izbora.
Kakvi će biti efekti primene zakona? O tome ćemo razgovarati nakon što njegova primena počne, 1. oktobra, kada budemo videli koliki će se broj roditelja prijaviti. Na osnovu onoga što su informacije kojima mi raspolažemo, sasvim sigurno, nemali broj roditelja će koristiti prava koja pruža ovaj zakon.
Dosada je postojala tuđa nega i pomoć i ona nastavlja da postoji. Dosada su postojala socijalna davanja i oni će nastaviti da postoje, jer ova naknada neće ulaziti u bilo kakav imovinski cenzus kada je u pitanju korišćenje drugih socijalnih davanja. Isto kao što ne ulazi tuđa nega i pomoć, pod istim uslovima. Dosada su postojale različite usluge u zajednici i one će nastaviti da postoje, tako što ćemo ih nadograđivati i unapređivati.
39/3 TĐ/CG
Ali od sutra, od 10 ujutru, kada se budete ponovo skupili, kada budete o ovome vi odlučivali u ime svih tih roditelja, postojaće i pravo roditelja negovatelja za mnoge porodice će ovo omogućiti sigurnost, osiguranje, izvesnost, pa i bolji materijalni položaj, ali ovo rešenje nismo sveli isključivo na materijalni položaj, nego na sabiranje staža i stvaranje većeg stepena sigurnosti za sve te porodice. Za te roditelje biće od velikog značaj što će većina njih prvi put imati zdravstvenu knjižicu, i to nije mala stvar.
40/1 AL/VZ 17.40 – 17.45
I ne treba nikoga ovde da prebrojavamo, niti da govorimo o tome da je ovaj zakon beznačajan, jer, vidite, ovaj zakon ima efekte tri i po milijardi dinara. Ovaj zakon. Neću da se osvrćem na ono na koji način ste okarakterisali neke saveze tvrdeći da su oni… Vidite nekorektno je da mi za Savez gluvih i nagluvih, za Savez slepih i slabovidih, za Savez distrofičara, za Savez mentalno nedovoljno razvijenih osoba, i da ih ne nabrajam, ima ih 22, da govorimo da su ti savezi politički podobni i da su zato dobili projekte. Ti savezi su neki stariji maltene i od ove skupštine. Znači, treba malo ipak da povedemo računa i da te ljude politički ne klasifikujemo. Oni se samo bore za svoja prava.
Poštovani narodni poslanici, vama hvala na doprinosu ovoj temi, za koju verujem da je probudila savest svih nas i da nas je naterala da o njoj razmišljamo prisećajući se i nekih ljudi koje možda lično poznajemo, ali razmišljajući i o tome šta još svako od nas može dodatno da uradi, da barem posle ovog zakona ti roditelji mirnije spavaju, jer uspeh će biti u tome kada budemo znali da ćemo jedan broj porodica moći da vidimo barem za korak sigurnijim i sa manje straha nego što je to bio slučaj pre donošenja ovog zakona.
Zahvalna sam svima na komentarima i sugestijama i verujem da nije postojala loša namera, ali obaveza kao ministra za socijalnu zaštitu jeste da kandidujemo održiva rešenja, primenjiva rešenja, ne samo ona koja lepo zvuče i ne samo ona za koja ću dobiti najveći aplauz. Mislim da je jako važno da budemo fer prema roditeljima i da ono što obećamo mi i sprovedemo. U decembru 2025. godine država je obećala da će usvojiti zakon o roditelju-negovatelju i da će to biti učinjeno 2026. godine. Kako smo rekli, tako smo i uradili. Kao što i sada obećavamo, da 1. oktobra kada krene primena zakona neće biti kraj, nego da ćemo nastaviti našu borbu za položaj svih porodica i svih roditelja-negovatelja.
Ja vas sve pozivam da u danu za glasanje, bez obzira na naše stranačke, političke razlike, okupimo se oko onoga što jeste najveća vrednost našeg društva, a to su svakako deca, porodica, roditelji i svi oni ljudi koji su posvetili svoje živote drugima. I bez namere da obezvredim na bilo koji način i neke kritike koje su ovde upućene, smatram da ako ništa drugo barem treba njima da kažemo hvala, ne bilo kojoj političkoj stranci, nego njima jer ovo jeste njihov zakon, svim udruženjima koja su dala svoj impuls, svim roditeljima koji su nas inspirisali, svoj deci koja su bila naša dužnost da ih zaštitimo. Ovo je njihov zakon. Za njihov zakon vas pozivam da glasate. Njihov zakon treba da podržite. To je ono što njima pripada i to je ono što mi njima dugujemo i to je ono što oni od nas očekuju, da sutra budemo jedinstveni, a ja sam tu na nekim narednim sednicama da odgovaram na neka druga vaša politička pitanja, jer ovde sam kao ministar da podnesem izveštaj i to je moja dužnost, da podnesem ovde i jednu vrstu raporta ovde narodnim poslanicima, jer vi ste ovde predstavnici građana Srbije kojima ja služim, baš kao i svaki ministar u Vladi Srbije. Hvala vam. Živele sve naše porodice. Živela Srbija.
