Najpre ono lakše.

Poštovani građani Srbije, nastavlja se praksa ne odgovaranja na poslanička pitanja i zahteva za dostavljanje obaveštenja.

Dvadeset prvog aprila ove godine postavio sam pitanje zabrinutih građana Beograda, iz Bežanijske kose, gde sam pitao kada će objekat na Bežanijskoj kosi dobiti dozvolu, što je bilo u obavezi investitora, ali to je u ovom slučaju Ministarstvo odbrane. Stanovi su useljeni još 2009. godine. Pitam takođe, ponavljam pitanje, insistiram na odgovoru, koliko lamela u objektu 27 nema upotrebnu dozvolu i šta Ministarstvo odbrane namera da preuzme po tom pitanju? To je moje prvo pitanje.

Građani Srbije, drugo pitanje se pre svega odnosi na naše zdravlje. Žalosno je što to pitanje moramo da pokrećemo stalno na svakoj sednici Narodne skupštine, s obzirom na to da se izvršni organ, odnosno Vlada oglušuje, konstantno oglušuje na naše zahteve. Prema zvaničnom dokumentu, koji je usvojila sama Vlada Republike Srbije, u Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine zagađenje vazduha u Srbiji uzrokuje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva koji bi se mogli izbeći, da su dosledno sprovedene mere za zaštitu i prečišćavanje vazduha. Pri tome region nišavske oblasti spada među regione sa najvišom stopom u Evropi,

1/2 TĐ/IR

uključujući sve zemlje koje nisu članice EU. Kolokvijalno rečeno – ponovo smo najgori đak u razredu. Šta dišemo, a šta nam vlast ne govori? Uzmimo Novi Pazar, tokom 2025. godine bilo je 127 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije čestica PM10.

Ministarka Sara Pavkov voli da koristi izraz sinergija, i to bi trebalo da bude pojačanje delovanja. Dakle, sinergija ekonomije i ekologije znači da bi te dve stvari trebalo povoljno da utiču jednu na drugu, ali mi nemamo nikakvu sinergiju. Mi imamo disinergiju, odnosno odstupanja su sve veća i veća. Šta imam u vidu kad to kažem?

Srbija je jedan od najvećih emitera sumpor-dioksida iz termoelektrane u regionu, 177.756 tona. To su emisije koje su pet puta veće od dozvoljenih. Vicešampion zagađenja u celom regionu bila je Termoelektrana Nikola Tesla, blok B1 i B2, sa 77.470 tona, što je tokom 2025. godine bilo više nego prethodne godine i skoro šest puta veće od dozvoljenih maksimalnih vrednosti.

Moje pitanje glasi, s obzirom na to da smo se obavezali na postepeno ukidanje termoelektrana na lignit, pri čemu do 2035. godine deset termoelektrana treba da bude van funkcije, pitanje je za ministarku Saru Pavkov, kako ona sama, njeno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije nameravaju da zamene nedostajuću električnu energiju, da li se to odnosi na uvoz i zašto se pri svakom poskupljenju pravdaju da moramo ispuniti zahteve MMF-a, a kada se radi o ciljevima smanjenje zagađenja ne moramo da ispunimo apsolutno ništa? Termoelektrane u Srbiji su rak-rana bez koje trenutno ne možemo, ali šta ćemo preduzeti po tom pitanju kao država, jer u jednom trenutku ćemo početi da budemo zasipani tužbama iz okolnih zemalja zbog zagađenja koje se preliva, pošto zagađenja naravno ne poznaje granice. Hvala lepo.