Hvala vam.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
U danu za glasanje odlučićemo o zakonu u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O RODITELjIMA NEGOVATELjIMA I NEGOVATELjIMA
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Primili ste i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovaj amandman na ovaj član je jedan od ključnih, suštinskih amandmana kada je reč o ovom zakonu, kojim mi predlažemo da se, pored kriterijuma utvrđenog prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao kriterijum za maloletno lice koje spada pod ovaj zakon ili osobe koje ovaj zakon prepoznaje, utvrdi takođe individualna funkcionalna procena koja utvrđuje da je nekom licu zbog dugotrajnog telesnog, senzornog, intelektualnog, psihosocijalnog ili drugog zdravstvenog stanja potrebna stalna ili višekratna svakodnevna pomoć, nega ili nadzor drugog lica radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Dakle, naš amandman je donekle u skladu, odnosno na tragu mišljenja koje je izneo i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji ukazuje na potrebu utvrđivanju kriterijuma funkcionalne procene. Ne ukidamo predloženo rešenje koje je u trenutnom predlogu zakona. Sama činjenica „utvrđenog prava na uvećanu negu i pomoć“ ostaje kao automatski put do ostvarivanja tog prava.

Moram da priznam da obrazloženje koje smo dobili od Vlade, a kojim se odbija ovaj amandman, čini mi se kao neadekvatno. Sa jedne strane se uvodi tj. govori se o principu pravne sigurnosti, dakle da ovaj amandman ne može da se prihvati iz razloga pravne sigurnosti. Ja bih razumeo kada bi ovaj amandman išao u pravcu uvođenja određenog kriterijuma koji bi mogao da smanji obim, odnosno krug lica koji su korisnici, odnosno koji mogu da budu imaoci ovog prava, a upravo je suprotno. Tako da ako bi se govorilo o bilo kakvoj vrsti diskriminacije moglo bi da se govori samo o pozitivnoj diskriminaciji kojim se ovaj krug lica suštinski proširuje.

Takođe je potpuno nejasno šta znači uvođenje diskrecione medicinske dijagnoze. Dakle, ovde se govori o proceni koju rade zvanični organi, zvanična tela Republike Srbije. Ne radi se o procenama alternativne medicine, pa da sada može na taj način da se rešenje diskredituje. Tako da bih voleo od vas, gospođo ministarko, da dobijemo obrazloženje zbog čega je ovaj predlog odbijen.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stranke slobode i pravde.
Reč ima Tatjana Pašić.
25/3 TĐ/VZ

Hvala.

Brisanjem reči „uvećani“ u članu 2. st. 2. i 3. ovim amandmanom menjamo uslov da pravo na status roditelji negovatelji i negovatelji mogu da steknu roditelji dece kojima je utvrđeno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, a ne samo dece kojima je utvrđeno pravo na uvećani dodatak.

Po zvaničnoj evidenciji oko 37.000 lica su korisnici tuđe nege i pomoći, a realna potreba je preko 50.000 korisnika. Pravo na status roditelj negovatelj će dobiti samo 3.270 roditelja, jer je uvećana tuđa nega i pomoć jedan od eliminacionih uslova za sticanje statusa. Vašim predlogom direktno diskriminišete ogroman broj dece sa smetnjama. Status vezujete za uvećanu tuđu negu i pomoć, a svi znamo da zbog vaših procedura, komisija i haosa u centrima za socijalni rad desetine hiljada onih kojima je pomoć potrebna 24 sata dnevno ovu pomoć nikada ne dobiju.

Sramota je da štedite na ovoj deci i roditeljima koji ih neguju. Pokažite malo poštovanja, usvojite ovaj amandman i omogućite da zakonom budu obuhvaćena sva deca sa smetnjama koja imaju pravo na tuđu negu i pomoć i svi roditelji koji o njima brinu, a ne samo oni koje ste vi po vašim statistikama i kalkulacijama odredili. Jedino tako će ovaj zakon ispuniti svoju svrhu i smisao i biti prava, konkretna podrška svim porodicama i roditeljima koji ga traže i čekaju više od 13 godina. Hvala.

Hvala.

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži da pravo ne zavisi samo od nekog papira na kome piše – uvećani dodatak, nego od stvarnog života, od toga da li dete može samo da jede, da se obuče, da pređe ulicu, da razume opasnost i da ostane bez nadzora. Dakle, ovaj član 2. je možda i najvažniji deo ovog zakona, a vi ste ga napisali tako da iz njega ispadnu upravo on deca zbog kojih je ovaj zakon i morao da bude donet. Vi, gospođo ministarka, što bi Nušić rekao, niste napravili zakon za roditelje-negovatelje, nego administrativno sito kroz koje će proći samo oni koje birokratija već prepoznaje, a ispašće deca sa autizmom, retkim bolestima i mentalnim poteškoćama koja možda imaju samo onaj osnovni dodatak, ali ne mogu da ostanu sama ni minut. I to nije propust, to je vaša sramna, namerna nebriga.

Majka deteta sa autizmom, čije je pismo stiglo na naš poslanički klub, mislim da je preciznije objasnila državu nego svi vaši kabineti zajedno. Rekla je – kaže - nema dovoljno dnevnih boravaka, nema dovoljno personalnih asistenata, na terapiju se čeka mesecima, a roditelji istovremeno negovatelj, terapeut, učitelj, medicinska sestra i telohranitelj sopstvenom detetu, a onda vi, gospođo ministarka, dođete i kažete – 65.000 dinara. Pa jedan mesece logopeda, defektologa i osnovnih suplemenata pojede taj novac pre nego što porodica uopšte plati prevoz, hranu, račune i lekove. I zato, gospođo ministarka, ovo nije socijalna politika, ovo je vaš lični politički marketing preko leđa najranjivijih porodica. Napravili ste jedan zakon za vašu konferenciju za štampu, a ne za život. Ali, ja, evo, hajde možemo i da probamo, da vi jedan mesec živite sa 65.000 dinara uz sve potrebe koje na primer majka tog deteta sa autizmom ima. Vi ste, Milice, kako vas, evo sada popularno zovu – izdajnice, godinama ste se predstavljali kao zaštitnica porodice, a sada ste potpisali zakon koji porodica vređa, ponižava i ostavlja same i to nije briga o srpskoj porodici. To je ista izdaja porodice kakvu ste napravili i prema Srbiji za jednu ministarsku fotelju. Hvala.

Reč ima Aleksandar Jugović.
Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, predsednici i ministri, obraćam se kao neko ko odlično razume potrebu donošenja zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima. Nemojte mi zameriti, pribeležio sam nekoliko rečenica da mi misao ne bi pobegla, jer me ova tema duboko lično dotiče.

Obraćam se u ime prijatelja, sapatnika, sa kojima me je sudbina spojila i sa kojima sam delio najteže trenutke u svom životu. Na ovom pitanju, na ovom zakonu ne smemo deliti. Najbitnije od svega je da se pred nama nalazi zakon koji će biti od pomoći onim ljudima koji sa sobom nose veliku muku i bol. Usvajanje ovog zakona je u svakom smislu dobro delo. Usvajanjem ovog zakona pomažemo najosetljivijem, najbespomoćnijem delu našeg stanovništva.

Još jednom, eto, da ponovim, javio sam se za reč zbog svojih prijatelja, zbog dece koju odlično poznajem, a kojoj su roditeljska ljubav, posvećenost i briga najbitnija, želeći da naglasim da se radi o donošenju ovog izuzetnog zakona i da ću u danu za glasanje s velikim osećanjem, zadovoljstva, podržati ovaj predlog zakona. Hvala puno.

Hvala vam.
Na naslov iznad člana 3. i na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.
26/2 AL/IR

Zahvaljujem predsedavajuća.

Da se naslov iznad 3. menja i glasi – drugo lice kao negovatelj. Dakle, da se isključi taj nepotrebno formalistički princip koji prilično ograničava krug lica koje mogu obavljati taj važan posao i da se izuzetno dozvoli da status negovatelja može da ostvari i drugo punoletno lice koje najmanje šest meseci živi u zajedničkom domaćinstvu sa licem kojem neposredno i kontinuirano pruža pomoć i negu, ukoliko je takvo rešenje u najboljem interesu deteta, odnosno najboljem interesu osobe iz člana 1. ovog zakona u skladu, naravno, sa voljom i preferencijama ukoliko je reč o punoletnoj osobi. Dalje se u tom predlogu predviđa, odnosno predlaže da ako je reč o punoletnoj osobi na kojoj se ovaj oblik nege odnosi da ona učestvuje u postupku i da daje saglasnost kada je reč o izboru tog lica.

Dakle, naravno, mi ovim amandmanom ne brišemo postojeće rešenje. Mi zadržavamo prvenstvo porodice, ali takođe omogućavamo da status dobije drugo punoletno lice koje dokazano i kontinuirano učestvuje u pružanju nege i pomoći. Smatramo da trenutno rešenje, koje preovlađuje, odnosno koje je jedino postojeće u zakonskom rešenju, da ono ne uvažava činjenice koje realan život može da donese, odnosno da realan život prevazilazi okvire ovog normativnog rešenja koje ste vi ovde dali, a koje ovaj status vezuje isključivo za formalne kriterijume bliskog srodstva.

Tako da, voleo bih da nam objasnite na koji način i u kojoj meri obrazloženje koje smo dobili od Vlade da se samo rešenjem koje ste vi predložili uvažava najbolji interese deteta, na koji način rešenje koje smo mi ovde predložili taj najbolji interes deteta ugrožava? Zaista ne vidim i deluje mi da je obrazloženje koje smo dobili od Vlade u stvari samo posledica intelektualne lenjosti da se ovom rešenju pristupi malo ozbiljnije i da makar pokušate da se potrudite da obrazložite zašto je nešto što je zdravorazumski i što ima uporište u realnom životu ne može da se nađe kao deo zakonskog teksta koji predlažemo.

Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beogad.
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.