Ja bih sada bio krajnje konkretan i osvrnuo bih se na neka od pitanja koja su pokrenuta tokom ova dva dana. U dugom izlaganju po pitanju nepoverenja Vladi pomenuto je da je Ministarstvo prosvete, prema nalazima Nacionalnog akreditacionog tela, oduzelo dozvolu nekom od državnih fakulteta. To jednostavno nije činjenično tačno. Mi nismo oduzeli dozvolu za rad nijednog državnog fakulteta. Šta više, 2025. godine, mesec dana nakon formiranja Vlade, možda čak i dve nedelje nakon formiranja Vlade, formirana je visoka delegacija, na čelu sa premijerom Macutom, koja je otpočela dijalog sa predstavnicima Univerziteta oko normalizacije stanja na Univerzitetu, a Ministarstvo prosvete je uspelo da vrlo brzo normalizuje stanje i u srednjim i u osnovnim školama.
U trenutku preuzimanja dužnosti 81% škola u Srbiji imalo je režim od 45 minuta nastave, nakon dve nedelje sve je vraćeno u normalno stanje, časovi su nadoknađeni, kako u osnovnim i srednjim školama, tako i na Univerzitetu. To je bila ujedno i godina u kojoj smo najviše podigli plate u prosveti, bilo kroz sektorska povećanja, bilo kroz specifična povećanja vezana za resor, a posebno za visoko obrazovanje koje je po prvi put 2025. godine imalo izjednačen obračunski koeficijent sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, i to povećanje je iznosilo skoro 16%. To su činjenice, brojke i slova koja govore da li je i u kojoj meri ova vlada unapredila obrazovanje. Dakle, školska godina je bila završena normalno, iako je protekla u senci blokada i plenuma koji su bili, kao što znate i vi, nezakoniti.
Druga stvar koja se pomenula juče jeste da je Vlada, odnosno Ministarstvo prosvete učestvovalo u navodno izborima u nastavno-naučna zvanja, tj. vršilo pritisak na to da se neki profesori izaberu, odnosno ne izaberu u nastavna zvanja, odnosno da im se prekine radni odnos. Po Zakonu o univerzitetu važećem i po akademskoj praksi u našoj zemlji Vlada nema ama baš nikakav uticaj na tako nešto. Sve kriterijume i procedura koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa na Univerzitetu, odnosno za napredovanje u nastavno-naučna znanja propisuje sam Univerzitet, tako da ne postoji apsolutno nikakva umešanost Vlade Srbije, odnosno matičnog ministarstva u neke slučajeve koji se provlače kroz medije i koji se koriste kao nekakva mistifikacija na temu pritiska koje ministarstvo vrši na visokoškolske ustanove.
Naprotiv, kod nas postoji vrlo široko shvaćena autonomija Univerziteta koja je zakonom utemeljena i akademskom praksom potvrđena. I to autonomija u domenu upravljanja Univerzitetom, u domenu nastave i u domenu naučno-istraživačkog rada. Mi tu autonomiju poštujemo i mi na tu autonomiju ne možemo da utičemo nikako drugačije, osim da povećavamo plate u kontinuitetu i izdvajamo veća sredstva za materijalne troškove Univerziteta.
40/2 MV/CG
To što smo uveli SPIRI, uveli smo da bi uveli veći stepen odgovornosti i transparentnosti kada je reč o trošenju budžetskih sredstava, ali nijedan prihod fakulteta, bilo da je reč o prihodu koji potiče od države, niti prihode koji oni samostalno ostvaruju, nismo ukinuli niti ćemo ukinuti.
Najzad, pomenuto je da država nema projekat davanja besplatnih udžbenika. Odgovorno tvrdim da smo ove godine za 95.675 učenika obezbedili 917.297 besplatnih udžbenika i izdvojili jednu milijardu i 23 miliona dinara iz budžeta Ministarstva prosvete. To je podatak koji sam danas izveo. Znači, 23.507.404 dinara je dato za specijalne udžbenike, odnosno za udžbenike koji su prilagođeni učenicima sa posebnim potrebama. Dakle, pokazali smo i senzitivnost prema onim grupama učenika kojima je potrebno pomoći da steknu obrazovanje i da se integrišu, a koji imaju određene, nažalost, prirodno stečene hendikepe.
Jednako tako pomažemo i izdavanje udžbenika niskog tiraža, tj. udžbenika za nacionalne manjine, i to radimo preko javnog izdavača i to na osam jezika nacionalnih manjina u našoj zemlji. Dakle, što se toga tiče ministarstvo, u granicama svojih mogućnosti, pomaže đacima u srednjim i osnovnim školama da stiču obrazovanje.
Ako govorimo o ovoj tematici, svega 14 lokalnih samouprava u Srbiji može potpuno ili delimično da finansira besplatne udžbenike. Ukupno ima 145 jedinica lokalne samouprave. Dakle, ova pomoć ministarstva možda nije dovoljna, ali primerena jeste ekonomskom trenutku i biće nastavljena u kontinuitetu. Kao što će biti nastavljena u kontinuitetu i pomoć samofinansirajućim studentima kojima već drugu godinu zaredom, uprkos ne baš tako povoljnim ekonomskim prilikama izazvanim globalnim procesima, plaćamo školarine od 50%. Dakle, u granicama mogućeg ova vlada, tačnije Ministarstvo prosvete pomaže razvoj obrazovanja.
Pomenuta su i deficitarna nastavnička zvanja. Mislim da je to neko od poslanika pomenuo. Pa, red je da se i na to osvrnem kao resorni ministar. Pokrenuli smo i prvi učinili vidljivim tu tematiku. Postoji pet predmeta kod kojih imamo deficitarne nastavnike. To su matematika, fizika, hemija, biologija i geografija. Formiran je tim. Kao resorni ministar danas sam lično razgovarao sa kolegom državnim sekretarom iz Ministarstva finansija oko davanja statusa deficitarnog zvanja za te nastavnike, ne bi li povećali obračunski koeficijent kad je reč o njihovoj plati i time stimulisali mlade da upisuju nastavničke smerove, većim platama.
Ujedno, Ministarstvo prosvete u okviru svog Sektora za učenički i studentski standard već od druge godine nudi stipendije mladim studentima. Tako da, svima onima koji budu hteli da se opredele za nastavnički poziv u tim oblastima gledaćemo da obezbedimo i adekvatnu stipendiju, a kada diplomiraju i zaposle se mogućnost da primaju veću platu jer je to deficitarno zanimanje koje je neophodno za obrazovni proces na osnovnom nivou.
Najzad, ovde je pomenut slučaj u Mrčajevcima, u školi „Tatomir Anđelić“. U pogledu tog slučaja Više javno tužilaštvo u Čačku je odbacilo bilo kakve navode o seksualnom zlostavljanju i to je bila javno dostupna informacija. Dakle, nema nikakvog govora da se tako nešto desilo. Desilo se jeste nešto što nije primeren oblik ponašanja među decom. U skladu sa protokolima Ministarstva prosvete, biće pokrenut pedagoško-psihološki rad sa tom decom u školskoj 2026/2027 godini.
40/3 MV/CG
Mi smo već izvršili inspekcijski nadzor na nivou grada, ali nameravamo, s obzirom na delikatnost slučaja, s obzirom na to da se on pojavio u javnosti, da i na nivou Republičke inspekcije vidimo da li je bilo možda eventualno u pogledu postupanja nekih grešaka od strane nadležnih organa. Po onome što su preliminarni podaci sa terena, čini mi se da su protokoli koji se u takvim situacijama primenjuju, pre svega psihološko-pedagoškog karaktera, bili u potpunosti primereni.
41/1 MZ/LjL 17.40–17.50
Dakle, što se tiče onoga što se konkretno čulo o sektoru prosvete, što se pojavilo kao tema, ja mislim da sam dao konkretne odgovore.
Izvolite?
Mrčajevci, ovo je škola "Tatomir Anđelić". U toj školi nije bilo krivičnog dela seksualnog zlostavljanja, prema stavu Višeg javnog tužilaštva u Čačku. Konstatovan je jedan oblik egzibicionističkog ponašanja i to je podložno, gospodine Aleksiću, određenoj psihološko-pedagoškoj praksi u kojoj će deca biti resocijalizovana odnosno biće im ukazano kroz razgovore sa pedagozima i psiholozima na početku godine i kroz razgovore sa roditeljima da je tako nešto neprimereno kao oblik ponašanja u školi i šire.
Dakle, primenili smo sve što potpada pod sektor inkluzije i nasilja u okviru Ministarstva prosvete, a ponovio sam vam i ponavljam vam još jednom, proći ćemo još jednom kroz sve protokole, angažujući i republičke inspektore, da vidimo da li je u potpunosti ispoštovana procedura.
Sve teme koje ste konkretno pomenuli, ja sam vam odgovorio na pitanja, bez ikakve pristrasnosti i bez ikakve želje da se upuštam u bilo kakve lične polemike. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Ivica Dačić. Izvolite.

Uvek pogledam ko je prisutan, ko nije, jer oni kojima hoću nešto da kažem, oni obično odu.
U svakom slučaju, ne znam kako se zove poslanik iz Nestorovićeve stranke, mislim da je Antonijević, koji je imao dobar predlog i ja bih predložio da ga uvažite, barem ću tako da kažem mojim poslanicima, da glasaju za to da se ide na ovaj test za psihoaktivne supstance. Pošto to policija radi, mi možemo da asistiramo, nije nikakav problem.
Kad je reč o Evropskoj uniji, znate šta, da sam se sad probudio a da sam zaspao 5. oktobra ili 4. oktobra, ja bih mislio da smo sad sigurno u Evropskoj uniji. To je bio osnovni moto zašto ste srušili Miloševića. Samo Milošević da ode, sve će da bude bez problema. Samo Milošević da ode, sve će biti bez problema.
Ne znam šta ste mi dobacili, ali ako pričate nešto o Đinđiću, Đinđića je ubila policija. Niste tada tražili ostavku ministra policije. Ubili su vam predsednika Vlade, a istog ministra policije ste ponovo izabrali za ministra policije, Dušana Mihajlovića.
Taj što je čestitao rođendan je pratio američkog ambasadora u vreme vlasti Demokratske stranke. Ja sam bio ministar policije, on je bio lični pratilac američkog ambasadora kao pripadnik SAJ-a.
Prema tome, ako vi mislite da je to, onda ste ga vi podmetnuli da taj ko je ubio Đinđića ubije i američkog ambasadora.
Kad već pričamo o tome ko je kome čestitao rođendane i ko je kome išao, znamo dobro ko je išao kod Legije i ko se i sa kim se dogovarao. Uostalom, 4. i 6. oktobra vi ste imali sastanke sa Legijom da srušite Miloševića. Zajedno ste sa njim…
Nemojte mi dobacivati, nisam vama uopšte ništa dobacio.
Ako ste ušli, gospodine Lazoviću, zbog ovog testa, ja se slažem.
Ja sam govorio o tome da uvek izađete kad hoće neko nešto da govori.
Vi da ste korektni, malo pre ste govorili o tome da ste tražili da dođem, da ja nisam došao, a dobro znate da su vas informisali da sam bio zdravstveno sprečen da dođem. Nije vam smetalo da me cele nedelje napadate ovde u Skupštini da ja, eto, neću da dođem u Skupštinu. Evo, sada sam zdrav i tu sam.
41/2 MZ/LjL
Što se tiče etničkog čišćenja, pošto je Sneža prošla kroz ono što se prolazi na Golom otoku, hoću da vam kažem sledeće. Ko je ovde bio dobar sa Vukom Draškovićem?

Ministre, hajmo po dnevnom redu, molim vas. Nemojte sada da idemo i na Vuka Draškovića.

Molim vas, etničko čišćenje, Vuk Drašković je rekao da će odseći ruku svakome ko maše zelenim barjakom u Sandžaku. Svi ste vi bili dobri…
Hvala gospodine Jovanović, sve vas ja dobro poznajem. Sve vas ja dobro poznajem, zato ovako i govorim.
Prema tome, što se toga tiče, imali ste vi druge primere. Napadali ste Snežanu zbog onog izraza koji je upotrebila. Srbi su bili žrtve etničkog čišćenja. A vi, šta ste govorili i šta ste radili? Demokratska stranka i Zoran Đinđić su bili na Palama, okretali vola sa Karadžićem, da ga podstiču da ne prihvati mirovni plan. Koštuničina stranka je u svom programu i kad je došla na izbore imala veliku Srbiju.
Znači, što se tiče svega toga, Milošević je za neke vaše stranke bio Gandi.
Kad je reč o Boru, pominjali ste Bor, žao mi je što nismo prihvatili predlog Zorana Đinđića da u Boru gajimo kikiriki ili da se pravi fabrika nameštaja. To je bio vaš predlog.
Što se tiče "Sartida", prodali ste ga za 19-20 miliona. Vratio se posle za jedan evro ili jedan dolar.
Neću da vam govorim, ne želim samo vas da kritikujem, želim i da kažem i kada vi iz vladajuće koalicije, iz nekih bošnjačkih stranaka, upotrebljavate izraz "Sandžak", morate da vodite računa da kad govorite o nacionalnim manjinama morate da budete objektivni prema svemu. Nemojte vi sada da osuđujete nešto što se čulo negde. Osudite i ono drugo što se čulo juče, prekjuče, a to je – ovo je Sandžak, ovo je Turska. Pa osudite kad se kaže na utakmici – niko te nikad neće mrzet' ko ja, Srbijo. U 17. veku bilo je 25 sandžaka, turskih sandžaka, na teritoriji Jugoslavije. Sandžak je deo okupacione vlasti Turske. Zato vas molim da vodite računa kad o tome govorite.
(Predsednik: Ali dobro, Ivice, nećemo do Turske, molim vas. Da se vratimo u malo bližu istoriju.)
Zato što to ostalo je… Vi znate da je postojao i Beogradski sandžak, postojao je i Smederevski sandžak, postojao je i Niški sandžak itd.
(Predsednik: Ministre, nema veze sa dnevnim redom.)
Što se tiče ovoga o čemu ste vi govoriti, vi ste mene napadali za ratnohuškačku politiku. Pa kako onda neme veze sa ovim o čemu govorimo? Ima veze. Ja želim da vam dokažem da to što govorite je izdaja države Srbije i nacionalnih i državnih interesa, jer Srbija nije vodila ni ratnu ni huškačku politiku, to je istina. I zato sam se javio, a ne da repliciram sa vama. Zato što ste vi čardak ni na nebu ni na zemlji. Ja još nisam sreo nijednu političku stranku koja kaže da neće izaći na ove izbore nego će sada podržati neke druge. Ali zato se toliko i javljate. Ja vas samo podržavam, budite parlamentarni.
A što se tiče ostalih vas koji dobacujete, ja vas, gospodo i dame, slušam od 1992. godine. Od 1992. godine slušam kako pokušavate nešto. Ja sam, dame i gospodo, i dalje tu. A gde ste vi i gde su vaši preci? Tu ćete i ostati. Hvala vam puno.

Hajde, molim vas.
Replika, Radomir Lazović.
Izvolite.
42/1 MT/JG 17.50 – 18.00

Imali smo jednu raspravu prethodno oko toga zašto se ovde dobacuje. Evo, zašto se dobacuje. Koja je ova tačka? Tačka –razno.

Gospodine Dačiću, konkretna pitanja. Ovo je sednica o nepoverenju Vladi i vama kao nekom od ministara ovde. Evo, ovde predsednik kaže da 50% policajaca radi za mafiju. Jel imate vi neko mišljenje da tu kažete nešto o tome? Jel imate vi nešto da kažete o tome da dvadeset i dva slučajeva podmetanja požara, „Molotovljevim koktelima“, bombama, kašikarama su se desila od februara? Šta o tome imate da kažete?

Čemu vi služite ako o tome nemate ništa da kažete? Da nam objašnjavate istorijske lekcije, da opravdavate to što je vaša ministarka pozvala na etničko čišćenje? Pa kako to nije...

(Ivica Dačić: Nije pozvala.)

Nije pozvala, u pravu je. Ne, ne. Evo, nek se desilo jedno. Ne, nije pozvala, u pravu ste, izvinjavam se. Hoću da se ispravim. Žao joj je što niste sproveli etničko čišćenje.

(Ivica Dačić: Nije tačno.)

Dakle, čoveče, odgovorite na pitanje? Jel možete da osudite etničko čišćenje kao takvo protiv svakog naroda, protiv srpskog, protiv albanskog, protiv bilo kog naroda osudite etničko čišćenje. Nemojte da nam govorite sada ovde, nalazite načine da je opravdate.

Ko može da opravda tako nešto, bre? Kakvo opravdanje može da se ima za pozivanje, za žal za etničkim čišćenjem? Pa bi onda ona da se ispravi kaže – malo samo da ih deportujemo, neke da likvidiramo, nećemo sve. Pa, još...

Šta treba da pomisle manjine u Srbiji, nego da ćete možda sutra njima da pretite etničkim čišćenjem ako vam se ne sviđaju?

Pa, to je politika koju vi nastavljate od devedesetih godina, to je ratnohuškačka politika. A, to što ste radili devedesetih ne moramo sada, svi znaju, uništili ste generacije ljudi. Moju i slične generacije ste devastirali vašom ratnohuškačkom politikom, ratovima u kojima ste učestvovali.

Čoveče, ovde ste da odgovarate na pitanja. Zato dobacujem.

Po Poslovniku ko je?
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. stav 1. Poslovnika gde piše – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne može ministar policije da neku izjavu, ne znam gde je čuo i ko je izrekao, poistoveti sa jednom katastrofalnom izjavom koju je dala članica Vlade Republike Srbije. Izvinite.

Dakle, koja je to poruka? Ne možete upoređivanjem tih stvari koje nisu uporedive i odgovornost koju nosi jedan ministar da spuštate na taj nivo.

Ako mislite da je neko nešto uradio protiv zakona vi ga procesirajte, ali isto tako procesuirajte i krivično i politički ministarku koja je članica vaše stranke. Posle te izjave... (Isključen mikrofon.)

Hvala vam, ali ovo zaista dalje nema nikakve veze sa povredom Poslovnika.
Da li želite da se izjasnimo?
(Ahmedin Škrijelj: Da.)
Želite da se izjasnimo.
42/2 MT/JG
Dobro. Hajde samo, molim vas, da spustimo loptu. Pretpostavljam da je svima izuzetno teška i mučna ova čitava sednica.
Dakle, evo, ja ću početi prva. Povlačim sve opomene koje sam izrekla poslanicima Zeleno-levog fronta.
Hajde samo, molim vas još jednom, da ne dobacujete. Molim vas, da ne dobacujete zato što je i tako uzavrela atmosfera, nemoguće da razgovaramo, a treba da bude razgovor o nepoverenju Vladi.
Tako da, molim vas da uđemo u sutrašnji dan nešto mirnije i da vidimo kako zaista možemo da pričamo o onome što jeste tačka dnevnog reda.
Zamolila bih, evo, premijera Đuru Macuta da zaključi i da se vidimo sutra u 10.00 časova.
Izvolite.