Hvala, predsednice.

Na prvom danu, kada smo započeli zasedanje ove sednice po pitanju nepoverenja Vladi, ja sam rekla da će moje izlaganje biti nešto drugačije i da ću dati konkretan predlog kako Vlada može da pokaže na konkretnom primeru da ovaj dom i ovaj narod može da joj veruje. Ja sam iznela konkretne probleme koji se tiču državnih institucija i institucija koje jesu u resoru ove vlade.

Ovi problemi, jesam ja iskazala ih u ponedeljak, ali prave već duže vreme, već duže vreme smo se obraćali nadležnim institucijama. Na prvom mestu ja ponovo moram da istaknem zloupotrebu zvaničnih kanala državne institucije, Republičkog geodetskog zavoda. Ta zloupotreba i dalje traje i traje i od kada je prošlo moje izlaganje u ponedeljak. Nažalost, ja smatram i verujem da bilo ko drugi koji je pogledao šta se nalazi na zvaničnim mrežama RGZ-a, i na zvaničnom sajtu RGZ-a, će se složiti sa mnom da nije to primereno kako jedna državna institucija treba da razgovara sa svojim građanima. Trenutno da odete na sajt RGZ-a može naći sadržaje poput – koja su dva mitska bića na Zlatiboru. Postavlja se pitanje – zaključan mozak, saborkinja Ivana Stamatović i slično. Ja sam narodni poslanik. Ja mogu da preispitujem, i imam pravo da preispitujem, rad institucija i mislim da smo bili jako korektni i otvoreni i kooperativni po pitanju toga da preispitujemo rad tih institucija, kako upotrebe tog kanala, tako i spornih upisana na državnom zemljištu koje se nalazi na teritoriji opštine Čajetina.

27/3 AL/CG

Nažalost, suočeni smo sa saopštenjima koja ne odgovaraju ponovo, da kažem, normalnom ponašanju jedne državne institucije. Ja molim ponovo nadležno Ministarstvo građevinarstva, kao i premijera Macuta, da reaguju na zloupotrebu državnih kanala državne institucije i da prosto razumemo da li oni podržavaju to takvo korišćenje tih kanala ili će doći do neke osude, da li su ti kanali pod kontrolom i nadzorom Ministarstva i Vlade ili postoji i došlo je do određene zloupotrebe. Voleli bismo da to znamo i da čujemo javno zbog građana koji se informišu preko tih kanala i koji mogu i stiču pogrešnu sliku.

Druga stvar. Iznela sam nepravilnosti koje se tiču upisa na državnoj zemlji. Ja sam juče rekla i ponovila. Ta zemlja je oduvek bila državna i mora da ostane državna. Mi tvrdimo da jeste državna. Republički geodetski zavod je onaj koji tvrdi da nije. U listovima nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda se nalazi pravo korišćenja i pravo državine Privrednog kombinata „Zlatibor“.

28/1 MV/LjL 15.30–15.40

Mi smo samo tražili od Republičkog geodetskog zavoda da nam dostavi po kom osnovu, koji dokument je priložio PK Zlatibor, na osnovu koga je dokazao da ima pravo da se upiše sa pravom korišćenja i sa pravom državine? To me interesuje, pogotovo zato što ta dva prava se mogu konvertovati, kasnije se može izvršiti konverzija, u vlasništvo. Mi ne želimo da dođe do toga da državna zemlja, koja nije bila u procesu privatizacije, nije bila predmet privatizacije, nije bila kupljena, nije bila plaćena, bude preuzeta i bude prebačena u privatne ruke. I mi na to upozoravamo sve vreme. O tome se radi.

Ne razumem zašto dolazi do ličnih napada? Ja sam narodni poslanik, ja moram ovako nešto da iznesem. Ovo nije bilo pitanje ličnog napada na predsednika opštine, na narodnog poslanika, ovo pitaju građani Srbije, interesuje ih šta će se dogoditi sa tom zemljom.

Ponovo apelujem na nadležno ministarstvo, na Vladu, da preduzmu korake, RGZ je u vašoj nadležnosti, nadzor njegovog rada je u vašoj nadležnosti i zaista molim da vidimo konkretnu reakciju. Rekla sam da mislim da bi to bio odličan korak, tj. pokazatelj da ovaj dom i ovaj narod mogu da vam veruju. Danas, juče i prekjuče smo pričali o nepoverenju Vladi i ova sednica je upravo o tome. Ja vas pozivam da pokažete da mogu da vam veruju, da državne institucije rade svoj posao i da će na ovako nešto biti vrlo brzo odgovoreno. Tome se nadam.

Na kraju, moram da napomenem da je opština Čajetina unajmila pravni tim koji će se ovim baviti. Mi ćemo uskoro izdati saopštenje koje će objasniti detaljno situaciju sa zemljom, jer ne vidimo drugi način, obzirom na državne institucije, da građani ne mogu da dobiju realnu sliku šta se događa sa tim zemljištem, nego su suočeni sa dezinformacijama.

Još jednom apelujem, hvala na vremenu, nadam se da ćemo dobiti konkretan odgovor.

Reč sada ima narodni poslanik Nikola Radosavljević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kaže – opozicija ima plan.

Slušali smo ekspoze jedno četiri sata, sigurno, možda i više, bez jednog jedinog argumenta, bez jednog jedinog plana, ideje. Očigledno da je opozicija taj plan što ima negde izgubila. Nije plan kritikovati Vladu, kritikovati rezultate, i to ne samo kritikovati, nego ko kritikuje? Problem je u tome ko kritikuje Vladu i ko kritikuje ono što se radilo?

Ako krenemo od svih nas, ili krenemo od sebe, moramo tako da radimo a ne da neke stvari ćutimo i da svi budemo nemi na ono što je bilo i na ono što se dešavalo do perioda 2012. godine. Zato tu 2012. godinu uzimamo kao nešto što moramo da merimo i to što merimo, to su rezultati i rad do 2012. i od 2012. godine. Zato mi danas ne odlučujemo samo o poverenju jedne vlade. Danas odlučujemo da li ćemo verovati rezultatima ili praznim političkim obećanjima. Građani Srbije vrlo dobro znaju šta se sve dešavalo do te 2012. godine i znaju kako je izgledala tada, a kako izgleda danas. Srbija tada je bila Srbija zatvorenih fabrika, masovnih otpuštanja i rekordne nezaposlenosti. To je nešto što ne možemo da izbrišemo, to je nešto što se zabeležilo i to je istina. Hiljade ljudi je ostajalo bez posla, mladi su odlazili iz zemlje a investitori su zaobilazili Srbiju. Javne finansije su bile na ivici kolapsa, dugovi

28/2 MV/LjL

rasli, plate i penzije stagnirale a država nije imala snage da pokrene ni jedan jedini veliki projekat.

I onda kada čujemo kako neko kritikuje koliko se izgradilo, kada čujemo kako neko kritikuje i zdravstvo, onda hajde da se prisetimo, pošto su kolege narodni poslanici već pričali o rezultatima naše vlade, da se podsetimo nečega što ukazuje na brigu o građanima, što ukazuje na brigu onim ljudima koji su do 2012. godine, upravo ovi ljudi koji sede prekoputa, zaboravili.

Posebna pažnja je ukazana ljudima, upravo ova vlada je ukazala ljudima, koji su, nažalost, oboleli od retkih bolesti. Zarad građana Srbije, mi moramo da kažemo šta je bilo i kako je bilo do 2012. godine.

Pošto ste vi pokazivali raznorazne slike, ja sam spremio dijagram da vam pokažem da građani Srbije vide kolika je bila briga uopšte od ovih ovde prekoputa. Evo, kamere mogu da prikažu. Znači, ovo je period od 2000. do 2012. godine. Državna pomoć za retke bolesti – nula. Pazite – nula. Do 2012. godine nula. Kada je predsednik Aleksandar Vučić uvideo i video ovaj problem, 2012. godine je to krenulo sa 130 miliona, da bi danas došli na 10,2 milijarde i više.

Evo, možete da vidite i drugi dijagram kako je to raslo. Onda pričate o tome da neko brine o građanima Republike Srbije, odnosno da vi brinete o građanima Republike Srbije. Šta je to što bi vi uradili a niste uradili u prethodnom periodu? Apsolutno ništa. Kažete mi ne branim danas Vladu, nego branimo politiku Aleksandra Vučića. A čiju ćemo politiku da branimo nego politiku Aleksandra Vučića? Pa mi svi ovde živimo taj život i borimo se za građane Srbije, upravo sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Zahvaljujem svima.

Hvala vam.
Sada po listi narodni poslanik Dragan Stanojević. Nije tu.
Narodna poslanica Irena Živković. Nije tu.
Narodni poslanik Milovan Drecun.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, ministri, uvažene koleginice i kolege, malopre kada je koleginica Nataša Jovanović pre pauze spomenula srpsku šajkaču, imali smo neprimerenu reakciju jedne koleginice, krajnje uvredljivu, jer sa tom šajkačom su generacije Srba ginule braneći slobodu otadžbine. Ismevati šajkaču na srpskoj glavi je bezobrazno, uvredljivo. To je srpska nacionalna kapa, to je deo srpskog nacionalnog identiteta, kao što drugi imaju keče, imaju fes i ostalo. I kada negirate i kada se polako odričete srpskog nacionalnog identiteta, time se gubi narod, onda postajemo ono što globalisti nazivaju nacijom građanki i građana. Ne, mi smo srpski narod. Srpska nacija postoji.

Da li se smejete postojanju srpske nacije? Pa da, to je vaša ideologija. Neartikulisano nešto dobacujete. Rezultat frustracije i ostalo. Smeta vam nešto mnogo srpska šajkača? Smetaće vam tek u narednom periodu.

E, sad da se vratimo na ovo što je tema današnje sednice. Jedan opoziciono blokaderski akademik, koji nije dostojan da nosi tu titulu, ima tome nešto možda godinu dana i više, reče da imaju problem, ne mogu da sruše Vučića i SNS jer narod veruje svojim očima.

29/1 MZ/JG 15.40–15.50

Znači, neko treba da nas ubedi, a to su ovi ovde prekoputa koji se grohotom smeju na srpsku šajkaču, neke nevladine prozapadne organizacije, neki tajkunski mediji, da nas ubede da kad, recimo, putujemo brzim vozovima, zapravo je to kočija koju vuku konji, da kada ulazimo u moderno opremljene bolnice da je to nešto što je nepostojeće, nešto što je hirurgija iz srednjeg veka, da nas ubede da 500.000 novootvorenih radnih mesta je neka virtuelna stvarnost, za razliku od one stvarnosti izgubljenih 450.000, kada su oni bili na vlasti.

I tu dolazimo do onoga što jeste suština ovog zahteva da se raspravlja o poverenju, odnosno o nepoverenju Vladi. Inicijalni predlog je bio vezan za navodno aferu Generalštab. Konstruisana afera veoma mudro, veoma pažljivo, detaljno određeni ciljevi afere, realizatori afere i politički i medijski i oni na društvenim mrežama, i najvažniji deo te konstruisane afere kojom neko očigledno rukovodi jeste deo otetog pravosuđa. Ali, da li je to samo unutrašnja potreba onih koji pokušavaju da već godinu i po dana sruše vlast na ulici, da preotmu vlast na ulici, ne na izborima? Naravno da nije. Oni jadni koji su frustrirani, koji ovde dobacuju, upravo ko rezultat tih frustracija, nemoći, oni su samo izvođači radova i trude se, jadni, da se nekako preko izvođenja nečijih tuđih akcija dodvore nekome da bi dobili neko svoje mestašce na političkom planu.

E sad, koji je bio cilj smišljanja ove afere? Svakako jeste ono što se naziva hibridnom operacijom, veoma detaljno isplanirana. U koje vreme se lansira priča o navodnoj aferi Generalštab? Kada dolazi do evidentnog približavanja Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Kada se u Sjedinjenim Američkim Državama pokreće kampanja protiv bivšeg američkog predsednika Bajdena i njegovog sina Hantera Bajdena zbog mogućih koruptivnih poslovanja u Ukrajini. I onda se odjednom deo otetog pravosuđa pronalazi u svemu tome, podiže optužnicu protiv ministra. E sad, ako bi neko iz porodice predsednika Trampa pokušao da u tim okolnostima nastavi poslovanje u Srbiji, odmah bi bio optužen za nešto slično za šta je Bajden sa sinom bio prozivan tamo i bilo bi rečeno – pa pogledajte, sudsko pravosuđe je podiglo optužnicu, to su koruptivne aktivnosti, mada para nigde nema u tome, kako onda da nastavite to. I uspeli su u tome, rezultat je postignut. Prekinuli su bilo kakve poslovne aktivnosti porodice američkog predsednika Trampa. Uspostavljanje njihovih posebnih aktivnosti u Srbiji moglo je da dovede do značajnog zbližavanja Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i do poboljšanja bilateralnih odnosa. Ali konačni cilj je bio da se spreči i zaustavi predstojeći strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

Kome je to u interesu? Pa istim onima koji verovatno i u Albaniji pokušavaju nešto slično da urade, pa možda u onoj dubokoj državi u Sjedinjenim Američkim Državama. I postigli su rezultat, sa masovnim protestima, sa tom pričom, sa konstruisanom aferom, sa jednom hibridnom operacijom uspeli su da na trenutak realizuju svoje ciljeve. Ali onda slede izuzetne diplomatske aktivnosti predsednika Vučića, naše diplomatije i poništava se najveći deo negativnog efekta kampanje koju su sproveli. Uspostavlja se strateški dijalog i dolazi do otvaranja mogućnosti za intenziviranje naših bilateralnih odnosa sa i dalje najjačom silom na svetu.

E sad, kad pogledate kakav je bio cilj i kako se postiže taj cilj, kampanjom dezinformisanja, pa je l' treba da nas čudi što slušamo ovoliku količinu gluposti od pojedinih opozicionih poslanika ovih dana? Toliku količinu neistina, toliku količinu brutalnih laži. Pa to je suština hibridne operacije, da narod ne veruje svojim očima nego da sluša njihove brutalne laži i da mi ne odgovaramo na sve to. E pa, ne može.

29/2 MZ/JG

Znate, ima jedan primer koji ću vam navesti, tog trenutka nisam bio u sali, imate ovde jednu opozicionu parlamentarnu stranku, ima neki naziv, u nazivu je neki unutrašnji organ, prostata ili tako, ne znam šta ono beše, e, taj jedan veliki vojni stručnjak izjavi sledeću stvar, da bi pokazao kako se predsednik Vučić neodgovorno odnosi, na one pripadnike vojske, oficire koji su se borili 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Upravo taj Vučić koji je od Vojske napravio respektabilnu oružanu silu koja nam garantuje bezbednost, koja je faktor odvraćanja od ugrožavanja naše bezbednosti.

I kako ide priča, izmišljena priča? Priča ide ovako – neki visoki oficir, major ili pukovnik, ne znam šta je bio, dobio je prekomandu, negde je gore otišao u Vojvodinu da bude neki ćata, administrativac, a on je sa svojim tenkom 1999. došao na Košare, jer su naši vojnici bili u okruženju, da ih izvlače iz okruženja. Niko ne reaguje jer niko ne zna istinu. Ja tog trenutka, koji znam istinu, nisam bio tu. Upravo sam bio sa Ivicom Miladinovićem, tadašnjim starijim vodnikom, koji je bio u jednom od dva tenka. A istina je sledeća. Taj oficir nije bio ni u tenku ni na Košarama, nego su dva naša tenka T-55 – u jednom je bio stariji vodnik Ivica Miladinović, u drugom desetar Branislav Fingerhut – izašla po nemogućem terenu, gde ni pešice ne možete gotovo da izađete, na područje Rasa Košaresa.

Rasa Košares i Košare nije jedno te isto. Ali to znamo mi koji smo bili tamo, a ne ovi navodi vojni stručnjaci i oficiri koji su pljunuli na zakletvu koju su položili, pa nikada nisu viknuli vojnicima – za mnom, nego su obavljali neke druge aktivnosti, tamo gde je bilo mnogo sigurnije. I ta dva tenka su dokraja ostala gore i nisu bili naši vojnici u okruženju, nego su potiskivali neprijatelja koji je ušao na tom visu Rasa Košares na području karaule Košare do 800 metara.

E sad, vidite, laž je prošla. Mnogi ljudi kažu – pa pogledajte šta ovaj Vučić radi, kako se odnosi prema oficirima koji su sa tenkom ušli gore, vadili naše vojnike iz okruženja. Ma nemojte. I sad poslao, kao, nekog oficira da bude ćata. Pa mislim da onaj tvorac nacističke propagande Gebels bi zaista bio zadovoljan kada bi čuo ovakve podle trikove. Imate mnogo toga što ste slagali, ali služiti se ovakvim stvarima je zaista neprimereno.

I samo da ne zaboravim, gospodine predsedniče Vlade i gospodine ministre pravde, zamolio bih vas da zbog pripadnika snaga bezbednosti koji su branili otadžbinu 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji se pojavite u javnosti. Ministarstvo pravde je reagovalo, ali nedovoljno, ljudi su zabrinuti zbog ovih pisama i optužnica koje stižu, koje se šalju preporučenom poštom od strane tužilaštva u Prištini, zbog navodnih ratnih zločina. Da objasnite ljudima kako funkcioniše i međusobna razmena poštanskih pošiljki, da objasnite ljudima šta da rade i kako da se ponašaju, da objasnite ljudima da li mogu da putuju ili ne mogu da putuju, da li se možda nalaze na nekim poternicama ili ne. Mislim da to dugujemo tim ljudima, jer su životima svojim branili otadžbinu.

A što se tiče poverenja ili nepoverenja Vladi, kako god mi da odlučimo ovde, a ja ću dati poverenje, pa narod će reći da li će dobiti poverenje ili ne. I svih ovih godina, i od vas koji ste sada u opoziciji do onih koji su pre vas bili opozicija, neki su i tada bili i sada, stalno slušamo te pretnje – vi dolazite na vlast, kad vi dođete na vlast formiraćete ko zna šta i neke logore i šta ćete sve da radite. Pa ajde, videćemo na izborima. Ali nikada posle izbora se niste pojavili da priznate poraz, nikada. A narod će vas oterati tamo gde vam je mesto, a to jeste politička margina. I samo vi nastavite da se smejete i da se sprdate sa srpskom šajkačom, Srbinu niko neće oduzeti nacionalni identitet. A vi koji ga se dobrovoljno odričete, pa srećan vam put, mi ćemo ostati u Srbiji. Živela Srbija. Hvala vam.

29/3 MZ/JG

Hvala vam.
Sada se vraćam, pošto smo završili po listi, vraćamo se na poslaničke grupe.
Pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo.
Gospodine Aleksiću, hoćete vi prvi, kao ovlašćeni predstavnik?
Izvolite.
30/1 MT/IR 15.50 – 16.00

Zahvaljujem.

Važne stvari su se mogle čuti ovih dana, ali su i građani imali priliku da čuju šta ministri imaju da kažu vezano na sve ovo što smo ih pitali, ali nešto kasnije ću o tome.

Sada moram da pitam ministra Glamočića najpre, vezano za Nacrt izmena i dopune Zakona o dobrobiti životinja. Dakle, to je u ovom trenutku, gospodine ministre, u proceduri i postoji veliki broj ljudi koji apsolutno smatraju da ovo mora da se povuče iz procedure zbog povreda procedure, zbog loših zakonodavnih rešenja, neusklađenosti sa pravilima EU, pogrešnih definicija, suprotnosti domaćem zakonodavstvu. Ali, ono što je još jako važno je član 21, gospodine ministre, koji kaže – jedinice lokalne samouprave propisuju područje jednog ili više naseljenih mesta, odnosno katastarskih opština koje ulaze u njihov sastav na kojima se mogu držati, reprodukovati i uzgajati proizvodne životinje, kao i ne način držanja broja životinja.

Dakle, na taj način neke jedinice i lokalnih samouprava, kako je ovde definisano, će moći da određuju koliko će ko imati proizvodnih životinja na svojoj teritoriji. Dakle, ili nespretno ili loša namera. Šta god da je, mislim da je važno, pre svega zbog poljoprivrednika, jer njihove interese treba da zastupate, a sa druge strane i za sve druge ljude koji drže životinje.

Sa druge strane, ovde smo sada mogli da čujemo i poslanike vlasti koji dolaze iz različitih krajeva Srbije. I, u redu je da oni brane Vladu, nemam problem s time, ali ono što jeste problem je što oni vrlo često glasaju i rade direktno protiv opština i gradova iz kojih oni dolaze. I oni su doveli do toga da praktično umesto decentralizacije dođemo u jednu sve veću centralizaciju i da se danas lokalne samouprave u državi Srbiji apsolutno ne pitaju ništa, već samo izvršavaju naloge političkih komesara iz SNS. I bilo je raznih.

Evo, predsednik Skupštine opštine kod Koceljeva nije rekao zašto u njegovom gradu nema pijaće vode već danima, ovi drugi iz drugih krajeva nisu podsetili predsednika Republike kada je govorio da će ljudi iz rubnih područja, kao što je Toplica, kao što je Kuršumlija, dobiti „toplički dodatak“. To je obećao predsednik države za te ljude dole. Nije to niko smeo ni da pita predsednika. Ali, to je i logično zato što vi i niste predstavnici građana, nego partije koja ima komesare koji vas sve kontrolišu.

Ono što je jako veliki problem, i to je pitanje za vas gospodine Macut, to je pitanje i za ministra državne uprave i lokalne samouprave – kako je moguće da danas neki čovek iz strukture SNS, na primer Malović, ima ih više, kontroliše gradonačelnike i predsednike opštine, donosi odluke? On je taj zapravo koji je nosilac vlasti.

To su neformalne sive strukture koje upravljaju gradovima i opštinama u Srbiji. To su šefovi, nisu predsednici opštine i gradonačelnici apsolutno bitni, i to je strašno veliki problem. To pokazuje karakter ove vlasti i pokazuje koliko ste duboko urušili ovaj sistem.

Juče sam kad mi je predsednica uzela reč hteo da kažem nešto Nenadu Stefanoviću, a tiče se i policije gospodina Dačića. Gospodin Dačić je pustio prekjuče, ako se ne varam, kako simulira, on smatra da je to „zvučni top“, ili ko god mu je to poslao. I jako je zanimljivo da ste sada pokrenuli, i da je taj isti tužilac Stefanović pokrenuo istragu vezano za „zvučni top“. Pravljene su specijalne emisije, pokreću se istrage, kažete – dolazi odgovornost, jer je neko, jel, smislio da napravi simulaciju delovanja tog soničnog oružja, što je naravno neverovatno. I, sada ste rešili da ljude koji su bili pod udarom, na koje je pucao neko iz tog „zvučnog topa“, procesuirate i proganjate kao da su oni hteli da izazovu građanski rat.

30/2 MT/IR

Dakle, prvo smo na vas pucali, a onda ćemo sada da vas procesuiramo i da vas optužimo da ste vi sve to simulirali.

Dakle, to je zaista toliko banalno i toliko neverovatno da ja nemam reči koliko zapravo ponižavate svest građana Republike Srbije sa jednom takvom pričom i sve ljude koji su se tu našli u tom trenutku.

Ali je zanimljivo da to isto tužilaštvo, i to je sada pitanje za vas, pripadnike SNS, koalicione partnere, poslanike, vas, gospodine Macut, dok tužilac Stefanović se bavi zvučnim topom, sa druge strane šta se dogodilo sa aferom prisluškivanja predsednika Republike? Evo, mene to zanima kao građanina ove zemlje. Ko je to mogao neovlašćeno da prisluškuje predsednika Republike Srbije?

Dakle, to je bila afera koju je predsednik Republike otvorio. On je govorio o tome. Govorio je da su neki ljudi iz bezbednosnog sektora učestvovali u tome. Šta se sa tom aferom dešava? Zašto se to ne procesuira?

Dakle, pet godina je prošlo, TOK ćuti, građani Srbije nemaju nikakvu informaciju šta se dogodilo od tada.

Ono što je zanimljivo, 21. novembra 2025. godine, gostujući na jednoj od televizija, predsednik Republike Srbije je branio penzionisanog načelnika UKP Ninoslava Cmolića od nekakvih napada, jer on to više nije, sklonjen je sa te pozicije i sa tog mesta. Neko je hteo da se Cmolić, jel, skloni, ali je on tada izjavio da je Ninoslav Cmolić bio prvi čovek koji mu je doneo prisluškivane razgovore. Predsedniku Republike doneo Ninoslav Cmolić.

E sada, na stranu to ko je Cmolića ovlastio da to daje predsedniku, da li je to po zakonu, da li ne, da li su kršili zakon i predsednik i Cmolić jer javno govore o tome, ali suštinsko pitanje je da tada, za to su bili optuženi visoki funkcioneri Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije, MUP-a, da su organizovali i hteli da kontrolišu predsednika Republike.

I sada, mi nismo saznali, nisu saznali građani da li je predsednik slučajno prisluškivan zato što je možda obavljao razgovore sa ljudima koji su bili na merama, sa određenim kriminalnim strukturama iz kriminalnog miljea, itd., ili je neko zaista hteo, od vas, njega da sruši, prisluškivao ga i želeo da ide nekoliko koraka unapred.

Znate, vi gospodine Dačiću, juče ste govorili o Vuku Draškoviću, govorili ste o Đinđiću, govorili ste o Miloševiću i redu je sve to, nemam ništa protiv toga. Nije to baš ni jedan odgovor na ono što sam ja želeo da čujem, odnosno građani Republike Srbije i ono što sam vas pitao.

Dakle, vaš pripadnik je Ivan Ristić, koji je objavio ovu fotografiju, ja sam je pozajmio od kolega Borka Stefanovića koji je to dobio od ljudi koji su videli na grupi ovu čestitku komandanta SAJ-a, Ivan Ristić komandant SAJ-a čestita rođendan Zvezdanu Jovanoviću koji je u zatvoru i koji je osuđen za ubistvo premijera Đinđića.

Da li je normalno, ministre policije, da se o tome ćuti i da se pravimo ludi i da je to normalno u ovom današnjem poretku? I da li je to zaista karakter ove vlasti ili ćete vi odgovoriti i reći kako je moguće da se ubici premijera Đinđića čestita rođendan od strane visokih policijski funkcionera?

Taj isti policijski funkcioner koji je komandant SAJ-a je i odlikovan. Njega je odlikovao predsednik Republike Srbije i postavio ga na mesto SAJ-a. Dobio je orden i zato verovatno može da čestita rođendan Zvezdanu, jer niko neće da ga sankcioniše.

Niste mi, takođe, odgovorili na vrlo važno pitanje, a to je – kako je moguće da Neđeljko Gole radi i prima platu u SAJ-u i obezbeđuje Zvonka Veselinovića, a Miljan Vuković u Žandarmeriji takođe obezbeđuje Zvonka Veselinovića?

30/3 MT/IR

Naravno, niste mi odgovorili, ministre, ni za ove vaše pripadnike. Niko se nije osvrnuo na ovo. Napadali ste mene. Neka ste, u redu, ali građanima dugujete odgovore. Da li ovi ljudi ovde su aktivni pripadnici policije, koji su se pojavili na snimku da obezbeđuju Vuksanović Dejana, izvesnog, iz kriminalnog miljea, crnogorskog kriminalca. A, na snimku su, u automobilu sa rotacijama, izvesni Miloš Mandić iz Policijske brigade, kako ovde stoji, Nikola Špica, policajac, Igor Rodić, policajac, Nikola Arsenijević, policajac, Vlada Keser, policajac.

Dakle, šestoro ljudi obezbeđuju kriminalca. Da li to se radi uz određene odluke MUP i da li to oni zaista treba da rade ili oni zloupotrebljavaju to što su policajci i rade sve suprotno od onoga što je obećavao predsednik Vučić? On je rekao da više neće moći, posle ubistva na Senjaku, da policajci koji su zaposleni u MUP-u rade privatna obezbeđenja, obezbeđuju splavove, kriminalce, narko-dilere, itd. Ja samo to pitam, da li je to i dalje na snazi, nije, šta se tu zapravo dešava i šta se krije iza toga?

Niste odgovorili ni na ova pitanja. Niko, ni vi, gospodine Macut, a to su ovi prebijeni ljudi, studenti tokom izbornih procesa. I to je pitanje za policiju. Niti ko su ovi ljudi koji su ovde sa fantomkama, maskama, motkama, izašli sa stadiona u Kuli i krenuli da se obračunavaju sa građanima, itd.

Dakle, ja bih vas zamolio, gospodine Dačiću, ako možete, ne zbog mene, zbog građana Srbije, barem nešto od ovoga da odgovorite.

Zahvaljujem.

31/1 JJ/MJ 16.00 – 16.10

Hvala vam.
Idemo sada na ovlašćene predstavnike.
Prvi je Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se uvažena predsednice, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani ministri, ja ću samo reći nekoliko stvari koje su bitne veoma za mene.

Kao prvo, ja sam jutros rekao da ću kao poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke neću glasati za smenu Vlade, daću podršku predsedniku Vlade i njegovim ministrima.

Kao prvo, gospodin prof. dr Macut kada su kod nas u našim krajevima prošle godine bili veliki problemi, nedostatak vode, problemi sa vodosnabdevanjem, predsednik Vlade zajedno sa ministrom Dačićem je došao odmah kod nas, zajedno sa svojim ljudima i oni su svojim angažovanjem potpomogli da se reši donekle problem vodosnabdevanja u samom Svrljigu, a i ostalim opštinama koje su tog trenutka imale problema. Mi smo od tog trenutka ušli u postupak, odradili nekoliko bunara, gde smo od strane i predstavnika i potpredsednika Vlade, gospodina Macuta i gospodina Dačića imali podršku i u okviru Vlade donesena je odluka, zaključak da se opština Svrljig, a u nekim drugim opštinama obezbede sredstva za kopanje bunara. Mi smo proceduralno sve neke stvari odradili, uradili sve bunare i ostalo je još nekih proceduralnih stvari da zajedno sa Ministarstvom za životnu sredinu to i završimo i odradimo i taj treći bunar kojim ćemo sto posto rešiti vodosnabdevanje u samom Svrljigu, a radimo rešavanje problema i u našim svrljiškim selima.

Što se tiče ostalog, ostali ministri, ja sam kao poslanik dugi niz godina i verujte mi ja sam veoma dosta uporan i želim svojim angažovanjem da potpomognem da se reše problemi na istoku Srbije gde stvarno, gde živim u Svrljigu, gde je moja porodica u Svrljigu i osećam probleme ljudi koji žive u takvim područjima.

Kao poslanik šaljem poruke često našim ministrima ili predsedniku Vlade ili potpredsedniku Vlade a i ostalim ministrima. Veći broj ljudi koji su u Vladi jave se na poruku, zakažu sastanak, ima nekih koji su zaboravili da se jave ili možda ne žele da se jave.

Kod nas se u mom kraju kaže – kad se popka pocipeli. To znači, on izgubi osećaj ko ga je izglasao, narod, poslanici, ali to neka ostane na njima. Veći broj poslanika se javljaju i zakazuju sastanke i zajedno sa njima pokušavam da rešavam probleme.

Jedan od tih ministra jeste i ministarka Mesarević, koja je tu sa nama, koja svojim angažovanjem u prethodnom periodu potpomogla određenim prirodnim subjektima da opstanu, da rade, gde smo obezbedili sredstva zajedno sa njom, da te firme mogu da funkcionišu, ali desile su se neke neželjene stvari. Jedna od tih firmi koja upošljava više od 100 radnik imala je požar, jedan veliki požar gde su 100 radnika, kasnije zbog toga izgubili svoj posao.

Još jedna firma je u međuvremenu prestala da radi, tako da u Svrljigu, ja mislim unazad godinu, godinu i po dana je 300 radnika ostalo bez posla. Ali uz dužno poštovanje našoj ministarki koja se angažuje i svi mi privredni subjekti verovatno nisu mogli da se snađu oko tržišne utakmice. Zbog toga bih pozvao nadležnu ministarku da u okviru svojih mogućnosti angažovanja pokušamo da rešimo određene predloge koji su dospeli kod vas u ministarstvu, da makar te firme koje su ostale da rade kod nas ili neke nova, ili neka mala preduzeća, da li su … ili neka druga preduzeća da se njima potpomogne i da u narednom periodu, ukoliko postoji mogućnost da određeni

31/2 JJ/MJ

broj ljudi zaposlimo, jer kad kažem 300 ljudi ili 250 ljudi u Svrljigu to je kao 35.000 ili 60.000 ljudi u Beogradu odjednom da izgube posao. Ali, to je sve tržišna utakmica, problemi koji su se dešavali kao rat u Ukrajini, cena svih ovih propratnih stvari, rat u Iranu i tako dalje. To sve reflektuje i na sve ono što se dešava kod nas u Srbiji. Zato još jednom, ja ću vas javno pohvaliti jer ste vi kao ministarka veoma angažovani i stvarno se trudite, pokušavate uvek da potpomognete ono što tražimo da se uradi.

Profesor Glamočić, čovek koga zna iz prethodnog perioda koji je kao stručnjak radio svoj posao, kao stočar, on je dolazio kod nas i u vreme kada sam ja bio predsednik opštine. Svojim znanjem i angažovanjem potpomogao da se, što se kaže kod nas, više znanje, više imanja, to u poljoprivredi. Kao ministar je veoma odgovoran, trudi se da potpomogne svakom čoveku. Nikada nisu bile više izdvajana sredstva u Ministarstvu poljoprivrede, gde je gro sredstava obezbeđena kroz program u stočarstvu, ali situacija je takva da mi smo jedna opština. Moja opština je, većina takvih opština je demografski veoma ugrožene, pa zbog toga je mali broj ljudi mladih, mladih ljudi koji ostaju tamo da rade, ali oni koji tamo ostaju, vi im dosta pomažete.

Ja bih apelovao ministre da pokušate da u okviru vaših mogućnosti se uđe u postupak rešavanja komasacije. Zakon o komasaciji ne postoji, ima nekoliko odredaba u Zakonu o zemljištu, ali komasacija je nešto bitno, to ukrupnjavanje zemlje, jer mi smo u prethodnom periodu započeli komasaciju u jednom delu naše opštine i to je započeto, ali nije završeno zato što smo u Ministarstvu stavili predlog za određene aktivnosti, a do današnjeg dana to nije rešeno i voleo bih da to pokušate da rešite i da u narednom periodu dođete zajedno sa nama da razmotrimo sve one probleme koji se dešavaju oko stočarstva, jer stočarstvo je velika šansa za sve nas, ali neke stvari moramo poboljšati i imati drugačiji odnos, za te male sredine kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, a veliki je broj takvih opština koje su demografski ugrožene, brdsko-planinska područja gde je stara populacija ljudi. Tamo treba mnogo više pažnje i angažovanja u svakom pogledu.

Što se tiče ostalih ministara, da sad baš svakog ne zovem lično, kontaktirao sam više puta i sa ministrom Tončevim koji je svojim angažovanjem obezbedio sredstva za te naše ugrožene opštine. Normalno mi smo to gledali da maksimalno da upotrebimo, na najbolji način. Ministar Gašić sa njim sarađujemo, uvek kada ga pozovem ili odgovori porukom ili se javi, što za mene mnogo znači i još mnogo takvih ministara. Ministar Krkobabić, onda ostali ministri. Siniša Mali, kada sam više puta slao poruku, uvek se javio. To su sve ljudi koji žele da se jave i da odgovore za ono što su tamo došli.

Ja još jednom kažem, ministarka Jelena Žarić Kovačević koja nije tu sa nama, njoj maksimalno dajemo podršku zato što uvek kada sam od nje tražio neku pomoć, nešto da se pomogne, ona se uvek javila i u okviru svojih mogućnosti je to i završavala, što je meni to puno značilo.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, doktora Lončara, sa njim imamo dobru komunikaciju i on je kao čovek maksimalno pomagao tim našim malim domovima zdravlja, pomagao u svakom pogledu i oko kadrovskih rešenja i oko svega onoga što je bilo potrebno za zapošljavanje medicinskih sestara, tehničara, vozača i svih ostalih, a posebno za naše doktore koji su u postupku specijalizacije.

Jedna mala sugestija. Ima neko od kadrovskih rešenja koje recimo, direktor doma zdrava, mogu da to kažem, u Svrljigu, koji je postavljen i koji radi svoj posao, ali zadnjih godinu ili dve, mogu da kažem da je počeo da malo gubi kompas, što znači da je počeo da radi neke stvari, gde su loši međuljudski odnosi, konzumiranje alkohola 1,19% alkohola u krvi, vozio je službeni auto i mislim, takvim ljudima ne treba da se daje

31/3 JJ/MJ

podrška. Meni je još jedna stvar bitna, a to je da male opštine koje imaju mali broj rođene dece, tim roditeljima, toj deci, mora da se da maksimalna podrška što znači da služba zdravstvene zaštite mora biti makar svakodnevno sa tim mladim majkama, sa tim mladim roditeljima, sa tom malom dečicom, sa tim bebama, a kod nas nije baš tako.

Tako neke stvari treba da se menjaju. Ljudi koji su izgubili kompas ne treba da rade taj posao i ujedno na taj način ćemo poboljšati neke stvari, da se bolje živi u tim malim sredinama.

Još jednom, uvažena predsednice Skupštine, ja ću završiti. Hvala svima.

Dajem podršku predsedniku Vlade i normalno kada dođe vreme za glasanje, narod će kazati ko valja a ko ne valja. Živela Srbija i sve najbolje.

32/1 VS/MP 16.10 -16.20

Hvala vam.
Sledeći je Bojan Torbica.
Izvolite.