Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Marko Milošević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene dame i gospodo, uvaženi građani, čini mi se da je verovatno ovo poslednja sednica u ovom sazivu, možda grešim, ali pošto je na dnevnom redu nepoverenje Vladi, a u javnosti već sad postoji široka saglasnost oko utiska da su nam parlamentarni i predsednički izbori jako blizu, ne vidim smisao zašto bismo u ovom trenutku obarali Vladu, šta bi ta Vlada mogla da učini za toliko malo vremena.

Ali što bih svako voleo da iskoristim priliku i da apelujem na sve svoje kolege, je da, mi smo, nažalost, doveli sebe u situaciju da između nas postoji velika tenzija, veliko trenje, velika mržnja, a mislim da to nikako, apsolutno nikako ne može da bude na dobro bilo koje strane, zato što nismo svi sunarodnici i mi ćemo pre ili posle ponovo negde da se sretnemo. Ja razumem, i nemam nameru da provociram bilo koga i ne želim da izazivam replike, ako neko bude osetio potrebu da replicira, neka replicira, ali mi nosimo veliki teret, posebno mi koji smo se rodili posle tog vremena zbog toga kojoj partiji pripadamo. Ali znate šta, ja sam i ranije govorio o tome, za svakog od nas je neko glasao. I ja poštujem svačije glasače. Svako od nas je uspeo neki deo našeg glasačkog tela, eto, da kaže našto što mu je bilo blisko, što mu se svidelo. Očigledno neki glasaju zbog toga što veruju u neku promenu, neki glasaju zato što misle da smo bili ispravni, i to ne može da ospori niko. Ovde je bila tema juče i prekjuče ime Slobodana Miloševića. Sad, znate šta, ja razumem osećanje svakog čoveka koji je loše živeo u tom dobu, koje je bilo užasno turbulentno i koje je bilo mnogo teško, i to bolje pamtite svi vi koji ste živeli tad, ali hoću da kažem da isto kao što je puno ljudi bilo 5. oktobra ispred Skupštine 2000. godine protiv Slobodana Miloševića, ne možete da zanemarite činjenicu koliko je ljudi bilo ispred iste te Skupštine samo šest godina kasnije kada je isti taj Slobodan Milošević umro.

19/2 AL/MJ

Tako da, mi ovde smo na vlasti zato, mislim, u Parlamentu, evo, tu smo gde jesmo, imamo mandata koliko imamo, zato što još uvek očigledno postoje građani kojima je to blisko i koji misle da je to ispravno. Isto kao što misli za bilo koga od vas, tako isto misle i nas i prosto bih voleo da pošaljem jednu poruku kolegijalnosti i solidarnosti da u predstojeće izbore ne ulazimo sa tenzijom. Eto, toliko od mene. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sledeći na listi narodni poslanik Slobodan Cvejić.
Nije tu.
Reč ima Biljana Pantić Pilja.
Izvolite.

Hvala vam, gospođo Brnabić.

Gospodine Macut, ministri, kolege poslanici, građani Srbije, kada je birana ova vlada, ja sam u svom govoru rekla da dokle god ova vlada bude radila u interesu građana Republike Srbije i dokle god bude sledila politiku Aleksandra Vučića imaće našu podršku. I dan danas će imati našu podršku zato što dokle god je radila sledila je tu politiku Aleksandra Vučića. Čula sam neke od kolega malopre da govore – a što politiku Aleksandra Vučića. Pa zato što je on taj koji je osvojio dva i po miliona glasova na neposrednim izborima i zato treba da sledite politiku Aleksandra Vučića, a ne nekog drugog, i ova vlada je to radila.

Od predlagača smo imali izlaganje četiri sata ničega. Jedna izreka kaže – bolje da ćutiš i ostaviš utisak budale, nego da progovoriš i da otkloniš svaku sumnju. Vi ste tu sumnju otklonili. Ne samo što ste pokazali u ovoj raspravi, koja traje već tri dana, koliko ste vi nesposobni, svi vi iz opozicije, ne samo predlagač, i ne samo zato što je vas 62 podnelo predlog, pojavilo vas se 48, jutros vas je bilo 11, ako se ne varam, na početku ove sednice. Sve se loše živi u državi Srbiji, a svi došli preplanuli, a ovi koji nisu eno ih na moru. Svi na holideju i smeta im što je sada ta sednica koju su oni žarko priželjkivali. Ali ne samo i zato da ste nesposobni, nego ste ponudili gomilu ničega i uvreda. Mi smo čuli za premijera da je Fikus, morsko prase, mitsko biće, emajlirani protočni bojler. E, to govori o vama, ne o profesoru Macutu. O vama i tako ćete proći na izborima. Ali ne treba da čudi. Vi vređate i građane Srbije, pa što ne biste uglednog profesora Đuru Macuta.

Vređali ste vi i Miloša Vučevića u svom govoru od četiri sata ničega, pa je ovaj šibicar iz Trstenika na najgori i najbrutalniji mogući način vređao Miloša Vučevića, predsednika Srpske napredne stranke, i govorio kako ga mi vodamo pod šatore. Ne, on ide pod šatore kao predsednik najveće stranke da razgovara sa građanima, gde dođe tri, četiri, 5.000 građana u svakom selu da ga vidi i čuje i da razgovara sa njim. Ali ja razumem da vas to boli, zato što ste vi pre jedno dvadesetak, 15 dana, pokušali da održite tribinu u Novom Sadu, pa kada ste videli da vas je došlo svega 40, odustali od amfiteatra na Spensu i otišli u bife Spensa i tu ste održali neku tribinu, jer nije imao ko da dođe da vas sluša jer nema šta ni da čuje.

Tri dana mi opet slušamo vređanje i pre svega vređanje porodice Aleksandra Vučića. Vi ne možete da prestanete sa tom retorikom da izgovarate najgore i najgnusnije uvrede na račun roditelja i dece Aleksandra Vučića, koji vašu porodicu nikada nije uzeo u usta.

19/3 AL/MJ

Vi ste ovde teatralno mahali Ustavnom Republike Srbije, pozivali se na Ustav, a polagali ste zakletvu za narodnog poslanika ispred toaleta Narodne skupštine. A ovaj što je sa vama bio u ovom pokretu euro 5, 4, 3 je, ne znam da li je ostao samo euro 1, najgrublje danas pogazio isti taj ustav na koji je polagao zakletvu i rekao da je Kosovo republika. I to je vaša politika.

Vi ste spomenuli da mi razjedinjujemo Srbiju i da smo mi upropastili obrazovanje. Kako vas, bre, nije sramota? Vi ste srpsku porodicu probali da podelite. Zavadili ste roditelje u Viber-grupama. Kumove ste posvađali. Vi i vaša politika niste dozvoljavali deci da idu u škole i vi nama govorite šta smo mi uradili od obrazovanja. Udarili ste na škole, fakultete i crkvu. Smetalo vam je što ljudi stoje u redu da celivaju pojas. Crkvu ste napadali i to je vaša politika.

20/1 MV/MP 13.15 – 13.25

Svi do jednog ste spomenuli šatore. Ja ne znam što vam toliko smetaju. Molim vas, nemojte da mi dobacujete. Vidim da kako spomenem šator, vi imate izrazitu mržnju prema ljudima koji dođu pod šatore. Ali, to nije ni čudno, zato što ste prvo govorili da ljudi koji glasaju za Srpsku naprednu stranku su krezubi sendvičari, a sada ste rekli da su to ljudi ovce i džiberi. Vidite, opet to govori o vama. Bolje sa tog tvitera da siđete među građane, da vidite šta građani misle o vama.

Ponovo ste lešinarili. Nije vam dovoljno što ste pokušali da skupite neke jeftine političke poene na tragediji koja se desila u Ribnikaru, Orašju, Duboni, pad nadstrešnice. Sad već dva dana spominjete Mrčajevce i maloletno dete. Da li ste vi normalni? Kako vas nije sramota da govorite o tome u Narodnoj skupštini dok se postupak vodi i u toku je, a postupak je takav da se vodi o maloletnom licu iz Mrčajevaca, ne iz Njujorka? I spominjete Mrčajevci, škola, profesor i sve ostalo. Je li vi nemate ni malo srama i stida da tako nešto eksploatišete u svojoj političkoj borbi?

Svašta ste spominjali, lagali, izmišljali u ova tri dana, ali niko od vas nije spomenuo nastradalu studentkinju Milicu Živković, niko nije spomenuo policajca koji se ubio zbog vaših laži, Vasilija Lalovića. Niste spomenuli niti ste rekli izvini kada ste lagali da je ubijen dečak u Valjevu, kada ste pokušali da spalite moje kolege u stranačkim prostorijama, kada ste lomili naše stranačke prostorije, kada ste nam dolazili na kućne pragove.

Pokušali ste da zaplašite članove Srpske napredne stranke i zato vas i nerviraju ti šatori, zato što vidite da vam to nije uspelo. Pokušali ste da uništite porodicu koja je stub društva i nije vam to uspelo. Bavili ste se i dalje se bavite relativizacijom rezultata i šta je urađeno u prethodnom periodu i šta će biti urađeno. Bavili ste se kriminalizacijom i dehumanizacijom Aleksandra Vučića i to je jedina vaša politika, ali mi je jasno zašto, zato što vidim da je u vašim redovima sve veća nervoza jer ste sve više dalji i dalji od tog cenzusa.

Morate da shvatite da građani neće one koji su hteli da ih dele, neće one kojima je jedina politika politika nasilja. Građani biraju one koji imaju program i rezultat, a mi pred građane izlazimo i sa rezultatima i sa programom. Pobediće ujedinjena Srbija, jer je Srbija najjača kada je ujedinjena, a ujedinjena je zahvaljujući politici Aleksandra Vučića. A vi, gospodo, hteli ste izbore i dobićete ih. Građani će birati, a mi ćemo vas pobediti ubedljivije nego ikada. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Rekao bih nešto o obrazovanju, iako je to najavljeno ovde. Meni je drago što je predsednik Vlade dosta govorio o obrazovanju tokom svog izlaganja i pomenuo je neke stvari koje su vredne. To bi bilo zaista lepo kada bi obrazovanje zaista bilo prioritet ove vlade i kada bi se radilo na tome kako da se ono unapredi, a ne samo kao o tome kako da se kontroliše, zastraši ili disciplinuje. Kao da ova vlada nije u prethodnom periodu faktički vodila rat protiv nastavnika, učenika, studenata i posebno državnih univerziteta, do mere, recimo, citiram – gde se najavljuje preuzimanje štafete upravljanja od dekana ili, još jedan citat – da mi trebamo visoko obrazovanje srušiti do samog temelja, nije moja konstrukcija rečenice, i podići jedan univerzitet koji je nacionalni.

20/2 MV/MP

Da ne pominjem morbidne izjave ministra Glišića ili Bratine, nešto što je imalo za cilj da u stvari uruši državne univerzitete, da spreči studente da se upisuju na državne univerzitete. Uprkos tome, znači uprkos tom ratu, Univerzitet ne samo da je preživeo, nego i istraživanja i rezultati upisa pokazuju da državni univerziteti uživaju ogromno poverenje građana. Prema nekim istraživanjima, to poverenje je veće čak i od Srpske pravoslavne crkve, a da ne pominjemo bilo koju političku instituciju, pa i predsednika države.

Ipak, postoji tu jedan veliki izuzetak i to je sistemsko mesto, a to su smerovi za nastavnička zvanja. Ovde ne govorimo o Učiteljskom fakultetu i učiteljskim fakultetima koje je premijer pominjao. Jer, prema istraživanjima, taj nivo obrazovanja od prvog do četvrtog razreda nama nije veliki problem, problem počinje u petom razredu, a to pokazuju i ovi upisu gde mi u stvari uskoro nećemo imati nastavnike koji će predavati važne predmete. S obzirom na ovaj identitetski zaokret u obrazovanju koji promoviše Vlada, nećemo imati ni nastavnike koji predaju srpski jezik i književnost. U tom smislu, godinama Filološki fakultet ne može da upiše dovoljan broj studenata, ima katastrofalan prijem na tom smeru. To pokazuje da Univerzitet nije u krizi, u krizi je čitav sistem obrazovanja koji u stvari ne može sam sebe na takav način da reprodukuje.

I kako nam Vlada odgovara na to? Juče ili ovih dana je izašao predlog izmena Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja i šta imamo tamo? Pa imamo opet pretnje, pretnje gubljenja licence profesorima, gde se u stvari uvećavaju slučajevi da će sada direktor moći da, na primer, bude onaj koji će predložiti gubljenje licence na osnovu neposlušnosti profesora. Imamo ograničenje organizovanja učenika. Imamo marginalizovanje roditeljskih saveta. To znači da u stvari jedini cilj ovih izmena jeste da se što više kontroliše i zastrašuje i disciplinuje, pa se pitamo da li to preuzimanje štafetne palice u sistemu obrazovanja od strane Ministarstva u stvari znači to.

Ono što bih posebno želeo da istaknem jeste da mi od 2012. godine smo imali šest ministara prosvete, dva su podnela ostavke. Imali smo veoma različite politike i svaki put imamo ovaj pokušaj da se preuzme palica, da se ljudi u sistemu obrazovanja, mimo njihove volje i uprkos njihovoj volji, kontrolišu, zastrašuju ili disciplinuju. Hvala.

Hvala vam.
Sada je na listi narodna poslanica dr Ana Jakovljević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, „Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet“, rekao je Nelson Mandela. Ono vam daje sigurnost i dostojanstvo da ne zavisite od drugih i da ne radite u pelenama za strane kompanije koje vam uskraćuju osnovna ljudska i radna prava.

A ko se u Srbiji bavi ovim najmoćnijim oružjem budućnosti? Na čelu Vlade je premijer Đuro Macut, profesor Univerziteta, koji tvrdi da je dobio poziv koji se ne odbija, dok istovremeno nije mogao da bira saradnike koje mu je nametnuo sam pozivar.

21/1 MZ/CG 13.25–13.35

U toj vladi desna ruka mu je ministar finansija Siniša Mali, žuti lopov sa 24 stana, fantom iz Savamale, a takođe i poznat kao plagijator doktorske teze.

U Vladi je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković koji je u akademskim krugovima takođe poznat kao plagijator, ali i po tome što mu je zabranjeno da na fakultetu drži konsultacije sa studentkinjama zbog neprimerenog ponašanja prema njima.

Tu je ministar nauke Bela Balint, koji je dok je vodio Nacionalni savet za visoko obrazovanje sazivao skoro uvek onlajn sednice, kako bi sporne i nezakonite odluke prošle lakše.

Pored njih, tu su i ministar Darko Glišić, rođen u porodilištu i poznat po monstruoznoj izjavi da će građani Srbije ukoliko svoju decu pošalju na državne univerzitete iste sačekati u kovčezima.

Tu je, naravno, i Boris Bratina, koji je izjavio da mladi nisu svesni da policija ima pravo da ih ubije.

Gospodine Macut, u pokušaju da odbranite rad ove nakaradno sklepane Vlade po svemu nedostojnih ljudi, interpretirali ste određene podatke u pogrešnom svetlu kako biste obmanuli građane Srbije. Tačno je da univerziteti učestvuju u programima Evropske unije, poput „Erazmusa“ i „Horizonta Evrope“, ali zaboravili ste da kažete da se uvođenjem SPIRI programa više od godinu dana blokirali dolazak tih sredstava na račune fakulteta. SPIRI ste uveli samo da biste stavili šapu na finansije univerziteta i time ukinuli finansijsku autonomiju.

Pomenuli ste Fond za nauku, ali ste prećutali da ste obustavili dodelu sredstava za projekte i ideje jer su, po vašoj oceni, projekti dodeljeni blokaderima. A zbog toga ste smenili direktora Nenada Filipovića i postavili multifunkcionalnu podobnu Dariju Kisić Tepavčević. Takođe, reč niste rekli o protivzakonito donetoj uredbi kojom ste praktično ukinuli bavljenje naukom, ugrozili akreditaciju univerziteta i fakulteta, kao i realizaciju međunarodnih projekata, a za koju ste vi lično obećali da ćete je ukinuti.

Što se tiče Nacionalnog tela za akreditaciju, naše diplome se ne priznaju automatski u inostranstvu jer je NAT 2020. godine izbačen iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta, zato što sistem akreditacije u Srbiji nije usklađen sa evropskim standardima. Sistem niste menjali, ali ste za direktora postavili Nebojšu Zdravkovića, mašinca koji predaje na Medicinskom fakultetu predmete za koje recenzenti kažu da nema reference, a on je za šefa kabineta postavio nekog Stefana Milojevića, za koga stižu informacije sa raznih strana da ima lažne diplome. Je l' vi ovako zamišljate da izgleda razvoj nauke i obrazovanja?

Gospodine Macut, zamolila bih vas da podsetite onog „Tita sa Aliekspresa“, čiji poziv niste mogli da odbijete, da je 1968. godine pravi drug Tito rekao da su studenti u pravu. On je razumeo ono što vaš vrhovni vođa nikako da shvati – kada se mladi podignu i građani ih u tome podrže, ko na njih krene politička karijera mu je gotova. Nikada prošlost nije mogla da pobedi budućnost.

Još jedna stvar, gospodine Macut. Univerzitet na kome radite se ne zove „beogradski“, jer taj pridev nose svi univerziteti koji imaju sedište u Beogradu. On se zove Univerzitet u Beogradu i to je najstariji univerzitet u regionu koji se, uprkos vašim opstrukcijama, nalazi u 2% najboljih univerziteta na svetu. Preživeo je sve, preživeće i vas, i sve vaše pokušaje da kao i druge univerzitete u Srbiji rasparčate, ugasite ili zamenite stranim univerzitetima. Svi oni zajedno nastaviće da budu svetlost i vodilja slobode za pobunjene mlade ljude i građane Srbije – do konačne pobede.

21/2 MZ/CG

Sada reč ima narodna poslanica Nevena Đurić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, članovi Vlade, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prethodna dva dana i tokom današnjeg dana pre svega su građani Republike Srbije od nas očekivali ozbiljnu parlamentarnu raspravu, a sve se svelo, kako ste i sami vi predsednice rekli, na jedan politički performans, bez ijedne nove ideje, bez ikakvog plana, bez programa. Mi smo slušali iste napade, iste floskule, iste uvrede, iste parole i istu želju blokaderske opozicije da se bez izbora, mimo volje građana, a podrazumeva se – bez plana, programa i rezultata, dođe na vlast.

Ali kad se podvuče crta, ostaje jedna činjenica koju je nemoguće osporiti, oni koji su predložili današnju raspravu nemaju ni minimum političkog kapaciteta da izglasaju nepoverenje Vladi. To im je omogućila vladajuća većina. Dali smo im potpise za saziv, dali smo kvorum za početak sednice i baš nikakav problem nismo imali sa tim da se ova sednica održi. Ja sam ponosna na činjenicu da smo na svaku, da ste zapravo vi, članovi Vlade, na svaku nebulozu izrečenu sa njihove strane odgovarali istinom.

I zapravo smo mogli da vidimo još jednu jako važnu stvar, a to je razlika između njih i nas. Jer pred nama stoji Vlada Republike Srbije koja je nastavila politiku kontinuiteta i nastavila da menja lice naše zemlje, bezbroj infrastrukturnih projekata koje ja danas nemam dovoljno vremena da nabrojim. Samo je za poslednjih godinu dana otvorena nova deonica Moravskog koridora. Nastavljena je izgradnja auto-puta „Miloš Veliki“. Intenzivno napreduju radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora. A svakako da se Srbija ubrzano priprema za specijalizovanu EKSPO izložbu 2027. godine, koja jeste najveća razvojna šansa u novijoj istoriji naše zemlje.

Jako su zanimljivi napadi koji sa strane blokaderske opozicije stižu svaki put kada se pomene EKSPO. Sve oni nekako znaju šta i kako treba uraditi bolje, brže, jeftinije, efikasnije, delotvornije, a velika većina njih je bila u nekom ranijem periodu na vlasti, ali nikad prstom nisu mrdnuli ni za te projekte, ni za sve ostalo što se direktno tiče građana Republike Srbije, već su isključivo vodili računa samo o sebi i o svojim ličnim interesima.

Istovremeno, ova vlada je nastavila i onu politiku koja direktno utiče na kvalitet života, dakle, kontinuirano rastu plate i penzije, najavljena su nova povećanja, nova izdvajanja za naše porodice, za najstarije sugrađane, za borce, za socijalno ugrožene, smanjenje cene lekova, jer je to suština politike Aleksandra Vučića – da se život u Srbiji učini boljim, lepšim i kvalitetnijim.

Ja ne mogu a da ne pomenem Zakon o alimentacionom fondu i Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima, jer to nije samo zakon, to je poruka hiljadama porodica da država vidi njihovu borbu, da razume njihovu žrtvu i da nikada neće dozvoliti da ostanu sami. To je primer odgovorne i humane politike koja ne okreće glavu od najosetljivijih kategorija našeg društva.

A šta smo, sa druge strane, videli od blokaderske opozicije? Pa videli smo da je ovde ispred Doma Narodne skupštine pucano na hrabrog Milana Bogdanovića. Videli smo da ste kidisali i išli na kućne pragove ljudi koji ne misle isto kao vi. Videli smo da ste pokušali ljude žive da spalite u prostorijama SNS-a u Novom Sadu i da ste pucali na iste u Vrnjačkoj Banji. Videli smo da ste potezali nož na decu koja su bila ispred Doma Narodne skupštine. Videli pretnje, videli linč, videli hajke i pokušaje da se nasilje predstavi kao politička borba.

21/3 MZ/CG

Svašta smo čuli za ovih poslednjih malo više od dva dana, ali nismo čuli nijednu jedinu reč osude za jezive i monstruozne pretnje koje su upućene predsedniku Aleksandru Vučiću. Govorili ste satima i satima, a da nijednu jedinu reč niste rekli na tu temu. Nijednu jedinu reč niste rekli da osudite napade na porodice. Nijednu jedinu reč niste rekli o tome što je nekome palo na pamet da zadire u ono što je nama najsvetije, osim jednog poslanika jedne poslaničke grupe. Nekome je palo na pamet da govori o tome da nekome otac nije otac, da mu majka nije majka, da mu brat nije brat. To su stvari koje čoveku koji je pri čistoj svesti i zdravoj pameti ne padnu na pamet, a kamoli da tako nešto izgovori.

I zato je bila potrebna jedna ovakva sednica, da se napravi jasna razlika između onih koji bi da grade, da razvijaju Srbiju i onih koji bi da je ruše na svakom koraku. I svaki put odete korak dalje. Uvek pomerite granicu i pristojnosti, i granicu ljudskosti i granicu onoga što se smatra političkom normalnošću.

22/1 MT/LjL 13.35–13.45

Ni na koji način mi nećemo odgovarati na taj način, nikada mržnjom i nikada nasiljem. Nastavljamo da gradimo, da radimo, da razvijamo našu Srbiju, da povećavamo plate i penzije, da donosimo zakone koji su u interesu građana Republike Srbije, jer je to jedina politika koju od 2012. godine podržavaju građani Republike Srbije.

Građani su ti koji vrlo dobro vide ko nudi rezultat a ko nudi haos, ko nudi rad a ko nudi blokade, ko nudi budućnost a ko želi da Srbiju vrati u vreme podela i nestabilnosti. I to će građani još jednom pokazati na izborima koji nas uskoro očekuju. Zahvaljujem.