Dakle, i ovim ću da završim, uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. Čast mi je i ponosan sam što sam deo ove vlade i što se borim, pa borim se i za srpsko kulturno nasleđe zbog onoga ko je izrekao glupost notornu. Kaže – pogazili ste srpsko kulturno nasleđe. Pa srpsko kulturno nasleđe pogazio je onaj koji je 15 godina držao zamandaljen i zatvoren Narodni muzej, a ova vlast ga je otvorila. Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo onaj koji je deset godina držao zatvoren Muzej savremene umetnosti i sram ga bilo zbog toga. Nije im padalo na pamet da ga otvore. Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo onaj kome nije malo na pamet da 60 godina promeni krov na Ravanici, a ova vlada ga menja i sređuje. Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo svako kome je milija kvazi komunistička konstrukcija od onoga što nam je ostalo i od Nemanjića i od Lazarevića i od Brankovića.
E, protiv takvih ću se boriti na svakom mestu i čast mi je što ova vlada, i Miloša Vučevića prethodna i ova vlada prof. Macuta je ona koja će otvoriti i Srpski istorijski muzej kao potpuno novi, kome niste preko pola veka našli sedište i novu zgradu, koja će otvoriti prvi put Arheološki muzej na Savskom trgu, koja će u Paraćinu otvoriti Muzej staklarstva, koja je otvorila Muzej ćirilice u februaru ove godine, koja će otvoriti i novu Galeriju Milene Pavlović Barili u Požarevcu, koja će izraditi, uveren sam, u budućnosti i Prirodnjački muzej i Muzej Nikole Tesle i koja će obnoviti Manasiju i koja će se o srpskom kulturnom nasleđu brinuti kao o srpskom, domaćinski i na pravi način, i napokon skinuti sa sebe okove postjugoslovenstva i onoga što nas je odvuklo na dno. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala vam.
Reč ima ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Izvolite.
42/3 MV/IR

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što je i ministar Selaković rekao, trudio sam se da sačekam kraj da odgovorim na brojne neistine. Ono što želim prvo da kažem, gospodin Aleksić je ovde izneo svoju zabrinutost za dobrobit životinja i za zakon koji je trenutno na javnoj raspravi i citirao je član 21.
43/1 MZ/MJ 18.00–18.10
Glavno načelo kada smo pokrenuli javnu raspravu je bilo da se prvo pročita zakon pa da se onda diskutuje, zato što se često iznose paušalne neistine o ovom zakonu.
Samo da podsetim, po ovom zakonu su već bile e-konsultacije. Podneto je ukupno 389 primedbi, od toga je usvojena i prihvaćena 71 primedba. Znači, svi oni koji žele da poprave ovaj zakon, mi ćemo uslišiti svaku sugestiju.
Takođe pozivam, evo, i gospodina Aleksića i sve narodne poslanike, u petak u Palati Srbije biće održana javna rasprava. Niko se još nije prijavio, pa ni gospodin Aleksić. Tako da, ako želi da učestvuje i da popravi ovaj zakon o dobrobiti, koji mi smatramo da je veoma dobar, usklađen sa svim načelima Svetske organizacije o zdravlju životinja, evropskim konvencijama za dobrobit životinja, da dođe i da diskutujemo o tom zakonu.
Međutim, izneću vam jednu zanimljivu informaciju. Gospodin Aleksić je bio predsednik opštine Trstenik do 2016. godine, možda to neki ne znaju, veoma dugo godina je bio. I to možda ne bi bio greh, da iznese neko ko nema iskustva. Isti gospodin Aleksić 17. juna 2015. godine poslao je predlog, u svojstvu predsednika opštine i predsednika opštinskog veća, da se usvoji odluka o držanju domaćih životinja, ali on je dopunio – i o držanju kućnih ljubimaca, na teritoriji opštine Trstenik. Ta ista odluka je usvojena i objavljena u „Službenom listu opštine Trstenik“ 24. juna 2015. godine. I sad isti gospodin Aleksić traži da se ovako nešto ukine. Međutim, on je otišao korak dalje. On je čak definisao, nisam bio lenj da pogledam, sad imamo sve informacije na internetu, pa je definisao čak i držanje nojeva u Trsteniku, gde mogu da se drže, koliko metara da budu udaljeni od stambenih objekata itd. Tako da, ako ima neku primedbu… Ali suština ovog člana je – upravo lokalna samouprava zna u kom mestu, u kom delu grada lokalne samouprave mogu da se drže, ali prvenstveno proizvodne životinje. Ovde nije definisano za kućne ljubimce. Čak u toj odluci iz Trstenika bilo je definisano da u lift može da se uvede pas i mačka, ali lift mora da bude prazan. Do takvih se detalja išlo u toj odluci.
Tako da ja zaista jesam za to da poboljšamo dobrobit životinja, zato smo uradili ovaj nacrt i u Nacrtu je uvedeno dobrih stvari. Hvala vam za to što ste mi dali mogućnost da odgovorim.
Na primer, uvedeno je, pošto se radi o životinjama svih vrsta, pa i o onima koje mi koristimo u ishrani, uvedeno je da će svaka klanica morati ubuduće imati osobu zaposlenu upravo samo da se brine o dobrobiti životinja. Pa je uvedeno da se uređuje kompletan transport životinja. Neće više moći da transportuje svako životinje. Pa registar onih koji mogu da reprodukuju životinje. Pa tačno je definisano kako će se izvoditi, ne znam, jer ima često dezinformacija na internetu, kako ovaj zakon omogućava ubijanje kućnih ljubimaca – apsolutno nije tačno. Sa njim su definisane sve životinje, kako se u slučaju bolesti zaraznih kod životinja to sprovodi, pod strogim nadzorom, pod određenim pravilima itd.
Ali nivo ove vlasti koliko poštuje i opoziciju i sve one koji vode brigu o dobrobiti životinja je taj što smo mi mesec dana skoro držali taj zakon na e-konsultacijama, prihvatili… Verujte mi, mesec dana, četiri pravnice u Ministarstvu i pomoćnica su samo radili na ovim stvarima i 71 primedba je prihvaćena. Nismo gledali da li je neko iz pozicije ili iz opozicije. Brinuli smo se o životinjama. Upravo će ova javna rasprava biti u Palati Srbije naredne nedelje, biće na Veterinarskom fakultetu u Beogradu i smatramo da je to mesto gde treba da raspravljamo o tome i opet je upućen poziv svima da učestvuju, ali da pričamo na bazi argumenata, ne na bazi, kažemo „treće oko“ i da se iznose laži. I stalno imajte u vidu, pročitajte prvo nacrt zakona, pa onda ćemo diskutovati.
43/2 MZ/MJ
Dalje, ovde je iznesena još jedna stvar, da sam ja nazvao poljoprivredne proizvođače alkoholičarima. To nije apsolutno istina. Znači, ako se sećate kad su u Mrčajevcima bili protesti poljoprivrednika, koje je očigledno neko instruisao, tamo se pojavilo nekoliko mladih ljudi koji su igrali pijani, nažalost, po traktorima. Imajući u vidu da ja imam isto decu, da jednostavno ljudi u alkoholu svašta rade, nisam rekao da su alkoholičari, samo sam uputio tome da ne treba da piju i da vode računa šta rade. Nažalost, a pošto gospodin Aleksić živi mnogo bliže Mrčajevcima nego ja, trebalo bi da zna da jedan od tih istih koji su tamo igrali po traktorima nažalost je pre nekoliko meseci poginuo tako što se prevrnuo traktor, a on je bio u pijanom stanju. Tako da, nije lepo pominjati mrtve, ali da čisto svi izvučemo naravoučenije i da ne zloupotrebljavamo takve stvari, znači postojala je dobra namera.
Ovde je iznošena stvar da se kukuruz može kupiti za 15 dinara. Voleo bih da mi kažu pa, evo, ako ima neko viška novca da kupimo svi po 15 dinara, pa da možemo da nešto i zaradimo, ili pšenica, šta je već rečeno. To apsolutno nije istina.
I moram na kraju da kažem da se u jednoj stvari slažemo. Gospodin Aleksić malo je upotrebio, hajde da kažem, možda ružnu reč, da on poljoprivredne proizvođače smatra herojima koji žive u rubnim područjima. Tu su slažem. Poljoprivredni proizvođači jesu heroji, ali ne u rubnim područjima. Mi to kažemo – poljoprivredni proizvođači koji rade i žive sa otežanim uslovima privređivanja ili bave se poljoprivredom. Ali mi to ne radimo na rečima, nego na delu. Pa ti poljoprivredni proizvođači, ako niste znali a bavite se poljoprivredom, umesto 50% povraćaja imaju pravo na 65% povraćaja. Pa ako neko dobije 100.000 dinara povraćaj će biti 65.000, a ne 50.000 dinara.
I da, ove godine smo upravo završili podelu subvencionisanih kredita, imali smo javni poziv. Kamatna stopa za te poljoprivrednike koji rade u takvim otežanim uslovima nije bila 3% – znači, veoma povoljna kamatna stopa i najbolja na tržištu – nego 1%. I ukupno je realizovano oko 12 milijardi sredstava ukupno od banaka zahvaljujući jednom delu učešća Ministarstva poljoprivrede, što iznosi preko 100 miliona evra. Toliko o tome koliko se ko brine o poljoprivrednicima, a to će građani znati da cene na izborima i da tačno ocene ko iznosi činjenice i istinu, a ko se bavi politikanstvom. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima ministar Demo Beriša.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.
Uvaženi poslanici, građani Republike Srbije, zadovoljstvo mi je što mogu danas da vam se obratim i želeo bih da dam odgovor na dva pitanja koja često postavlja gospodin Ahmedin Škrijelj. Vidim da je napustio salu, pa verovatno će imati prilike negde da čuje ovo što ću mu poručiti.
Prva stvar su posebni birački spiskovi nacionalnih manjina koji se vode u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ti spiskovi su izuzetno dobro ažurirani. Bošnjačko nacionalno veće je u ovoj godini dobilo tri puta podatke iz tog spiska, tačno koliko Bošnjaka ima u biračkim spiskovima. To činimo prema svim nacionalnim savetima, a ukupno, znate, ima ih 24. Tako da, ne postoji nikakva prepreka da će i ubuduće, a do održavanja izbora koji će biti u zakonskom roku raspisani ove godine, dobiti svaki nacionalni savet.
Drugo pitanje o kome želim da se prekine rasprava u ovom domu, jer je u više navrata bilo pitanje člana Saveta REM-a, pripadnika nacionalnih manjina. Kod nacionalnih manjina postoji organ koji se zove Koordinacija. Koordinacija je organ
43/3 MZ/MJ
koji čine svih 24 pripadnika nacionalnih manjina, bez učešća organa države. Tako da oni samostalno u potpunosti odlučuju ko će njih predstavljati. Pripadnik mađarske nacionalne zajednice je u tom izboru dobio najviše glasova i on je izabran. Drugi pripadnik iz romske nacionalne zajednice je dobio i on je odustao, kao što vam je poznato. Tako da bih vas zamolio što pre da se donese odluka i na dnevnom redu da se nađe i da se to pitanje reši, jer je to pitanje od izuzetnog značaja za informisanje pripadnika nacionalnih manjina.
Vidim, gospodin Škrijelj se vratio, samo još jednom da ponovim radi njega. Znači, uvid u posebni birački spisak Bošnjačko nacionalno vijeće, na čelu sa prof. Baćićaninom je dobilo tri puta ove godine, tako da ne postoji problem oko tog spiska i oko uvida u to.
A što se tiče izbora člana Saveta REM-a rekao sam šta sam imao da kažem. Još jednom, samo to radi informisanja. I hvala vam na vremenu.

Hvala.
Replika, Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.
44/1 MT/MP 18.10 – 18.20

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo u vezi posebnog biračkog spiska imali prilike više puta da raspravljamo. Ono što smo tada isticali, a mislim da vi to niste uradili, jeste što je neophodno da se on uporedi sa jedinstvenim biračkim spiskom, jer birači u tom biračkom spisku nisu razvrstani po mestu prebivališta, što je zakonom propisana obaveza. Jedno je uvid u birački spisak, a drugo je njegovo sređivanje da bi izbori za nacionalna veća mogli da se sprovedu onako kako to zakon nalaže.

Birački spisak taj nije u redu i vi bi trebali da uradite sve što je u vašoj mogućnosti da se taj birački spisak popravi i da bude onakav kako to zakon nalaže, a tj. da birači u njemu budu razvrstani po mestu prebivališta. Jer, u Novom Pazaru imamo situaciju, a mislim da je to reč i u drugim lokalnim samoupravama, da birači iz jedne mesne zajednice u biračkom spisku, posebnom biračkom spisku, se nalaze po 30, 40 kilometara udaljeno od mesta prebivališta.

Mi smo više puta intervenisali, samo u ovom mandatu, u vezi sa tim pitanjem. Nismo ni od Vlade, ni od skupštinske većine naišli na razumevanje da se to pitanje reši, a to je neophodno da se uradi kako bi imali zakonit, demokratičan i transparentan izborni proces za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima ministar Ivica Dačić.
(Bogdan Radovanović: Nemojte samo „zvučni top“ da pustite.)
Vi dobro došli nakon tri dana rasprave, gospodine Radovanoviću. Lepo vas je videti.
Tri dana niste bili ovde, ali ste ušli odmah i dobacujete i galamite. Hvala vam na tome, učinili ste nam neobičnu čast što ste se pojavili na svom radnom mestu.
Izvolite ministre.
(Robert Kozma: Čovek je imao operaciju.)
Ako je imao operaciju, to mu ne daje za pravo da dolazi ovde i da galami nakon tri dana.
Ne možete da galamite i ne možete da dobacujete, to vam kažem, da.
(Bogdan Radovanović: Nisam siguran.)
Ja sam sigurna.
(Bogdan Radovanović: Dobro.)

Molim vas, nije mi do bilo kakvih predstava pošto mi je majka u bolnici i nemam sada taj luksuz da mogu da sa vama polemišem, itd. I zaista ne želim…
Ovu sednicu smatram kao priliku da svako iznese svoje mišljenje. Jedino što mislim daje korektno to je da saslušamo jedni druge i da ne dobacujemo dok govorimo. Ako se nekome nešto sviđa, sviđa, ako mu se sviđa neka aplaudira, ako mu se ne sviđa može i da zviždi, ali na kraju krajeva samo da imamo jednu dozu političke kulture. Ja ću samo nekoliko, pošto nekoliko segmenata ovde je bitno.
Prvo, ja razumem i mlađe poslanike, one koji nisu bili tu u nekom vremenu dinosaurusa, kao što sam ja bio. Istina, tada sam bio najmlađi poslanik, ali i tada je bilo rasprave o nepoverenju Vladi. I tada je bilo rasprava, bilo je i svakakvih ponašanja, ali hoću da vam kažem da me samo, ne iznenađuje me, samo bih molio da se ne hvatate za to i da ne skaču svi kada se očigledno vidi da neke stvari se rade da bi se stvorio utisak u javnosti. Pa se onda se tako pričalo za mnoge premijere koji nisu predsednici svojih stranaka da su fikusi ili ne znam šta.
44/2 MT/MP
Ja sam se prvi put sam se suočio sa tim, pošto, želim da znate, dok je Slobodan Milošević bio na vlasti ja nisam bio ni jednom u Vladi. Moj uspon je počeo kada ste vi došli na vlast. Prema tome, glupo bi bilo da vam to zahvaljujem, ali u svakom slučaju oni koji su tada bili u Vladi u ime SPS prvi su pobegli kod vas.
Ja sam prvi put postao ministar u tzv. prelaznoj Vladi. Bio sam koministar za informisanje, a posle toga 2008. godine sam postao ministar unutrašnjih poslova, pa premijer, pa ministar spoljnih poslova, pa predsednik Skupštine, pa ponovo ministar spoljnih poslova i sada ministar unutrašnjih poslova.
Ako već govorimo o tome, a šta je bio Mirko Cvetković? Šta, Mirko Cvetković je bio centar političkog odlučivanja? Pa, dobro znamo mi to sve, ali nije u redu. On je korektan čovek i dan danas ga poštujem. On se javlja, bez obzira, ne znam ni za koga glasa, ni da li je uopšte član neke stranke, ili bilo šta.
Takođe, kada je reč o Ivanu Ristiću, pošto je gospodin Aleksić pomešao slike i pomešao funkcije, on nije komandant SAJ-a, on je komandant Jedinice za obezbeđenje, JZO, i to nije njegova slika.
Samo hoću da vam kažem, i ne znam da li je on to uradio ili nije uradio, to nije zvanični nalog niti zvanični telefon koje MUP, ali, hoću da vam kažem jednu stvar. Ja sam tog čoveka upoznao 2008. godine. Pratio je Meri Vorlik. Znači, američku ambasadorku. Dobio je priznanje od predsednika Tadića, Rakića i Amerikanaca za to što je radite. Znate šta, da je on pripadnik zemunskog klana ili neko ko je učestvovao u ubistvu ili voleo ubistvo Đinđića verujem da ga ne biste stavili na to mesto u to vreme. Nisam ga poznavao. Tad sam ga upoznao. Kasnije njegov uspon nema više veze sa tim vremenom.
Kad je reč o „zvučnom topu“, ovde je neko rekao da je to neka osmišljena akcija da ja pustim simulaciju „zvučnog topa“. Kakva osmišljena akcija? Eto, ja sam to sam uradio. A, zato sam uradio? Zato što ne mogu da verujem da, od kad neko priča o svemu tome, niko nikad nije pustio da čuje kako to izgleda. I već sam rekao, vi to što mislite da je pušteno, nije „LRAD“ i nikakve veze nema sa ovim uređajima o kojima pričamo. Ako je nečega bilo postoji tužilaštvo koje to treba da odradi.
Što se tiče uređaja koji su takođe kupljeni preko, na legalan način 2021. godine, to su Amerikanci ponudili i prodali u 100 zemalja u svetu. Imaju četiri osnovne funkcije. Jedna je, koristi granična policija, znači kad su migranti, kad prelaze granicu, zato što se taj uređaj, po skraćenici njegovog imena, „LRAD“, zove akustični uređaj dužeg dometa, daljeg dometa, zato što se bolje čuje.
Znači, jedna je funkcija vezana za obalsku stražu, druga za graničnu policiju, treća za elementarne nepogode, da nekoga upozorite zato što se bolje čuje, i četvrta je za nerede, a to znači da se upozore ljudi da se raziđu ili da se pusti iritirajući zvuk koji može nekoga da natera da se raziđe.
Imajući u vidu da sam dobio pogrešnu informaciju da se oni nalaze u skladištu, taj čovek koji je tu informaciju dao je penzionisan, ali ti uređaji nikad nisu korišćeni. Na njih je nasnimljena poruka koju sam javno pusti, a to je poruka da je ovaj skup nelegalan, ovde ne možete da se krećete, raziđite se da policija ne bi upotrebila silu.
Ovaj iritirajući zvuk koji sam ja pustio, to može svako od vas da nađe na internetu. To se desilo povodom G20. To je skup najrazvijenih zemalja sveta koji se desio u Pitsburgu u SAD. Taj zvuk je fabrički, originalan zvuk „zvučnog topa“.
Prema tome, nikakve loše namere nisam imao, osim čisto da vi čujete, da vidite o čemu je reč. Ako sam nekoga uvredio, nema nikakvih problema, pustite vi ako vi imate neki drugi snimak. U svakom slučaju pustite vi vaš snimak vašeg „zvučnog topa“.
45/1 JJ/CG 18.20 – 18.30
Što se tiče Mrčajevaca. Danas je trebalo da bude saslušanje, ja ovo govorim samo vezano kao policija koja više nema nadležnost nad tim, tužilaštvo ima nadležnost, danas je trebalo da budu neka saslušanja. Zbog procesnih stvari, nedolaska advokata, mislim da je to pomereno za sutra. Nema nikakvih pokušaja da se bilo šta simulira u smislu toga da se smanji nivo krivičnog dela. To je na tužilaštvu da kvalifikuje krivično delo, ako je zaista bilo takvih elemenata odgovaraće.
Samo bih hteo da vam kažem i kod ovih nekih drugih tema o kojima ste se interesovali. Ja nemam ništa protiv i uvek sam tu, daću vam sve informacije koje posedujem. Nemamo mi čega da se stidimo. I vi ste govorili, neko je u javnosti govorio o velikom broju ne znam te Arapa, te Rusa, te ovih, te onih koji su dobili državljanstva, koji imaju boravak, itd.
Ja ću vam reći zvanične podatke. Trenutno u našoj zemlji ima 68.720 stranaca sa radnim papirima. Nemojte da govorite o tome, to je kao kad ste pred 5. oktobar pričali da ima 100, 200 hiljada, evo ga Marijan je učestvovao u tome, evo ga i ovaj ministar ispred mene i on je učestvovao, rušio mi moj kabinet u gradskom odboru SPS tamo kao vaš otporaš 5. oktobra 2000. godine.
Da vam kažem, kada je reč o državljanstvima koja su data po posebnom, Zakon o državljanstvu, ja vam zato kažem kada nekoga spominjem, pa neko ne zna zato što su mlađi poslanici u pitanju. Zakon o državljanstvu čini mi se da je donet kada je Jočić bio ministar policije i taj Zakon o državljanstvu je bio revolucionaran zato što je dozvoljavao građanima našeg porekla da dobiju državljanstvo, a da ne moraju da se odriču državljanstva države u kojoj žive, to je i danas tako.
Pošto je to isto tako jedna bajka i legenda koja se širi, pa čak i u Briselu. Od 2021. godine, to je pet godina, nešto više od 600 ljudi je ukupno po tom članu dobilo državljanstvo. Znači, ne ni Rusa, ni ovih, ni onih, nego ukupno po tom članu. To su zaslužni umetnici, sportisti, privrednici.
Znate šta je najveća ironija. Evropska unija kaže – nemojte da dajete Rusima, a oni daju Rusima. Čekajte, pa kako oni daju Rusima, ali dobro, pošto oni kažu nemojte mi u suštini ispada, oni kažu nećemo mi da uđemo u EU nego hoćete vi da uđete. Vrše se bezbednosne provere. Ako se ustanovi da ima bilo kakvih bezbednosnih problema odluka se ne donosi niti će se ikada doneti, čak i ako se greškom donese ona će biti ukinuta kao što se desilo u jednom slučaju.
Drecun je pitao za poternice za naše ljude, tu se sada vraćamo i na onu temu gde ste kritikovali i Snežanu i napadali je. Krivičnu prijavu protiv Snežane Paunović je podnela Donika Gervala. Ona je ministarka pravde u tzv. vladi, bila je u moje vreme ministarka spoljnih poslova tzv. vlade Kosova. Ja sam se malo potrudio da vidim ko je ona. Njen otac je bio disident. Znate koje godine? 1981. godine. Koliko si Snežana imala godina ti tada? Nije bila Snežana Paunović, ni Ivica Dačić, ni Slobodan Milošević. Protiv čega je on bio disident? Zašto se on zalagao? Zalagao se za Kosovo republiku. Onda je prebegao u Makedoniju ili u Nemačku, pa onda u Tiranu, itd. Na kraju je izvršen atentat na njega.
Zašto to spominjem. Sećate se da je u Makedoniji bila velika akcija pripadnika OVK oko Kumanova 2017. godine. Osam makedonskih policajaca je ubijeno, 14 pripadnika OVK je ubijano od strane makedonske policije. Znate gde je održana počasna komemorativna svečanost? U Domu kulture Jusuf Gervala u Dečanima. I podignut spomenik teroristima koje su ubili makedonski policajci i svakoj porodici su dali po deset hiljada evra i sada ona tuži Snežanu Paunović za etničko čišćenje. Pa, to je sramota, a i sramota je da se neki tome ovde pridružuju.
45/2 JJ/CG
Uostalom da je Kosovo albansko, pa imali bi albansku reč za svoju zemlju. Pa, na sajtu CIA imate zašto se Kosovo zove Kosovo, da je to polje ptice kos. Na albanskom jeziku se kos kaže – „meljen“. Kako se kaže? Piše se „meljen“. Što se tako ne zovu, nego zovu svoju zemlju srpskim, svoju takozvanu zemlju zovu srpskim imenom. Ali, sve je to nebitno, hoću da vam kažem da je do 1999. godine do 10. juna bilo 2913 terorističkih napada. Ubijeno je 662 osobe, povređeno 1264, oteto 424. Toliko o etičkom čišćenju.
Kada je reč o odgovornosti policije, pa znate šta, voleo bih da sledim vaš neki primer kada je reč o odgovornosti onih za stanje u policiji. Kada je ubijen premijer Đinđić… Ne znam čime sam ja to izazvao da sada ili je to refleksni potez, ali znate, kada je premijer Đinđić ubijen, savezni ministar unutrašnjih poslova Živković je postao novi premijer, a tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović ponovo izabran za ministra, ali nikakve veze nema.
Što se tiče policije, pa čekajte vi mislite da policija može da bude poštenija nego što je društvo. Pa, jel nije bilo ovakvih stvari u vreme kada sam prvi put posao ministar policije? Pratnja kriminalaca, naravno, protiv svih koji prate kriminalce će biti podnete krivične, ako tužilaštvo neće, biće podnete disciplinske prijave. Takođe i ovi slučajevi koje ste vi pomenuli, neki su bili, odnosno ovaj snimak koji je pušten, on je od prošle godine. Znači, u ovom trenutku toga nema. Gde se otkrije da ima biće podnete prijave u skladu sa onim što je predsednik Republike rekao, a naravno i ono što sam i ja dao kao svoju instrukciju.
Pitali ste me za bombe, za bacanje. Mislim, ko me je to pitao? Lazović ja mislim? Ja samo hoću da vam kažem da je do sada pritvoreno 89 pripadnika takozvane Vračarske grupe upravo zbog toga, zbog ovoga o čemu pričamo. Znači, od 1. januara do danas, 36 namernih požara, podneta 31 krivična prijava. Obuhvaćeno je ukupno 47 lica, od toga pet maloletnih lica i dva strana državljanina, za 39 krivičnih dela, a bilo je 11 eksplozija ručnih bombi, osam je rešeno, a podneto je sedam krivičnih prijava protiv ukupno 15 lica za 18 krivičnih dela i tako dalje.
46/1 VS/LjL 18.30–18.40
Znači, ako neko misli da policija ne želi da radi svoj posao, ja želim zaista sve da podsetim i da dam podršku policajcima. Ko je zloupotrebio svoj položaj, on treba da odgovara. Ali, niko nema pravo da ugrožava policajca dok radi svoj posao. Bez jake policije i jake vojske nema ni jake države. Naravno, to zaslužuje i međusobno poštovanje. Oni rade težak posao. Ja to znam, jer dolazim iz takve porodice, moj otac je bio milicioner. Ja sam rođen u milicionerskoj kući i znam dobro.
Ovo što ste vi govorili o opremanju policije, još od 2016. godine mislim da je doneta odluka da se preko "Jumka", preko SDPR-a, još od 2016. godine vrše nabavke za te neke stvari kao što su uniforme, specijalizovana oprema, obuća i sve ostalo. Ono što je nabavljano, "Jumko" je bio nosilac posla, niti ja, niti Zagrađanin, niti bilo ko drugi, nikakve veze. Ne vršimo pregovore ni sa kakvim firmama. Direkcija policije se izjašnjava šta im treba, general Luković je bio u ovom slučaju na čelu te komisije, u svakom slučaju, sve to mora da prođe ispitivanja.
Sećam se, u ono vreme, mi smo imali problem, policija nije imala uniforme, nije imala majice, nije imala obuću, kad sam prvi put postao ministar policije. Ja sam bio prvi ministar policije koji je sa sindikatima potpisao, u Evropi, poseban kolektivni ugovor za policijske službenike. Prema tome, i dalje će to biti tako.
Sve ove slučajeve koje ste vi spominjali vodi tužilaštvo. Ono vrši kvalifikaciju i da ne širim dalje temu.
Normalno je da tražite opoziv Vlade, normalno je da Vlada neće pasti, jer kad bi Vlada padala… Pada samo ono što je sklono padu. Ovde je problem u nečem drugom, što ste svi vi, uključujući i mene, dozvolili da se baca ljaga na političke stranke kao osnovni oblik političkog delovanja.
Danas je izgleda sramota biti član neke političke stranke. Na šta vam to liči? U ovoj sali je zasedao plenum Centralnog komiteta Saveza komunista. Hoćete da se vratimo na to? A vi koji ovde sedite, evo ja čak ne mogu da dam veto i da kažem – e, nećeš više Bajatoviću da budeš poslanik. A ovde ipak neko može da da veto. Evo danas čitam, opet neki studenti dali nekome veto, ne može da bude na studentskoj listi. Pa zašto mi uopšte ovde pričamo?

Ministre, molim vas da se vratite na tačku dnevnog reda i odgovore na pitanja.