Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, vreme koje je pred nama neće biti ništa lakše od vremena koje je iza nas. Naprotiv biće zahtevnije od svih, zahtevaće veću ozbiljnost, više odgovornosti i veću spremnost da odluke donosimo isključivo u interesu Republike Srbije i njenih građana.

Srbiji više od svega treba jedna jaka, čvrsta i stabilna Vlada koja će biti sposobna da odgovori na sve izazove koji su pred nama. Za ovih 15 meseci aktuelna Vlada nije uspela da nas ubedi da je ona ta i to je jedan od osnovnih razloga zbog koga više od šest meseci insistiramo na njenoj rekonstrukciji po kojoj i sam premijer je javno razmišljao, ali do koje nažalost nije došlo i to je velika greška.

Mi nećemo podržati izglasavanje nepoverenja Republičkoj Vladi, pre svega, jer tokom njenog mandata bilo je stvari koje su za pohvalu. Mislim na usvajanje Zakona o roditelju negovatelju, postupanje policije tokom blokada i protesta, a doslednost oko ne uvođenja sankcija bratskoj Rusiji, vraćanje redovnog služenja vojnog roka, brojni infrastrukturni i investicioni projekti, mere vezane za obezbeđivanje energenata i naftnih derivata, ali ne mogu a da ne kažem da smatram da Srbija i njeni građani zaslužuju mnogo više od onoga što su pojedini ministri pokazali i pružili u prethodnom periodu.

Pokret socijalista nikada nije bežao od političkog dijaloga. Uvek smo bili spremni da razgovaramo, da predlažemo rešenja i da preuzmemo odgovornost za ono što predlažemo. Ali, dijalog ima smisla samo ako sa druge strane postoji neko ko je spreman da vas sasluša i ozbiljno razmotri ono što predlažete.

Želim da vas podsetim da smo samo od formiranja ove Vlade iz poslaničkih klupa tražili raspisivanje referenduma o nastavku evropskih integracija Srbije, donošenje zakona o obaveznom registru agenata stranog uticaja.

Tražili smo da svaki pripadnik srpskog naroda, ma gde živeo može bezuslovno da stekne državljanstvo Republike Srbije, tražili smo donošenje rezolucije o pridruživanju BRIKSU, ukidanje nepravednih sankcija Belorusiji, da se zakonski ograniči nekontrolisan pristup društvenim mrežama svim maloletnim osobama, tražili smo donošenje rezolucije o osudi sistemskih zločina nada srpskim narodnom na prostoru Kosova i Metohije, tražili smo rekonstrukciju Republičke Vlade i ni jedana od tih inicijativa nije dobila podršku ni parlamenta, ni Vlade. To su činjenice.

Decenijama se u Srbiji govori da je evropski put naš jedini put. Ako, je tako onda je red da se građani o tome izjasne. Referendum nije izraz slabosti, referendum je izraz jedinstva i snage jedne države i jednog naroda. Eto, čak i predsednik Srbije više puta javno je izjavio da ćemo morati ići na referendum kada je u pitanju budućnost ekonomskih integracija Srbije, kao i međusobni odnosi Srbije i BRIKSA. I mi ga držimo za reč, znajući da on uvek drži svoju reč.

Reći ću vam iskreno, neizmerno se radujemo tom danu kada ćemo pružiti mogućnost građanima Srbije da prvi put slobodno i javno kažu šta misle o EU, pošto nikad nisu do sada imali tu mogućnost. Evropska unija je nebrojeno puta do sada rekla šta misli o Srbiji i šta misli o Srbima i znamo da ne misle ništa lepo i to su mnogo puta do sada rekli, ali građanima Srbije niko nikada nije dao priliku da kažu šta oni misle o EU i zato hajde da ih pitamo pa da kažu šta misle.

32/2 VS/MP

Možda građani stvarno misle da ćemo jednog dana ući u Evropu, bez prava veta, gde će nas sačekati prijateljska i bratska Hrvatska sa tim istim pravom i hajde da pitamo građane da li stvarno veruju da će nas Hrvatska prvi put u istoriji sačekati kao sebi ravne. Znamo da je Hrvatska blokirala otvaranje Klastera 3. Srbiji a čuli smo i ovih dana da je blokirala i otvaranje Poglavlja 31. Crnoj Gori koja je sve svoje ideale izdala i prodala da bi se domogla članstvu u EU, koja se odrekla i svojih korena i svojih vekovnih prijatelja da bi se dodvorila Briselu. I njima su isporučili šest ultimativnih uslova i šta mislite koliko su onda uslova spremili za Srbiju, šest, šezdeset šest, 666? Možda građani Srbije stvarno misle da sledeće dve decenije treba da ispunjavaju uslove bratske nam i prijateljske Hrvatske i hajde da ih pitamo da nam odgovore, a odgovor nema pravo na ovo da da niko izuzev građana Srbije koji su kroz istoriju pokazali da su umeli da donesu ispravne i mudre odluke koliko god one bile teške i svaki puta kada im se pruži prilika. Tu priliku u EU nisu dobili, a mi verujemo u mudrost građana i ne vidim razlog da to ne učinite i vi. Mi verujemo njihovom sudu i više nego bilo čijem drugom.

Konačno, želim da ponovim ono što smo govorili ranije. Pokret socijalista će ostati dosledan svojim principima bez obzira na to da li se nalazi u vlasti ili opoziciji i funckije opozicije dolaze i prolaze, Vlade i ministri se menjaju, ali interesi Srbije i njeni građani moraju ostati jedino merilo svake naše odluke.

Zato vas gospodo ministri na kraju molim da se do okončanja svog mandata potrudite da to bude jedino merilo svih vaših budućih odluka. Hvala vam.

Reč ima Borislav Antonijević. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, uvaženi narode Srbije, evo Biljana Pantić Pilja, poslanik SNS je dala razlog za izglasavanje nepoverenja ovoj Vladi, konkretno svoj govor je počela time da je politika koju vodi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, jedina ispravna politika. Da vas podsetim, pošto ne znate, Zakon o Vladi, član 2. Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i Zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine, Vlada izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, tako što donosi opšte i pojedinačne pravne akte i preuzima druge mere. Ko vodi politiku u Srbiji onda? Vlada Republike Srbije ili predsednik?

Po Ustavu, Vlada.

Predsednik, on predstavlja državu, komanduje vojskom, predlaže mandatara za Vladu i obavlja protokolarne dužnosti i njegova uloga je po slovu zakona više simbolična i reprezentativna, ali nikako njegova uloga, a ni ovlašćenje nisu da vodi politiku, te ako predsednik vodi politiku ove države onda Vlada može slobodno da da kompletnu ostavku jer ona svoju ustavnu dužnost ne izvršava.

Sada moram da se osvrnem na nešto što ima veze sa mojom strukom, a to je zdravlje.

Siguran sam da ste svi ubeđeni i da ste osetili to na svojoj koži kako to izgleda kada nosite neudobnu obuću. Neudobna obuća pravi probleme na samom stopalu, u vidu čukljeva, žuljeva, dovodi do stupanja stopala, ravnog stopala, bolovi u zglobovima, kako skočnim, tako i kolenu, dugotrajnim stajanjem i nošenjem neudobne obuće dolazi do oštećenja hrskavice, do trajnog invaliditeta, dolazi do problema sa zglobovima, najviše sa zglobom kuka, a bogami u nekom dužem periodu dolazi i do problema sa kičmom.

32/3 VS/MP

Sve ovo što sam ispričao, zaslužni su bivši ministar policije gospodin Bratislav Gašić, i sadašnji ministar gospodin Ivica Dačić. Kako?

Jednostavno je, gospodine Dačiću i gospodine Gašiću, kakve cipele vi nosite? Da li vi nosite cipele gospodine Gašiću poručene kopija „Solomona“ iz Kine, kojom ste opremili našu policiju, jer nijedan policajac nije mogao da ih duže nosi od dva sata, jer kaže da nikada neudobnije u svom životu nije nosio tako nešto.

Gospodine Dačiću, nabavka obuće ne treba da bude tajna nabavka, jer to nije nabavka vojnih sredstava i ne treba da ide bez tendera, baš treba da ide javno i tenderski i onako kako treba. I da juče sam razgovarao, sa kolegama vašim, nisu to vaše kolege, to su ljudi koji se brinu o bezbednosti ove zemlje, a vi je direktno vašim postupcima i odobravanjem ako vas neko pita u Ministarstvu policije ugrožavate, tako je.

33/1 TĐ/CG 16.20 – 16.30

Gospodin Vladan Zagrađanin je sklopio ugovor sa turskim proizvođačem obuće. Samo mi nije jasno, gospodine Dačiću, da li ste upoznati da, recimo, vrhunska čizma, moj sin je juče izguglao na internetu, proizvođača „Magnum“ košta 12.000 dinara? Sada me interesuje kako je odjednom čizma koja je plaćena nepunih 30 dolara u Turskoj završila na nogama naše policije po ceni od 19.000 dinara. Dobro ste me čuli, gospodo narodni poslanici, 19.000 dinara, odnosno 105 evra skuplje od nabavne cene. Na 26.000 pari tričavih 2.600.000 evra samo za jednu vrstu obuće, a gde nam je poluduboka, a gde je cipela. Šest hiljada je isporučeno. Nisu bili sigurni za ovih ostalih 26.000, ali me interesuje samo – zašto se to radi? Gde je domaćinsko raspolaganje? I zbog toga ministar policije, gospodin Ivica Dačić, da, treba da podnese ostavku i zbog toga nećemo glasati za ovu vladu, odnosno glasaćemo za predlog raspuštanja Vlade.

Recite mi gospodine Dačiću kako je neki „vrabac“ uspeo da nabavlja lasere i ozbiljnu tehniku za Ministarstvo policije. Kažu, to mu je dao SDPR, a vi niste bili upoznati da je njemu to dao SDPR. Možda se čak i lično poznajete. Od kada to ozbiljnu tehniku nabavljaju ljudi koji sa tom tehnikom nemaju nikakve veze? Ja sam juče ostao u šoku, ali moram da im verujem zato što su to ljudi koji rade u policiji i stopostotno su tačne informacije. Zbog čega se to tako radi? Ne znam, ali da ne treba tako da se radi, to sam 100% ubeđen zato što, kao što rekoh, to direktno utiče na nacionalnu bezbednost Republike Srbije; to direktno urušava borbenu gotovost Republike Srbije i direktno ide na štetu naroda Republike Srbije.

Ja sam siguran, gospodine Dačiću, da na „Larvoto promenadi“ baš i ne može da se nosi bilo kakva obuća. Ali, verujte mi, ja na odeljenju na kojem radim se trudim da zaposleni prvo imaju sve, a ja ću se već nekako snaći. Ne bi bilo loše da zauzmete takav stav, jer to je stav pravog vođe – da vam policija bude obučena kako treba. Zna se kako se to sprovodi. Donese se šest različitih vrsta obuće…

Molim vas da privedete kraju.

Izvinite, samo sekund.

… donese se šest različitih vrsta obuće, daje se, podeli se, posle mesec dana se napravi anketa koja se obuća kupuje. Gospodine Dačiću, vi tu obuću ne nosite. Oni nose, gospodine Dačiću, oni čuvaju i brane ovaj narod, a vi ih terate da budu bosi. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Samo kratko. Dakle, Biljana Pantić Pilja nije rekla ništa pogrešno, nije kolega dobro ni citirao ono što je ona rekla. Nije ona rekla predsednik vodi politiku, nego da se vodi politika predsednika Vučića. E sad, zašto ova vlada mora da vodi tu politiku? Ja sam u izlaganju, kada smo birali Vladu, rekao da je to naš uslov da uopšte glasamo za nju zato što je ta politika kandidovana na izborima, zato što se ova lista, koja je dobila ove mandate, zvala Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane i zato što je narod, kao najviši i jedini suveren u ovoj zemlji, toj politici dao podršku i onda je Vlada dužna da vodi politiku koja je na izborima dobila toliku podršku. Vlada je dužna da vodi politiku koju ova parlamentarna većina hoće da podržava, a ova parlamentarna većina, odnosno poslanička grupa Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane podržava isključivo politiku predsednika Vučića. I Vlada, ako tu politiku ne bude sprovodila, ona neće imati našu podršku, pa neka proba onda sa vama da napravi većinu. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.
33/2 TĐ/CG

Zahvaljujem.

Pre nego što iskoristim pravo da govorim o temi dnevnog reda, iskoristio bih priliku da rukovodstvu, članovima, simpatizerima i biračima Stranke demokratske akcije Sandžaka čestitam 36 godišnjicu postojanja i rada SDA Sandžaka koja je osnovana 29. jula 1990. godine u Novom Pazaru.

Predsedavajuća, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani, rasprava o poverenju Vladi jeste rasprava o ukupnom stanju u državi i odgovornosti Vlade za posledice njene politike. Odnos Vlade prema vladavini prava, samostalnosti institucija i ravnopravnosti građana, naroda i regija, sa posebnim akcentom na položaj Bošnjaka i regije Sandžak, predstavljaju parametre po kojima SDA Sandžaka meri i radi učinak ove vlade. Demokratičnost višenacionalne države meri se stvarnim položajem manje brojnog naroda, ostvarivanjem prava bez uslovljavanja, odgovarajućom zastupljenošću i ravnopravnim učešćem u odlučivanju. Ravnopravnost, jednakost pred zakonom, tolerancija i suživot moraju biti ugrađeni u rad institucija i državnu politiku. Srbija pod ovom vlašću ne odgovara tom merenju.

Politika ove vlade vodi državu u suprotnom pravcu. U medijima pod kontrolom režima i kroz izjave državnih funkcionera Bošnjaci se neosnovano predstavljaju kao remetilački faktor, zahtevi za ostvarivanje prava i razvoj Sandžaka povezuju se sa separatizmom, ekstremizmom i ugrožavanjem države. Mediji koji proizvode mete ne čuvaju državu, već pripremaju društvo za nepravdu.

Kada se politički predstavnici jednog naroda proglašavaju neprijateljima zbog toga što zahtevaju primenu Ustava i zakona stvara se atmosfera u kojoj su diskriminacija, pritisak i uskraćivanje prava unapred opravdani. Vladi su prihvatljivi Bošnjaci koji ćute o problemima i koji opravdavaju njenu politiku. Pred izbore im se povremeno dopušta da govore o pojedinim pitanjima, ali iza tih reči ne dolaze odluke, niti konkretne reakcije Vlade. Problemi Bošnjaka se koriste u izbornoj kampanji, a posle izbora ponovo ostaju bez odgovora.

Vladajuća većina u Narodnoj skupštini prilikom izbora članova Saveta REM-a jedino nije izabrala člana iz kategorije manjina, a u kojoj su kandidati bili jedan Bošnjak, jedna Albanka. Nakon toga je članica Vlade izjavila da bi 1998. godine sprovela etničko čišćenje. I pored javnog karaktera i težine takve poruke nije utvrđena politička odgovornost, niti je članica Vlade razrešena. A vlada koja toleriše govor mržnje i prećutno odobrava etničko čišćenje, kao model za ostvarivanje političkih ciljeva, nije faktor mira i stabilnosti. Sa takvim odnosom urušava se poverenje građana u institucije i stvara osećaj nesigurnosti. U takvoj političkoj atmosferi Bošnjacima se nameće status podstanara i konstantno se postupa prema njima kao prema sumnjivim licima. To je opšta dijagnoza političkog, institucionalnog i bezbednosnog položaja i statusa Bošnjaka u ovoj državi. Bošnjaci ne mogu biti građani samo kada izvršavaju obaveze prema državi, plaćaju poreze i poštuju zakone. Jednake obaveze zahtevaju jednaka prava, ravnopravno mesto u institucijama i učešće u odlučivanju. Bošnjaci su autohtoni narod u Sandžaku i moraju biti subjekt svih procesa koji utiču na njihov položaj, prava, identitet i budućnost.

Stranka demokratske akcije Sandžaka odbacuje svaki status koji kao meru prihvatljivosti Bošnjaka zahteva ćutanje, odricanje od prava i bezuslovno prihvatanje odluka koje drugi donose o njihovom položaju i budućnosti. Prava Bošnjaka utvrđena su Ustavom i zakonima. Ta prava nisu odraz bilo čije volje, jer ih Vlada ne poklanja. Njena obaveza je da ih primenjuje potpuno i bez izuzetka. Bosanski jezik još uvek nije uveden u službenu upotrebu u Priboju, iako zakon to nalaže. Bošnjaci nisu srazmerno zastupljeni u policiji, pravosuđu, državnoj upravi, zdravstvu, obrazovanju, javnim

33/3 TĐ/CG

preduzećima i drugim republičkim sistemima koji deluju u sandžačkim opštinama. Vlada i drugi državni organi dosada nisu predstavili plan sa konkretnim merama i rokovima za promenu takvog stanja. Zadovoljstvo građana je osnovi uslov stabilnosti i poverenja u državne organe. Ova vlada nije preduzela konkretne mere kojim bi takvo poverenje izgradila u Sandžaku.

Kroz 167 podnetih amandmana na različite zakone, na predloge zakona i poslanička pitanja, tražili smo konkretne mere projekte i politike za Bošnjake i Sandžak. Nijedan od tih zahteva od ove vlade nije prihvaćen. Tražili smo punu primenu ustavnih prava, službenu upotrebu bosanskog jezika, obrazovanje na maternjem jeziku, srazmernu zastupljenost u državnim organima i stvarno učešće nacionalnih manjina u odlučivanja. Za Sandžak smo zahtevali odgovarajuću mrežu sudova, javnih tužilaštava, zdravstvenih i obrazovnih i drugih javnih ustanova kako bi građani svoja prava ostvarivali u sredinama u kojima žive.

34/1 AL/LjL 16.30–16.40

Zahtevali smo ulaganja u putnu, elektroenergetsku, vodovodnu i komunalnu infrastrukturu, rešavanje problema nesanitarnih deponija i zaštitu životne sredine.

Tražili smo posebne programe za razvoj Pešteri, poljoprivrede, stočarstva, turizma, lokalne privrede i zapošljavanja, kao i ravnomeran razvoj svih sandžačkih opština.

Insistirali smo na završetku povratka prognanih Bošnjaka iz Priboja, uređivanju prava žrtava i njihovih porodica, rasvetljavanju zločina i uspostavljanju delotvornog sistema tranzicione pravde.

Svi ti zahtevi imali su cilj da Bošnjaci u punom obimu ostvaruju prava koja im pripadaju, da Sandžak dobije institucije, infrastrukturu i razvojni položaj koji odgovara potrebama njegovih građana, da se obnovi poverenje Bošnjaka u državne organe i stvore uslovi za sretnu sadašnjost i sigurnu budućnost.

Vlada nema konkretan program razvoja regije Sandžak, sa projektima, sredstvima, rokovima i odgovornošću za rezultate. Zato se mora otvoreno postaviti pitanje – zbog čega se Sandžak permanentno zapostavlja i šta u političkom smislu znači kada se regionu u kojem Bošnjaci čine većinsko stanovništvo godinama uskraćuje razvoj koji mu pripada, dok se bošnjačkom narodu uskraćuju elementarna prava koja mu pripadaju po Ustavu.

Takva politika potvrđuje da su Bošnjaci i Sandžak potisnuti na margine političkih, institucionalnih i razvojnih prioriteta, osim u slučaju kad ih treba predstaviti kao opasnost za Srbiju.

Vlada nije pokrenula suštinsku regionalizaciju, ni decentralizaciju. Takav sistem produbljuje razvojne razlike i građanima oduzima stvarni uticaj na odluke koje određuju njihov život.

Srbija se nalazi u dubokoj društvenoj i političkoj krizi i izbori jesu potreban demokratski izlaz. Međutim, pre njihovog raspisivanja, Komisija za kontrolu biračkog spiska treba Narodnoj skupštini da podnese izveštaj o svom radu i stanju jedinstvenog biračkog spiska. Nadležno ministarstvo treba da podnese izveštaj o stanju posebnih biračkih spiskova nacionalnih manjina, uključujući poseban bošnjački birački spisak. Uređeni birački spiskovi, ravnopravni pristup medijima, zaštita birača od pritisaka i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa moraju prethoditi izborima.

Odgovornost vlade meri se i njenom regionalnom politikom. Srbija treba da od suseda stvara prijatelje, a ne da bude izvoznik nestabilnosti i nacionalnih tenzija. Odnose sa državama nastalim raspadom bivše SFRJ i drugim državama regiona mora graditi uz poštovanje njihovog suvereniteta, granica i ustavnog poretka, kroz dijalog i obnovu poverenja između naroda. Mir u regionu uspostavlja se i održava poštovanjem susednih država a ne njihovim podrivanjem.

Odgovorna država priznaje sudski utvrđene činjenice, procesuira ratne zločine, štiti žrtve i ne veliča počinioce. Srbija ne sme biti sigurna kuća i utočište licima za koje postoji osnovana sumnja da su odgovorna za genocid i ratne zločine.

Porodice žrtava otetih u Sjeverinu i Štrpcima i žrtve zločina u Kukurovićima još uvek čekaju da država uredi njihov status i prava, na način dostojan njihove patnje.

Vlada koja poštuje međunarodno humanitarno pravo ne bi smela prodavati oružje i vojnu opremu Izraelu, niti ostvarivati vojno-industrijsku saradnju dok traje masovno stradanje palestinskih civila i razaranje Gaze. Srebrenica i Gaza zahtevaju isti princip. Dostojanstvo žrtve ne zavisi od njenog imena, vere i nacionalnosti.

34/2 AL/LjL

Stranka demokratske akcije Sandžaka želi Srbiju jednaku prema svim svojim građanima. Želimo državu pravednih institucija, slobodnih medija, poštenih izbora, decentralizovane vlasti, ravnomernog razvoja i dobrih odnosa sa susedima. Ne želimo Srbiju koja nije sigurna kuća nasilju, diskriminaciji, govoru mržnje i ratnim zločincima, već državu koja štiti žrtve, kažnjava počinioce i svakom građaninu obezbeđuje jednaku zaštitu.

U takvoj Srbiji Bošnjaci neće imati status podstanara, niti će biti tretirani kao sumnjiva lica. Ostvarivaće sva prava bez uslovljavanja, biće srazmerno zastupljeni u institucijama sistema, a Sandžak će imati svoj razvojni položaj koji mu pripada.

Ova Vlada Srbiju ne vodi u tom pravcu i zbog toga će SDA Sandžaka podržati inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije.

Hvala vam.
Sada reč ima narodna poslanica Biljana Đorđević. Izvolite.