Hvala vam.
Prijavili ste se? Nema osnova, ali može.
Izvolite.

Hvala.

Samo zarad javnosti.

Gospodine Milenko, jako je važno da javnost zna da je BIA tada mene kao narodnu poslanicu opozicije držala na najopsežnijim merama. Ja, koliko znam, niti sam hapšena, niti sam osuđivana, niti sam spremala krivično delo, niti sam ugrožavala bezbednost Republike Srbije, jer to su jedine stvari zbog čega BIA može nekog da drži na tako opsežnim merama. Tako da, jako je važno da ne mešamo činjenice i istine. Činjenica jeste da je tada predsednik Višeg suda u Beogradu svojim potpisom legalizovao moje mere, iako po zakonu apsolutno nikakve mogućnosti za to nije imao da uradi. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Milenko Jovanov.

Dobro, znači BIA je radila u skladu sa zakonom i u skladu sa nalogom suda. Tako da, sve je u skladu sa zakonom, a vama se to ne sviđa i imate pravo da vam se ne sviđa, ali važno da je sve u skladu sa zakonskim odredbama. To je ono što je bitno, da BIA funkcioniše u skladu sa zakonom, a ne po nalozima, kako ste rekli, Srpske napredne stranke. A to s kim ste komunicirali i o čemu ste komunicirali, to vi najbolje znate. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima dr Muamer Bačevac.
Izvolite.
4/3 MV/LjL

Uvaženi, želim da se malo osvrnem na rad resornog Ministarstva za turizam i omladinu i da ukažem na kontinuitet koji ovo ministarstvo ima i na zaista fenomenalne rezultate koje ostvaruje.

Javnost u Srbiji zna da moja partija SDP rukovodi ovim ministarstvom unazad četiri mandata, od ministra Rasima Ljajića, preko Tatjane Matić i sada ministra Huseina Memića. Napravljen je zaista jedan ozbiljan plan, strateški dobro planiranje i izbor najznačajnijih mesta za ulaganje u turističkoj infrastrukturi. To ovih godina pokazuje zaista vanredne rezultate. Samo podatak da smo ove godine imali 27% više stranih turista i 98% više zarade u odnosu na 2019. godinu, kao godinu pred korone, pokazuje da smo ostvarili na ovom polju kao država, a i vi kao vlada kroz ovo ministarstvo, vanredni rast i vanredne dohotke.

Podsetiću da turizam, pored toga što spaja kulture, jeste i odskočna daska za ekonomski razvoj jedne države. Milionske u evrima su cifre koje nam donosi turizam, a posebno imponuje što je Srbije ove godine ušla u top deset evropskih destinacija i zaista turizam u ovoj državi beleži sjajne trenutke, što najbolje vide građani pre svega naših velikih gradova, Beograda koji je prepun stranih turista, ali i nekih drugih krajeva Srbije.

5/1 MT/JG 10.45 – 10.55

Ja ću se malo usredsrediti na Novi Pazar, Tutin, Peštersku visoravan, koji su doživeli turistički bum, pogotovo u ove dve zadnje godine. Broj , na primer to je fenomenalan podatak, broj noćenja u Novom Pazaru je porastao za 69% u odnosu na prošlu godinu. To je daleko najveći procenat u Republici Srbiji. Daleko iza je Kuršumlija, koja je sjajna, svakako ima šta da ponudi, ali zaista smo mi uspeli jednim dobrim planiranjem, pre svega mislim i na lokalnu samoupravu, dobrom prezentacijom, povećanjem broja turističkih vodiča sa dva na četrnaest. Trenutno Novi Pazar ima više turističkih vodiča nego Zlatibor. To je jedna ekspanzija. Vi vikendom u Novom Pazaru ćete videti reke autobusa, zadovoljne ljude iz regiona, iz naše države, iz okolnih država gde se zajedno druže. I zaista za mene kao nekog ko kreira i učestvuje u kreiranju ove politike nema veće satisfakcije i zadovoljstva nego da vidim da je moj grad mesto susreta i dobrih odnosa različitih kultura, nacija, veroispovesti, itd.

Ono što su ključne investicije koje su, reći ću, kruna ulaganja u Novi Pazar jeste pre svega izgradnja hotela „Holiday Inn“. Onog velikog lanca koji je započeo i započeće gradnju. Planira se da će ima 138 soba. Vrednost je 25.000.000 evra. Naravno da je imao subvenciju Vlade Republike Srbije, kao i nekoliko drugih stranih lanaca, na drugim lokacijama u našoj državi.

Ovo je fenomenalan podatak za Novi Pazar i za ceo moj kraj i zaista potvrđuje da… Najbolja potvrda je kada kapitalista u privatniku vidi da će od toga imati koristi, da predviđa njegov biznis plan, da će rasti broj noćenja. I to je zaista dokaz da Novi Pazar postaje atrakcija u turističkoj ponudi u Republici Srbiji.

Takođe, brojne su donacije i subvencije i ulaganja koje je ovo ministarstvo uložilo u infrastrukturu u Sandžaku, kao i u ostalim delovima naše države. Vredni ugovori. Procenjuje se da je u zadnje četiri godine više od 10.000.000 evra uloženo u infrastrukturu mog kraja, što daje ozbiljne rezultate.

Takođe, seoski turizam beleži velike stope porasta, pogotovo u zoni Peštarske visoravni, ali i drugih delova. Mislim tu na Uvac koji je jedinstven. Zaista je ovaj kraj u turističkom smislu eksplodirao. I to je na radost svih građana koji žive, a i na radost svih građana Republike Srbije.

Na primer, u Tutinu u kojem je moja partija nije na vlasti kontinuirano je ministarstvo ulagalo u infrastrukturu. Pre svega obnovljen je dom kulture u potpunosti, a trenutno se radi, odvojeno je 25.000.000 dinara za izgradnju sportsko rekreativnog centra.

Hoću ovaj trenutak da iskoristim da zamolim mog uvaženog profesora, doktora i premijera, gospodina Macuta, da inicira osnivanje jedne sportske sale, sportske hale u Tutinu. Nažalost, najmlađi grad u Evropi, najmlađi grad daleko u ovoj državi, nema sportsku halu. To je praktično neshvatljivo. To za Republiku Srbiju nije neko veliko ulaganje. Postoji projekat, koštao bi maksimalno 5.000.000 do 6.000.000 evra.

Ja znam da vi, profesore, znate šta znači za mlade ljude sport i mogućnost da se bave sportom, koliko je to značajno i za fizički i za duhovni odgoj jednog čoveka, a ja vas podsećam da je Sandžak inkubator budućeg razvoja Srbije. Zapamtite šta sam vam rekao. Najveći problem će biti radna snaga, a mi imamo mnogo mladih, pismenih ljudi koji vole ovu zemlju i žele da je razvijaju.

Neverovatna je stvar da ljudi, mladi ljudi iz Tutina dolaze u Novi Pazar da bi trenirali. To nije prihvatljivo. To nije prihvatljivo i zaista ja sam duboko ubeđen da ćete vi izaći u susret ovoj mojoj molbi i ovu inicijativu staviti visoko u zonu vašeg rada.

5/2 MT/JG

Još jednom, mi, kažem, podržaćemo ovu Vladu, jer mislimo da je radila u jednom teškom trenutku u svetu na vrlo korektan način i vrlo stabilno.

Hvala vam.

Hvala vam.
Sledeći na listi je prof. dr Dragan Delić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažena predsednice Narodne skupštine, predsednik Republike Aleksandar Vučić je 7. marta ove godine izjavio da je stanje u zdravstvu Srbije neodrživo i da se poslednjih decenija u zdravstvu radilo pogrešno. Tačna konstatacija. Ona je očekivana, jer ni jedna država na ovoj planeti nije uspela da reši narastajuće probleme u zdravstvenom sistemu samo obnovom bolničkih kapaciteta i kupovinom nove opreme.

Na drugoj strani, promene koje zahtevaju znanje, stručno planiranje, snažnije finansiranje, savremene ideje, široku edukaciju, empatiju i motivisanost zdravstvenih radnika, adekvatno vrednovanje njihovog rada i rezultata rada, bolju kontrolu, organizaciju i rukovođenje, uključenje većeg broja znalaca, institucija, depolitizacija zdravstva, itd., nekako su tu neophodne promene ostale po strani, gotovo marginalizovane ili nedorečene.

Generalno, šta zameram Vladi Srbije? Prvo, ne vidim jasnu, dugoročnu, koherentnu i razvojnu zdravstvenu politiku. Drugo, ne vidim stručno utemeljene prioritete u zdravstvenom sistemu. Treće, ne vidim domaćinsko poslovanje. Pošto imam samo sedam minuta ukazujem samo na tri konkretna problema od petnaestak aktuelnih koje Vlada nije uspela da reši.

Prvo, liste čekanja. Predsednik Republike je 19. novembra 2024. godine obećao da će lista čekanja medicinske intervencije biti rešena do maja 2026. godine, da će država da bi ispunila taj cilj izdvojiti više od 20 miliona evra, međutim obećanje nije ispunjeno. Sadašnja situacija govori – na ugradnju endoproteze kuka čeka skoro 7.000 bolesnika, kolena skoro 12.500 hiljada bolesnika, magnetnu rezonancu glave preko 2.300, kičmenog stuba oko 2.700l, itd.

Pošto u humanoj medicini nema posledica bez uzroka ili kako bi stari Rimljani rekli „nullus effectus sine causa“, predlažem da se ipak razmotre sledeći uzroci postojanja liste čekanja. To je odsustvo stručno utemeljenih preventivnih programa koji bi na duže staze smanjili priliv bolesnika, nedovoljan broj kompetentnih zdravstvenih radnika, nedovoljan broj opremljenih hirurških sala, loša organizacija rada, postojeći kriterijumi za uključivanje bolesnika na listu čekanja, postojanje nekompetentnih v.d. direktora, neuključivanje kvalitetnog privatnog i vojnog zdravstva u jedinstveni zdravstveni sistem Srbije, postojanje koruptivnih radnji, itd. Neki od ovih problema mogu se rešiti odmah. Mogu se rešiti odmah da ima političke volje.

Drugo, inovativna terapija. Meni je već godinama jasno da je brojnim bolesnicima uskraćeno pravo na kvalitetno i bezbedno lečenje. Medicinski i etički je neprihvatljivo da nam bolesnici umiru čekajući inovativne lekova, a kojih ima u susednim zemljama.

Od proleća 2024. godine ni jedan inovativan lek nije došao na tzv. pozitivnu listu lekova, odnosno postao dostupan bolesnicima. Od 2021. do 2024. godine u EU registrovano je 168 inovativnih lekova, u Srbiji od tog broja dostupno je samo 17. To je oko 10%. U Nemačkoj to je 95%, u Bugarskoj 90%, u Hrvatskoj 70%, u Crnoj Gori 40%. Znači, četiri puta više nego u Srbiji.

5/3 MT/JG

U martu ove godine u Srbiji imamo 42 inovativna leka za 82 medicinske indikacije. Ovi lekovi mesecima, pa i godinama čekaju za ulazak na listu lekova o trošku Republičkog fonda. Prosečno vreme koje protekne od registracije do stavljanja na pozitivnu listu u Srbiji iznosi 799 dana, u Nemačkoj samo 128 dana.

Kada su u pitanju inovativni lekovi, iza nas su samo BiH i Severna Makedonija, i to je istina.

Šta je rešenje? Formiranje izdvojene budžetske reforme u okviru finansijskog plana Republičkog fonda, a koje bi bilo isključivo namenjeno za inovativne lekove u jednoj kalendarskoj godini. Znači, nešto slično retkim bolestima.

Ovakav način uspešno funkcioniše u nekih evropskim zemljama. Inače, svake godine u Evropskoj uniji registruje se 40 do 50 inovativnih lekova, i na to treba računati.

6/1 JJ/IR 10.55 – 11.05

I treće, najveći problem zdravstvenog sistema Srbije, decenijama u Srbiji postoji neprihvatljiva, stručno neopravdana, supremacija, dominacija kurativne medicine, medicine koja leči nad preventivnom medicinom, koja odlaže, ali i sprečava pojavu određenih bolesti. Istine radi, 85% smrtnih ishoda u Srbiji vezano je za hronične nezarazne bolesti koji su manje ili više preventabilne.

Nastavljena kampanja preventivnih pregleda kroz „karavan zdravlja“ takozvani, gde se ide od grada do grada, potpuno je pogrešan i sa stručne strane i sa ekonomske kako hoćete, kao da smo u 1946. godini. Ne radi se tako ni primarna ni sekundarna prevencija. Preventivni pregledi treba da budu, ne treba da budu svojevrsni švedski sto sa kojih će laici uzimati zdravstvene usluge kada žele, šta žele i koliko žele. Naprotiv, ti pregledi moraju da budu stručno utemeljeni, redovno planirani, ciljani, sveobuhvatni, troškovno isplativi, kompletno vođeni isključivo od strane edukovanih, iskusnih i motivisanih lekara primarne zdravstvene zaštite, čuvara, takozvanih čuvara zdravlja.

Predlažemo da od 26 pregleda izabranog lekara na dnevnom nivou bar pet pregleda da budu preventivna, svakog radnog dana tokom cele godine. Zdravstvenim kalendarom, odnosno nacionalnim programu za prevenciju, ranu dijagnostiku, treba utvrditi dinamiku i sadržaj preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva, naravno i pol, što i nalaže Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 17. stav 3. Zdravstveni radnici će imati obavezu da pozivaju osiguranike na zakazani i preventivni pregled, a osiguranici nedvosmisleno obavezu da se odazovu na taj pregled. Predlažemo da se postojeći obavezni skrininzi, to je ispitivanje, testiranje, proširi i na karcinom prostate, karcinom pluća, karcinom kože, abdominalno aneurizmu, mineralnu gustinu kostiju i depresiju.

I na kraju, jučerašnje angažovanje predsednika Republike u rešavanju nagomilanih problema u javnim apotekama mogu da razumem, pa čak i da opravdam, ali oni jasno govore da izvršna vlast je neefikasna, neodgovorna i nekompetentna kad su u pitanju lekovi, odnosno apoteke. Neodgovorna je zašto? Zato što moramo da znamo da su farmaceut jedan od nosećih stubova zdravstvenog sistema, oni su sa nama deo tima za lečenje i već 180 godina u Srbiji.

Problemi su mnogo dublji i zaista bi trebalo bar jedno 20 minuta da objasnim, ali samo da vam napomenem da smo mi prodali sve farmaceutske kuće, među njima i „Galeniku“, koja je pokrivala 50% tržišta Republike Srbije, da smo prodali i naravno „Zdravlje Leskovac“, „Jugoremediju“ Zrenjanin, „Hemofarm“ i tako dalje. Dali smo distributivnu mrežu takođe strancima i apotekarske lance takođe smo prodali strancima, što je strateška greška. Znači, nijedna država ne sme da bude lišena mogućnosti da i sama proizvodi lekove, da distribuira lekove i na kraju da deli te lekove putem apoteka. Na kraju krajeva, pandemija Kovida-19 nas je upozorila da tu postoje velike problemi.

Moram vas podsetiti da su naše javne apoteke, državne apoteke ujedno se bavile i proizvodnjom. Verovali ili ne u ovom trenutku u Srbiji postoji 50.667 medicinskih proizvoda, od toga Srbija proizvodi samo 1.308, to je 2,8%. Takođe, koliki je značaj tih apoteka, samo za suplemente, naši ljudi su 2023. godine platili 230 miliona evra tim privatnim apotekama. O tome nije rešen, ono što je najbitnije status javnih apoteka.

Šta mi predlažemo? Počeću od člana 28. tačka 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, treba osnovati centralnu apoteku Srbije u čiji bi sastav ušle sve postojeće neprodate državne javne apoteke, one su ostale u osam gradova i apoteke na primarnom nivou zdravstvene zaštite u domovima zdravlja, mislim da ih ima 158. Radilo bi se o

6/2 JJ/IR

zdravstvenoj ustanovi u sistemu javnog zdravlja Republike Srbije sa svim pravima i obavezama koji iz toga proističu. Ne vidim stručni ili ekonomski razlog zašto bi se položaj farmaceuta razlikovao od položaja lekara ili stomatologa u zdravstvenom sistemu Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Sledeći na listi Dunja Simonović Bratić.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, uvaženi premijeru, građanke i građani Srbije, evo imamo i tu sednicu koja je dugo najavljivana i očekivana i ja se stvarno pitam ova dva dana, šta mi radimo ovde, budući da oni koji napadaju ovu vladu i traže njenu smenu u stvari su oni koji najviše žele da ova vlada preživi, budući da bez premijera Đura Macuta iako ova vlada stvarno padne, iako bude vanredni parlamentarnih izbora neće ni oni sedeti ovde u ovim skupštinskim klupama.

Sada se bavimo jednim igrokazom sve vreme i slušamo stalno priču o 14 godina vladavine, a mi smo ovde, jel tako, zbog poverenja, to jest nepoverenja Vladi Srbije koja je inače položila zakletvu pre godinu dana i dva meseca. Zašto je uvaženi profesor, doktor Đuro Macut postao premijer? Pa, čisto da se podsetimo zašto je do toga došlo. Znači, posle velike tragedije i pada nadstrešnice u Novom Sadu i smrti tolikog broja ljudi, desile su se velike pobune, protesti i dobili smo jedno stanje u društvu koje naravno nije bilo normalnom. Dobili smo stanje u parlamentu koje je bilo krajnje nenormalno, a povod je bio pad nadstrešnice. Pravi uzrok se naravno desio dva, tri meseca pre toga kada je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će u Srbiji doći strani univerziteti. Od tog momenta je počela mobilizacija na univerzitetu koji su kasnije nazvali eufemistički pobunjeni univerzitet iako je to u stvari jedna organizovana grupa profesora koja se uplašila za svoje položaje, za svoje plate, svoje privilegije o kojima većina ljudi nije ni znala, ni sanjala i onda je organizovao naravno studente i od fakulteta državnih napravila svoja utvrđenja, bukvalno utvrđenja i trudila se da ih čak i fizički zaštiti od države koja je inače osnivač i vlasnik istih.

Onda smo došli do momenta da je neko trebalo ispred te iste univerzitetske zajednice u stvari, budući da ti isti nisu želeli dijalog sa predstavnicima države, koji su legalno i legitimno birani, da bude na neki način transmisija da se taj položaj našeg društva popravi, da dođe do dijaloga i da se stvari vrate u normalu. Da vas podsetim da deca počnu ponovo da idu u osnovne škole, da počnu ponovo da idu u gimnazije i srednje škole i da se studenti vrate na univerzitet. I onda se došlo do rešenja koje se zove profesor, doktor Đuro Macut.

I ja vama želim da čestitam na tome jer ste vi u tome uspeli. Naravno da se nije sve rešilo i naravno da su se sada neki pritajili i da se organizuju na drugi način. Ti koji to rade nisu u ovim skupštinskim klupama i to je ono što je sada na neki način besmisleno i sa kim mi u stvari na neki način vodimo dijalog, sa onima koji kao hoće da obore Vladu, a znaju da kada ta Vlada bude oborena i kada bude prestala da postoji da su onda oni u problemu da li će uopšte ponovo ući u ovu skupštinu i da li će doći ti isti koji su sav taj haos na ulicama pravili, a oni su u početku računali da će im oni pomoći, pa da će im oni biti neki politički tutori, mentori, kao dubokomisleći i iskusni političari. E, onda kada su dobili da su precrtani od strane tih istih, sada ovde imamo opciju koja pokušava da se nametne kao neka proevropska opozicija iako znamo da u suštini za sve zakone koji su bili da bi se organizovali ti vanredni parlamentarni izbori po načelima i pravilima koje zagovara i traži od nas EU nikada nisu glasali ni za jedan od tih zakona.

6/3 JJ/IR

Setimo se šta je bilo sa REM-om da su prvo iz te iste stranke koja je sada predlagač ove teme oko nepoverenja Vladi dali predlog da se vrate kandidati u REM, a onda sa glasanja, stručno pobegli i pravili se ludi kao da to nisu ni predlagali. Da bi ovi drugi koji takođe zagovaraju slobodne medije i sve ostalo šta treba da postoji da bi se organizovali fer i pošteni izbori po njihovom mišljenju i po mišljenju naravno EU, a i po našem mišljenju i nama to treba, da ne bi postojali svi oni mediji koji su pumpali i omogućavali blokaderima da rade to što rade, isto su se napravili ludi kao nema veze. To njih ne zanima, a žele da se predstave kao neka evropska opozicija. Znači, ovde mi sada pokušavamo njima da pomognemo da se oni ujedine kao neki EU blok, opozicioni koji će sutra da radi na znam šta, budući da ova desna opozicija i ne prisustvuje ovoj sednici.

7/1 MZ/MJ 11.05–11.15

Tako da, ono što je dodatno trebalo da pomogne ovoj vladi bila je u suštini, po mom skromnom mišljenju, jedna rekonstrukcijica, pod znacima navoda, koja se desila u januaru na sednici kad je formiran operativni tim koji je u suštini formalizovao veliki posao koji obavlja predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i svog njenog iskustva sa mesta njenog premijerskog i dovođenje na čelo tog operativnog tima ambasadora naše misije u Briselu Danijela Apostolovića, koji su naravno sa ministrima ovoj vladi dali doprinos i probali da nas približe što više otvaranju Klastera 3, kao prvoj tački, a drugo, naravno, pristupanje EU u što bržem roku i trudili su se svim silama i sve naše diplomate su zaista radile na tome i rade i dan-danas.

Tako da, ovaj pokušaj na neki način preotimanja politike, koji je potpuno besmislen, po mom mišljenju, budući da su pokazali njihovim rukovođenjem ovde u Skupštini kakav odnos prema tome imaju, samo čini da sad mi ovde u stvari pričamo sa nama samima, jer ovi ljudi, kada budu vanredni parlamentarni izbori ili redovni parlamentarni izbori, neće ni biti ovde. Tako da, naši sagovornici, tj. protivnici prekoputa, ni ne sede ovde i mi sad na neki način branimo Vladu od nas, a ne od njih, jer možda i mi kao i oni koji su u svemu ovome učestvovali možda imamo neke zamerke, i verovatno ih imamo, ali zarad prilike i svega što se dešava apsolutno mi ne pada na pamet time da se bavim.

I još jednom želim da čestitam celoj Vladi što je u ovom teškom periodu u poslednjih godinu i po dana, a njihovog boravka od godinu i dva meseca, uspela da vrati stanje u Srbiji u jednu koliku-toliku normalnost i da nas uvede u sledeće pobede i tokove koji su pred nama, a izazovi su veliki. I u tom smislu ja vam se zahvaljujem, iako ne želim da vas odjavljujem, iako se nadam da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti. Hvala.