Poštovana predsednice, uvaženi ministri, uvažene koleginice i kolege, pitanje budžeta, pogotovo pitanje rebalansa budžeta je jedno od vrlo važnih, možda i najvažnijih pitanja u razmatranju…

(Predsednik: Poštovani narodni poslaniče, da li možete samo malo glasnije ili bliže mikrofonu, pošto se apsolutno ne čuje. Prijavite se ponovo.)

Da li me sada čujete? (Da)

Ja sam želeo da govorim o prvoj tački dnevnog reda, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i čitavom setu koji je pripremljen. Kada je u pitanju set ovih predloga, rekao bih da je uprkos nekim primedbama da je ekspoze bio kratak, ne bih se složio sa tim. Mislim da je ekspoze prvog potpredsednika i ministra

39/2 JJ/LjL

finansija bio vrlo koncizan, vrlo sažet i da je on u globalnim crtama ukazao na kontekst, ambijent u kome se vrši rasprava o rebalansu budžeta, tako da je to za mene veoma prihvatljivo izlaganje.

Kada je reč o analizi seta predloga ovih zakona u odnosu na budžet koji je svojevremeno donet, rekao bih da je on uvažio brojne želje i htenja brojnih društvenih struktura naše zajednice.

Ja ne bih ovde govorio načelno o svim ovim pitanjima, već bih vašu pažnju zadržao na razdeo koji se odnosi na donacije socijalnih doprinosa i socijalnih davanja, kao što su Republički fond PIO, Republički fond zdravstva, itd, jer mislim da je to ciljna grupa koja u značajnoj meri zaslužuje pažnju i da treba ovde da bude poseban predmet razmatranja.

Nešto načelno o jednom opštem aspektu na problematiku rebalansa budžeta rekao je šef poslaničke grupe kojoj ja pripadam, tako da ne bih ulazio u te opšte analize, već bih vašu pažnju zadržao pre svega na problematiku naših najstarijih sugrađana odnosno na ključnu državnu instituciju koja realizuje mere državne politike kada su u pitanju korisnici penzija.

U tom smislu bih rekao da je po prvi put ove godine Predlog izmena Zakona o budžetu u ovom delu uvažio u značajnoj meri i jednu inovaciju koja je tu primenjena. Govorim o jednoj interakciji određenih ciljnih grupa, u ovom konkretnom slučaju mislim na korisnike penzija, jer je organizacija, nevladina organizacija u kojoj ja poslednjih godina ispunjavam određene i primarne aktivnosti, Savez penzionera Srbije, bio u značajnoj meri uvezan sa Republičkim fondom PIO u organizovanju i primeni nekih inovacija rada.

Ta inovacija se sastoji u tome, da idemo na određene programske aktivnosti u smislu da se iskoriste tradicionalni vidovi okupljanja penzionera koji su vrlo svojstveni u našoj praksi, ali da to oplemenimo kroz jedan interaktivni odnos kroz pitanja i odgovore. Znači, sa jedne strane su ključni predstavnici Republičkog fonda penzijsko-invalidskog osiguranja i mi iz krovne republičke organizacije Saveza penzionera, tako da su brojna rešenja o ekonomskom paketu socijalnih mera koja se odnose na naše najstarije sugrađane u značajnoj meri uvažena. Tako da, čini mi se da je to jedna dobra praksa i ta inovacija bi svakako zasluživala pažnju da se primeni i na neke druge društvene strukture.

Kada je u pitanju značaj ovog poboljšanja, ove korekcije u ovom predviđenom delu, to je vrlo važno istaći da je penzionerska populacija, njih u ovom trenutku u Srbiji ima miliona 664 hiljade, prema popisu iz 2022. godine, a to je nešto preko 22% od ukupne populacije u Republici Srbiji. To je značajan deo našeg društva i sigurno je da smo mi bili u prilici da čujemo brojne primedbe, predloge, sugestije od različitih korisnika penzija bez obzira na nacionalnost, na veroispovest, bez obzira na ideološku orjentaciju. To znači da je jednostavno to što je implementirano, to je u značajnoj meri ishodovalo na osnovu tih diskusija i svega onoga što smo imali prilike da čujemo na tim brojnim tribinama.

40/1 TĐ/JG 17.40 – 17.50

Inače, radi ilustracije, te tribine traju još od kraja prošle godine i održano je negde oko 46-47 tribina na kojima je okupljeno negde oko 15.000 korisnika penzija. Možete misliti koliko je to značajan projekat koji je u značajnom meri aktivirao i nas koji radimo u nevladinom sektoru i, naravno, ojačao tu vezu između nosilaca ključnih državnih organa koji imaju određene državne zadatke, znači u realizaciji mera državne politike u ovoj oblasti.

Kada je u pitanju usklađivanje penzija, mi smo imali prilike da od nekih kolega iz sindikata čujemo određene diskusije i kako to funkcioniše kada je reč o Socijalno-ekonomskom savetu i svim tim razgovorima koji se odnose na Zakon o radu i svim tim pitanjima koja proizilaze iz toga. Tako da smo tu čuli i određene kritičke opservacije. Ja bih rekao da toga, kada je reč o penzionerima, nema. Mi kao izvorni, autentični zastupnici penzionera, mi smo jednostavno akteri u toj neposrednoj praksi i mogu sa zadovoljstvom da kažem da smo naišli na otvorena vrata kada je reč o Vladi, kada je reč o Ministarstvu finansija, resornom ministarstvu, a posebno bih istakao značaj saradnje sa ključnom državnom institucijom – Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje koji je prepoznao da smo mi ti akteri koji zastupamo interese ukupne penzionerske populacije.

Ja sam veoma zadovoljan postignutim nivoom saradnje i taj odnos države i tih nadležnih državnih organa sa Savezom penzionera Srbije, koji broji blizu pola miliona registrovanih članova, što ga i definiše i svrstava u red najveće organizacije civilnog društva, zaista funkcioniše i ima jedan uzlazni trend. Nadam se da će taj uzlazni trend da se nastavi i dalje.

Kada je u pitanju ovaj deo, finansijski deo, on u svakom slučaju, prema prvim impresijama i utiscima koje smo mi stekli od značajnog broja korisnika penzija, mogu da prenesem jedan osećaj zadovoljstva. To je i normalno i logično, jer toliki broj penzionera je stvarao ovu državu, učestvovao sa svojim minulim radom, jednostavno gradio je, osetio je sve uspone i padove u različitim istorijskim fazama i naravno da je penzionerima stalo do države. To poštovanje prema državi je bilo prisutno i ranije, prisutno je sada, mogu slobodno da izrazim da će to uverenje biti prisutno i u budućnosti.

Mi se suočavamo i sa različitim oblicima pokušaja da se tu nametnu neka druga rešenja, ali ono što nama daje jednu značajnu snagu to je upravo ta dobitna formula. Svi su oni državljani ove države, poštuju državu bez obzira na etničko, versko ili ideološko ubeđenje i shvatanje. To je vrlo važno. U ovim proteklim vremenima, koje su obeležile situaciju u Srbiji, penzioneri su uvek nastojali da budu faktor mira, faktor razumevanja, faktor kompromisa i upravo u tome vidimo i određenu ukupnu poziciju ili bar najvećeg procenta penzionerske populacije u pozicioniranju prema svim ovim događanjima i odnosu prema državi.

Ono što bih posebno istakao to je da mi ovim poboljšanjem finansijskih sredstava prema ovim razdelima, da ne ulazim u ove statistike, jednostavno utičemo na nešto što je dosad bilo prisutno u našoj praksi. Taj odnos najmanje, najniže i najviše penzije je bio dosta izražen. Naravno da se mi pridržavamo jednog evropskog modela, jer to je univerzalan model penzijsko-invalidskog sistema i mnogo je teško praviti neke radikalne izmene. Ono što je tu vrlo interesantno istaći to je da smo mi, jednostavno, u značajnoj meri podržali tu ideju i zahvalni smo na tome da poboljšamo materijalni status najnižih penzionera. To se upravo videlo ne kroz linearno povećanje, već kroz određene proporcije, zavisno od visine penzije, a o kojoj smo danas čuli i u usmenom ekspozeu ministra finansija, nekim diskusijama. Znači, zavisno od visine penzije određene su i te cifre za povećanje penzija. Mogu da vam kažem da oko 60% korisnika

40/2 TĐ/JG

penzija je do prosečne penzije koja u ovom trenutku iznosi 56 hiljada 800 i nešto dinara. Ljudi su veoma zadovoljni i to je veoma dobar potez koji nas ohrabruje da u tom pravcu razrađujemo i dalje modalitete na koji način poboljšati materijalni položaj tih najsiromašnijih penzionera.

Ono što bih sa posebnim zadovoljstvom rekao, a to mogu izvorno da kažem, jer sam neposredno operativno bio u tome uključen, zajedno sa menadžmentom Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, to je nešto što je u odnosu na zemlje u okruženju jedan dobar kvalitet. Reč je o tome da se nekim dodatnim potezima, ne samo u socijalnom dijalogu sa nadležnim državnim organima kada je reč o primeni švajcarske formule plus, da iznesem i svoje mišljenje, mislim da je ta švajcarska formula plus u značajnoj meri stabilizovala ekonomsku održivost penzija i to je dobro.

Prema nekim međunarodnim projekcijama koje su urađene do 2060, 2070. godine dosta su značajna ta međunarodna istraživanja koja imaju jedan pozitivan odnos, pozitivnu konotaciju o toj projekciji, kako će se to kretati u narednim decenijama koje predstoje… Ali ono što je ključno pitanje – poboljšanje društvenog standarda. Tako da sva ova povećanja, koja povećavaju ukupna sredstva na nivou Republičkog fonda za četiri koma nešto procenata u odnosu na budžetsku projekciju, sigurno zadovoljavaju i u značajnoj meri ilustruju jedan uzlazni trend prema određenim segmentima društvenog standarda korisnika penzija. Koji su to segmenti?

Prvo, to je pitanje zdravstveno najugroženijih penzionera kojima je iz godine u godinu omogućeno da o trošku države mogu da idu na besplatan desetodnevni zdravstveni oporavak. Na taj način mi uvezujemo i RH-a centre, 27 banja je u opticaju, a ove godine je otprilike obim tih zdravstveno zainteresovanih penzionera bio tri prema jedan. Znači, preko 60 hiljada prijava. Svi raspoloživi kapaciteti u ovih 27 banja je moglo da se ustupi za samo 22 i nešto hiljade korisnika penzija. Mislimo da je to nešto…

Hvala vam.
Samo privedite kraju, pošto je isteklo vreme.
41/1 AL/MJ 17.50 – 18.00

Nakon toga, vrlo kratko, pošto nemam više vremena, privodim kraju, tu dalje bih pomenuo pitanje Fonda solidarne pomoći materijalno najugroženijim penzionerima, pitanje sportsko-rekreativnih aktivnosti…

Molim vas, samo, isteklo vam je vreme. Samo, privodite kraju, molim vas.

…i faktički zaključio bih rečima da ovima poboljšanjem ovog dela u rebalansu budžeta penzioneri su zadovoljni. Mislimo da je to jedan dobar potez države i svakom slučaju naša je ocena da će to značajno naići na jedan pozitivan odnos kod najvećeg broja korisnika penzija. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, ministri i članovi Vlade, gradimo Srbiju u kojoj rad treba da se isplati, porodica štiti, starost poštuje, slabijima pomaže, a žrtva za otadžbinu pamti i ne zaboravlja. I upravo rebalans budžeta, koji se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, opravdava ovakve ciljeve.
Naime, u 2026. godini budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iznosio je 238,4 milijarde dinara. Želim da obrazložim zašto smo tražili u rebalansu povećanje budžeta za naš resor. Jer mislim da je savesno i odgovorno da građanima Srbije objasnimo gde će ići zatražena i rebalansom odobrena sredstva. Predlogom rebalansa budžeta za 2026. godinu budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja biće uvećan za 24,12 milijardi dinara. A, evo, odmah da objasnim i zbog čega.
Najveći deo sredstava biće usmeren za isplatu prava u oblasti zaštite porodice i dece. Naime, Ministarstvo za rad zaduženo je za isplatu naknade zarada za zaposlene porodilje, i za prvih sedam meseci dosada je isplaćeno 58 milijardi i 206 miliona dinara. Ali ono što je važan podatak koji posebno želim da naglasim, i mislim da je to vest koja je obradovala sve građane Srbije i sve ljude dobre volje, naime, za prvih šest meseci Ministarstvo za rad isplatilo je 5,5 milijardi dinara više nego u prethodnoj godini za taj isti period za pravo koje se ostvaruje po osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a u pitanju je roditeljski dodatak. Zašto je to tako? Zato što je ove godine za prvih šest meseci rođeno 877 beba više nego u prošloj godini za prvih šest meseci i to pokazuje da mere populacione i pronatalitetne politike daju rezultat stvaranjem Srbije po meri porodice. Mi ohrabrujemo roditelje, majke i očeve da svoje porodice proširuju. I zato je vrlo važno što ćemo u ovoj godini isplatiti ovom dinamikom više od 10 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu na ime roditeljskog dodatka.
Do sada je, do 1. avgusta 2026. godine, za dečiji dodatak isplaćeno šest milijardi 477 miliona dinara. Novim paketom mera kojima se obezbeđuje jednokratna pomoć za građane Srbije korisnici prava na dečiji dodatak ostvariće i roditelji i staratelji iznos od 25 hiljada dinara jednokratne pomoći za svako dete koje je nosilac prava dečiji dodatak.
Veoma smo zadovoljni time što smo prvi put uspeli da u potpunosti paketom mera obuhvatimo i boračku populaciju. U pitanju su ljudi koji su branili Srbiju i zato je u najmanju ruku neodgovorno i nekorektno da neko govori o tome da se
41/2 AL/MJ
njihov glas na taj način kupuje, jer ako se tim iznosom glas kupuje onda to znači da su ti ljudi na prodaju, a borci nikada se nisu ni prodali, ni predali. Ovo je način da skromnom podrškom iskažemo poštovanje prema onima koji su žrtvovali svoje živote i zato će korisnici boračkog dodatka ostvariti iznos od 25 hiljada dinara jednokratne pomoći, a svi ostali borci, kojih na današnji dan ima gotovo 100 hiljada sa statusom borca u Srbiji, ostvariće iznos jednokratne podrške od 10 hiljada dinara. Mi ne govorimo danas samo o jednokratnoj pomoći. Mnogo je važnija sistemska podrška i zato želim da javnost u Srbiji zna da je budžet Ministarstva, koji je opredeljen za zaštitu boraca i boračko-invalidsku zaštitu u celini, odnosno za isplatu prava ratnim-vojnim invalidima, porodicama poginulih 24 milijarde 873 miliona dinara. Dakle, to je budžet koji je namenjen za redovne isplate.
U prvih šest meseci isplaćeno je već preko 15 milijardi dinara za ostvarivanje prava u oblasti boračko-invalidske zaštite. Dakle, država u kontinuitetu vodi računa o ratnim-vojnim invalidima i porodicama koje su izgubile svoje najmilije. I mislim da je jako važno što će oni biti obuhvaćeni ovim paketom podrške, a podsetiću da je to bio slučaj i u prethodnoj godini kada su borci prvi put prepoznati tokom olakšica, posebnih privilegija i beneficija koje su tada bile namenjene ugroženom stanovništvu, a njima kao kategoriji našeg društva koja je zaslužna za dostojanstvo naše države.
Ono što je posebno važno, rebalansom budžeta obezbeđeno je 590 milijardi dinara, da budem preciznija 591,5 milijardi dinara za isplatu prava koje je novo pravo, koje smo uveli u 2026. godini. U pitanju je roditelj-negovatelj.
42/1 GD/CG 18.00 – 18.05
Dakle, od 1. januara počinje primena Zakona roditelj negovatelj. Roditelji koji neguju decu sa uvećanim dodatkom za tuđu negu i pomoć moći će da se prijave i da ostvare ovo pravo, odnosno naknadu od 65.000 dinara na mesečnom nivou, plus uplatu poreza i doprinosa.
Bilo je sporenja oko toga ima li država para da isplati novo pravo. Slušali smo takve primedbe, ali kao što vidite, rebalansom su obezbeđena sredstva i za jedno potpunog novo pravo novim zakonom i mislim da je to značajna vest.
Želimo da promovišemo i hraniteljstvo u Srbiji kao jedan vid solidarne pomoći onima koji su nažalost bili prinuđeni da napuste svoje primarne porodice. Zato smo rebalansom zatražili 650 miliona dodatnih u odnosu na budžet koji je već četiri milijarde i 300 miliona namenjen podršci zaštiti, naknadi za hraniteljske porodice.
Ne želim da današnju diskusiju isključivo svedemo na brojke, zato što ove brojke služe čoveku i one su ovde zarad svake porodice, penzionera, majke, očeva, dečice i svih onih koji čine kostur same države i čitavog društva. Mislim da je jako važno što je država prepoznala koliko u trenucima globalne, ekonomske, energetske krize taj teret ne sme da se slomi upravo na leđima onih koji su možda najslabiji ili koji se nalaze u nepovoljnom položaju. Mislim da je jako važno što je država napravila jasne parametre i kriterijume tokom dodele jednokratne pomoći u kojima najviše dobijaju oni koji imaju najniža primanja. Time pokazujemo da upravo tom krivom ispravljamo možda neke nepravde koje su bile sistemske i duboko ukorenjene u našem društvu i da favorizacijom tih najosetljivijih kategorija pokazujemo da je država moćna upravo zbog toga što štiti najslabije, ali nekako je sve počelo da se podrazumeva. Počelo je da se podrazumeva da postoje upravo ta davanja bez da se dublje uđe u analizu zašto je država danas uopšte u kondiciji da obezbedi ovakav paket podrške. Pre svega, postoji finansijska i ekonomska stabilnost zemlje, postoji dignitet naše ekonomije, postoji predanost, ali postoji i politička volja i postoji snaga rukovodstva zemlje da istupi sa ovakvom inicijativom, ne dozvoljavajući da teret povećanja troškova snose isključivo građani.
Mi smo svesni da nismo odgovorni za globalnu ekonomsku krizu, kao što nismo bili odgovorni za nju ni 2009. godine, ali tada se nije mnogo marilo o tome kako će građani snositi teret te krize i hoće li se ona isključivo prelomiti po njihovim leđima.
Svaki ekonomski napredak koji je stvorio prostor za podsticaje porodicama, borcima, korisnicima novčano-socijalne pomoći i osetljivim kategorijama je iskorišćen i ovim paketom i svim drugim davanjima koja su bila u minulom periodu. Pomoć ima iznos, ali ljudi nemaju cenu. Uverena sam da su oni na pravi i adekvatan način shvatili zašto je važno da ovim paketom danas zaštitimo upravo njihov položaj i njihove interese.
Poštovani narodni poslanici, danas je pred nama rebalans koji govori o životu ljudi, o ekonomskom napretku zemlje. Pre nekoliko dana saopštena je odluka i o povećanju minimalne cene rada od januara 2027. godine. Za 24 meseca minimalac u Srbiji je porastao nominalno preko 49%, a realno preko 33%. Mislim da su to parametri koji nas ohrabruju, ali koji nam nalažu da moramo da nastavimo da radimo još više i da stvaramo uslove za bolji život građana.
Na kraju želim nešto da kažem i o onima kojima dugujemo sve ono što su nam ostavili, a mi smo to pozajmili od naših pokolenja koja dolaze. Prvi put u istoriji desiće se velika rekonstrukcija Spomen-kosturnice na Vidu u susret jubilarnoj godišnjici od iskrcavanja srpske vojske na Krf. Dakle, 25. septembra mi ćemo tamo gde
42/2 GD/CG
je „Plava grobnica“ obeležiti taj značajan datum, a sredstvima Vlade Republike Srbije biće započeta velika rekonstrukcija Spomen-kosturnice koja se nalazi tamo gde je „Plava grobnica“.
To govorim zbog toga što mi ne smemo da zaboravimo odakle smo krenuli. Ne smemo da zaboravimo naše korene. Moramo da čuvamo naš identitet, naš jezik, naše pismo, našu istoriju, kulturu pamćenja i uspomenu na razvoj naše otadžbine, a sve to za nas je velika lekcija koja nas danas obavezuje da štitimo Srbiju.
Ako su oni morali za zemlju da ginu, naš zadatak je da danas živimo za Srbiju, da živimo za nju, za upravo ovakve projekte, ovakve ideje, ovakve budžete, ovakve inicijative koje će stvarati Srbiju po meri porodice za generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Hvala vam.
Završavamo rad za danas.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Hvala vam.