Hvala predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, evo čuli smo dve lične priče i mislim da treba da se vratimo na temu koja je predmet ove sednice.

Pošto govorimo svi o tome da je ova jedan od poslednjih zasedanja, ako ne i poslednje, hteo bih jednu opservaciju da istaknem. Već su neke kolege isticale da je i ova sednica zakazana u poslednji čast, u petak u kasnim satima je zakazana, već su svi zaposleni iz naše kancelarije otišli kući, pošto je u 18,00 sati došao poziv. Poslednji dan je predloženo osam novih zakona i dva izveštaja, a dan ranije, dakle, samo dan ranije tri nova zakona.

Dakle, ovo je jedan modus operandi koji je karakterističan za ovaj saziv Skupštine. Pregledali smo, nijedna sednica nije zakazana sedam dana unapred, kao što predviđaju pravila, kao Poslovnik što predviđa i nikada nismo dobili valjano obrazloženje zašto se to radi u poslednji momenat. To što se kaže – iz razloga hitnosti, to je floskula i ne predstavlja obrazloženje. Obrazloženje mora da se da za svaki pojedinačan zakon zašto je hitan.

Dakle, želeo bih da ukažem na to, na taj način rada ovog saziva skupštinskog i nadam se da će sledeći da radi drugačije, odnosno pravilno.

34/2 JJ/JG

Govorili su sada moji prethodnici o budžetu. Ja nisam ekonomista, ali onoliko koliko sam uspeo da shvatim, pod brojem jedan, je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije. U članu 2. u tom predlogu je navedeno, pa neka mi neko objasni ako nije tačno, da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita iznose bilion i 259 milijardi dinara ili nešto manje od 11 milijardi evra, deset milijardi 727 miliona evra. Ko će da pokrije toliki deficit? Jel mi u ovoj situaciji govorimo da je stanje ekonomije Srbije u redu, da je na zdravijim nogama? Ko će za godinu dana, ljudi ovo da pokrije? Pa, ovo ne mogu da plate ni narod Srbije, ni naši unuci, ni praunuci, ni čukununuci. Ovde se igra sa državom, 11 milijardi je napravljen deficit u budžetu ove godine, o tome govorimo. Toliko o budžetu.

Pod tačkom dva je ovaj predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinih kategorija stanovništva kroz jednokratnu finansijsku pomoć. Čuli smo prigovore da se ovde pre svega radi o uticaju na glasanje, da ne koristim neki teži termin. Ko je stvorio krizu? Ko je stvorio ovu krizu i energetsku i finansijsku? Setimo se loženja ilovače, pada sistema EPS-a, rasparčavanje EPS-a, davanje tih parčića nekim Norvežanima da ga vode. Norvežani nemaju terom sektor uopšte koji je kod nas glavni u proizvodnji energije električne. Ko je doveo do toga da sa Bajdenovom administracijom krene u otimanje NIS-a od Rusa? Pa, sada nemamo stabilan ugovor sa Rusima nego imamo samo neke produžetke od par meseci. Ja mislim da je odgovor jasan ko je stvorio ovakvu situaciju.

Znamo i da smo na putu Zelene agende, da treba da stvorimo vetroelektrane, sunčane elektrane, znamo sve kakav je sistem tu i da se u stvari predaje taj ceo sistem u ruke tajkuna, kako domaćih tako i stranih. I onda dolazimo do toga da su akcize za gorivo u jednom momentu smanjene zbog ove iranske krize, međutim, vrlo tiho su se cene goriva vratile na prethodni nivo i čak ga premašile i imamo najskuplje gorivo ili među najskupljim gorivima u regionu.

Treba znati da ljudima koji imaju pravo na novac iz Akcionarskog fonda ne dajete pomoć, dajte im njihove sopstvene pare, ostalima dajete pomoć, oni koji nemaj novac u Akcionarskom fondu. Dakle, radi se tu sada o diskriminaciji, jednim ljudima dajete pomoć, drugima dajete njihov novac. Zbog tog dela makar je ovaj zakon protivustavan jer je diskriminatorski i prepoznaje različite grupe građane. Dakle, one koji dobijaju pomoć i oni koji ne dobijaju pomoć nego dobijaju svoj novac.

Treći zakon o kome ću pokušati da govorim danas je izmena leks specijalisa, odnosno Predlog zakona o izmena Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

35/1 TĐ/MJ 16.50 – 17.00

Svi poslovi vezani za ovaj projekat su dodeljivani direktno bez tendera i sad hoće ovim zakonom da se pokriva to što su poslovi dobijani mimo zakona, mimo tendera, direktnim pregovorima.

Uništeno je savsko priobalje, zagađen vazduh, nema parkinga, podignuta je temperatura u gradu, nema strujanja vazduha. Ja živim u blizini, živeo sam u blizini Beograda na vodi, tu mi je kancelarija. Tamo sam od 1977. godine. Znam kakva je situacija bila ranije, kakva je danas. Verujte mi, strujanja vazduha uopšte nema, a to je deo grada i da se smog od Narodne biblioteke spušta skroz do savskog pristaništa. Dakle, podizanjem ovog betonskog zida se uveliko uticalo i na promenu klime u tom delu grada.

Takođe, pod brojem četiri imamo Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom dugu. Tu bih samo rekao da u ovom javnom dugu, koji se spominje, nemamo izraženo ono kolika je zaduženost pokrajina, kolika je zaduženost gradova, kolika je zaduženost opština, javnih preduzeća, državnih preduzeća.

I pod brojem osam imamo izmene Zakona o akcizama. Godine 2015. doneta je nova ekonomska definicija akcize. Dakle, tu se porez plaća po jedinici proizvoda. Da li se plaća po litri, po kilogramu, po paklici cigara, ali se plaća po jedinici i odjednom imamo akcizu na električnu energiju, pa nije jasno da li sad električna energija spada u luksuz? Smatramo da se ovde uopšte ne radi o akcizi, jer se radi u stvari u prikrivenom porezu, o porezu od 7,5% koji se plaća na ceo račun. Dakle, plaća se porez i na brojilo, i na utrošenu snagu, i proširenje zelene agende, na sve se plaća 7,5%, i na to se onda obračunava porez od 20%. Dakle, obračunavamo porez na porez i dolazimo do cifre do 29% za koju se uvećava račun za električnu energiju. I to se naplaćuje od građana Srbije. Dakle, u ovom slučaju ne radi se o akcizama, nego se radi o prikrivenom porezu, i to mislim da je jasno svakom ko se bavi finansijama.

Pod brojem 35. imamo zakon koji se bavi legalizacijom bespravnih objekata. Opozicija je ukazivala na manjkavosti zakona koji je nedavno donesen. Doneli smo ga, dakle, po meni, navrat-nanos. Međutim, vidimo da imamo potrebu zbog nemogućnosti uopšte upisa objekata, koji su prijavljeni, da se zakon posle vrlo kratkog vremena menja i sada se traži, naravno, da se priloži i elaborat, skica, arhitektonski nacrt, već šta god da se radi.

Evo, to je neka rekapitulacija koju smo mi u ovom momentu imali i hvala vam što ste mi dali reč.

Molim.
Reč ima ministar Aleksandra Sofronijević.

Samo kratka informacija, pošto čitav dan slušam netačne podatke. Imamo, naravno, softver koji u svakom minutu pokazuje koliko je potvrda izdato po prijavama naših građana, pravnih lica, ustanova i posebnih organizacija.
Najnoviji podatak kaže sledeće: 334.992 potvrde u ovom trenutku, u obradi još 93.708, a upisano, pošto tu nemam svež podatak, u katastrima nepokretnosti, u svim katastrima na teritoriji Republike Srbije, oko 260.000 naših građana. Bilo je još, a istine radi, a i građana Srbije radi, treba reći da su upis prvo ostvarili tajkuni, ljudi bliski SNS-u, što naravno može vrlo lako da se utvrdi, a ja ću vam pročitati i strukturu dosada izdatih potvrda – porodični i stambeni objekti 50,35%, pomoćni objekti 49,36%. Dakle, ono što je bio osnovni cilj donošenja zakona, a to je trajno rešavanje stambenog pitanja ljudi koji su gradili za svoje potrebe.
Znate i sećate se da smo u raspravi koja je prethodila usvajanju od strane ovog visokog doma ovog zakona, ja sam rekla – imaćemo izmenu zakona ako vidimo u primeni da postoji nešto. Potpuno je pogrešna činjenica – navođenje da se elaborat
35/2 TĐ/MJ
geodetskih radova prvi put pojavljuje. To prosto nije tačno, a može se proveriti prostim čitanjem važećeg zakona. Ovim izmenama je samo predviđeno da se proširi krug lica, i to isključivo za skicu neevidentiranih posebnih delova za stambeno-poslovne zgrade i specifikaciju posebnih delova. Elaborat geodetskih radova, kao i dosada, isključivo pravo da rade imaju inženjeri geodetske struke, a skicu neevidentiranih delova i specifikaciju posebnih delova, pored inženjera geodetske struke, proširili smo da mogu izrađivati i inženjeri građevinske i arhitektonske struke.
Mislim da je stvar ozbiljne države, one koja prati šta se dešava, prati primenu zakona, da reaguje kada shvati da postoje efikasnija rešenja, da su se stvorila neka uska grla. Ne zaboravite, preko dva i po miliona prijava je bilo u skladu sa ovim zakonom. Nemamo tačan broj, ali se procenjuje negde između 800 hiljada i milion su objekti u javnoj svojini. Na ova dva i po miliona podnetih prijava imati toliki broj prijava i imati ovakav rezultat, ja ću vas samo kratko podsetiti, od 1997. godine, kada je donet prvi zakon koji se uređuje pitanje bespravno sagrađenih objekata, odnosno njihova legalizacija, a potom ozakonjenje, doneto je oko 320 hiljada rešenja. Mi smo bili vrlo pošteni prilikom donošenja ovog zakona i rekli smo da ovo nije Zakon o legalizaciji, nije Zakon o ozakonjenju. Ovo je međunarodno priznati princip formalizacije, što znači – ono što korist faktički koristim, što mi niko ne osporava, što smatram svojim, i to ne samo od juče, nego decenijama, pretvaram u pravno vidljive, od mrtvog kapitala pravim aktivni, pravim nešto što će pomoći mojoj porodici, mojoj deci.
Mnogo je zabluda bilo i mnogo je dezinformacija i mnogo je, rekla bih, loših namera vezano za ovaj zakona. Mislim da ovde ne bi trebali da se sporimo. Ovo je nešto što je Srbiji bilo neophodno, potrebno. Lako je bilo gurnuti problem pod tepih. Trebalo ga je rešiti. I upravo smo to učinili. Ovako masovni upis Srbija nikad nije imala. Od strane Ujedinjenih nacija i UN-Habitata smo dobili pohvale kao država koja je u potpunosti i najbolje zasada primenili princip formalizacije, ali nismo usamljeni ima, naravno, još država, Španija itd., da ne navodim. To sam sve govorila kada smo predlagali donošenje ovog zakona. I rekoh, bilo je strašno puno dezinformacija vezano za primenu ovog zakona.
Nikakva upotrebna dozvola ne potražuje. Dakle, upisom prava svojine u katastru nepokretnosti smatra se da imate legalni objekat.
36/1 AL/CG 17.00 – 17.10
Ono što se ovim zakonom, između ostalog, precizira jeste da nešto što nismo mogli da predvidimo, neka to bude greška predlagača, evo prihvatam je, imamo porodične stambene objekte do 400 kvadrata sa najviše dva stana i to je definicija koja je preuzeta iz Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. Nismo hteli mnogo da odstupamo od važećih zakona.
Međutim, imali smo jako puno prigovora od strane naših građana koji uglavnom žive u ruralnim delovima i koji su, recimo, decenijama gradili svoje porodične kuće, pa u prizemlju imate jednu veliku prostoriju gde se slavi slava, pa imate za domaćina, pa za sina itd. Jedna od izmena ovog zakona jeste da garantujemo ono što smo osnovnim zakonom rekli, a to je do 400 kvadrata fiksna naknada u rasponu koji je definisan osnovnim zakonom od 100 do 1.000 evra. Svaki kvadrat preko toga u visini doprinosa.
Vi se sećate i nadam se da se naši narodni poslanici sećaju dana kada smo pričali o ovom zakonu pre njegovog usvajanja. On je napravio jednu jako lepu razliku između nepokretnosti koje su praktično građane za sopstvene potrebe i komercijalnih.
Ovih dana čujemo da poklanjamo nepokretnosti, da se daju u bescenje, da je to sve jeftino i da je napravljeno tematski za ljude bliske ovoj vlasti, tajkune ili već koga god. Setićete se osnovnog principa za stambene i stambeno-poslovne zgrade. Kada je investitor poznat i dostupan on plaća jednokratno u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta kao da je tog trenutka podneo zahtev u redovnom postupku za izdavanje građevinske dozvole. Pritom, nema benefite koje imaju građani koji u redovnoj proceduri ostvaruju svoje pravo. Nemaju pravo na plaćanje na rate i nemaju pravo na popust ako jednokratno uplate. U gradu Beogradu mislim da između 30 ili 40%, nemojte me držati za reč. Mislim da je 30% za jednokratnu uplatu. Sve to ovi nemaju. Dakle, ništa se ne poklanja. Ali se takođe ta socijalna karakteristika ovog zakona jasno vidi da svi porodični stambeni objekti u opštinama manjim od 50.000 stanovnika plaćaju fiksnu naknadu 100 evra za glavni objekat, ali u tu cenu dolaze i ne naplaćuje se naknada ako ima pomoćnih i ekonomskih objekata. I upravo taj cilj zakona, prvo smo radili upravo te pomoćne, ja sam vam rekla procenat porodičnih stambenih objekata 50,35%, pomoćni objekti 49,36%. Šta je bio problem i zašto nema više zgrada? Samo 0,06% ili stanova 0,09% u odnosu na ukupni broj izdatih potvrda. Veliki gradovi, nažalost, nisu na vreme dostavili digitalne zoning-planove što im je bila obaveza. A oni koji su iz dostavili bili su netačni. Zahtevano je da se upodobe odredbama zakona. Sledeća faza u rešavanju predmeta po ovom zakonu jesu upravo stanovi u stambenim zgradama.
I neko je spomenuo da se sada naknadno priča o bezbednosti. O bezbednosti se pričalo prilikom donošenja ovog zakona, mislim na pravi način. Niko nije garantovao niti krio da garantuje bezbednost jer to nije postupak legalizacije ni ozakonjenja. Ovo je postupak formalizacije, ali je dato jedno razumno objašnjenje da svi ti upisani objekti u situaciji ako žele da rade bilo koje radove iz člana 145, iz člana 133, sasvim svejedno, moraju da prilože kompletnu dokumentaciju predviđenu važećim zakonom, a sastavni deo te dokumentacije jeste i projekat postojećeg stanja gde se proveravaju i konstruktivni i svi drugi osnovni zahtevi za objekat. Neko je rekao da je elaborat geodetskih radova predstavlja taj dokaz o bezbednosti. Naravno da ne, već tehnička dokumentacija. Elaborat geodetskih radova je od početka i nalazi se u osnovnom zakonu.

Hvala.
Po Poslovniku Milenko Jovanov.
Izvolite.
36/2 AL/CG

Član 107. – govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Molim vas, poštovana predsednice, ja razumem da nas optužuju za sve i svašta i šta jeste i šta nije i to ima nekog smisla dok je to politički folklor i dok se bavimo politikom, pa iako su optužbe lažne, ali ovo sada da se optužujemo zato što nema promaje u nekim delovima Beograda, ne pirka vetar, nego ne znam ni ja šta, ja stvarno mislim da nema smisla. Isto tako malopre smo bili optuženi za drugu nepogodu, dakle, za sušu. Ja stvarno ne znam kako bilo ko od nas ili bilo ko u državnoj strukturi može da bude kriv za promaju i za sušu i nema smisla da to slušamo. Pa nam onda kaže – nije to, niste vi krivi za sušu, nego što niste ulagali u navodnjavanje. Evo dok je govorio i lagao o tome kako nismo, dobijem informaciju samo što se „Voda Vojvodine“ tiče, 105.000 ha je pod zalivnim sistemima samo u poslednjih, evo, desetak godina koliko je rađeno iz Abu Dabi fonda od 2014. godine pa nadalje 2017. godine prva faza, pa druga faza 2020. godine, pa tako dalje. Sto pet hiljada ha se radi. Osamdeset i nešto završeno, još dvadeset jedan da se završi. Sto pet hiljada ha, još jednom. I toliko o tome koliko lažu i koliko na Boga ne misle. Ali hajde to što oni lažu, to je njihov problem i znamo da lažu i osuđeni su da lažu i sve to je okej, ali stvarno za sušu i za promaju da odgovaram. Ja sam stvarno na sve odgovarao i za sve bio kriv i za sve prihvatao da dajem nekakve odgovore. Ja na ovo ne znam ni da odgovorim. Ne znam ni kako da kažem. Da otvore prozor negde pa da negde dune. Ne znam ni sam više šta da rade, a da dobiju konačno ugođaj kakav im odgovara. Stvarno nije do nas, mislim. Samo neka ostane zapisano zbog nekih budućih generacija. Što kažu, poslednja je sednica, svi se na to referišu, pa ću i ja. Dakle, nije do nas ni za sušu, ni za promaju. Ako mi verujete na reč, verujte. Ako ne, ne znam kako da vam objasnim da nije. Ja nemam nikakav kontakt sa tim paranormalnim i sve ostalo. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne.)
Prihvatam ovo na sebe. Da budem sasvim iskrena, bila sam malo zatečena kada sam čula da ne postoji promaja u Beogradu na vodi. Nisam imala tu informaciju dosad. I meni deluje malo paranormalno, ali svašta ćemo čuti mi ovde.
Reč ima Veroljub Arsić.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, nekako kako se približavaju izbori, a kad god dođemo u ovo vreme, negde oko 16.00 pa do kraja sednice, odnosno dela sednice u tom danu bivši režim nekako postane sve nervozniji, ali i sve luđi, koliko vidim. Nisam lekar specijalista. To je moje laičko mišljenje. Tako da ne mogu nikoga od njih da uvredim po tome, ali stvarno neke stvari koje sam čuo teško da mogu da poverujem da su ljudi koji sebe smatraju ozbiljnima, odgovornima uopšte to izgovorili. Ali dobro. To je njihov problem. To je stvar koju će građani da ocenjuju na izborima. Možda neko i voli to.

Ali da se vratimo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu. Pa bih hteo na početku svoje diskusije da istaknem da uopšte da li je u pitanju izmena i dopuna zakona ili osnovni zakon, svaki zakon o budžetu pokazuje nekoliko stvari. Prva stvar, i ona najvažnija, u kakvom nam je stanju privreda. Druga stvar, u kakvom stanju nam je monetarni i finansijski sistem, u kakvom stanju su nam javne finansije, i na kraju, da li je budžet razvojni ili usmeren ka javnoj konsolidaciji, odnosno štednji.

36/3 AL/CG

Ako pogledamo sadašnju strukturu budžeta rebalansa vidi se da politika koja je započeta prvim vladama Aleksandra Vučića da se nastavlja. Neko tu politiku osporava. To je njegovo političko pravo. Ali vas molim, nemojte toliko da lažete. Nemojte baš toliko da lažete.

37/1 MV/VZ 17.10 – 17.20

Kaže jedan od kolega da mi ovim rebalansom hoćemo da kupimo poverenje građana, odnosno potkupljujemo građane kome će da daju podršku na izborima, koje ste tražili, pa sada od njih bežite, a koje uskoro nameravamo da raspišemo, odnosno predsednik republike Srbije namerava da ih raspiše. Pre svega, već se o tome polemisalo, ja mislim da čast i obraz srpskog domaćina ne koštaju 6000 dinara. Ili hoćete da uvredite svakog Srbina, poštenog domaćina, da je jeftin i potkupljiv, da je kukavica ili šta god?

Druga stvar, pričate kakao u Srbiji ništa ne valja, ne valja privreda, ne valja inflacija velika, da se sve radi mimo zakona, da su male plate, i to tvrdite. Sad ja moram da pitam – pa odakle onda višak sredstava u penzionom fondu? Koji su izvori finansiranja za Republički fond penzionog osiguranja? Pre svega sopstveni prihodi. Pa jesu li ti sopstveni prihodi uvećani u odnosu na one koji su planirani i da je to deo novca koji se usmerava prema građanima? Pa jesu. A ti prihodi se odakle dobijaju? Pa, zavise od dva uslova, broja zaposlenih i visine zarade. Kada počnete toliko neistina da govorite, barem vodite računa o tome da bude teško da se otkrije da lažete.

Evo, ovaj se opet smeje ko na belu crtu, ali dobro.

Dalje, uvek se zaklanjate iza jedne političke floskule. Kaže te da ništa što se uradilo nije se uradilo bez novca građana i da su zato isključivo zaslužni građani. Evo, prihvatam da je tako. Evo, prihvatam. Ali, ako se vratimo na početak moje diskusije, a gde je tu uloga privrede? Da li ti naši građani rade u toj privredi, u tim fabrikama ili u poljoprivredi na tim njivama? Da li tu zarađuju svoje plate? Da li ta privreda i građani uplaćuju budžet Republike Srbije? Znači, da nije privrede, ne bi ni bilo prihoda građana koji bi punili budžet Republike Srbije, ne bi bilo ni u uslužnom sektoru.

Ali, vi ćete sve to da revitalizujete i da kažete kako ništa nije zasluga ove vlasti i kako u Srbiji ništa ne valja. Moram da vas pitam, da li je vaša zasluga što danas imamo privredu i fabrike koje rade? Ja mislim da nije, jer da je do vas vi biste ih, kao i pre 15-ak godina, zatvarali. Ili je možda zasluga Aleksandra Vučića što imamo novih 550.000 radih mesta, fabrike, skoro tri puta veći bruto proizvod, ne skoro, sada već tri puta veće plate?

Pazite, uvek će da se okrenu priči kako ne valja i kako je hrana skupa. Kumulativna inflacija u Srbiji od 2013. godine do danas je negde oko 65%, kumulativna, a rast zarada 300%. Onda hoćete da nas ubedite kako je 300% manje od 65%. To nije politika koju pokušavate da prodate građanima i koja će na to da naiđe na podršku.

Da bi valjda prikazali sebe kao uspešne političare i vlast kao neodgovornu, nema stvari koju nisu napadali a koja je pozitivna. Ako damo sredstva podsticajna stranom investitoru, reći će dajete novac strancima. Ako damo domaćem investitoru, kaže dajete novac vašim tajkunima. A onda ovde pronađemo da su neki poslanici iz bivšeg režima dobijali isto ta sredstva iz budžeta. Na to se svodi vaša politika – šta god da se uradi ne valja, mora da se napadne.

Ne kažu – znate šta, zaposlili ste 550.000 ljudi sa toliko i toliko para, mi bismo 700.000 sa toliko novca. To ne kažu, jer ne znaju, ne znaju šta bi radili sa privredom. Sa novcem znam da znaju. Tako su lepo očistili budžet Republike Srbije do 2012. da nije bilo ni za pola penzije da se isplati.

Neko kaže nijedan projekat ne sprovodite a da nemate zaduženja kod finansijskih institucija. Ja kažem u redu, ako pogledamo kapitalne izdatke, oni su otprilike za 50% veći. Kapitalni izdaci su sve ono što se uradi, izgradi iz budžeta Republike Srbije za oko 50%, odnosno duplo veći nego što je deficit za tu godinu. Ali, ne daju odgovor. Odakle ste isplaćivali penzije kad ste vi bili na vlasti? Niste na

37/2 MV/VZ

kapitalne izdatke, nego na tekuću potrošnju. A zašto? Pa uništili ste privredu, ono prvo o čemu sam govorio, jer je bilo važnije kako da se u privatizaciji koju ste provodili dođe do vredne imovine za što manje novca. U svom neznanju ili pokvarenosti i vi koji ste iz tog bivšeg režima, Šoškić je za mene deo bivšeg režima, ulazite u jednu priču oko denominacije dinara u odnosu na evro, odnosno do pada dinara. Kaže neko ovde da bi to dalo podsticaj izvozno orijentisanoj privredi i da bi od toga jedino štetu imali uvoznici robe široke potrošnje. Ja ne mogu da verujem šta čovek priča.

I ovaj bivši guverner koji nam je upropastio Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine, Metals banku, prikrivao ozbiljne kriminalne radnje u njima, šteta preko milijardu evra, pa još kaže nema potrebe dinar da bude ovako stabilan, nego hajde mi da ga oborimo. A koje su posledice? Nešto reče ministar, posledica jeste pad životnog standarda, posledica jeste poskupljenje kredita, a ono što je možda i najvažnije, postajete nesigurno mesto za svakog investitora i nijedan investitor u takvoj državi ne želi da živi i seli se u stabilnije sisteme, što opet izaziva nov talas nezaposlenosti i nov pad životnog standarda. Tako u krug, dok nas ne dovedete ponovo do 2012. godine. To je sve što imate da ponudite na izborima.

Ja postavljam pitanje, evo, ti koji pričaju o tome da ne treba da se vodi monetarna politika kako se vodi, neka mi kažu kada je to nama uspelo ono o čemu oni pričaju? Evo, besomučno ste štampali novac od 2008. do 2012. godine. Šta smo dobili kao rezultat? Kao rezultat smo dobili inflaciju koja je za ove prilike danas i te kako bila visoka, doveli smo do pada standarda i doveli smo do toga da 600.000 ljudi ostane bez posla. Pa gde su vam ti izvoznici o kojima ste pričali?

38/1 MT/MP 17.20 – 17.30

To samo pokazuje kako nije važno šta će da se kaže, nego kako je važno samo da se napadne predsednik Srbije Aleksandar Vučić, SNS, vlast i svaki pozitivan rezultat koji imamo.

Kada se zaposle radnici, kažete – pa to su kupljena radna mesta. Ajde, majke ti. Ajde da uzmemo da izračunamo sve subvencije koje smo dali u privredi, i domaćim i stranim investitorima, sve, od 2012, 2013. godine do danas, da saberemo i da vidimo koliki su prihodi po osnovu tih ostvarenih subvencija pa da uporedimo. A ne pričam o onim drugim, to su ljudske sudbine. Jer, kada se čovek zaposli i počne da radi i prima platu, on je obezbedio svoju porodicu. Ni to vama nije bilo važno.

U taj haos u koji ste nas odveli 2012. godine da nas vratite više ne možete, niti će građani Srbije to više ikada da vam dozvole. Ako za neke nisu rezultati to što se 600.000 ljudi zaposlilo, to što je izgrađeno 650 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, to što je kurs dinara stabilan, ne mogu da kažem fiksiran jer nije, to što smo sa špekulativnog rejtinga dospeli do investicionog, to što ima i onih koji nas ne vole kao državu, ali nas poštuju, to što u ovom trenutku imamo rast BDP-a sa kojim možemo da se pohvalimo, onda kažite šta bi to bilo bolje.

Jedan od razloga za raspravu o ovom rebalansu budžeta jeste i rast BDP-a. Ali, u kojim vremenima imamo rast BDP-a? U vremenima kada evropska privreda ima, beleži skroman ili nikakav rast, od 1%, 1,2%, 1,3%. U nekim drugim okolnostima to se ne bi ni moglo nazvati čak rastom, nego stagnacijom privrede. I kada vi u takvim uslovima, nama je Evropa ta koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner, postignete rasta BDP-a od 3,6%, to je razlog za pohvalu još više, a ne da se kao 2009. godine vraćamo u minuse od 3,4%, 3,6% i da kažemo da znamo da vodimo državu, kao što vi to tvrdite.

Ne mogu da razumem toliku želju da se neistinama napadaju svi rezultati i da nas ubeđujete da ne verujemo svojim očima, nego vama. I čini mi se da je to vaš najveći problem u ovoj kampanji koja dolazi.

Srpska napredna stranka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vodićemo računa o svakom građaninu, o svakom regionu, vodićemo računa da Srbija nastavi putem razvoja, putem prosperiteta, a najviše ćemo voditi računa o tome da vam Srbiju više nikada ne damo da je upropašćujete kao što ste je upropašćivali u prethodnim godinama, bez obzira da li se krijete iza bivšeg režima, blokaderske liste ili tzv. studenata. Srbiju više da vodite nikada nećete.

Živela Srbija!

Hvala vam.
Prelazimo sada na listu.
Prvi na listi, narodni poslanik Edin Numanović. (Nije tu.)
Druga, dr Milica Marušić Jablanović. (Nije tu.)
Sanja Jefić Branković, ima reč.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, kao što smo mogli da čujemo današnji dnevni red obuhvata veliki broj izuzetno značajnih pitanja, pa ću ja pokušati u svom izlaganju da se fokusiram samo na nekoliko tema, odnosno na nekoliko oblasti za koje smatram da zavređuju pažnju, posebno imajući u vidu da sam ograničena vremenom, kao i činjenice da je moj kolega Bačevac već izneo stavove koje SDP Srbije ima o njima.

Najpre želim da se nakratko samo osvrnem na rebalans budžeta za 2026. godinu i da ujedno pohvalim nameru Vlade da njime sa jedne strane očuva makroekonomsku stabilnost zemlje, ali da sa druge strane odgovori i na zahteve i potrebe građana bez odustajanja od razvojne politike kojoj teži.

38/2 MT/MP

To je po meni ujedno i najvažnija poruka koju rebalans budžeta šalje i on nikako ne sme biti posmatran samo kroz pojedinačne segmente koje u sebi sadrži ili kao pojedinačne aproprijacije, već kao jedan sveobuhvatni mehanizam koji predstavlja instrument kojim se javne finansije prilagođavaju novonastalim okolnostima u društvu, kao i prioritetima koje u ovom trenutku postoje.

Takođe, činjenica je da kada se prihodi ostvaruju mnogo bolje od prvobitno planiranih i kada postoje fiskalni kapaciteti za to odgovorna politika upravo podrazumeva raspoređivanje novca na način na koji se to sada čini ovim rebalansom budžeta.

Takođe, želim malo pažnje da posvetim i Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji o kome smo danas slušali dosta od strane različitih poslanika. U tom kontekstu mislim da bi trebalo jednu ovakvu temu posmatrati na jedan širi način i trebalo bi je svakako posmatrati kao nastavak reformi koje imamo u pravosuđu, odnosno koje Srbija sprovodi duži niz godina i koji bi kao takav omogućio da izbor bude sveden na jedan stručan odabir kandidata koje mi imamo pred sobom.

Mislim da je vrlo važno da kada govorimo o predlogu ovog zakona da ga posmatramo iz te perspektive, ne kao jednu izolovanu pojavu koju sada imamo pred nama kao jednu vrstu promene institucionalnog okvira, već naprotiv, kao delu jedne šire reforme pravosuđa koju Srbija već u najveće sprovodi.

Mi smo promenili Ustav, promenili smo zakonski okvir, ojačali smo garancije samostalnosti pravosuđa i u tom smislu napravljen je i te kako važan iskorak ka tome da se politički uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funkcija dodatno i ograniči. Tu dolazimo do jednog potpuno prirodnog i logičnog pitanja, a to je da ako smo već promenili način na koji postavljamo institucionalne garancije nezavisnosti pravosuđa onda moramo da uredimo i način na koji biramo ljude koji će to pravosuđe i činiti.

Mislim da je ovde važno reći nešto što se u ovoj raspravi, pa stičem utisak, možda i zanemaruje. Ovo nije ideja koja je nastala iza zatvorenih vrata na nekoj od sednica Vlade, ovo jeste ideja koja je nastala na temeljima i EU, ali i onoga za šta se EU zalaže, kao i njene institucije.

Venecijanska komisija je, obavljene su konsultacije sa Venecijanskom komisijom i, kao što vam je poznato, u pogledu osnivanja, odnosno daljeg funkcionisanja, kao i načina na koji bi Pravosudna akademija trebalo da radi je dala svoje pozitivno mišljenje. I ne samo to. Ja ću vas podsetiti da je tokom 2024. godine Venecijanska komisija prepoznala model Pravosudne akademije kao model koji je u potpunosti prihvatljiv za profesionalni sastav budućih sudija i onih koji čine pravosudni sistem jedne zemlje.

Zašto je to važno? Pa, zato što je suština ovog modela koji je predstavljen kroz Pravosudnu akademiju predstavljen kroz jedan model. Taj model jeste da standard kao takav mora biti identičan za sve. To znači da postoje i ista pravila i ista procedura i isti kriterijumi i jedna ozbiljna prethodna priprema za posao koji nije običan posao, već jedan ozbiljan posao koji utiče na živote ljudi. Tu nema ništa sporno.

S druge strane, ako od sudija očekujemo da odlučuju o nečijoj slobodi, o nečijoj imovini, o nečijim privatnim stvarima i porodičnom životu i pravima, onda najmanje što država može učiniti jeste da obezbedi da taj čovek prođe jednu odgovarajuću obuku i jednako stručnu proveru kako bi na kraju iz svega toga proizašao kadar koji u potpunosti po svojoj stručnosti odgovara vokaciji kojom se bavi.

39/1 JJ/LjL 17.30 – 17.40

I to nije pitanje politike, to je pitanje odgovornosti i odgovornog postupanja jedne države.

Zato mislim da Pravosudnu akademiju, bez obzira na kritike koje smo danas mogli da čujemo, ne treba predstavljati kao pretnju nezavisnosti pravosuđa niti kao nekakav administrativni filter, kako sam ja mogla u današnjoj diskusiji da izvedem neki zaključak. Naprotiv, ako je pravilno uređena i ako je zaštićena od nedozvoljenih uticaja, ona može da bude upravo suprotno, jedan od mehanizama kojima se prostor za proizvoljnost u potpunosti i sužava. I to je suština Predloga ovog zakona.

Isto tako, vrlo je važno da shvatimo da ne bi trebalo da pravimo pravosuđe po meri niti onih koji su na vlasti, niti bilo koje druge političke opcije ili političke strukture. Mi moramo da pravimo pravosuđe koje je u saglasnosti sa Ustavom i pozitivnim pravnim propisima ne samo naše zemlje, već i međunarodnim pravnim propisima. A do takvog pravosuđa ne dolazi se samo deklaracijama o nezavisnosti, već upravo na ovaj način, putem institucija, procedura i ljudi koji će biti stručni da obavljaju posao za koji su se školovali.

Zato je izuzetno važno što ovaj zakon o kome danas razgovaramo dolazi na dnevni red u trenutku kada Srbija već iza sebe ima značajne korake u pogledu reforme pravosuđa i važno je što je taj proces kreiran van okvira naših granica.

Drage koleginice i kolege, mislim da smo ponekad malo skloni da o reformama govorimo samo onda kada postoji neki problem. Međutim, legitimno je pravo svakog pojedinca i svakog građanina da očekuje od jednog diplomiranog pravnika da jednoga dana nakon što završi fakultet mora da zna proceduru koja pred njim stoji i mora da zna šta se od njega očekuje od strane društva i države, da bi na najprofesionalniji mogući način mogao da obavlja taj posao.

Upravo je to merilo onoga što mi danas ovde radimo. Merilo jeste kakve ćemo institucije ostaviti iza sebe, jer ako danas ne napravimo sistem u kome će buduće sudije i tužioci biti birani kroz jasne i jednake kriterijume, onda smo zapravo napravili jedan korak koji je mnogo važniji i koji prevazilazi sve mandate u kojima se mi nalazimo.

Iz tog razloga, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj predlog, ali ne zato što je ovaj predlog zakona savršen i ne zbog toga što o svakom detalju ne možemo da razgovaramo na odgovarajući način, već zato što je pravac razmišljanja donošenja ovog zakona dobar, a taj pravac je jasan – više stručnosti, više transparentnosti, jasniji kriterijumi i snažnije institucije. Jer, to je pravosuđe kakvo Srbija treba da gradi. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Sledeći na listi je Slobodan Ilić. Nije tu.
Reč ima prof. dr Andreja Savić. Izvolite.