Poštovane kolege, koleginice, dragi narode, danas imamo veliki broj zakona. Na prvi pogled oni nisu mnogo povezani. Jedan govori o pomoći građanima zbog energetske krize, drugi o PDV, treći o slobodnim zonama. Razgovaramo o završnom računu budžeta, o javnim beležnicima, o lobiranju, o sprečavanju korupcije itd.

Ali, gospodo, svi ovi zakoni imaju jednu zajedničku stvar, svi govore o istom pitanju – kako država troši novac građana, kako ga prikuplja, kome ga daje, ko ima korist od državnih pogodnosti i najvažnije, ko kontroliše vlast kada pogreši ili kada neko zloupotrebi sistem. Zato danas ne želim da svaku od ovih tačaka posmatram kao izolovan zakon. želim da ih posmatramo kao jednu sliku Srbije. Ta slika nažalost pokazuje jedan veliki problem, a država je jaka kada treba da uzme novac od građana, a često nedovoljno jaka kada treba da zaštiti građanina od posledica sopstvenih odluka.

25/3 AL/VZ

Meni lično nije jasno zašto Skupština treba da usvaja završni račun pre nego što dobije konačni nezavisni revizorski nalaz DRI? Ne kažem da je to nezakonito, ali sa stanovišta parlamentarne kontrole, to je ozbiljno pitanje. Poslanici treba da imaju što potpuniju nezavisnu sliku pre nego što glasaju o konačnom obračunu javnih finansija. Parlament nije notar Vladi. Parlament treba da kontroliše Vladu.

26/1 MV/MP 15.20 – 15.30

Kada danas slušamo sve ove zakone, lako je da se izgubimo u članovima, stavovima, procedurama, institucijama. Ali, hajde da na trenutak izađemo iz ove sale, hajde da pitamo čoveka koji nas gleda iz svog stana ili iz svoje kuće, svoje fabrike, njive, šta je u stvari njegov najveći problem. Da li je njegov problem član 4. ili član 7? Nije. Njegov problem je, naravno, cena hrane, cena struje, cena grejanja, cena lekova, cena stanova, rata kredita, niska plata, nesiguran posao itd.

Evo, kada govorimo o jednokratnoj pomoći, naravno da podržavam bilo kakvu pomoć građanima, ali onda moramo da govorimo i o cenama. Jer, šta građaninu znači 6.000 dinara ako mu se istovremeno povećaju mesečni troškovi? Ako su hrana, komunalije, grejanje, prevoz i druge osnovne potrebe skuplji, onda jednokratna pomoć vrlo brzo nestane. Građanin dobija 6.000 dinara, a onda mu tržište te pare uzme nazad. Zato nije dovoljno samo pitati koliko ste dali građanima. Moramo pitati zašto građaninu svaki mesec treba sve više novca za iste stvari? To je mnogo ozbiljnije pitanje.

Vlast kaže – prosečna plata je porasla. Dobro, ali narod pita šta čovek može da kupi za tu platu, jer nije životni standard samo broj na platnom listiću. Ako plata raste 10%, a troškovi života porastu više, čovek nije postao bogatiji, samo je dobio veći broj na papiru. Zato treba da govorimo o realnom standardu, a ne samo o nominalnim zaradama.

Pitanje za Vladu je koliko je stvarno povećana kupovna moć građana? Ne koliko dinara više na platnom listiću, nego koliko više može da se kupi hleba, mleka, mesa, lekova, da se plati ogrev, stanovi itd.?

Moramo govoriti i o penzionerima. Penzioner koji ima malu penziju nema mogućnosti da poveća svoju produktivnost. On ne može da radi prekovremeno, ne može da traži novog poslodavca, ne može da ode u inostranstvo da radi. Njegov prihod je ono što mu država isplati i onda mu kažemo – evo vam jednokratna pomoć. A šta posle toga? Zato moramo da pitamo da li je najbolji način pomoći najsiromašnijem penzioneru jednokratna isplata ili trajno povećanje njegovog raspoloživog dohotka. Mislim da je odgovor jasan. Pomoć u krizi da, ali sistemsko rešenje još više.

Ima još jedna stvar koju ne smemo da zaboravimo. To su naša deca. Danas porodicu ne košta samo hrana, koštaju školski pribor, koštaju ekskurzije, košta sport, aktivnosti, koštaju odeća, obuća, košta lečenje, košta prevoz. I kada imate dvoje ili troje dece svaki rast cene se množi. Zato država mora da gleda domaćinstvo, a ne samo pojedinca. Ako već imamo novac za pomoć, onda veća pomoć treba da ide tamo gde je veći broj članova domaćinstava i gde je manji prihod po članu. To bi bilo pravednije.

Tu dolazimo do šire teme. Mi mnogo govorimo o pravima i treba da govorimo, ali građanin pravo ne oseća kroz deklaraciju. On ga oseća kada mu treba lekar, kada mu treba policija, sud, socijalna služba, zaštita od diskriminacije, zaštita od korupcije itd. Pravo čoveka nema punu vrednost ako čovek ne može da ga ostvari. Ako čovek godinama čeka da reši neki sudski spor, on svoje pravo faktički nema. Ako čovek ne može da zaštiti svoju imovinu jer je sistem spor i neefikasna, njegovo pravo svojine takođe je nesigurno.

Zato bih u govoru veoma jasno otvorio pitanje bezbednosti građana. Građani ne žele državu u kojoj moraju sami da razmišljaju da li će neko odgovarati ako mu se nešto dogodi. Oni žele da znaju – ako mi neko preti, da li će država zaštiti? Ako mi ukradu imovinu, da li će počinilac biti pronađen, da li će biti kažnjen, da li će neko odgovarati za umreženost vlasti i kriminala? To je poverenje u državu i tu dolazimo do kriminala i korupcije.

26/2 MV/MP

Kada čovek čuje da je neko ukrao milione iz javnog novca, neki pomisle kakve to veze ima sa mnom, drugi kažu nema od odgovornosti ništa, štiti ih sistem. Ali, sve ovo i te kako ima veze sa građaninom, jer taj novac je mogao da bude bolnica, škola, vrtić, lek, socijalna pomoć, bolja plata medicinskoj sestri, bolja penzija itd. Svaki dinar ukraden iz javnog novca je dinar manje za građanina. Zato borba protiv korupcije nije apstraktna tema, to je borba za standard građana jer smo mi svi deo toga.

Kada govorimo o kriminalu, moramo govoriti o tome kako institucije rade zajedno. Nije dovoljno uhapsiti nekoga, građanin očekuje da postupak bude završen, da postoji odgovornost, da se novac koji je nezakonito stečen vrati, da žrtva dobije zaštitu i da čovek koji ima političku ili ekonomsku moć ili pripadnost nekom klanu ne bude iznad zakona. Najopasnija poruka koju bi država poslala jeste – ako ste dovoljno moćni možda vam se ništa neće desiti. Tu počinje gubitak poverenja u državu.

Sledeće pitanje je, naravno, kada se vrše javne nabavke i ako se one nameštaju, to građanin plaća. Kada se ugovor uveća kroz anekse, takođe građanin plaća. Kada se subvencija dodeli bez rezultata, takođe građanin plaća. Kada državna imovina bude data ispod realne vrednosti, takođe građanin plaća. Kada se novac iz budžeta troši neefikasno, opet građanin plaća. Zato borba protiv korupcije nije sporedna tema, ona je deo borbe protiv rasta troškova države i životnog standarda građana.

Ne treba nam institucija koja samo broji ko je šta prijavio, treba nam institucija koja će pitati kako je firma dobila posao, zašto je baš ona izabrana, zašto je bila samo jedna ponuda, zašto je ugovor kasnije povećan, ko je doneo odluku, ko je povezan sa kim, da li je neko imao korist. To je ono što narod želi da čuje. Ne popunjen je obrazac, nego utvrđeno je ko je uzeo javni novac i zašto.

Još jedna stvar su, naravno, mladi koji odlaze. Ne samo zbog plata, oni odlaze kada izgube osećaj da je sistem fer i da mogu da se ostvare. Kada vide da jedan čovek radi i plaća sve, a drugi ima vezu. Jedan preduzetnik plaća svaki dinar, a drugi dobija subvenciju. Jedan čeka na šalteru, a drugi završi za jedan telefonski poziv. Jedan čeka sud godinama, a drugi ima pristup sistemu. To je problem. Zato mladi ne traže samo veću platu, oni traže pravila koja važe za sve.

Kada sve ove zakone stavimo jedan pored drugog, dobijamo jednu veliku temu – da li Srbija pravi državu koja služi građaninu ili sistem u kojem građanin stalno mora da se prilagođava državi? Građani Srbije ne traže milostinju od svoje države, oni traže da država bude pravedna. Ne traže da im neko jednom godišnje da 6000 dinara, traže da njihova plata može da pokrije život. Oni ne traže privilegiju da onaj ko ima vezu nema veću vrednost od onoga ko radi. Ne traže da kriminal ne postoji. Traže da znaju da će zakon stići i onoga ko je moćan. Ne traže da država bude savršena, traže da kada im se nešto dogodi imaju kome da se obrate i da znaju da će institucije reagovati. Ne traže od nas da im obećavamo raj. Traže samo jednu vrlo razumnu stvar – da u svojoj zemlji mogu normalno da žive i od svog rada i da budu sigurni da zakon važi jednako za sve.

Zato ova rasprava nije samo rasprava o izmenama zakona, ova je rasprava o tome kakvu državu ostavljamo ljudima koji posle nas ostaju u ovoj zemlji. Ako su cene problem, rešavajmo uzrok, a ne samo posledicu. Ako je siromaštvo problem, pomoć usmerena onima kojima je najpotrebnija. Ako su kriminal i korupcija problem, ne kontrolišemo samo papire, već novac i stvarni rizik. Ako se građanin oseća nezaštićeno, napravimo institucije kojima može da veruje, jer verujem da Srbija može bolje. Zato nam ne treba više propagande, treba nam više odgovornosti. Ne treba nam više privremenih rešenja, trebaju nam sistemska rešenja. Ne treba nam država koja samo traži od građanina da ispunjava svoje obaveze, već nam treba država koja svoje

26/3 MV/MP

obaveze prema građaninu ispunjava. To je, po mom mišljenju, najvažnije pitanje sa kojim građani treba da izađu na izbore. Ne ko je šta obećao, već kome verujete da će zakon, novac i institucije biti u službi građana, a ne građanin u službi vlasti.

Poštovane kolege i koleginice, možda je ovo jedna od naših poslednjih sednica u ovom sazivu, možda ćemo se uskoro ponovo sresti u ovoj sali, možda nećemo, građani će svakako odlučiti. Zato mislim da je važno da danas ne govorimo samo o tome ko će kako glasati, nego šta ostavljamo iza sebe. Da li ostavljamo građaninu jednokratnih 6000 dinara ili sistem koji će mu pomoći i kada tih 6000 potroši‌? Da li ostavljamo preduzetniku novu administrativnu obavezu ili fer poreski sistem koji prepoznaje inflaciju i realnu veličinu njegovog posla? Da li ostavljamo slobodnu zonu kao broj u statistici ili kao stvarni motor razvoja? Da li ostavljamo završni račun kao formalnost ili kao stvarnu kontrolu javnog novca? Da li javnog beležnika ostavljamo kao još jedan trošak za građanina ili kao servis koji mu zaista olakšava život? Da li ćemo korupciju meriti brojem prijavljenih funkcija ili ćemo konačno gledati ko dobija milijarde iz budžeta? To su pitanja na koja građani žele odgovor.

Građanina ne zanima samo koliko smo zakona doneli, njega zanima da li može da živi od svoje plate, da li može da plati struju, da li njegov mali biznis može da preživi, da li njegova deca mogu da ostanu ovde, da li država troši njegov novac domaćinski i da li postoji neko ko kontroliše onoga ko ima vlast.

27/1 MT/LjL 15.30 – 15.40

Ovo su pitanja koja mi dobijamo od građana i u razgovoru sa njima apsolutno je jasno šta su njihovi problemi i u tom kontekstu nisam hteo da se obraćam ovde konkretno po svakom zakonu, ali sam sublimacijom svih ovih predloženih zakona hteo da se izjasnim i da akcentiram pažnju na one probleme koji realno postoje, nezavisno od toga ko je danas na vlasti, ko je sutra, ili ko je danas poslanik ili nije, da li su izbori sada ili nisu. Nama su potrebna ipak sistemska rešenja.

Naravno da se u tom pravcu radi, ne mogu da kažem da se nešto ne radi, ne mogu da kažem da ne postoji i perspektiva itd, ali očigledno da ova pitanja koja nam ljudi postavljaju, odgovori na ova pitanja, nisu još adekvatno regulisana i nadam se da će to u budućnosti biti urađeno. Zahvaljujem se svima.

Hvala vam.
Još jednom pitam da li neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, zaista se mnogo toga može pohvaliti u ovom delu kada su u pitanju i rebalans budžeta i zakoni koji se odnose na finansije, u budućnosti. Posebno pozdravljamo dodatna izdvajanja za vojsku, izdvajanja i sredstva koja idu ugroženima, naročito penzionerima, sva ona sredstva koja se odvajaju za Republiku Srpsku, koja se odvajaju Srbima sa KiM. To je dobro. Nadam se da će u budžetu koji će doći verovatno u sledećem sazivu ta sredstva biti još veća, naročito za vojsku, naročito za Srbe na KiM.

Ali, sva ta sredstva neće rešiti pitanja ukoliko ne budemo imali odgovarajuću reakciju na hapšenja i iživljavanja koja se svakodnevno dešavaju na KiM, ako dođe do otvaranja mosta u Mitrovici, ako se promeni obezbeđenje Dečanima. Prema tome, nezgodna su vremena, ali se reakcija mora blagovremeno pripremiti i proceniti i mora biti daleko ozbiljnija i agilnija nego što je to bila do sada.

Sve to verovatno u budućnosti podrazumeva da se mora više novca odvojiti i za rad BIA i VBA i upravo ono što predlaže i naš osnivač, Aleksandar Vulin, i promena možda i politike rada ove dve agencije po ugledu na Mosad i Mosadov odnos prema terorističkim organizacijama. Prelagodno se oseća okupaciona UČK na čelu sa Kurtijem na KiM da bi mi to mogli sebi kao luksuz da dozvolimo da se tako nastavi a da štetne posledice, pogotovo po naše sunarodnike koji žive na KiM ne budu još drastičnije nego što su danas.

Iz tog razloga, između ostalog, pozdravljam posebno, iako će nekom možda biti čudno jer kako to da neko ko je komunista nije ni kršten, ateista je, pozdravljam donošenje zakona o crkvama i verskim zajednicama. Znate, ako je neko komunista, ne znači da nije nacionalno svestan i potpuno jasno opredeljen. Ovo podržavam jer je krajnje vreme bilo da se pitanje duhovnosti nacionalnog očuvanja omogući kroz obrazovanje i Srpskoj pravoslavnoj crkvi kroz osnivanje predškolskih, školskih, srednjoškolskih, visokoškolskih ustanova u kojima će ona biti osnivač ili participirati, jer je jednostavno pokazala da je jedini stub koji je pitanje duhovnosti i nacionalnosti kroz vekove kada je u pitanju srpski nacionalni identitet uspela da očuva i jedina koja je to, iskreno rečeno, i sposobna da uradi.

Kada je u pitanju privreda, zaista podržavamo sredstva koja se izdvajaju za finansiranje u privredi novih radnih mesta, ali insistiramo na tome da se ta sredstva prioritetno daju našim privrednicima. Znači, ne strancima, pa na primer čak ne pogotovo ni "Holcimu", a pogotovo ne za otvaranje cementare u Obrenovcu, jer jednostavno nije to nešto što treba ni Obrenovcu a nema razloga ni potrebe da

27/2 MT/LjL

"Holcim" ima bilo kakve finansijske više i podršku od Republike Srbije, dovoljno je snažan i moćan. Čak i ako nekim slučajem bude to realizovano da radi u Obrenovcu, ne mora da bude finansijski podržan. Imamo mi mnogo zdravijih poljoprivrednih programa i naših privredničkih programa, malih privrednika, na koja ta sredstva valja i treba potrošiti.

I kroz amandmane smo reagovali, pa kada je u pitanju relaksacija rada privrednika, između ostalog, predložili smo i da se granica za paušalno oporezivanje odnosno prelazak i stvaranje obaveze za PDV napokon podigne sa osam na 12 miliona dinara, jer jednostavno od 2012. godine pa do današnjeg dana, ako se ne varam, mnogo toga se promenilo. Mislim da je to nešto što bi trebalo zaista pod hitno učiniti.

Nije bilo mogućnosti da amandmanski reagujemo kada je u pitanju Zakon o prihodu građana, da se i onaj deo kada je limit od šest miliona za paušalce i nastajanje obaveze da vode knjige promeni, ali to Ministarstvo može i samo da inicira u nekom budućem periodu. Ja mislim da će to biti jedna mnogo značajna podrška i jedno veliko nematerijalno ulaganje malim privrednicima da u ova neka vremena koja nisu baš tako laka na jedan jednostavniji i održiviji način sačuvaju svoje poslove, pogotovo što bez obzira na uvećane prihode, pitanje stvarnog profita je nešto što je diskutabilno da li se i on toliko uvećao da bi opravdao da se to ne menja i da prelaze u zonu PDV-a i otežavaju se njihovi načini poslovanja.

Da je bilo referenduma o pristupanju EU i da je ne daj bože Srbija rekla da želi da pristupi EU, ja bih verovatno suzbio ovu alergiju i iritaciju koju dobijam kad god čujem da su razlozi za usvajanje bilo kog zakona potreba da se izađe u susret zahtevima EU, predlozima Venecijanske komisije i tome slično.

Međutim, dovoljno mi se čini, imam i godina i iskustva, da mogu da razdvojim svoje lične stavove od onoga što je korisno i moram da kažem da ja imam jednu ozbiljnu dilemu kada je u pitanju Pravosudna akademija i kada su u pitanju zakoni o sudovima i tužilaštvu.

Predložili smo nekoliko izmena kada su u pitanju Zakon o sudijama i Zakon o tužiocima, a to je da se ovi rokovi koji su njima postavljeni za uvođenje Pravosudne akademije kao jedinog ulaza za pravosuđe odlože za dve godine. Znači, ono što je trebalo da stupi 1. januara 2027. godine da stupi 2029, 2030, 2032. godine, jer mislim da ni Pravosudna akademija, ni okruženje, ni samo pravosuđe nije dovoljno spremno da to u ovom trenutku na odgovarajući način reaguje. Ipak je kratak period do 1. januara 2027. godine da bi ovo tek tako krenulo.

Ujedno, bojim se da to ne ugrozi i sam rad sudova, jer čini mi se da može poprilično da ugrozi i dalji opstanak i rad sudijskih pomoćnika, stručni saradnika i svih onih koji su do sada imali i ta tzv. druga vrata koja su mogla da budu ulaz za pravosuđe.

Dobro je što su ostavljene prelazne i završne odredbe, ali i tu smo imali sugestija jer su u jednom delu limitirajuće, ali o tome u danu kada se bude raspravljalo o amandmanima ćemo malo detaljnije govoriti i obrazlagati.

Znam ja da je problem u srpskom pravosuđu neznanje. U srpskom pravosuđu nije problem korupcija, najveći problem je neznanje. Neznanje je u srpsko pravosuđe i nepripremljenost na velika vrata ušlo 2010. godine. Iz srpskog pravosuđa je izbačeno 1.000 stručnih, osposobljenih i najdostojnijih sudija i ubačeno je novih 1.000 ljudi koji nisu bili pripremljeni u dovoljnoj meri da postanu sudije.

28/1 JJ/JG 15.40 – 15.50

Baviti se advokaturom, baviti se sudijskim zanatom, baviti se tužilačkim poslom je zanat koji se uči, nije dovoljan završen Pravni fakultet, nisu dovoljne imaginarne simulacije suđenja, potrebno je da sedite u sudnici, da gledate sudije koje imaju iskustvo, da vidite kako se oni nose sa mogućim pritiscima kada ispred njih stoje ozbiljni kriminalci, kada ispred njih stoje ljudi koji misle za sebe da su moćni, kada gledaju tužne priče kako oni savladavaju i od njih učite kako ćete taj zanat obavljati onako dostojanstveno, dostojno i nezavisno kako ga i oni rade. To se nijednoj školi ne može naučiti ono što doživite u sudnici kao sudski pripravnik ili sudijski pomoćnik ili javnotužilački pomoćnik, to ne može da nadomesti ništa.

Prema tome, iako zaživi Pravosudna akademija mora imati mnogo više te vrste prakse koja je nužna da bi se život osetio tamo gde jeste. Ne bih podržao uvođenje Pravosudne akademije da se nije desilo ovo što se desilo. Znate, do 2010. godine ulazak u sudove je bio postepen, samo okruženje je pomagalo novom sudiji, mladom sudiji da nauči zanat i da se na neki način ujednači sudska praksa i standardizuje. Ne da se vrši pritisak kakvu će odluku doneti, već da se dođe do toga da postoji jedna dobra izvesnost kada krenete u sudski postupak sa određenom količinom činjenica i dokaza da ćete dobiti odgovarajuću presudu bez obzira kom sudiji taj predmet dopadne.

Posle one katastrofe koja je napravljena 2010. godine, nažalost kada podnesete tužbu sudu, bez obzira šta mislili o dokazima koje ste priložili vi ne znate kakvoj presudi više da se nadate i to je ono što ja ne znam kako će, a divim se veri i energiji onih koji predlažu, to Pravosudna akademija ispraviti. Pogotovo, što ti ljudi od kojih je zasigurno vredelo učiti zanat, njih oko 1.000, 1.200, ako mene ne varaju neki podaci koje sam čini mi se negde pronašao, u narednih tri do pet godina odlaze u penziju. Znači, ostaće kao stare sudije oni koji nisu 2010. godine bili adekvatno pripremljeni i uvedeni u taj posao.

Da budemo načisto, mnogi od njih su postali dobre i vrsne sudije, ali jedan ozbiljan deo njih nikada nije savladao veštine tog zanata, nema sigurnosti, a kada nema sigurnosti ni u sebe ni u svoje znanje, a zbog svog onog sukoba koji je nastao tim potezom 2010. godine nije imao koga ni da pita ni sa kim da se konsultuje. To dovodi do neizvesnosti, to dovodi do nesuvislih sudskih odluka i kako će Pravosudna akademija to da ispegla, ja to ne znam.

Nećemo mi doživeti da se zasigurno, ono što bi moralo da se uradi testovi i provere svih onih koji rade u pravosuđu, pa oni koji ne ispune minimum standarda, da ostanu bez te funkcije. Sudstvo je postalo nezavisno, pustili smo da nam se desi to što se desilo. I ono što mene brine jeste što to podržava Venecijanska komisija, to što podržava i Evropska unija. Oni su podržavali i Reformu iz 2010. godine, podržavali su i ustavne promene koje su se desile i pravo da vam kažem kada neko dva, tri puta predloži nešto čim se opečem, ja četvrti, peti put mu više ne verujem.

Teško je naći meru između potrebe da se obrazovanje i znanje u pravosuđu podigne i nemanja hrabrosti da se zakorači u nešto novo. Bilo je danas na Odboru i komentara o privatnim fakultetima, o državnim fakultetima, o bilo čemu, o razlici u standardima, u ovome ili onome. Neću polemisati ni o jednom fakultetu jer svaki od tih fakulteta je dobio akreditaciju, ali samo hoću da kažem da iz ličnog iskustva i nekih kolega koji su imali prilike da to vide, nema više nije ni državni fakultet Pravni na pijedestalu nekog znanja i bilo čega drugog.

28/2 JJ/JG

Znate, ja mogu da razumem kada se neko bavi profesurom i imaginarnim pravom da se nerazume u praktične procesne delove, ali ne može da se desi da profesor koji predaje „Ustavno pravo“ ne zna da se ne mogu vršiti izmene i dopune Ustavnog zakona iz 2006. godine da bi se produžili rokovi za održavanje gradskih izbora u Beogradu 2024. godine. To je apsolutno neznanje. Da je to bilo nešto iz oblasti građanske, nasledne materije, ja bih to nekako i shvatio. E sada, zamislite kakve mi generacije studenata nažalost dobijamo i sa državnog fakulteta, kada neko takav ko se usudio da dođe u Skupštinu gde smo mi praktičari, pravnici ili političari koji znamo da je to nešto nemoguće, nama objašnjava da je to u redu. Ti mučeni studenti, tog Tanasija Marinkovića nesrećnog tamo gledaju kao nekog stručnjaka. Moraju da nauče ono što on njima predaje da bi položili ispit. Da je Tanasije Marinković jedini na Pravnom fakultetu, pa i bože pomozi, ima ih još mnogo oko svega toga.

Znači, pitanje pravosuđa nije samo pitanje uvođenja i Akademije, nego striktne kontrole kvaliteta rada svih onih koji, hajde tako da kažem, omogućavaju sticanje diplome pravnika i omogućavaju da neko sutra se bavi pravom. To je nešto što mi u narednom periodu moramo na mnogo ozbiljniji, na mnogo temeljniji način da uradimo ako mislimo da za pet ili deset godina dobijemo kvalitetnije pravosuđe nego što izgleda danas.

Ima još mnogo tema. Mnogo potrošiti još mnogo vremena o tome, ne 20 minuta, 20 sati je malo za celu tu priču, ali hoće li biti vremena da na ovakav način i u buduće razgovaramo, videćemo, ali ovo je nešto što treba zapamtiti.

Još jednom pozivam da se raspiše referendum o ulasku Srbije u EU, da građani Srbije kažu hoćemo ili nećemo. Ako to budemo uradili, kako god da građani odluče biće nam jasno šta je obaveza svih nas da radimo, ne da pretpostavimo šta građani misle, nego da utvrdimo šta oni misle. Živeli.

Hvala vam.
Idemo dalje, reč ima narodni poslani, Dušan Bajatović. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Neću potrošiti sve vreme, ja sam mislio da se i ne javim pošto vi često pričate o ovim lokalnim stvarima, nas interesuje ova arena ovde, a pitanje rebalansa budžeta, pošto što se mene tiče tu nema ništa posebno novo u namerama vlasti, ni u ocenama Fiskalnog saveta. Oni možda sve tačno pišu, ali se ne bave politikom. Prema tome, oni su najgori. Hteo sam da se našalim.

Znate šta, ako vi imate jedan budžet, a kritikovaće me i Siniša, 3,5% deficita, a hoćete da pokrijete sve ovo što smo uradili sa ovim budžetom, 3,5% ćemo da preživimo. Od toga, ako se ne varam, 129 milijardi su suštinski iz nekih realnih izvora. I ako se ne varam, a čini mi se da je to i ministar Mali pričao, kada god smo imali viška novca u budžetu mi smo gledali da to na neki način vratimo stanovništvu. Možemo mi ovde da polemišemo da li je 6.000 mnogo, malo. Pre neki dan sam polemisao sa jednim kolegom, kaže – što ste dali "Karneksu" ? Mogli smo da damo sto drugih firmi, pa znam, sto mesara ne može da zameni "Karneks".

Znate šta hoću da vam kažem, kada mi gledamo unazad. Sećate se vi one velike priče ovde u parlamentu, samo je inflacija gurala BDP, sad je inflacija 1,9% a mi i dalje imamo rast BDP. Da li je onda ta teza tačna ili nije tačna? Ako sam dobro zapamtio realni rast plata je 8,2%, što je iznad inflacije.

Još jednu stvar hoću da kažem, često se ovde napada ta javna potrošnja. Ja neću da ulazim da li su sve investicije sa ispravnom ili neispravnom cenom, niti me interesuje, ali jednu stvar znam, s obzirom da su nam pale i strane investicije zbog

28/3 JJ/JG

blokaderske godine i po, mada se malo smanjio debalans između uvoza i izvoza, ako vi ukinete te državne investicije, to vam je kao da ste avionu ugasili motore u sred leta. Naš privatni sektor, a naročito ako ima politička nestabilnost, onda i strana ulaganja, nema kapacitet da investira onoliko koliko bi nama trebalo. Lako je o tome pričati, ali treba to i uraditi.

Taman smo bili na pragu novog investicionog ciklusa koji je zbog visokog nivoa stranih investicija mogao da zahvati mala i srednja preduzeća, a onda smo dobili političku nestabilnost. To dvoje ne ide zajedno. Nema malih i srednjih preduzeća samo za srpsko tržište. Sva mala i srednja preduzeća, naročito ona velika, moraju da budu minimum regionalno orjentisana.

29/1 JD/MJ 15.50 - 16.00

Ne postoji više zbog visoke produktivnosti i svega ostalog nešto što vi možete da proizvedete samo za sprsko tržište. Morate da budete malo šire opredeljeni.

Ne mora nužno svaka polemika oko date subvencije, pa se preračuna koliko je to radničkih plata u tom preduzeću, što je česta tema. Možda se subvencije daju, evo taj isti „Karneks“ da spomenem, ne znam zašto mi je pao napamet, što mora da bude za radna mesta, ne mogu oni da zaposle mnogo više ljudi, ali mogu kao „Perutnina“ iz Ptuja, oni proizvode kompletno živinsko meso za srpsko tržište i za okolinu tako što se oni organizovali naše seljake.

Hajde da razmislimo da to bude takva podrška „Nepolanti“, „Karkneksu“ ili ne znam. Namerno spominjem poljoprivredu zato što ako bih ja davao kritiku uopšte u toj investicionoj politici i vlasti za sve ove godine čiji sam i sam član, autoputevi, bolnice, data centri, prenosna ekologija, koliko smo mogli da dobijemo, to je se dobro vrhunski, drži nam taj privredni rast u redu.

Malo smo uložili u zelene sistem, malo smo uložili u sistemskim rešenjima da napravimo, recimo paritet cena u poljoprivredi, da ne gubimo u stočarskoj proizvodnji.

Žao mi je što nije tu naš kolega iz Vojvodine, ministar poljoprivrede, pa da možda malo polemišemo i oko toga. Nadam se da će to biti u sledećem budžetu.

Pošto nam slede izborni meseci, ili ne znam nedelje, mi treba da završimo ovaj budžet, to je ključni dokument plus onaj set zakona tamo. Pozdravljam naravno taj zakon da crkve mogu da prave škole i školski sistem, šta su sve zamislili, ja ne nemam ništa protiv toga, trebalo je i pre. Ne moram kao gospodin Komlenski da kažem da i mi komunisti podržavamo te crkvene poslove, ali to je to. Dakle, ovaj budžet u zadatim parametrima, bez obzira na kritike Fiskalnog saveta i kolega iz opozicije, ovaj budžet je prihvatljiv. I to je suština.

Dakle, sa 3,5% deficita, pokrivanjem, osim onih 59 milijardi najvećeg dela troška iz praktično realnih izvora. Da li su krediti za puteve dobro ili loše? Pa, mi smo te projekte počeli, oni nisu nepoznati javnosti. Jedna koleginica je ovde pitala koliko sve košta? Pa, videćemo kad ugovorimo, ali vi prvo morate da obezbedite pare, morate da vidite izvore finansiranja. Meni su izvori finansiranja tih stvari u budžetu sviđaju. Ja ću reći jednu jeres, verovatno će me i napasti.

S obzirom, da vrednost novca pada, da se obezvređuje ja bih uzeo još para, ne 10, 20 milijardi da se zadužimo, ali ako imamo programe reindustralizacije Srbije.

Ljudi, mi smo dizali ovo u nekoj meri i obraćam se kolegama iz opozicije, nemojte da se javljate za reč, do neke mere ti dižeš državne investicije. Ti ako gledaš budžet, nama se budžet puni sa strane potrošnje, a moralo bih da počne iz proizvodnje. To je suština.

Možemo ovde da pričamo o lokalnim problemima da li je dobro što smo dali 5.000 dinara ili 50 evra, ili ne znam ni ja, to je sve okej.

Znate šta je još dobro ovde na 1,9 % koliko trenutno imamo inflaciuju, čak i ova sredstva uz sve optužbe koje je opozicija napravila ona neće napraviti inflatorni pritisak i ne vidim da je ne optimistično ono što je vlast prihvatila, obzirom na rast PDV-a, a šta ako rešimo pitanje NIS-a dosta sam dobro upoznat sa tim? Pa, vratimo im neke fiskalne prihode odatle, pa ima 30 milijardi.

Ne bih se svađao ni sa kolegama iz opozicije, niti bih previše hvalio to samo jednu stvar znam. Na 1,9% inflacije na 3,5% deficita i manje-više realno finansiranje tih 129 milijardi dinara, nećemo imati inflatorne efekte. Tačno je da nećemo ni, ovo što je pričao Stanojević, epohalno pomoći stanovništvu, ali vodili ste računa o tom građaninu.

29/2 JD/MJ

Tako da ja mislim da je ovaj budžet prihvatljiv. Neću da trošim više vremena. Ostaviću za onu posebnu diskusiju kada budem čuo, neki zanimljivi ljudi mi se još nisu javili, čekam da vidim šta će oni da kažu ali suštinski 1,9% inflacija, 3,5% deficita u budžetu i 129 milijardi finansirano iz suštinskih realnih izvora, plus ta bankarska zaduživanja, ja vam kažem, ja bih se još zadužio samo za reindustrijalizaciju, a ne samo za infrastrukturne projekte.

To je suština onoga što smo mogli da imamo, i ako sledeći izbori uspostave političku stabilnost vratiće se i strane investicije, a onda će biti šansa da i mala i srednja preduzeća, uz relativno solidnu podršku države i regionalnu stvorene proizvede koji mogu da konkurišu, da dođemo da dodatnog rasta i budžeta i mogućnosti. Ne treba ugasiti velike državne investicije, jer je to motor koji naš avion drži u vazduhu.

Za sada toliko. Hvala, predsedavajuća.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Risto Kostov.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, prvi potpredsedniče Vlade Srbije, gospodine Mali, uvaženi ministri u Vladi sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, uvaženi građani Srbije, i ako sam u protekloj sednici bio na sva četiri javna slušanja o Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji, Predloga nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, ja ću se posvetiti Prvoj tački dnevnog reda, a pre toga da kažem da su i gospodin Mrdić koji je bio moderator i gospodin kolega Petrašinović koji je predlagač, a posebno ministar Vujić koji je tumačio i odgovarao na pitanja, tumačio odredbe i odgovori bili sjajni, još sam ja tamo tada rekao da ministar Vujić i kolega Petrašinović imaju neke ugrađene biološke mehanizme koji daju jedan isti tempo i prijatno ih je bilo slušati.

Neupitno je da je od 59 tačaka dnevnog reda ove vanredne sednice Skupštine Srbije najvažniji rebalans budžeta, Republika Srbija ovim predlogom rebalansa budžeta ne sumnjivo potvrđuje da je socijalno odgovorna država. Najavljeno je povećanje plata i penzija, a pre toga dodatna podrška od gotovo milijardu evra za penzionere, borce, kao i za socijalna davanja.

Za PUPS, Partija socijalne pravde, to je posebno značajno jer su ka tome usmereni i naši osnovni vrednosni stavovi i programski ciljevi. Posebno pozitivno je to što Predlogom rebalansa budžeta predviđeno gotovo trideset milijardi dinara više za zdravstvo.

Taj novac, kao što vam je poznato namenjen je za retke bolesti, inovativne lekove i nastavak velikih projekata kao što je „Tiršova 2“. Novac će biti uložen u kapitalne projekte, od Moravskog koridora, Dunavske magistrale, „Smajli“, EXPO i početak radova na putevima „Vožd Karađorđe“. Ovaj istorijski 7,3% budžeta što je usmereno u poljoprivredu zaista pozdravljamo.

Današnja parlamentarna rasprava rebalansa budžeta i finansijskim davanjima građanima Srbije posebno je značajno za PUPS, Partiju ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije i smatramo da su sve izmene u budžetu u okviru rebalansa budžeta 2026. godine, racionalne.

Što se tiče davanja svim građanima Srbije, posebno penzionerima i socijalno ugroženima, taj potez Vlade Republike Srbije potvrđuje da je najzad došlo do pravednije raspodele narodnih para. Upravo se za takve socijalne mere PUPS zalaže godinama.

30/1 TĐ/CG 16.00 – 16.10

Kao partija socijalne pravde, PUPS izražava zadovoljstvo predloženim davanjima i konstatuje da Srbija na najbolji način daje uverljive dokaze da postaje socijalno pravedna država. I kako je na otvaranju „Olimpijade trećeg doba“, u subotu 22. avgusta, u Nišu istakao predsednik PUPS-a, Milan Krkobabić, briga za penzionere nije usputna, briga za penzionere je imperativ države Srbije, naravno. Generacije koje su sve stvorile, kojima sve dugujemo to zaslužuju. Država Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić, za koga je i PUPS glasao dva puta, dokazuju da počinje da se u praksi sprovodi vrednosni stav tri P – penzije prate plate. Verujemo da će taj ekonomski princip i ubuduće da se sprovodi u praksi, u svakodnevnom životu.

Ukupna vrednost svih najavljenih pomoći države građanima Srbije, kao što rekoh, iznosiće 980,6 miliona evra. Novac će biti isplaćen u septembru ove 2026. godine, a finansijski pokazatelji pokazuju da je tako nešto moguće, jer stopa rasta u drugom kvartalu je bila 3,6%, što je jedna od najvećih u Evropi; inflacija u julu je smanjena na 1,9%; stopa nezaposlenosti iznosi 8,9%; dok je npr. pre 12 ili 13 godina bila 25,9% – duplo više. Uz sve to, na računu Srbija ima oko 600 milijardi dinara, devizne rezerve su veće od 30 milijardi uz rekordne rezerve zlata. Čini mi se da je pomenuto 50 tona.

Posebno je značajna novčana pomoć svim penzionerima Republike Srbije najavljena za 14. septembar u iznosu od 20.000 do 35.000 dinara u zavisnosti od visine njihove penzije, i to bez ikakve prijave. Značajna pomoć stiže i građanima Srbije koji primaju novčanu socijalnu pomoć, dečiji i borački dodatak, kao i borcima. Svim građanima Srbije će biti, kao što ste čuli, isplaćena jednokratna finansijska pomoć od 6.000 dinara od 22. do 25. septembra. Bitno je da od 1. januara 2027. godine minimalna zarada u Srbiji prvi put u istoriji iznosi 600 evra, što je povećanje za 9,2%.

Značajno je i najavljeno povećanje plata i penzija, a podsećamo da je nominalni rast penzija od 2020. do 2026. godine 117,1%, a realan rast penzija, uvažavajući inflaciju, iznosi 45,3%. Toliko je realno porasla penzija od 2020. do ove 2026. godine.

PUPS nije partija saopštenja, dopisivanja praznih verbalnih debata; PUPS je partija konkretnih predloga čiji je cilj poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja svih građana Republike i onih koji žive od minulog i onih čiji je izvor egzistencije tekući rad. Posebno smo posvećeni položaju i dubini džepa penzionera, jer oni su ne samo najpedantnije platiše svih računa već pomažu džeparac i ukućana, posebno svojih unuka. Vrednosni stav – penzije prate plate, koji je sada postao praksa, i posebna davanja penzionerima s najmanjim primanjima, to je 13. penzija, nešto su za šta se PUPS i predsednik PUPS-a Milan Krkobabić godinama zalažu. To je bio osnov politike naše poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravde u ovom parlamentu.

Mi smo tražili zvanične odgovore i objašnjenja šta će biti s tim našim predlozima. Stigao je odgovor. Praktičan i izuzetno efikasan za bolji standard penzionera, posebno onih sa najnižim penzijama. Oni stalno zaostaju, kada god dođe do redovnog povećanja penzija, i zato ova mera ima posebnu težinu. Kako su ostvarene dve krupne inicijative PUPS-a tri P – penzije prate plate i 13. penzija, tako s razlogom očekujemo da će u praksi biti izdvojen novac i da će zaživeti predlog PUPS-a i liberalna političke partije o uvođenju socijalne garantovane penzije, ne manje od 150 evra za sve starije od 65 godina koji nemaju i neće imati penziju, jer nemaju 15 godina staža osiguranja. Ta penzija postoji u oko 100 zemalja na svetu i u nekim zemljama našeg uzleta jer je reč o ženama, pogotovo onih na selu, koje su celog života bile stubovi porodica, podizale decu, koje danas treba da odluče hoće li one imati svoj dinar za dostojanstveni život.

30/2 TĐ/CG

Budžet Ministarstva za brigu o selu je ostao isti. U ime Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, čiji sam volonterski sekretar, posebno zahvaljujem predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na razumevanju i velikoj i iskrenoj podršci preporoda sela Srbije od samog početka od osnivanja Nacionalnog tima za preporod sela Srbije 2019. godine. Dosada su u potpunosti realizovani sledeći programi: Miholjski susreti selu u iznosu o 65 miliona dinara. Ove godine manifestacija se održava u selima 120 opština i gradova širom Srbije, uz učešće takmičara iz 1.750 sela. Dosada je milion i 200 učesnika i posetilaca bilo na Miholjskim susretima selo 2021. godine.

Podrška razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava u iznosu od skoro 79 miliona dinara. Ministar Krkobabić je pokrenuo pravu inicijativu u pravom ali, nažalost, u nemilom trenutku. O tome svedoče požari ove 2026. godine. Nadamo se i verujemo da će sledeće godine, i ubuduće, sredstva za podršku dobrovoljnim vatrogasnim društvima biti veća i da će, kako ministar Krkobabić predlaže, svako veće selo imati svoje dobrovoljno vatrogasno društvo. Trenutno ih ima 354, a pripadnika 3.304. To su oni humani ljudi koji, kao vaš najbolji komšija, daleko bilo, kad se nekom zapali kuća i gori njiva, žito itd., prvi pritekne u pomoć, jer su oni najbliži u vašem ili susednom selu.

Ove godine sredstva za dobrovoljna vatrogasna društva dobilo je 25 jedinica lokalne samouprave. Oni su konkurisali i podržali 37 društava, a od tih 37 biće pomognuto i pet koji su u osnivanju, što predstavlja posebnu pomoć za njih. Dodeljeno je 78,3 miliona dinara, a najveći procenat sredstava namenjen je za građevinske radove 45% i za opremu – više od 40%.

Za podršku razvoju privrednih aktivnosti u seoskim sredinama ove godine dodeljeno je 40 miliona dinara, ugovori sa 13 jedinica lokalnih samouprava su potpisani u Palati Srbija 14. avgusta. Od tog datuma opštine i gradovi imaju rok od mesec dana da raspišu konkurs na svojoj teritoriji. Broj krajnjih korisnika, a svaki zanatlija, preduzetnik može da dobije maksimalno do milion i 200 hiljada dinara, kreće se od 39 do maksimalnih 90 do 100, koliko je bilo protekle godine.

Program podrške kupovini seoskih kuća sa okućnicom realizuje se neprekidno. Opredeljeno je 750 miliona dinara. Velika je zainteresovanost. Stiže veliki broj prijava svakodnevno. Dosada su dodeljene 4.732 kuće, a krov nad glavom od Ministarstva za brigu o selu, u ime države Srbije, dobilo je sedamnaest i po hiljada žena, muškaraca i dece. Uskoro se očekuje dodela još 112 kuća. Interesovanje je toliko u svim krajevima Srbije da bi bilo veoma pozitivno i očekivano da se nastavi priliv tih sredstava, jer naseljavanjem tih praznih seoskih kuća postižemo tri strateška cilja – ekonomski, demografski ili populacioni i vojno-bezbednosni. U sela dolaze ili u selima ostaju radnosposobni ljudi koji su mlađi od 30 godina. Demografski sela se odjednom podmlađuju i bezbednosni aspekt – ne smemo da dopustimo da nam i jedan deo zemlje ostane prazan, pogotovo pogranični i brdsko-planinski. Uostalom, daleko bilo, kada su i požari, ako su sela prazna, nema ko da javi da tamo nešto gori.

Čekaju na realizaciju sledeći programi: Program obnove seoskih domova kulture, što je za seosko stanovništvo veoma značajno; Program podrške kupovine minibuseva za realizaciju prevoza seoskog stanovništva, dosada je kupljeno 78 minibuseva.

I na kraju, rezime bi glasio, a pre toga da kažem da je budžet Ministarstva za brigu o selu 1.244.906.000 dinara. Dakle, rezime bi glasio, preporod sela budi optimizam i nadu mnogim mladima, čak i fakultetski obrazovanim ljudima. Nastavlja se podizanje kvaliteta života u selima Srbija koja su zapostavljena čitavih 70 godina, ali podsetimo – to je posao za više vlada i više ministara. Penzioneri, poljoprivrednici

30/3 TĐ/CG

i svi građani Srbije imaju čemu da se nadaju, posebno penzioneri, a među oni sa najmanjim primanjima. PUPS nastavlja svoju devetnaestogodišnju borbu za bolji standard najstarijih, ali i najodgovornijih naših građana – penzionera, i svih drugih, naravno. Živela Srbija.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.
31/1 AL/VZ 16.10 – 16.20

Poštovani građani Srbije, dođosmo i do oproštajne sednice, Osme po redu, Vlade Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića i kabineta Đure Macuta. Doduše Đura je uspeo da pobedi Miloša Vučevića, njegova Vlada je trajala kraće nego što će trajati ova Macutova, nego mi samo nije jasno kada je sve tako sjajno, bajno, rast, sve u Srbiji funkcioniše, institucije, građani bogati, nema korupcije i kriminala, svi su zadovoljni, nema požara, pa zašto je ovo poslednja sednica Skupštine i zašto raspisujete izbore? Ako je sve sjajno, bajno, funkcioniše, pobedili ste obojene revolucije, pobedili ste blokadere, pobedili ste sve žive, zašto raspisujete? Dobro je, gospodo.

Ne shvatate ironiju. Žao mi je. Jako mi je žao, ali tu vam ja ne mogu pomoći, jer da ste bili iole odgovorni prema građanima Srbije i državi Srbiji, izbore biste dali još prošle godine kada vam je ovde bilo preko 300 hiljada građana na ulici, koji su tražili izbore. Da ste tada dali izbore ne bi bilo novih tragedija koje su zadesile Srbiju, ne bi bilo novih izdaja, ne bi bilo novih prodaja, ne bi bilo siromaštva, požara, zaduživanja i svega ovog što se danas i što se dešava, evo, još malo pa godinu i po dana od kada su građani tražili vanredne parlamentarne izbore.

Ali vi ne date izbore onda kada to narod traži, što potvrđuje da ste odnarođena vlast potpuno. Vi ste morali da pripremite sve i sada ova sednica sa 59 tačaka dnevnog reda, i sa rebalansom budžeta koji je izborni i ništa drugo. Jedini razlog za rebalans budžeta jeste da pokušate još jednom, posle deceniju i po vladavine, da prevarite građane Republike Srbije. I to radite po ko zna koji put, ali ovog puta, čini mi se, da ćete se preračunati, jer su i građani Srbije naučili oni staru drevnu poslovicu koja glasi: „Ne verujte Danajcima, ni kada darove donose“. E, u našem slučaju ne verujte Srpskoj naprednoj stranci ni darove kada vam donosi, poštovani građani Republike Srbije.

Smislili su sada na kraju mandata, na kraju vlasti, da vam nude darove, da vam obećavaju puteve, da obilaze privatne firme, da nude novac socijalno-ugroženim građanima, da nude novac penzionerima, da obećavaju poljoprivrednicima, preduzetnicima, da nude puteve posle 15 godina vladavine. Ali vi 15 godina vladate i šta kažete – mi ćemo obezbediti novac, zato što je Srbija jaka, stabilna finansijski, kako reče Siniša Mali rast, razvoj, sve puca od para. Samo ovim rebalansom, poštovani građani Srbije, vam ne daju nikakav novac sa računa, jer on ne postoji, jer republički budžet nije banka, ne postoji novac, postoji samo nepotrošen novac.

E, oni, poštovani građani Srbije, oni otvaraju novu rupu u budžetu, za 171 milijardu dinara. E, sada, poštovani građani Srbije, ključno pitanje je kako će to da se uspešna ekonomska država, koja vama nudi novac od odgovorne politike, a svodi se na novo zaduženje, od milijardu evra i svodi se na povećanje deficita. Pa kako to imamo pare, a deficit raste na 3,5%? Dakle, još je veća rupa, poštovani građani Srbije, i to što vam nude su već uzeli ili će uzeti, jer to je šibicarska politika svih vlasti Aleksandra Vučića i ove vlade.

Varaju vas i pokušavaju da vas kupe za milostinju i to je posledica svega ovoga. Neće vam reći danas da ako ostanu na vlasti da će struja da vam poskupi do kraja godine posle izbora. To vam neće reći; to će da ćute; to govore samo MMF-u; da će ukinuti i plavu i zelenu zonu. Neće vam reći da gorivo koje plaćate u Srbiji je najskuplje u regionu, skuplje nego i u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni, Makedoniji itd. Neće vam, poštovani građani, reći ni to kako su obezbedili deo od ovih 171 milijardu. Neće vam ni reći šta su naveli kao razlog. Reče jutros ministar finansija. Kaže da je razlog

31/2 AL/VZ

za ovu finansijsku jednokratnu pomoć i hitni postupak – praktično energetska kriza iz 2022-2023. godine. Pa zašto obmanjujete građane? Zašto niste rekli da dajete novac građanima Srbije zbog aktuelne ekonomske socijalne analize? Tu bi se pokazalo da građani Srbije spadaju u grupu pet najsiromašnijih naroda u Evropskoj uniji. Dakle, 50% je standard građana Srbije u odnosu na Evropsku uniju. To recite građanima. Držite građane siromašnima i uplašene za egzistenciju da biste njima mogli da upravljate.

Odakle će da obezbede novac, poštovani građani? Narodna banka, kaže, može po zakonu 33,7 milijardi maksimalno. Ostatak od 73 milijarde neporeskih prihoda ministar finansija je predvideo od dividendi javnih preduzeća. Negde oko, verovatno, 39 milijardi dividenda javnih preduzeća. Kojih javnih preduzeća, poštovani građani Srbije? Javnih preduzeća koja su prošle godine, 2025. godine, ukupno dividendi u budžet uplatili 2,21 milijardu. Je l' tačno, ministre – 2025. godine 2,21 milijardu, a sada 39 milijardi. Pritom, u 2025. godini 63,5 milijardi je država dala subvencije tim javnim preduzećima. Jeste li vi, bre, normalni? Koga vi lažete? Zašto više ove ljude dovodite u zabludu? Pa ume neko i da pročita nešto. Pa vi ste kao šibicari na ulici – kuglica ovde, kuglica onde, pare ovde, pare onda, struja ovoliko, akciza onoliko, damo vam 20 hiljada, uzmemo vam 30 hiljada, posle ćemo vam dati 15. To je ta šibicarska politika. Tako vi vodite Srbiju i na taj način se obraćate građanima Srbije i mislite da će vam to poći za rukom i da ćete nadalje moći te stvari da radite.

Javni dug sa ovim novim zaduženjem prelazi 45% do kraja godine verovatno, pošto vi govorite o procentima. Kada god hoćete da nešto muljate, vi pričate o procentima. Nećete da kažete da je to 42 milijarde i da je 15 milijardi bio javni dug kada ste vi došli, da pare su pare, mora neko to da vrati. Ali idemo – procenti ovoliko, deficit onoliko, rast ovoliko, onoliko i muljaža se nastavlja i tako to funkcioniše sa vama.

Dakle, poštovani građani Srbije, vama se obraćam, treba da znate ovo, Srbija je zarobljena država, zarobljena država od strane jedne grupe ljudi. Sve je trulo i sve je iluzija ovo što vam predstavljaju. Ja odajem priznanje. Ozbiljni ste iluzionisti. Ozbiljni ste prevaranti i uspevate da manipulišete građanima od izbora do izbora. Ali kada se građani probude, kao što je to sada slučaj, vi idete korak dalje i onda se pravi ta veza između kriminala i države. Danas za one koji se bune iz vaših redova, koji menjaju mišljenje i stav, njima dolaze da prete što kriminogene strukture, što državni organi, počev od bezbednosnih službi, preko policije i ko je kakvih raznih struktura. Drugim rečima, na istom zadatku danas u Srbiji su kriminalci i policija. Taj zadatak je odbrana po svaku cenu političke tvrđave Aleksandra Vučića. Zajedno kriminalci iz „ćacilenda“ i policijci iz „ćacilenda“. Nema tu naroda. Nema građana. Nema nikakve brige o građanima zato što vama građani nisu bitni. Bitni ste vi sami sebi.

32/1 MV/MP 16.20 – 16.30

Građani vam služe kada treba da ih zovete u šatore da glumite da ste narodni ljudi. Aleksandar Vučić i svi vi ostali ste se setili da glumite ljude iz naroda sada. Pa gde ste bili 15 godina? Da glumite sada pred izbore i kažete – evo, mi smo obični, narodni itd. Ko će vama više to da veruje? Vama koji se obraćate građanima iz vaših vila, jahti, hotela i ko zna čega sve, što ste za ovih 15 godina oteli i ukrali od građana Republike Srbije.

Cela Srbija vam gori danas. Vi se veselite pod šatorima. Srbija gori, vi se češljate, uživate, muzika, lepo, baš vas briga. I kriv neko drugi. Viša sila kriva. Ko zna ko je kriv. Nikada vi, naravno, niste krivi. Vi ste bezgrešni. Vaša vlast je uzvišena. Niko drugi nije u stanju danas da brine o Srbiji. Vi ste Srbiju privatizovali, mislite da je vaša, da možete da radite sa njom šta god hoćete. Nastranu što se Vučić ponaša kao Neron, a i ti požari možda potvrđuju, Neron je zapalio Rim da bi imao dojam za pesmu, ovde gori Srbija i od požara i od haosa u društvu koji ste napravili i od suša ako je u pitanju poljoprivreda i svega ostalog. Sve gori i neće se ugasiti požar dok vi ne nestanete sa vlasti, dok ne oslobodimo Srbiju i dok se narod ne oslobodi vaših okova.

Ono što je još na ovom budžetu, 59 tačaka ima, poštovani građani Srbije, dakle, nenormalno je, važni su tu zakoni, tiču se svega i svačega, i izbora i korupcije i PDV-a, ne možete ni da pročitate za vreme koje imate za raspravu. Ali, nije to ništa čudno, tako ste počeli da vladate, tako ćete i da završite vašu vladavinu, jer sve vreme krijete od građana ono što je istina.

Pričate ovde o poljoprivredi, o poljoprivrednicima. Uništili ste ih. I u pravu je Bajatović. Reče vam čovek, možda neće biti više vaš koalicioni partner, možda i on bude opozicija, pa zato kritikuje sada poljoprivredu. Kaže – malo smo ulagali u poljoprivredu. Tačno. Ne da ste malo ulagali, nego ste uništili seljaka. Znate, danas vam treba 15 kilograma šljiva za jedan espreso u Beogradu, ili pet-šest kilograma jabuka, ili sedam-osam kilograma krušaka. Ljudi nemaju to gde da prodaju. Da li ste svesni vi toga? Da li ste svesni toga da građani Srbije danas u prodavnicama prehrambene robe imaju više uvoznu robu nego domaću iz Srbije? To je rezultat vašeg rada, ne ničijeg drugog.

Da li ste svesni da ovi preduzetnici koje sada obilazite rade u nenormalnim uslovima, da plaćaju doprinose najviše u ovom delu Evrope, da su opterećenja na zarade najveće, da im zatvarate radnje, da ih reketirate, da im pretite ako nisu vaši podržavaoci da ćete ih ugasiti, zatvoriti itd.? Onda kažete – e, mi smo ispunili sve ODIHR-ove preporuke, idemo na izbore, uvodimo paravane, evo komisija radi birački spisak, evo radimo ovo, radimo ono, usvojićemo sad zakon o korupciji u izborima. Koji zakon o korupciji u izborima? Pa kako se zove ovo što radi Aleksandar Vučić i svi vi? Kako se to zove? Predsednik države kaže da razgovara sa narodom. Pa gde je bio prošle godine? Kako se zove to? Je li ovo funkcionerska kampanja ili nije? Šta je tačno ovo? Ko će to da sudi? Pa vi ste u kampanji, pa vi kradete svaki dan, svaki minut, svaku sekundu, bre, od ovog naroda.

Svi mediji danas u Srbiji prenose rijaliti šou predsednika države. Dajete milijardu evra građanima sada kroz različita davanja da bi ih potkupili, zato što znate da su se probudili. Ja ih pozivam – poštovani građani Srbije, svi da uzmete novac, svi se prijavite, to je svakako vaš novac, nije njihov, ne daju vam iz sopstvenog džepa. To ćemo svi mi morati da vraćamo i da zarađujemo, ali uzmite kad već nude, uzmite, ali glasajte pametno i mudro. Setite se dostojanstva. Najopasnija stvar koju je vama Aleksandar Vučić uzeo, koje ponižava, maltretira, jeste dostojanstvo, dostojanstvo normalnog čoveka, čoveka sa kičmom, čoveka koji treba normalno da živi od svoje plate,

32/2 MV/MP

penzije, svog posla, bilo koji da radi. On vas je sveo na ništa. Sveo vas je na to da ga molite za to da vam uradi bilo šta, da vas zaposli, asfaltira put, da vam da 6000, 20.000, da kumite. Zašto? Pa nema sistema, nema ozbiljne države, nema ozbiljne vlasti. Ima samo mafijaške hobotnice koja je preuzela Srbiju i koja po svaku cenu, ne birajući sredstva, želi samo da ostane u svojim udobnim foteljama, da nastave da kradu i pljačkaju ovaj narod kao ovih prethodnih deceniju i po godine.

Ali, građani Srbije, da znate, sve ima početak i kraj, prirodni procesi su nezaustavljivi i ovo što se dešava danas je na izdahu. Završava se vaša era, a onda ćemo videti i ko je šta radio i ko će šta raditi u budućnosti. Živela Srbija! Ja se nadam da će ovde u ovom parlamentu, u nekom sledećem sazivu, sedeti neki ljudi koji će drugačije videti Srbiju i raditi u interesu građana i ove naše države, za razliku od vas koji ste najveći izdajnici u istoriji koji su vladali Srbijom.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.