Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi ministri, pre svega, na početku želim da nešto kažem o rebalansu budžeta i podvučem neke stvari. Raduje me što će, pored toga što je socijalno orijentisan ovaj rebalans, kojim potvrđujemo naše opredeljenje da u ovim teškim ekonomskim trenucima pomognemo svim građanima naše države jednokratnim ali pravednim davanjima, ovaj rebalans biti takođe i razvojni; odnosno jako mi je drago što će se nastaviti trend izgradnje i gradnje naše države; nastaviće se ili će se čak odvojiti više sredstava za one investicije koje su započete i koje treba da krenu. Pre svega me raduje što nastavljamo ulaganje u zdravstveni sistem i rebalansom se obezbeđuju dodatna sredstva za izgradnju Tiršove 2. To je bitno za sve građane Srbije, bitno je čak i za građane koji nisu iz Beograda, jer je to tercijalna ustanova u kojoj se leči većina teško obolele naše dece.
Takođe, za lečenje retkih bolesti, a za nas koji dolazimo iz nekih drugih delova Srbije, jako je bitno što se takođe nastavljaju investicije koje vode računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Pre svega, za mene je, koji dolazim iz Novog Pazara, od izuzetnog značaja nastavak rada na izgradnji Kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru. To je svakako od velikog značaja i značaj prevazilazi ulaganja. Stanovnici Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Raške i svih drugih mesta oko, da kažem, jugozapadne Srbije moći će da koriste ovu ustanovu koja će imati velike potencijale, velike prostorne kapacitete. Nadam se da će pružati i najsavremenije zdravstvene usluge građanima koji žive u ovom delu Srbije.
Novi Pazar je jedan od najvećih privrednih centara ovog dela Srbije. Grad je snažnog preduzetničkog duha, trgovine i mikro-proizvodnje, ali njegov razvoj već dugo vremena unazad ograničava oskudna saobraćajna povezanost. Zbog toga je projekat brze saobraćajnice Kraljevo – Novi Pazar, odnosno Kraljevo – Raška – Novi Pazar, mislim i na onaj kraj ka Jarinju, od izuzetnog značaja. Upravo je danas predsednik Republike potvrdio da će se potpisati ugovor za nekoliko meseci za započinjanje radova i da se radovi predviđaju za maj sledeće godine i da bi radovi trebalo da budu gotovi za četiri godine. To će u mnogome olakšati život građanima, a čitav kraj će postati dostupniji i konkurentniji za buduće investicije.
Pored saobraćajnice, razvojni značaj ima svakako i železnička pruga Raška – Novi Pazar. Ja sam ovde mnogo puta apelovao na taj projekat. Pokrenuta je izgradnja studije opravdanosti, generalnog projekta, i to je veliki i važan korak. Teško je objasniti što dosada grad Novi Pazar nije bio povezan sa drugim delovima železničke infrastrukture u državi obzirom da je to najjeftiniji vid transporta roba i ljudi. Za privredu Novog Pazara pruga bi otvorila zaista brojne nove mogućnosti i za transport robe, smanjila troškove poslovanja.
Rebalansom se povećavaju i sredstva za uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog delovanja voda. Naravno, u Novom Pazaru zaista je aktuelan projekat ukorićavanja reke Raške, reke Trnavice. To je od velikog značaja za bezbednost života ljudi, njihovih domova, privrednih objekata, pruga i druge infrastrukture.
Važno je nastaviti ulaganje u turističku infrastrukturu u Sandžaku, posebno zato što u Novom Pazaru se već pokazuju rezultati od tog ulaganja i daju se konkretni rezultati. U prva četiri meseca 2026. godine u Novom Pazaru je ostvareno
24/2 TĐ/CG
26.247 noćenja što je za 64% više nego u istom periodu prošle godine i što predstavlja najveći rast u državi Srbiji. Posebno ohrabruje podatak da je za 75% porastao broj noćenja stranih turista. Već tokom ove godine obezbeđeno je 59 miliona za kapitalne turističke projekte u Novom Pazaru, uključujući sredstva za završetak rekonstrukcije bašte Kulturnog centra i završetak rekonstrukcije Multimedijalnog centra.
U periodu od četiri godine u turističku infrastrukturu uloženo je više od milijardu dinara. Zahvaljujem se Vladi što je ovim rebalansom obezbedila i dodatna sredstva za izgradnju omladinskog centra u Novom Pazaru. Omladinski centar u Novom Pazaru biće jedan od najmodernijih i najvećih centara ovog tipa u celoj zemlji, pa čak i u ovom delu Evrope. Za razliku od većine drugih gradova u Srbiji, poput Niša, Sombora, Subotice, gde su omladinski centri nastali adaptacijom određenih prostora, u Novom Pazaru se gradi potpuno nova namenska zgrada iz temelja. Projektovana je kao jedan multifunkcionalni kompleks koji će zbog blizine državnog univerziteta, tri srednje škole i jedne osnovne škole služiti mladima iz celog regiona; sa površinom koja premašuje 6.500 metara kvadratnih, pored omladinskog centra kojim će rukovoditi Kancelarija za mlade, zgrada će udomiti i Gradsku javnu biblioteku na površini većoj od 2.000 metara kvadratnih; potom će biti velika konferencijska sala sa više od 100 mesta; centar za dualno obrazovanje; restoran za obuku ugostitelja i velika podzemna garaža. Kraj sa najvećim brojem mladih u ovom delu Evropi i u našoj zemlji dobiće jedinstven i reprezentativni objekat, što je siguran pokazatelj kvalitetnog rada naše koalicije.
Kada je reč o pravosudnim zakonima, u njihovom centru je novi zakon o Pravosudnoj akademiji. Već dugo u državi traju debate o značaju ove institucije. Ja sam pokušao zaista da se informišem na jedan objektivan način, iako nisam iz pravničke struke, da uporedim, da dođem do realnog stanja i uporedim sa evropskim zemljama i sa njihovom iskustvom i postojanjem jedne ovakve institucije. Predlog ovog zakona, koji stavlja Pravosudnu akademiju za jedinu tačku ulaska u pravosudnu profesiju je skoro identičan francuskom nacionalnom modelu, s tim što se kod nas uvode specifične modifikacije, kao i prelazna rešenja da bi se odgovorilo na lokalne kritike i zahteve Venecijanske komisije. Kao i u francuskom sistemu, kandidat ne može biti izabran za sudiju i tužioca ako pre toga ne prođe filter i obuku akademije. Cilj je da se kroz jedinstvenu instituciju obezbedi ujednačen kvalitet znanja i eliminiše diskreciono pravo pri izboru na funkciju. Glavne razlike i specifičnosti predloga u Srbiji su, za razliku od Francuske gde diplomci odmah nakon fakulteta upisuju višegodišnju fiksnu akademiju, što predlog u Srbiji uvodi stepenasti program prethodne obuke koji direktno zavisi od prethodnog radnog iskustva.
25/1 AL/VZ 15.10 – 15.20
Ako je osoba koja je radila kao stručni saradnik, ovde se misli na stručne saradnike, imala do dve godine iskustva, nakon pravosudnog ispita, obuka će joj trajati dve godine, ako su imali od dve do četiri godine iskustva, obuka traje godinu dana, a više od šest godina iskustva, obuka će trajati šest meseci.
Već je rečeno i želim to da ponovim da je Venecijanska komisija u svom hitnom mišljenju, iz jula 2026. godine, koncept jedinstvenog ulaska procenila kao validan, ali je i pohvalila izmene kojima se garantuje da pravosudni saveti, misli se na Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, imaju nadzornu funkciju nad stručnim radom Akademije.
Takođe je insistirano da izvršna vlast, misli se na Ministarstvo pravde, ne sme imati presudan uticaj u Upravnom odboru Akademije. Kao rezultat je predviđeno da Upravnom odboru od 11 članova, devet budu tužioci, odnosno sudije.
Ja želim da ovaj trenutak iskoristim i da ukažem ministru Vujiću, ministru pravde, na neke nelogičnosti koje postoje u Novom Pazaru, u Sjenici i Tutinu i neke stvari koje on kao vrhunski profesionalac i neko ko je zaista pokazao želju da menja pravosudni sistem u Srbiji, možemo da poboljšamo. Prvo, još uvek nije uspostavljena nacionalna zastupljenost Bošnjaka u institucijama u kojima Bošnjaci čine većinu. Mislim na institucije u gradovima i opštinama gde su Bošnjaci većina. To je problem na koji mi ovde, ja da kažem, konstantno ukazujemo, i za nas je to zaista grandiozan problem, jer su upravo aktuelna dva konkursa za tužioce u Višem i Osnovnom tužilaštvu u Novom Pazaru i primaće se po dva kandidata. Ja bih voleo da vi budete taj koji će da menja, pre svega u skladu sa profesionalizmom i jednim pravednim ocenjivanjem, omogućite da zaista kandidati, a u ovom slučaju bošnjačke nacionalnosti, a ima ih dosta, zauzmu one pozicije koje zaslužuju i učestvuju u podizanju pravosudnog sistema ove zemlje, a reći ću, i podignu integritet Republike Srbije u tom delu zemlje.
Ja vam garantujem da su to časni i vredni ljudi, koji imaju višegodišnje iskustvo i to iskustvo je izmereno. Oni su ocenjeni kao najbolji u svojim profesijama, ali istovremeno su i dostojni ljudi, uglavnom porodični ljudi. Mislim i na muškarce i na žene i mislim da je ovo idealan trenutak ministre, da ovaj problem rešimo, da započnemo praktično njegovo rešavanje.
Takođe, druga stvar, i mislim da je to takođe još jedan od problema, jeste da nema ni jednog Bošnjaka, ni u jednoj većoj sudskoj distanci, nema ga ni u Apelacionom sudu, nema ga ni u Apelacionom tužilaštvu, nema ga ni u Vrhovnom tužilaštvu, ni u Vrhovnom sudu, ni u Tužilaštvu za ratne zločine, ni u Tužilaštvu za organizovani kriminal, pa ni u najvećem sudu koji ima ova država, a to je Ustavni sud naše države. To je još jedan problem koji vi možete da rešite.
Druga stvar koju, takođe, želim da ukažem jeste da nije pravedno i nije realno da u Novom Pazaru ne postoji privredni sud. Naime, niti istureno odeljenje privrednog suda u Kraljevu. Još pre 2010. godine postojala je odluka za formiranje ovog suda. Čak su i prilikom rekonstrukcije zgrade suda opredeljene četiri prostorije za sudije ovog suda. Međutim, to do dan danas nije se mrdnulo sa te pozicije. Vi znate da je Novi Pazar poznat trgovinski i industrijski centar sa velikom šansom za ekonomski razvoj. Veliki je broj malih i srednjih i velikih preduzeća i svakodnevno generišu brojne ugovore i potrebe za pravnom zaštitom i rešavanjem privrednih sporova. Tako da, mi bez ovog suda praktično ne možemo planirati neki značajni ekonomski rast.
Istovremeno, moram da vas podsetim da je u Kraljevu, koji zaista pokriva, gde je Privredni sud sad, pokriva zaista ogromnu teritoriju, ima ogromni broj predmeta i na ovaj način ćemo rasteretiti i samo funkcionisanje privrednog suda u Kraljevu.
25/2 AL/VZ
Nije, takođe, ni logično da jedna od najvećih opština na teritoriji Republike Srbije, najrazuđenija opština, opština Tutin nema osnovni sud. To nije ni logično, ni pravedno. I nije, takođe, ni logično da opština Sjenica ima samo Osnovni sud, a nema svoja tužilaštva. Ja još jednom apelujem i molim vas kao znalca sudačke profesije i čoveka koji je posvećen unapređenju sudstva u Srbiji da ove nelogičnosti ispravite ili uđete u njihovo ispravljanje. Sve u cilju pravednog pravosudnog sistema bez kojeg nema napretka, pravog napretka industrijskog u ovoj zemlji i mislim da vi na tom polju činite i možete učiniti mnogo toga.
Još jednom da kažem da pred nama su brojni drugi zakoni. Takođe, usavršavamo i proširujemo Zakon protiv korupcije. Ja se tome radujem. Ja se tome radujem što širimo i drugačije definišemo funkcionere, konkretizujemo, pojačavamo kazne jer znamo koliko je korupcija opasna za svakog društvo i mi ćemo ovakve predloge uvek i na svakom mestu podržati. Hvala.
