Hvala.

Pitanje se tiče Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Zanima me da li postoji neki plan, neka strategija koja nije mrtvo slovo na papiru koja bi se suštinski primenjivala u praksi i na terenu, a koja bi uredila centre za socijalni rad?

Smatram da u Srbiji je centar za socijalni rad institucija koja je najviše urušena, naročito po unutrašnjosti. Ovih dana čujem i predsednika države koji tako paušalno tek tvrdi, odnosno predlaže, ali sad ne znam da li postoji neki plan, i govori o platama radnika u centru za socijalni rad.

Plate radnika centra za socijalni rad jesu najniža cena zarade u Srbiji. Rade po najnižoj ceni. Međutim, nije samo to problem, problem je, još veći problem je kadriranje, gde na jednog stručnog radnika dođe preko 1.000 predmeta i novi radnici koji dolaze ne žele prosto da rade u takvom sistemu gde više ima politički podobnih radnika nego stručnih radnika. Kada jedan stručni radnik ima preko 1.000 predmeta on svako ne može, i da se klonira, da bilo što od svog posla uradi onako kako treba. Posledice svega toga trpe najugroženije grupacije stanovništva. Na čekanju su usvojenja, na čekanju su mesecima, pa i godinama obrade rešenja za socijalnu pomoć.

Ne znam da li Ministarstvo zna da u Srbiji postoje centri za socijalni rad koji nemaju ni jednog socijalnog radnika. Postoje oni koji nemaju ni jednog pravnika. Evo, na primer, kod mene u Boru postoje neki koji nemaju ni jednog psihologa.

Dakle, žrtve nasilja nema ko da prihvati. Prihvatilišta o kojima se priča, i za beskućnike i za žrtve nasilja, ne postoji. Sigurna kuća u istočnoj Srbiji ne postoji ni jedna, sve ste ukinuli. Kaže se da je trošak na budžet.

Dakle, neke suštinski plan, da ne bi usvojenje čekalo toliko dugo, da ne bi hraniteljstva. Ne znam da li je Ministarstvo upućeno, ali postoje hranitelji koji nemaju rešenje o hraniteljstvu a već godina brinu o nekoj deci za koju država nije pitala, nije pozvala da pita da li su ta deca živa. Ti ljudi ih čuvaju, brinu o njima isključivo iz svoje ljudskosti i humanosti. Nemaju rešenja, nemaju nikakvu nadoknadu za to. Ne postoji nikakva kontrola.

2/3 MT/MP

Pitanje takođe za isto ministarstvo – da li će usluga hraniteljstva za odrasle, za stare i bolesne biti sprovedena u praksi normalno? Ona na papiru takođe postoji, ali imali smo slučaj u Zaječaru, imamo te slučajeve širom Srbije da centri za socijalni rad daju hraniteljima za odrasle, sa licencom, znači ljude koji su završili, imaju sertifikate za sprovođenje te usluge, daju na starenje veći broj ljudi. U Zaječaru smo imali to da je centar sam upućivao pet, šest, sedam ljudi na istu adresu, a onda kada je došlo do požara u toj kući centar je oprao ruke, uslovno rečeno, i optužio tu ženu koja je sada u sudskom procesu da je otvorila nelegalan dom za stare. Nije to nelegalan dom za stare, to rade centri za socijalni rad bez ikakve odgovornosti.

Meni je jasno, jasno je i građanima Srbije, da se ove ugrožene kategorije drže bez primanja na koja imaju pravo po zakonu. Po zakonu na rešenje za socijalnu pomoć može da se čeka najduže 60 dana. Najduže, i to u izuzetnim slučajevima. Ovde imamo situacije gde se čeka i po dve i po tri godine na pomoć od 15.000. Dakle, ljudima kojima 15.000 mnogo toga znači u životu, jer nemaju nikakvo drugo primanje.

Jasno je da se ti direktori centara za socijalni rad koji su u v.d. statusima, koji često dolaze na ta mesta bez ikakvog predznanja u instituciji kojom treba da rukovode, jasno je da se drže na tim mestima da bi upravo ove ugrožene grupacije i upravo tim primanjima koje oni čekaju ucenjivali za izborne glasove.

Predstoje nam izbori, ja verujem da nećete pre toga reagovati, jer vam to nije u interesu, ali u interesu je građana Srbije i molim da se najugroženije grupacije ljudi u Srbiji više ne žrtvuju, bukvalno žrtvuju, da bi bilo ko opstao na vlasti.

Drugo pitanje za Ministarstvo zdravlja – da li će bukvalno svake godine da obećava novu bolnicu u Boru? Rekao je sam predsednik države – do kraja 2022. godine biće završena, pa je onda pred lokalne izbore rečeno – krenuće se izgradnja 2026. godine, sada vidim izjave – krenuće 2027. godine, biće gotova 2030. godine, bile „spejs šatl“.

Mi po unutrašnjosti nemamo više specijaliste, za sve dolazimo u veće gradove. To jeste tema i time bi trebalo da se bavi Ministarstvo zdravlja.

Hvala.