Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, na sednici prisustvuje 80 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim vas ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Prema elektronskoj evidenciji, 94 narodna poslanika je prisutno.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, na osnovu člana 287. Poslovnika, želi reč?
Gospodin Dragan Jonić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, zagađivanje ove zemlje se iz dana u dan pojačava. Zašto to kažem? Početkom jula, zatim i 5. avgusta ove godine došlo je do izlivanja velike količine mazuta u reku Nišavu kod Dimitrovgrada. Opštinska vlast pokušala je sve da ovo izlivanje zataška, ali se ono nastavilo u dva navrata.

Pretpostavlja se da je izlivanje mazuta iz prostora bivše gumarske industrije Dimitrovgrad, gde se pretpostavlja da ima oko 70 tona mazuta u rezervoarima, došlo nakon uklanjanja određenih delova opreme koju je izvršila regionalna deponija Pirot, u skladu sa nekakvim dogovorom sa opštinom Dimitrovgrad.

Lično sam pre desetak dana bio tamo i situacija izgleda ovako. Mazut se nalazi i dalje u koritu reke Nišave. Svako odbija odgovornost, niko nije odgovoran, ali se zato trujemo svi, kako stanovnici Dimitrovgrada, tako i oni gradovi koji se nalaze nizvodno, dakle Pirota, Niša i dalje.

Postavljam pitanje, notorno pitanje ministarki Sari Pavkov – da li je prilikom njene posete Dimitrovgradu i oduševljavanjem lokalnim đakonijama, na svega 300 metara od akcidenta, obaveštena o tome šta se dešava pred njenim očima i da li je ona lično i njeni saradnici preduzeli bilo kakve mere da ovo zagađenje prestane? Očigledno da nije. Dakle, odgovornost leži na ministarki.

Pitanje za Ministarstvo zdravlja, odnosno posredno za Zavod za zaštitu zdravlja u Pirotu – da li se vrši monitoring stanja vode Nišave u periodu posle zagađenja?

1/2 MV/VZ

Pitanje za Javno tužilaštvo u Pirotu – da li imaju saznanja kako je došlo do ovog izlivanja i šta će preduzeti po ovom pitanju, pošto po njihovim rečima o izlivanju od 5. avgusta nisu bili obavešteni?

Meni je jako žao što mali Dimitrovgrad moram da spominjem već ko zna koliko puta u svojim izlaganjima, ali situacija je takva da se neko očigledno namerio na krajeve Srbije gde nema ljudi i čija opštinska rukovodstva nisu u stanju niti u mogućnosti, niti imaju bilo kakvu želju, pre svega mislim na Vladicu Dimitrova kao predsednika opštine Dimitrovgrad, koji se izgovara da nema kapacitete za to.

Dakle, da li su mali gradovi Srbije žrtvovani i da li iko vodi računa o jednom ovako ekološki izuzetno osetljivom području? Još jednom pokazujem sliku, da se svi pitamo.

Kolege sa druge strane, vama se pre svega obraćam, kada se nešto izliva u reku ne zagađuje samo nas iz opozicije, već i vas i vašu decu, jer i vi pijete u konačnici tu vodu. Imajte to u vidu svaki put kada dođe do bilo kakvog akcidenta sa izlivanjem otrovih supstanci.

Ovo je naša zajednička zemlja koju svi treba da volimo podjednako i ne postoji prvenstvo u ljubavi prema Srbiji, svi je volimo podjednako, to tako mora da bude. Uzmimo se u pamet, ne može ničiji partikularni interes biti iznad interesa javnog zdravlja i zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, biljaka i životinja. Hvala lepo.

Hvala vama.
Reč ima dr Borislav Antonijević.
Izvolite.

Imamo postavljena pitanja Ministarstvu zdravlja na ponovljeni zahtev zaposlenih u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front.

Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja obzirom da kompletan menadžment klinike čine profesori u penziji, od v.d. direktora, zamenika v.d. direktora, do rukovodećih funkcija u upravnom odboru, i da li su provereni uslovi pod kojim ova lica obavljaju rukovodeće funkcije, kao i njihova radna sposobnost, imajući u vidu godine starosti? Kako je moguće da na klinici radi više od deset nastavnika koji obavljaju poslove odeljenskih lekara, dok ove poslove obavljaju penzionisani lekari i po čijem nalogu se to tako radi?

Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja obzirom da na klinici nastavnici, profesori, docenti rade na mestima odeljenskih lekara, dok su na mesta načelnika postavljena lica mimo odredbe statuta bolnice i bez adekvatnih akademskih kvalifikacija?

Da li je Ministarstvo upoznato sa tim da su pojedini redovni profesori, nakon što su po kazni sa mesta načelnika premešteni na mesto odeljenskih lekara, dali otkaz? Da li ste svesni da se na taj način gube iskusni nastavnici, vrhunski stručnjaci, čime se direktno narušava nastavni kadrovski potencijal klinike i sistem obrazovanja budućih lekara?

Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja obzirom da na klinici postoje lekari koji su u radnom odnosu na osnovu ugovora o radu, a koji se duže vreme ne pojavljuju na svom radnom mestu, pri čemu protiv njih, prema dostupnim informacijama, nisu preduzete nikakve sankcije? Da li je provereno njihovo prisustvo na radu, osnov njihovog odsustva, kao i da li su za period u kom nisu dolazili na posao primali zaradu i druga prava iz radnog odnosa?

1/3 MV/VZ

Šta je razlog za nemogućnost kontinuiranog pružanja usluge epiduralne anestezije prilikom porođaja i ko je odgovoran za to što su u poslednje vreme tri anesteziologa raskinula radni odnos? Da li je rukovodstvo klinike preduzelo neke mere kako bi se obezbedio dovoljan broj anesteziologa i kontinuirano pružanje ove usluge predviđeno zakonom?

2/1 MT/MP 10.10 – 10.20

Ko odobrava direktoru klinike ili bilo kom lekaru pojedincu da preinači, odnosno promeni konzilijarnu odluku donešenu povodom lečenja određenog stadijuma bolesti, gde je za lečenje predviđeno lečenje zračenjem i hemoterapijom, te se naknadno sprovodi hirurško lečenje mimo primarne odluke?

Kako je moguće da onkološki konzilijum vodi neko ko svojom stručnošću i iskustvom nije adekvatan za tu poziciju? Na osnovu kojih stručnih smernica, protokola, medicinskih dokaza donosi se takva odluka, ko za nju preuzima odgovornost, preuzima stručnu i profesionalnu?

Da li postoji pisana procedura kojom se omogućava promena donete konzilijarne odluke od strane pojedinca?

Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja, obzirom da se pacijenti kojima je određeno simptomatsko lečenje podvrgavaju višesatnim operativnim zahvatima koji u pojedinim slučajevima traju i po 10 sati?

Da li je Ministarstvo upoznato sa navodima da je kod pojedinih pacijenata usled neodgovarajućeg izbora načina lečenja, nedostatka adekvatne hirurške intervencije došlo do smrtnog ishoda?

Posebno se zahteva ispitivanje okolnosti dva smrtna ishoda koja su prema dostupnim informacijama zabeležena u poslednjih 60 dana, kao i da se utvrdi da li su postojali propusti u izboru terapije odlukama konzilijuma, organizacije rada, odgovornosti nadležnih lica.

Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja, obzirom da se na klinici složenim radikalnim hirurškim procedurama bave lekari bez dovoljnog iskustva za takve zahvate, uključujući mlade specijaliste i perinatologe? Da li je provereno ko je na osnovu kojih stručnih kvalifikacija, iskustva i ovlašćenja određen za izvođenje ovih visoko rizičnih hirurških procedura?

Takođe, da li je proverena pravna valjanost rešenja na osnovu kog se penzionisani hirurg angažuje kao konsultant, kao i obim njegovih ovlašćenja i odgovornosti?

Da li je sve prethodno navedeno, angažovanje nedovoljno iskusnih lekara na složenim hirurškim intervencijama i procedurama, način donošenja odluka o lečenju, nedostatak adekvatnog hirurškog kadra i angažovanje penzionisanih lekara povezano sa povećanim brojem hirurških komplikacija na klinici i da li je izvršena analiza broja vrste komplikacija? Da li je učestalost ovih komplikacija iznad očekivane?

Imajući u vidu da je ukupan broj porođaja smanjen, smanjen ukupan broj operacija, dok se istovremeno povećava broj porođaja završavanjem hirurškim putem, carskim rezom, u odnosu na dugogodišnji prosek, da li Ministarstvo zdravlja smatra da su ovakvi pokazatelji posledica lošeg menadžmenta klinike? Da li je urađena analiza, zbog čega u uslovima smanjenog broja porođaja i operacija raste broj porođaja završenih carskim rezom?

Ministarstvo treba i da izvrši stručni i upravni nadzor da se utvrdi da li se organizacija rada, kadrovska politika vodi na ispravan način.

Kako je moguće da subspecijalizaciju na Univerzitetskoj klinici započne…

Molim vas završavajte, isteklo vam je vreme.

Izvinite, samo još dve rečenice, molim vas.

Samo još jedna rečenica, isteklo vam je vreme.
2/2 MT/MP

na Univerzitetskoj klinici započne, završi
kandidat koji nema uslove, mentor koji nema odgovarajuću subspecijalizaciju za oblast za koju se subspecijalizacija sprovodi, iako na samoj klinici postoje i zaposleni kandidati i subspecijalisti koji poseduju odgovarajuće stručne kvalifikacije?
Ko je doneo takvu odluku, na osnovu kojih propisa i kriterijuma i šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja, obzirom da se na odeljenju steriliteta koriste duplo skuplji lekovi u milionskoj nabavci, u odnosu na lekove koji su se koristili u prethodnim procedurama, a ovi skuplji lekovi se koriste u proceduri koja se plaća iz javnih sredstava i budžeta Republike Srbije i nisu pokazali veću efikasnost?
Imajući u vidu sve navedeno, odlazak iskusnih stručnjaka, lekara, način donošenja odluka, broj hirurških komplikacija, smrtne ishode, povećan procenat carskih rezova i povećane, da li će Ministarstvo zdravlja sprovesti sveobuhvatni stručni, upravni, finansijski nadzor nad radom klinike?
Hvala vam i oprostite na dužem izlaganju.

Sa namerom sam pustila, iako sam vas molila.
Imajte u vidu do pet minuta svi imate, da ne ispadne da ne dozvoljavamo da postavljate pitanja.
Ovo je samo doprinos i demokratiji i transparentnosti, ali sve kolege molim – imate po Poslovniku do pet minuta, da ja ne dolazim u situaciju da prekidam vaše izlaganje, da se držite predviđenog vremena.
Reč ima gospođa Irena Živković.
Izvolite.

Hvala.

Pitanje se tiče Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Zanima me da li postoji neki plan, neka strategija koja nije mrtvo slovo na papiru koja bi se suštinski primenjivala u praksi i na terenu, a koja bi uredila centre za socijalni rad?

Smatram da u Srbiji je centar za socijalni rad institucija koja je najviše urušena, naročito po unutrašnjosti. Ovih dana čujem i predsednika države koji tako paušalno tek tvrdi, odnosno predlaže, ali sad ne znam da li postoji neki plan, i govori o platama radnika u centru za socijalni rad.

Plate radnika centra za socijalni rad jesu najniža cena zarade u Srbiji. Rade po najnižoj ceni. Međutim, nije samo to problem, problem je, još veći problem je kadriranje, gde na jednog stručnog radnika dođe preko 1.000 predmeta i novi radnici koji dolaze ne žele prosto da rade u takvom sistemu gde više ima politički podobnih radnika nego stručnih radnika. Kada jedan stručni radnik ima preko 1.000 predmeta on svako ne može, i da se klonira, da bilo što od svog posla uradi onako kako treba. Posledice svega toga trpe najugroženije grupacije stanovništva. Na čekanju su usvojenja, na čekanju su mesecima, pa i godinama obrade rešenja za socijalnu pomoć.

Ne znam da li Ministarstvo zna da u Srbiji postoje centri za socijalni rad koji nemaju ni jednog socijalnog radnika. Postoje oni koji nemaju ni jednog pravnika. Evo, na primer, kod mene u Boru postoje neki koji nemaju ni jednog psihologa.

Dakle, žrtve nasilja nema ko da prihvati. Prihvatilišta o kojima se priča, i za beskućnike i za žrtve nasilja, ne postoji. Sigurna kuća u istočnoj Srbiji ne postoji ni jedna, sve ste ukinuli. Kaže se da je trošak na budžet.

Dakle, neke suštinski plan, da ne bi usvojenje čekalo toliko dugo, da ne bi hraniteljstva. Ne znam da li je Ministarstvo upućeno, ali postoje hranitelji koji nemaju rešenje o hraniteljstvu a već godina brinu o nekoj deci za koju država nije pitala, nije pozvala da pita da li su ta deca živa. Ti ljudi ih čuvaju, brinu o njima isključivo iz svoje ljudskosti i humanosti. Nemaju rešenja, nemaju nikakvu nadoknadu za to. Ne postoji nikakva kontrola.

2/3 MT/MP

Pitanje takođe za isto ministarstvo – da li će usluga hraniteljstva za odrasle, za stare i bolesne biti sprovedena u praksi normalno? Ona na papiru takođe postoji, ali imali smo slučaj u Zaječaru, imamo te slučajeve širom Srbije da centri za socijalni rad daju hraniteljima za odrasle, sa licencom, znači ljude koji su završili, imaju sertifikate za sprovođenje te usluge, daju na starenje veći broj ljudi. U Zaječaru smo imali to da je centar sam upućivao pet, šest, sedam ljudi na istu adresu, a onda kada je došlo do požara u toj kući centar je oprao ruke, uslovno rečeno, i optužio tu ženu koja je sada u sudskom procesu da je otvorila nelegalan dom za stare. Nije to nelegalan dom za stare, to rade centri za socijalni rad bez ikakve odgovornosti.

Meni je jasno, jasno je i građanima Srbije, da se ove ugrožene kategorije drže bez primanja na koja imaju pravo po zakonu. Po zakonu na rešenje za socijalnu pomoć može da se čeka najduže 60 dana. Najduže, i to u izuzetnim slučajevima. Ovde imamo situacije gde se čeka i po dve i po tri godine na pomoć od 15.000. Dakle, ljudima kojima 15.000 mnogo toga znači u životu, jer nemaju nikakvo drugo primanje.

Jasno je da se ti direktori centara za socijalni rad koji su u v.d. statusima, koji često dolaze na ta mesta bez ikakvog predznanja u instituciji kojom treba da rukovode, jasno je da se drže na tim mestima da bi upravo ove ugrožene grupacije i upravo tim primanjima koje oni čekaju ucenjivali za izborne glasove.

Predstoje nam izbori, ja verujem da nećete pre toga reagovati, jer vam to nije u interesu, ali u interesu je građana Srbije i molim da se najugroženije grupacije ljudi u Srbiji više ne žrtvuju, bukvalno žrtvuju, da bi bilo ko opstao na vlasti.

Drugo pitanje za Ministarstvo zdravlja – da li će bukvalno svake godine da obećava novu bolnicu u Boru? Rekao je sam predsednik države – do kraja 2022. godine biće završena, pa je onda pred lokalne izbore rečeno – krenuće se izgradnja 2026. godine, sada vidim izjave – krenuće 2027. godine, biće gotova 2030. godine, bile „spejs šatl“.

Mi po unutrašnjosti nemamo više specijaliste, za sve dolazimo u veće gradove. To jeste tema i time bi trebalo da se bavi Ministarstvo zdravlja.

Hvala.