Zahvaljujem.
Sva moja pitanja su nastala zbog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama i odnose se na ideju o osnivanju univerziteta Srpske pravoslavne crkve, odnosno da budem konkretniji – o ulozi države Republike Srbije u tom procesu. Kada budem podnosio amandman, ja ću malo detaljnije obrazlagati zašto je to sve pogrešno, ali ovde samo hoću da kažem da se tri člana Ustava krše ovako formulisanim predlozima i zbog toga hoću da postavim pitanje relevantnim ustanovama. Ključni problem je u tome što je Ministarstvo pravde ovim zakonom ušlo u ingerencije Ministarstva prosvete i bavi se u detalje, razradom jedne visokoškolske ustanove, što nisu njene nadležnosti.
Dakle, imamo, prvo, stav da SPC osniva poseban univerzitet kao visokoškolsku ustanova koja ima poseban društveni značaj, što je inače dozvoljeno Ustavom i zakonom, ali ovde se pominje specifično Srpska pravoslavna crkva. Član 44. Ustava kaže: „Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju, između ostalog, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove u skladu sa zakonom.“
Ja ovde postavljam pitanje Povereniku za ravnopravnost – da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Poverenika za ovakav predlog zakona koji posebno izdvaja jednu crkvu ili versku zajednicu u pogledu već Ustavom i relevantnim zakonom prepoznatog prava na osnivanje visokoškolskih ustanova?
Sledeći stav: „Osnivač univerziteta zajedno sa SPC može biti i pravno, odnosno fizičko lice, kao i Republika Srbija, na osnovu odluke SPC i drugih osnivača.“ U slučaju iz stava 2. ovog člana – međusobna prava i obaveze se uređuju: ugovorom i, kaže se, uz pribavljeno mišljenje Ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje. To je ono što sam vam na početku rekao. Dakle, Ministarstvo koje je nadležno za visoko obrazovanje ovde treba da da mišljenje, a Ministarstvo pravde će se starati o osnivanju univerziteta.
Član 11. Ustava kaže da je Republika Srbija svetovna država, crkve i verske zajednice su odvojene od države, nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Moje pitanje za Ministarstvo prosvete – da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstva prosvete za ovakav predlog zakona koji u detalje razrađuje način osnivanja univerziteta SPC.
4/3 TĐ/JG
Treće, visokoškolska ustanova, čiji je osnivač SPC, ne dostavlja dokaz o osnivačkom kapitalu ili bankarskoj garanciji uz zahtev za početnu akreditaciju. Ovde se prejudicira jedna stvar, jer Zakon o visokom obrazovanju kaže da to pravilo važi za ustanove koje osniva Republika Srbija. Iako se u nekom članu predloga zakona kaže – može i Republika Srbija, ovde je već stvar gotova i ne moraju da dostavljaju. Član specifično tako kaže, kao da je država već osnivač. Prema članu 52. Zakona o visokom obrazovanju, obavezno je dostavljanje tih potvrda ako se sredstva ne obezbeđuju iz budžeta i u tome se krije tajna čitavog ovog zakona.
5/1 AL/MJ 10.40 – 10.50
Prema Ustavu Republike Srbije član 21. zabranjena je svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja veroispovesti, političkog ili drugog uverenja itd. Na osnovu čega jedan ovakav univerzitet je pozitivno diskriminisan u odnosu na bilo koji drugi univerzitet koji bi se osnivao u Republici Srbiji?
Moje pitanje za Ministarstvo prosvete – da li je Ministarstvo prosvete dalo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstvu pravde za ovakvo izuzeće jednog univerziteta od obaveza utvrđenih Zakonom o visokom obrazovanju? I pitanje za Poverenika za ravnopravnost – da li se ovim stavom krši član 21. Ustava Republike Srbije? Dakle, finansiranje iz budžeta. U ovom smislu imam i jedno pitanje za Republički geodetski zavod – koliko stambenih objekata, na kojim opštinama i u kojoj ukupnoj površini je registrovano od 2012. godine do danas na ime različitih crkava i verskih zajednica u Srbiji? Hvala.
