Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri u Vladi, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije, danas moram javno da upozorim na nešto što bi u svakoj uređenoj zemlji trebalo da bude potpuno jasno, a i zabranjeno, a pitanje je da li zdravstvena zaštita može i treba da bude predmet političkog marketinga? Danas ne govorimo o jednoj političkoj stranci, danas govorimo o granici koju nijedna vlast, ni ova sada, a ni ona u budućnosti ne bi smela da pređe, a ta granica jeste zdravlje građana. Zdravstveni sistem postoji da bi lečio ljude, ne da bi služio političkom marketingu.
Poslednjih meseci svedočimo opasnoj pojavi. Vladajuća stranka sve češće koristi zdravstveni sistem kao sredstvo političke promocije. Pacijenti se pozivaju na ultrazvučne preglede u stranačke prostorije, kardiološki pregledi se obavljaju na igralištima, u domovima kulture. Ministar zdravlja i predsednik Vlade zajedno pregledaju pacijente u mobilnim ambulanta pred kamerama. Predsednik Republike javno govori o cenama lekova, iako to nije njegova zakonska nadležnost. I da se razumemo, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ove aktivnosti su zabranjene, a takođe i kažnjive.
Zato vas pitam – da li Ministarstvo zdravlja u Srbiji vodi zdravstvenu politiku ili se bavi političkim marketingom? Zakon je tu veoma jasan, za svaku ordinaciju gde se obavljaju pregledi moraju da postoje određeni uslovi koji su rigorozni, a to su prostor, oprema, sterilnost i bezbednost. Pre početka rada svake zdravstvene ustanove dolazi zdravstvena inspekcija i izdaje dozvolu za rad u ovakvoj ustanovi. Zato vas pitam – ko je dao dozvolu da se zdravstveni pregledi organizuju u prostorijama vladajuće partije? Ko je izvršio inspekcijski nadzor? Ko garantuje da su ispunjeni svi uslovi koje zakon propisuje? Jer, ako bilo koji lekar otvori ordinaciju bez ispunjenih uslova, inspekcija iz Ministarstva zdravlja će opravdano to zatvoriti. Zašto onda druga pravila važe kada je politički marketing u pitanju?
Poštovani ministre, jako je lepo otvoriti novu bolnicu i novoj bolnici, verujte mi, ne raduje se niko više nego doktori koji u njoj treba da rade kada uđu u nove čiste prostorije i obezbedi se normalan uslov za rad sa pacijentima. Mnogo je teže, međutim, obezbediti da u toj bolnici ima ko da radi. Srbiji danas nedostaju pedijatri, nedostaju ginekolozi, nedostaju kardiolozi, nedostaju medicinske sestre. Građani čekaju mesecima na preglede.
Po podacima iz Lekarske komore, na godišnjem nivou oko 500 do 600 lekara traži ispis iz Lekarske komore i odlazi da radi u strane zemlje. U desetogodišnjem periodu to je izračunajte koliko hiljada doktora visokoobrazovanih koje mi poklanjamo nekome drugome. Ali, umesto da se rešava nedostatak kadra, mi se bavimo nažalost nekom vrstom političkog marketinga. To nije zdravstvena politika, to je politička kampanja. Građanima Srbije nisu potrebni lekari za fotografisanje. Oni moraju da rade u svojim ambulantama. Građanima Srbije su potrebni termini za pregled i potrebne su im operacije, ne liste čekanja, potrebni su im ozbiljni lekari specijalisti.
Da li ćemo zaštiti zdravstveni sistem od politike? Jer, kada politika uđe u ordinaciju, a to je i dr Antonijević lepo rekao, prvo iz nje izlazi struka, a zatim izlaze i lekari. Odmah posle toga izlazi i poverenje građana. Bolnica ne sme da bude izborni štab niti treba da njom rukovode ljudi koji su partijski opredeljeni. Danas se 70 do 80% direktora zdravstvenih ustanova nalazi u v.d. statusu. Ako pogledate velike KBC-ove koji su na teritoriji grada Beograda, ako njih uzmemo kao primer, znači velika većina njih je već daleko u penziji. Ordinacija ne treba da bude stranačka kancelarija, a lekar takođe ne treba da bude politički aktivist.
6/2 MV/MO
I da nije ove ovakve politike i da nije bilo ovoga, možda bi mi danas sedeli na svojim fakultetima, recimo ja bih bila profesor i dalje na Medicinskom fakultetu, niti bi dr Antonijević bio narodni poslanik, niti profesor Delić koji je ovde zajedno sa nama, čak ni profesor Macut možda, tako da vas pozivam da se dobro zamislite o svemu ovome. Hvala na pažnji.
