Nastavljamo sa radom ove sednice.
Molim članove Vlade da uđu i zauzmu svoja mesta.
Prelazimo na pitanja narodnih poslanika članovima Vlade.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Đorđiću.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, gospodo narodni poslanici, ministri u Vladi, gospođo Brnabić, pre svega želeo bih da vam se zahvalim svima na saradnji. Ovo je bila jedna interesantna godina, pa i dve. Pre svega, želim da se zahvalim vama na dobroj saradnji. Meni je bilo, gospođo Brnabić, interesantno. Pred kraj ovog svega, do čega smo došli, počeli smo da se opraštamo kao da smo u osnovnoj školi, ali dobro.

Ne znam gde mi je otišao Siniša, njega sam čekao, ali vidim da ga nema. Ja prosto moram da postavim pitanje Siniši Malom ali, eto, voleo bih da mi premijer odgovori na to pitanje. Ja sam prvo pitanje, koje sam ovde postavio, postavio Siniši Malom u prvom sazivu pre de godine i pitao sam ga ono što me je pitao moj sugrađanin, koji je magacioner u „Maksiju“. Zove se Stanoje Papić. Sasvim slučajno, ja sam jutros sreo tog čoveka i rekao mi da mu postavim potpuno isto pitanje. Tada je minimalna zarada iznosila 40.000 dinara 2023. godine, danas ona iznosi 64.500. I Stanoje, mučenik, koji ide u pola šest, šest da radi, i pitao me – pitaj, „leba ti“, ministra kako mogu da preživim sa 64.500 dinara? Imam veću platu za 30%, 35%, a mogu manje stvari da kupim i mogu manje stvari da priuštim i sebi i porodici, nego 2023. godine. Kaže, poruči ministru da ne mogu svako jutro da jedem jaja i kobasice. I sada ja pitam ministra da mi objasni, ako ne može ministar, tu je premijer, on bi trebao da nam objasni – kako će moj Stanoje, koji je oličenje običnog radnika, koji radi u „Maksiju“, kao 60% ljudi koji rade u Srbiji sa tim ličnim dohotkom, ako ne i više, kako on može da preživi sa tim ličnim dohotkom?

Drugo pitanje. Hteo sam da pitam ministra Malog – kada ćete da ukinete idiotske mere da kada ljudi ne izdaju račun ili kad imaju neprijavljenog radnika da im ne zatvaraju lokale? Ali to premijer ne može da odgovori, tako da to pitanje nemam kome da postavim.

Drugo pitanje imam da postavim ministarki Sari Pavkov. Uvažena ministarko, ja sam vas više puta pitao vezano za Sremsku Mitrovicu i vezano za fabriku koja prerađuje sekundarne sirovine, tj. topionicu „Metalfer“. Ja sam vas više puta zamolio da dođete i da izmerite nivo zagađenja u Sremskoj Mitrovici. Mi smo imali pre neke dve do tri nedelje situaciju da je gorela deponija. Sasvim prosto, najprostijom metodom, Kinezi su napravili jednu spravicu koja se zove prečišćivač vazduha. U momentu kada je deponija najviše gorela, kada smo imali najveći garež u Sremskoj Mitrovici, u gradu samom, zabeleženo je na tom najobičnijem prečišćivaču vazduha 200 mikrograma u vazduhu zagađenje vazduha.

Kada nemamo deponiju i kada se metalna industrija posle 23 časa upali, mi imamo zagađenje od preko 500 mikrograma. Zašto preko 500 mikrograma? Zato što ta mašina najviše pokazuje do 500 mikrograma zagađenja vazduha. Vi ne možete shvatiti koja je količina smrada, nesnosnog, kao topljenog metala ide na naš grad i prema našem gradu, a moja kuća je udaljena preko 2,5 kilometra od same topionice. Eto, molim vas za taj odgovor.

31/2 TĐ/MJ

Hvala vam.
Od ministara, izvolite, ko će da pruži odgovore?
Reč ima ministar Sara Pavkov.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, hvala na postavljenom pitanju. Do kraja današnjih odgovora na poslanička pitanja daću vam tačno izmerene podatke sa automatske merne stanice pošto ovo o čemu vi govorite pretpostavljam da su lou-kost senzori koje je neko od građana postavio. Više puta sam o tome govorila da su to senzori koji mogu da se kupe onlajn, da su nešto što nije kalibrisano, njihove metode nisu nigde proverene niti potvrđene i da su to jedni dodatni alati koji mogu da koriste građani u tzv. istraživanju građanstva po pitanju zagađenja vazduha, ali nije nešto što je pouzdan i proverljiv podatak. Tako da, vrlo brzo ću vam reći koja je izmerena koncentracija na današnji dan osnovnih parametara zagađenja na automatskoj stanici u Sremskoj Mitrovici.
Što se tiče deponije, znamo za požar, požar je saniran, desio se na sanitarnoj deponiji u Sremskoj Mitrovici, na Regionalnom centru Srem–Mačva. Ono što je važno – u potpunosti je saniran, a država ulaže novih 18 miliona evra za proširenje dela deponije gde je obezbedila dodatnu specijalizovanu opremu i gde će sanitarna deponija moći uz komercijalne ugovore da prima otpad i iz drugih lokalnih samouprava kako iz Sremskog, tako i iz Mačvanskog okruga i samim tim ćete imati u potpunosti rešen sistem otpada bez obzira što Mitrovica već ima.
32/1 AL/MO 16.15 – 16.25
A za pomenuto pravno lice ću takođe proveriti, jer nemam podatak da postoji bilo kakva uzročno-posledična veza između delovanja, odnosno delatnosti pravnog lica koje ste spomenuli i zagađenja vazduha. Bez obzira što ja nemam podatak, sigurna sam da bih ga imala u ovom momentu da je bilo do kakvog zagađenja došlo, ja ću proveriti pa ću u narednih sat vremena odgovoriti da li je po tom pitanju bilo kakve uzročno-posledične veze bilo, iako u ovom momentu verujem da nije. hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar privrede Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da ne stoji nikako nešto što ste rekli, a vezano za životni standard građana. Ja ću podsetiti da je 2012. godine prosečna zarada u Republici Srbiji iznosi 330 evra i da je 550 hiljada naših građana zahvaljujući otvorenim stečajnim postupcima i pljačkarskim privatizacijama koje su sprovedene na teritoriji naše zemlje, jednom ekonomskom krahu, došlo do toga da je stopa nezaposlenosti iznosila 25,9% odnosno skoro 26%. Stopa nezaposlenosti danas u Republici Srbiji iznosi iznad 8% i mislim da treba da bude na ponos činjenica koliko je predsednik države, pre svega uz njegove lične napore i zahvaljujući činjenici koliko je podigla ugled naše zemlje i podigao Srbiju na investicionoj mapi sveta, koliko je novih fabrika kada su u pitanju i domaći i strani investitori, koliko je uspeo da sprovede jednu ozbiljnu industrijalizaciju i da industriju stavi na noge.
Podsetimo se samo da je 2012. godine na svim srpskim gigantima, apsolutno svim bio katanac. Na nekoliko na koje nisu uspeli da stave katanac ostavili su ih u strašnim dugovima. Bilo je strašno teško podići privrednu aktivnost na nivo današnje imajući u vidu da je 550 hiljada ljudi bilo sa egzistencijalnim problemima. Mi danas imamo prosečnu zaradu koja iznosi 1019 evra. Uz puno razumevanje i kontinuirani rast iz godine u godinu. Čak to u nekom smislu može da naruši negde konkurentnost Srbije kod budućih investicija, koliko i minimalna cena raste, ali držimo to u balansu, apsolutno sa svim drugim pogodnostima koje Srbija nudi kao danas jedna od najatraktivnijih destinacija u svetu, mogu slobodno reći, zemlja koja ima kontinuirani rast priliva i stranih direktnih investicija, gde strane najveće kompanije, najveća svetska imena prepoznaju Srbiju na investicionoj mapi sveta i u kontinuitetu investiraju ovde.
Ja ću podsetiti koliko je problema bilo 2012. godine i koliko je predsednik Republike morao i Vlada Republike Srbije da sprovede teške ekonomske reforme da bi uopšte državna kasa danas bila takva kakva jeste, stabilna i da danas naša zemlja bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.
Podsetiću i na to kakva su globalna trenutna kretanja i koliko zemlje u okruženju i najrazvijenije zemlje u Evropi, poput Nemačke, imaju pad zaposlenosti i koliko u danu ostane nezaposlenih lica u tim zemljama, pre svega u automoto industriji. Zahvaljujući ugledu naše zemlje u svetu, a zahvaljujući ličnom odnosu predsednika naše države i sa Narodnom Republikom Kinom i sa svim drugim zemljama u svetu uspeli smo da privučemo velika svetska imena, da otvorimo velike fabrike, pre svega radno intenzivne u periodu kada je stopa nezaposlenosti bila veoma visoka, do danas kada na ponos Srbije u subotu imamo prilike da vidimo fabriku koja će se otvoriti u Šapcu, a koja će proizvoditi robote ili novu fabriku koja će se otvoriti, a koja će proizvoditi
32/2 AL/MO
baterije. Mislim da je to na ponos svim građanima Srbije. Mi ćemo se boriti za još veći životni standard. Apsolutno ćemo se boriti da plate budu veće, da kontinuitet u tom rastu bude i u godinama pred nama, uz puno razumevanje i za naše penzionere i za potrebe za rastom penzija, uz puno razumevanje i mere koje je obezbedila država i predsednik Vučić, a kada su u pitanju davanja penzionerima sa najnižim primanjima, shodno merama koje su i najavljene i koje su u realizaciji, uz punu pažnju i nadoknade za onaj deo i kontribuciju za one lekove koji su sa većom cenom, a u kojim će država direktno participirati u smislu trošenja troškova. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Da podsetim samo. Po Poslovniku narodni poslanik ima još dodatnih tri minuta. Ako hoćete da iskoristite. Nakon odgovora članova Vlade imate još dva minuta za zaključak.
Izvolite.

Potpredsednice Vlade, je l' moguće da ste dali apsolutno isti odgovor kao što bi ga dao Siniša Mali. Znam da danas ima više novca nego 2012. godine. Znam da ima više investicija nego 2012. godine. Znam da ima više radnih mesta nego 2012. godine. Znam da ima više svega nego 2012. godine. Ja vas nisam to pitao. Ja sam vas pitao prosto da li vi znate da je od 2023-2026. godine poskupelo sve za 70%, a plata je skočila za 35%? Dali ste mi odgovor koji ja ne mogu da rastumačim u tom kontekstu. Ali ne mogu ulaziti sad u tu dubinu. Ja ne razumem šta ste mi odgovorili. Da se živi bolje, živi se. Da je veća plata, jeste veća plata. Da ima više puteve, jeste ima više investicija. Jeste. Ali niste mi odgovorili. Ja ne znam šta da kažem Stanoju. Stanoje pita – kako da živim sa platom od 65 hiljada dinara? To mi odgovorite. Da ja mogu Stanoju da kažem – Stanoje, kaže ministar da možeš. Stisni se i tako… Morate da mi na to odgovorite. Ja pričam najprostije moguće da i oni mogu da me razumeju. Dobro.

Ja nisam danas uopšte želeo da vama postavim pitanje, ali moram. Tu ste razgovarali sa nekim kolegom i vi kažete ovako – ove godine imate investicije tri milijardi i 600 miliona u Srbiji, tri milijarde i 600 miliona investirali ste po celoj Srbiji. Jesam li vas dobro razumeo? Ja mislim da ste vi to danas tako rekli.

E, sad, mene interesuje, pošto sam ja jako lokal-patriota, ja sam Mitrovčanin, ali malo vučem ovamo prema Mačvi, mene interesuje šta je Vlada Srbije ili za vašeg mandata za dve godine donela, koje investicije u Sremsku Mitrovicu? To me interesuje. Asfaltirali put za Šuljam. Sad kad bi ovo Vučić čuo bila bi drama. Znači, ja vas pitam – koja su radna mesta doneta? Da li imamo fabriku od 300, 400, 500 radnih mesta? Je l' vama nije u interesu da pogranični grad, gde je plovna reka Sava, zamislite mi nemamo marinu? Da li vi smatrate da je normalno? Pa zamislite koliki bi se novac slivao još dodatno u Sremsku Mitrovicu. Znate li da Sremska Mitrovica nema hotel? Je l' možete da vi to zamislite, da mi nemamo hotel, grad koji je četvrti grad Rimske imperije bio, Sirmijum? Pa zar to nisu gotovi novci. Mi osim palate koja je nama svima na ponos, jer dolaze ljudi iz čitavog sveta, iz Amerike, iz Italije, iz Kanade, iz Australije, mi nemamo gde njih da smestimo. Mi imamo najveći kapacitet za 32 mesta. Mene interesuju te stvari.

Mene uopšte ne interesuje priče koje se sad pričaju na zadnjem sedištu. Mene interesuje šta će Sremska Mitrovica dobiti od investicija i šta ćete vi kao ministarka, koje ste vi investicije i šta ste investirali u Sremsku Mitrovicu? Eto, to me interesuje, da mi odgovorite, ako možete, a posebno ovo prvo za Stanoja. To mi je bitno jer sad zadnji put mogu da vam se obratim na ovaj način. Hvala.

32/3 AL/MO

Hvala vam.
Prvo, reč ima Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Samo da vas korigujem, izvinjavam se, niste dobro očigledno razumeli šta je rečeno u mom odgovoru jednom od poslanika. U pitanju su programi ka maloj privredi koji se po drugi put raspisuju ove godine, a čija ukupna vrednost iznosi tri milijarde 600 miliona dinara, od čega 860 miliona je bespovratnih sredstava. To su sredstva koja su namenjena, kombinacija bespovratnih i kreditnih povoljnih subvencionisanih sredstava koja se naplaćuju i plasiraju po kamatnoj stopi od 2-2,5% na godišnjem nivou sa rokom otplate 60 meseci uz period od 12 meseci grejsa. Znači, nešto što je, da kažem, ročno usklađeno sa potrebama investiranja malih privrednika. To je maksimalni rok otplate i ja sam govorila o tome koliko smo samo u 10 programa, koje smo objavili pre nekoliko dana, uspeli da obezbedimo iz državne kase sredstava koja ćemo plasirati ka mikro malim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama i u udruženjima.
Pre toga je ove godine već bio raspisan paket mera ka maloj privredi i razgovarala sam samo o sredstvima koja plasiramo kroz pakete mera programa ka malo privredi. Naravno, mimo toga preko 24 milijarde usmereno je na realizaciju i podršku srednjim i velikim preduzećima, na kreditiranje preko Fonda za razvoj. U kontinuitetu subvencionišemo i kamatne stope preko poslovnih banaka.
33/1 MV/CG 16.25 – 16.35
U prethodnom slučaju je to bila Banka poštanska štedionica, gde smo kreditirali i za trajna obrtna sredstva, negde prepoznajući svakako potrebu, ali i za investicije po kamatnoj stopi od svega 2%.
Znači, moj odgovor ka vama vezano za tri milijardi i 600 miliona dinara jeste da je toliko vredan samo poslednji paket mera koji je raspisan pre nekoliko dana i da ćemo u kontinuitetu nadalje raspisivati programe ka maloj privredi. To je drugi set mera koji smo raspisali samo u 2026. godini.
Kada je u pitanju Sremska Mitrovica, kao i cela teritorija naše zemlje, mi aktivno pregovaramo sa više investitora. Poseban fokus i pažnja je svakako usmerena na ona područja gde je najveća stopa nezaposlenosti. Svakako ćemo se u narednom periodu, kao što sam rekla, posebno i aktivirati i usmeriti našu punu pažnju na dovođenje investitora i izgradnju dodatno povoljnog privrednog ambijenta na jugu naše zemlje.
Sremska Mitrovica je grad sa povoljnim privrednim ambijentom. Sremska Mitrovica ne beleži toliku, ja nemam sada precizno ispred sebe, stopu nezaposlenosti u Sremskoj Mitrovici. Svakako ću u narednom odgovoru dati odgovor i na to. Ali, mogu vam reći da trenutno u ovom momentu razgovaramo sa dva investitora kada je u pitanju Sremska Mitrovica. To je svakako privatni kapital koji sam investitor bira gde će uložiti, ali svakako ćemo se truditi da u narednom periodu obezbedimo i dodatni broj radnih mesta i u Sremskoj Mitrovici, ali i na teritoriji cele zemlje.
Kada je u pitanju paket mera ka malim privrednicima, upravo i želimo da afirmišemo i mlade, pre svega mlade do 35 godina, tako program i glasi, da osnuju i da realizuju neku svoju poslovnu ideju i da osnuju svoje poslovanje. Upravu su ta sredstva usmerena ka tome, zato idemo sa visokim procentom davanja, čak do 100% bespovratnih sredstava, i za mlade, i za žene, i za startapove, i za sve one preduzetnike i privrednike koji žele dodatno da razviju svoje poslovanje, da ulažu u poslovni prostor, da izgrade neka dodatna skladišta ili proizvodna postrojenja, da ulože u dostavna vozila, u bilo šta što je neophodno da bi unapredili proizvodni proces i da bi prosto bili konkurentniji na domaćem ili na stranom tržištu, ili im ta sredstva pak olakšavaju da zaposle dodatni broj zaposlenih.
Svakako su dostupna sredstva i Nacionalne službe za zapošljavanje i pokušavamo na taj način afirmišući i podižući malu privredu, koja je u kontinuiranom rastu. Ja ću podsetiti da je danas skoro 380.000 registrovanih preduzetnika i da vidimo jedan veliki rezervoar i potencijal kada je u pitanju i preduzetništvo kod mladih, ali i preduzetništvo kod žena koji ima jedan kontinuirani rast na teritoriji cele zemlje, pa i u Sremskoj Mitrovici. Pokušaćemo da i kroz tu privatnu inicijativu, a uz snažnu podršku države, afirmišemo dodatni privatni sektor kada je u pitanju njihovo poslovanje. Svakako borba za svako novo radno mesto, svakako borba za svaku novu investiciju.
Imali ste prilike da prethodnih meseci vidite koliko je samo fabrika zatvoreno širom Evrope, da ne kažem širom sveta, usled globalne krize, usred ratnih sukoba, koliko je zatvorenih radnih mesta. Mislim da je na ponos svim građanima Srbije koliko je Srbija uspela da očuva postojeći privredni ambijent, da očuva postojeća radna mesta, da očuva sve ono što godinama gradimo, a neprestano se borimo za nova radna mesta, za nove investicije i verujem da ćemo u skorom periodu pred nama imati priliku, pre svega predsednik Republike da najavi nove velike investicije za našu zemlju, a opet, ponavljam, zahvaljujući isključivo njegovom ličnom odnosu i sa Narodnom Republikom Kinom i sa velikim svetskim silama sa kojima dobro sarađujemo i sa kojima imamo razvijena strateška partnerstva i borićemo se za svaki kraj naše zemlje, a tako i za Sremsku Mitrovicu.
33/2 MV/CG
Kada je u pitanju izgradnja hotela, to je inicijativa privatnog kapitala i država nije ta koja treba da upravlja hotelijerstvom i prosto to je nešto što predstavlja privatni biznis. Svakako ćemo inicirati možda kroz neki oblik javno privatnog partnerstva, ukoliko Sremska Mitrovica ima određeno zemljište u državnoj svojini koje je shodno planskom dokumentu pogodno, podobno prosto za izgradnju takvih sadržaja, da afirmišemo, da kroz javno privatno partnerstvo, gde država može kao kapital da unese recimo zemljište, a da privatnik uloži i investira u izgradnju hotela i hotelskog smeštaja, kako ste rekli, svakako ćemo pokušati da u periodu pred nama kroz jednu inicijativu ka privatnom sektoru, ka velikim investitorima i tu temu afirmišemo. Zahvaljujem.