Hvala vam.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, hvala na interesovanju za položaj radnika u Srbiji, naročito onih koji imaju minimalnu zaradu. Verujem da je ova tema podjednako važna svima nama, bez obzira na političke polove i kao ministar zadužen za rad i zapošljavanje imam dužnost da nešto dopunim koleginicu koja je vrlo dobro izlagala o privrednom rastu Srbije i o ciljevima u oblasti za koju je ona nadležna.
Naime, s obzirom na to da je izostao dogovor Unije poslodavaca i sindikata oko povećanja minimalne cene rada za period od 1. januara 2027. godine, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada Republike Srbije je donela odluku da se minimalna cena rada od 1. januara poveća za 9,2%, odnosno da od 1. januara ona iznosi 600 evra.
Uzevši u obzir kontinuirana povećanja, valjalo bi da se podsetimo da je za 24 meseca nominalni rast minimalne zarade u Srbiji 49,4%. Kada govorimo o nominalnom rastu, mislim da je još važniji podatak realan rast. Dakle, to je, u prevodu, koliko više možete da kupite, odnosno kolika je veća vrednost samog minimalca u odnosu na prethodni period. Jer, naravno da jedan deo tog povećanja, kolokvijalno rečeno, pojede inflacija. Ali, realan rast za 24 meseca je 33,5%.
Naravno, mi smo u potpunosti svesni da treba da težimo ka tome da minimalna cena rada bude još viša kako bismo pospešili životni standard radnika, ali sa druge strane uvažavajući i konkurentnost na tržištu rada i potrebe same privrede, kako ne bismo rapidnim povećanjem minimalca ugrozili njihovo samo radno mesto, odnosno vodeći računa o interesima radnika mi moramo voditi računa i o interesima privrede i poslodavaca, i obrnuto, jer su to uzročno-posledični odnosi.
Ali, upravo iz tih okolnosti, Vlada Republike Srbije najavila je još prošle godine da će do kraja 2027. godine minimalac u Srbiji iznositi 650 evra. Sudeći prema ovoj postojećoj dinamici, onog časa kada Srbija bude postigla taj nivo minimalca, mi ćemo preteći već mnoge zemlje u Evropi po realnoj kupovnoj moći samog minimalca. I već sada imamo rezultate koje niko ne može da ospori, a to je da minimalna zarada u Srbiji je 2012. godine, ako govorimo o kupovnoj moći samog minimalca, pokrivala jedva 50%, a nekoliko meseci kasnije jedva 60% minimalne potrošačke korpe. Dakle, govorim o periodu 2012. godine, kada je jedva više od pola minimalac pokrivao onoga što su minimalne potrebe jednog domaćinstva.
Ovim povećanjem, koje je najavljeno od 1. januara 2027. godine i koje je odlukom Vlade usvojeno, minimalac će pokrivati 117% minimalne potrošačke korpe. Dakle, za 17% više u odnosu na ono što je minimalna potrošačka korpa.
33/3 MV/CG
Obilazeći Srbiju, kroz razgovor s građanima, naravno da i mi srećemo i Stanoja i mnoge druge ljude čija je zarada u tom iznosu koji ste naveli i sasvim sigurno sa njima razmenjujemo iskustva i razgovaramo upravo o tim izazovima, ali ljudi jako dobro znaju, vrednuju i cene činjenicu da je za 24 meseca nominalno minimalac u Srbiji porastao za 50%, a realno za preko 33%.
Paralelno smo vodili računa i da povećamo taj neoporezovani deo dohotka kako bismo rasteretili i same poslodavce, kako oni ne bi ušli u rizik zbog povećanja minimalaca i naravno da vi, kao čovek koji je dugo u privredi, u potpunosti razumete koliko je izazovno vodeći računa paralelno o interesima radnika i njihovoj zaradi, a sa druge strane i o mogućnostima samih poslodavaca.
Što se tiče Sremskog okruga, iz kojeg dolazite, mislim da je jako lepa vest koju građani Srbije treba da znaju da je Sremski okrug bio jedan od okruga u kojem je pilotiran program „Garancija za mlade“, za koji je zaduženo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i odziv je bio vrlo zadovoljavajući. Verujemo da može biti, uz promociju tog programa, još bolji. Ali, kao što rekoh, u pitanju je pilot projekat koji smo okušali u tri okruga: Rasinskom, Nišavskom i Sremskom okrugu.
Konkretno, u Sremskom okrugu do juna meseca prijavilo se za program „Garancija za mlade“ četiri i po hiljade lica i od toga je 500 lica u Sremskom okrugu dobilo subvenciju za samozapošljavanje. Dakle, to je jedan od podsticaja da se ljudi zaposle, da sami pokrenu privredne aktivnosti, da izađu na tržište i da pokušaju da budu konkurentni.
34/1 MT/VZ 16.35 – 16.45
Najvažnija vest je što većina njih uspeva da prebrodi tu takozvanu prvu godinu u kojoj subvencije za samozapošljavanje znači i pokrivanje doprinosa i nekih drugih početnih troškova da bi kasnije ostali prisutni u privrednom životu Srbije, zbog čega smo mi veoma radosni, jer garancija za mlade je namenjena mladima do 30 godine života, sa ciljem da oni ostanu živi i rade u svojoj zemlji.
Važna vest za sve mlade u Srbiji jeste da će od 1. januara 2027. godine ono što je bio pilot projekat u tri okruga biti primenjeno na teritoriji čitave Srbije, odnosno garancija za mlade kao program zapošljavanje i samozapošljavanje mladih, za njihove obuke, prekvalifikacije, sticanje novih znanja i veština, važiće na teritoriji čitave Srbije. Verujem da ćemo zajedničkim snagama promovisati ovaj vrlo značajan program, jer nam je svima cilj da Srbija radi.
Srbija danas radi. Dakle, 50.000 lica je zaposleno više nego što je to bio slučaj 2012. godine. Dakle, preko pola miliona ljudi u Srbiji danas više radi. Dakle, ne govorimo o procentima, govorimo o apsolutnim ciframa da bismo ilustrovali koliko je danas ljudi i formalno više zaposleno u Srbiji u odnosu na neki prethodni period, zato što danas ima više šansi.
Svakako, podržavam stav da dodatno treba da radimo na unapređenju položaja i životnog standarda onih koji najmanje zarađuju. Iz tih razloga država je ovim jednokratnim davanjima obratila pažnju na ugrožene kategorije.
Tako je ovim jednokratnim davanjima uzela u obzir položaj korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka, obratila je posebnu pažnju na naše penzionere, kojima dugujemo sve ono što imamo i što su nam ostavili stičući generacijama, radeći i boreći se, ali i onima koji su zemlju branili onda kada je ona bila napadnuta i kada je na nju vršena agresija. U pitanju je boračka populacija.
Poštovana predsednice Narodne skupštine i uvaženi narodni poslanici, nemojte mi zameriti što ću iskoristiti ovo izlaganje da se samo u nekoliko rečenica osvrnem i na komentar i kritiku koju je jutros, odnosno tokom dana uputila gospođa narodni poslanik koja je imala primedbu. Najpre je konstatovala da je reč o Ministarstvu Milice Đurđević Stamenkovski. Ne postoji, evo neka bude to moja mala ispravka, Ministarstvo Milice Đurđević Stamenkovski. Postoji Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja, koja nije ničija dedovina i očevina, pa ni moja. I to ministarstvo je deo Vlade Republike Srbije i u službi je svih građana. Ja sam samo resorni ministar koji će biti na čelu tog ministarstva, kao odgovorno lice koje je oročeno mandatima. Bilo kakvo prisvajanje i privatizacija institucija apsolutno je ne dopustivo, i moram na to da reagujem. Dakle, to nije moje ministarstvo, ali jeste ministarstvo za koje jesam danas odgovorna.
Primedba je išla u pravcu da u Predlogu zakona o jednokratnoj pomoći nisu navedeni brojevi, brojevi boraca koji će dobiti jednokratnu pomoć, korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka. Ja bih razumela da je taj podatak negde tamo napisan u 22. članu, pa je on bio valjda neka visoka kvaka do koje ne može da se stigne, do koje ne može da se dohvati, ne, već u članu 2. Dakle, dovoljno je bilo samo da je neko pogledao član 2, nije daleko, složićemo se, gde stoji da će sva lica koja se nalaze u službenoj evidenciji do 25. avgusta ostvariti pravo na jednokratnu pomoć.
Znači, nije u pitanju broj planeta, čak ni oko toga čovečanstvo nema saglasje koliko ih ima, zbog činjenice da neki osporavaju Pluton, kao planetu, u pitanju je živa materija. Svakog trenutka, evo dok mi sedimo sada ovde, ti brojevi se menjaju. I potpuno je prirodno. Neki borci, nažalost, su preminuli od trenutka najave i usvajanje predloga zakona, a neki su se registrovali. Za poslednjih mesec i po dana preko 10 hiljada boraca se registrovalo širom Srbije.
34/2 MT/VZ
Dakle, mi smo imali prošle godine, u aprilu 2025. godine je bilo registrovanih 82 hiljade, tačno 82 hiljade lica u boračkoj bazi. Danas ih ima, na današnji dan, dok mi razgovaramo, 107 hiljada.
Dakle, to je kategorija koja se svakodnevno registruje kako bi ostvarivala svoja prava. A, zašto se registruje? Zato što prepoznaje da danas država različitim programima uvažava položaj boračke populacije.
Što se tiče korisnika novčane socijalne pomoći i korisnika prava na dečiji dodatak, takođe to nije fiksna kategorija. Ljudi ostvaruju ili gube ta prava, u zavisnosti od imovinskog cenzusa, i potpuno je prirodno da niko ne može stati iza fiksne cifre. Ali, stav je bio uravnotežen, odgovoran i zreo, u saglasju sa Ministarstvom finansija koje je ovaj zakon i predložilo, da sva lica koja budu bila u službenoj evidenciji do 25. avgusta će ostvariti ovo pravo.
Mislim da je nekada mnogo značajnije da od pokušaja da od nečega napravimo politički slučaj barem pročitamo ono o čemu govorimo, ako ništa drugo bar prvih nekoliko članova. Jer, ima ona jedna čuvena, i milim da toga niko ne treba da se drži – pričajte usta da niste pusta. A, ja ne želim da verujem da je bilo ko u ovom plenumu spreman da se tako ponaša i da tako neodgovorno govori o nekim stvarima koje se tiču zaista velikog broja naših građana.
To je bio moj odgovor na pitanje koje je danas bilo ovde u plenumu, a vama, narodni poslaniče, zahvaljujem na interesovanju i verujem da ćemo u nekim narednim mesecima i budućim vremenima zajedničkim snagama se boriti za sve radnike u Srbiji.
Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ponovo ima ministar za zaštitu životne sredine Sara Pavkov.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Ono što sam obećala, samo da vam kažem vezano za Sremsku Mitrovicu. Toliko sam se fokusirala da proverim da li je došlo do nekog akcidenta ili da li je inspekcija imala bilo kakvih aktivnosti vezano za pravno lice. Pokrajinski i republički organi su mi potvrdili da nije bilo nikakvih negativnih posledica po pitanju pravnog lica koje ste pomenuli.
Ali, ono što je mnogo značajnije za Sremsku Mitrovicu da znaju građani Srbije, a tiče se investicija, samo Ministarstvo zaštite životne sredine u prethodnom periodu, a trenutno se realizuje, je uložilo preko 20 miliona evra u Sremsku Mitrovicu.
Pomenula sam vam već, 18,4 miliona evra za regionalni centar Srem – Mačva. Konkretno, nadogradnja dve ćelije sanitarne deponije i izgradnja sistema za sakupljanje procedih voda, rezervoara za procedne vode, recirkulacijski sistem, hidro mreža sa rezervoarom i bunari za degazaciju. Pored toga, skoro 1,7 miliona evra završena kanalizaciona mreža u selu Laćarak, 11,7 kilometara.
Tako da, ja mislim da je to dovoljan dokaz koliko država ulaže u Sremsku Mitrovicu samo u oblasti životne sredine koja direktno utiče na smanjenje zagađenja reke Save, s obzirom, položaj Laćarka znate bolje od mene, i apsolutno utiče na poboljšanje životne sredine.
Za vazduh takođe sam proverila. U ovom momentu svi građani Srbije mogu da provere informaciju koju ću sad izneti na zvaničnoj adresi, odnosno sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Vazduh je umerenog kvaliteta u Sremskoj Mitrovici, i to pokazuje automatska merna stanica. Pored nje imamo još jednu stanicu koju vodi Zavod za javno zdravlje. Granična vrednost je 50 mikrograma po kubnom metru. Danas je bilo prekoračenje svega 10 mikrograma po kubnom metru, odnosno 60.
34/3 MT/VZ
Mi smo u međuvremenu, kao ministarstvo, uložili dodatne mere da poboljšamo kvalitet vazduha. Samo u nekoliko prethodnih godina zasadili smo preko 3.500 sadnica na teritoriji Sremske Mitrovice. Trenutno menjamo kotao, da pređe na ekološki prihvatljiviji energent u Osnovnoj školi „Dobrosav Radosavljević“ i u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“. Mislim da ovo dovoljno govori koliko se ulaže u Sremsku Mitrovicu.
Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđo Đorđić. Još dva minuta.
Izvolite.

Verovatno ste u pravu. Ja stvarno ne znam koliko se uložilo investicija u deponiju, ali ja moram da vam kažem – nije se desio nikakav incident, on je konstantno prisutan.
Ministarka, ja živim tamo. Ja imam obavezu da pričam da nas čeličana davi. Nisam ja pričao o deponiji u kontekstu negativnom, to se dešava svuda u svetu, pa i u Srbiji, ja vam samo kažem da na najobičnijem mernom instrumentu koji je potpuno bez veze on je nama pokazivao tih 200 jedinica. Svaku noć kada upalite njega vi imate u 23 časa preko 500. Nije incident, svaki dan se dešava, gde imate ljude koji su sa 70% više oboljenja, od 2012. godine, respiratornih, nego dan danas. To treba da znate.
Još jednu stvar. Kada pričate o mernim jedinicama u Černobilju, merna jedinica je bila 3,7 rendgena. Znate zašto? Zato što je aparat merio do 3,7. Kada su doveli prave bilo je preko 1.000. Nisu vam dobri aparati.
35/1 JJ/MP 16.45 – 16.55
Verujte mi, ja živim i tamo i sve je u redu, neka bude „Metalfer“, neka radi, neka ljudi imaju poslove, ali nemojte da oni imaju profit od 500 miliona. Pa, dajte neka stave te filtere ili šta god već potrebno je, ja nisam stručnjak u tome. Pa dajte, molim vas, pa neka ulože 100 miliona u radnike koji tamo rade kao Crnci, a imaju najmanju platu, a ja garantujem u čeličanama i na Balkanu i u ovom delu Evrope. Neka ulože i njih, a ne da imaju profit od 500 miliona i još se hvale tim i kao kupuju deci knjige. Možeš misliti, 500 miliona pa kupuješ kao deci knjige. Sjajno.
Ministarka Đurđević, 9,2% rast plate, da li ste tako rekli? Tako. E, jeste ali, je rast cena 19,2%. Moj …. će da prođe isto kao Partizan sada, to je 100%.
Ne znam da li može neko da mi kaže, evo završavam, dajte mi minut, molim vas.
Ne znam da li je tu Husein Memić, ministar? Ja ne znam ko je taj čovek? Da li je on tu prisutan? Nije. Dobro. Ja ga nisam za dve godine video ni jednom, nažalost, ja bih voleo da ga pozovem u Sremsku Mitrovicu baš iz tog razloga kojeg ste vi potpredsednice pričali da dođe da vidi gde treba da nam se nalazi hotel, da se popne na najlepšu planinu Frušku Goru, da vidi gde je odmaralište „Letenka“ gde je zadnji put uloženo 1953. godine kada je pokojni Josip Broz tamo stavljao one balvane i neke brvnare, tada, tada je zadnji put uloženo, na najlepše odmaralište, jel tako Mirka, na Fruškoj Gori. Mi sada tamo nemamo ništa. Znači, očigledno za sve što je potrebno mi moramo da se obraćamo direktno predsedniku države. U redu, obraćaćemo se.
I na kraju moram da kažem to da zamolim ministra zdravlja da nam na neki način pomognete, da nam kožni lekar dođe u Sremsku Mitrovicu. Mi nemamo kožnog lekara već tri, četiri godine. Dobili smo magnetnu rezonancu, ali nam je potreban i kožni lekar.
Hvala na tome i da vam se zahvalim za vaše angažovanje, devojčica je živa, devojčica je zdrava i želim da kažem javno da ste se angažovali kao pravi ministar u Vladi Srbije. Da devojčica koja je povređena kada je pala na nju kapija. Eto, ako mogu odgovori, pa ako budemo mogli da se ogrebem za još neki minut. Hvala.

Hvala vama narodni poslaniče.
Sledeći prijavljen, narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, pa na kraju ovog mandata kako Skupštine, tako i Republičke Vlade, ne mogu, a da ne pohvalim ono što je bilo pozitivno i dobro. Mislim pre svega na usvajanje Zakona o roditelju negovatelju, postupanje srpske policije tokom blokada i protesta, kao i zalaganje Sektora za vanredne situacije, pre svega vatrogasaca spasilaca, tokom ove nadljudske borbe protiv vatrene stihije. Takođe, mislim i na doslednost oko ne uvođenja sankcija bratskoj Rusiji, na vraćanje redovnog vojnog roka, na pomoć materijalno građanima Srbije.

Pokret socijalista kao odgovoran koalicioni partner nikada nije bežao od političkog dijaloga. Uvek smo bili spremni da razgovaramo, ali za dijalog i sam dijalog ima smisla samo ako postoje dve strane.

Nažalost, postoje neke stvari koje smo tokom mandata aktuelnog skupštinskog saziva delegirali kao deo našeg političkog programa koji nije naišao na podršku ni Vlade, ni kolega u parlamentu, a od kog mi ne možemo, a pre svega i ne želimo da odustanemo. Pa, bih pored želje da ta pitanja delegiram kao predlog novoj Vladi koju će Srbija uskoro dobiti. Želeo bih da čujem i vaše iskreno mišljenje o njima i šta je to bilo prepreka za njihovo usvajanje?

35/2 JJ/MP

Pod jedan – već nekoliko godina predlažemo da se uvede posebna zbirna budžetska stavka kojom bi direktno i neposredno bila planirana sredstva koja su opredeljena kao pomoć Republici Srpskoj, njenim institucijama, gradovima, opštinama i drugim subjektima.

Ja sam kao potomak tzv. prekodrinskih Srba, naravno, zahvalan za sve što Srbija tokom prethodnih 15 godina je činila, čini i pomaže Republici Srpskoj, ali sam kao i veliki broj građana Srbije uveren da je više nego potrebno opredeliti i ustanoviti zbirnu budžetsku stavku kojom bi direktno i neposredno bila opredeljena sredstva za pomoć Republici Srpskoj.

Mi smo to dužni našim sunarodnicima, mi smo to dužni svima onima koji su ono najvrednije što su imali, tj. svoje živote dali, ugradili u temelje slobode srpskog naroda na prostoru Republike Srpske.

Ako postoji budžetska stavka – pomoći starim vladama, ne vidim problem da se formira posebna zbirna budžetska stavka za pomoć Republici Srpskoj i srpskom narodu na tom prostoru. Voleo bih premijeru da čujem i vaša mišljenje o tome.

Hvala.
Od ministara se prijavljuje za reč?
Ministri, ko se prijavljuje za reč?
Molim vas, narodni poslaniče imate još tri minuta.

Kao što vam je, siguran sam vam poznato, Pokret socijalista je u skupštinsku proceduru predao Predlog zakona o državljanstvu koji uvodi pravo na državljanstvo Republike Srbije, imao svi pripadnici srpskog naroda, što znači da državljanstvo Srbije stiču pripadnici srpskog naroda rođeni u drugoj republici bivše SFRJ, kao i njihovi potomci bez obzira na mesto rođenja, državljanstvo i prebivalište pod uslovom da su se pred državnim organima države u kojoj žive na nesumnjiv način izjasnili kao pripadnici srpskog naroda.

Ti dokazi moraju da budu javne isprave i ovo je način da svi onim pripadnicima srpskog naroda koji vode poreklo iz bivših republika SFRJ, bez obzira gde žive pružimo priliku da postanu državljani Srbije što je veliki broj njih i očekuje od Srbije kao svoje matice.

Nadam se da delite naše mišljenje i nadam se da ćemo čuti od vas šta mislite o ovom predlogu i zašto nije uspeo da prođe.

Ono od čega ne možemo pobeći, jeste činjenica da se pred nama nalazi pitanje pravca kojim će Srbija krenuti u godinama i decenijama koje dolaze. Naš izbor neće biti samo ekonomsko već pre svega civilizacijsko pitanje. To je pre svega izbor da li ćemo biti deo sveta u kome nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nameću nove neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kome nas pre svega poštuju i uvažavaju, u kome nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne, u kome se saradnja između država članica zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.

Moramo biti iskreni, građane Srbije niko nikada nije pitao da li žele da budu deo te EU, već je pre nepune dve decenije tadašnja politička elita tu odluku naturila svima nama. Decenijama se u Srbiji govori da je evropski put jedini put. Ako je tako onda je red da se građani o tome izjasne.

Evropska unija je nabrojano puta do sada rekla šta misli o Srbiji i šta misli o Srbima i svaki put je bez srama i ustezanja rekla da ne misli ništa lepo, ali građanima Srbije niko nikada nije dao priliku da kažu šta oni misle o Evropskoj uniji i zato hajde da ih pitamo, pa da kažu šta misle. Pa, upravo mi da budemo ta vlast koja će građanima dozvoliti da na referendum kažu želeli da ostanu na tzv. evropskom putu ili ne. Eto, uzmimo na primer građani Islanda će u subotu na referendumu odlučiti da li

35/3 JJ/MP

žele da otvore razgovore sa Evropskom unijom i ako odluče da počnu 2028. godine će imati još jedan referendum o Evropskoj uniji i rezultatima pregovora. Šta god da odluče građani Islanda, odluka će biti samo njihova. Evropska unija Islanđanima u najgorem slučaju traži da dopusti drugim nacijama da love ribu u njihovim vodama i oni idu na referendum. Evropska unija, da zapamtimo od Srbije traži da prizna tzv. Kosovo to jest njegovu samoproklamovanu nezavisnost, da uvedemo sankcije bratskoj i savezničkoj Rusiji i da se odreknemo partnerskih i prijateljskih odnosa sa Kinom. I mi ne idemo na referendum već bez dostojanstva i plana idemo i dalje prema Evropskoj uniji.

Zato pre svega želim da čujem premijera ali i celu Vladu i da ih pitam – zašto Islanđani zaslužuju da budu pitani, a građani Srbije ne zaslužuju? Imamo nade, imamo vremena, imamo priliku da do raspisivanja parlamentarnih izbora raspišemo i referendum. Na nama i vama je da odlučimo i da to učinimo. Hvala vam.