Hvala.
Samo privedite kraju, molim vas.
Imaćete posle još tri minuta.
Hvala.
Reč ima ministar kulture Nikola Selaković.

Hvala, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa osvrnuo bih se na pitanje, je l', nije pitanje postavljeno, nego je izneta konstatacija koja je apsolutno netačna. Dakle, prvo, mi nikome ništa nismo poklonili, a ponajmanje poklonili zemlju Kušnerovima ili kako već rekoste. Ako mislite na poklanjanje, onda se obratite onima koji su 2005. godine poklonili, dakle dali ispod tržišne cene u pravo svojine, u stalno vlasništvo, vremenski neograničeno, područje dve kulturno-istorijske celine pod zaštitom.
39/1 AL/MO 17.25 – 17.35
Jedna je kasarna „Dedinje“, druga je dvorski kompleks na Dedinju. Otrgli deo dve parcele zaštićene zakonom na kojima se nalazila ruševina Maršalata i dali je za stalno ispod svake procenjene tržišne vrednosti koja je u tom trenutku urađena.
Kada je reč o prostoru na kojem se nalaze ruševine Generalštaba i Ministarstva odbrane postojala je mogućnost da se to područje da na korišćene na 99 godina uz pravo Republike Srbije kao titulara prava svojine da na godišnjem nivou dobije 22,5% dobiti. Dakle, to nije nikakvo poklanjanje. Ako mislite da je normalno da u centru glavnog grada, 27 godina nakon ratnih zbivanja, stoje ruševine, ruglo, apsolutno ruglo koje je neko proglasio za kulturno dobro da bi zabašurio i zaklonio svoju aferu kada je državnu zemlju dao u bescenje stranoj državi u trajno vlasništvo, mislim da to nije normalno. Kao što nije bilo normalno tada toj istoj Vladi, koja je to radila da bi prikrila svoje nepočinstvo oko Maršalata, da ruševinu proglasi za kulturno dobro i da u tom aktu, kojim je to učinila, u potpunosti ignoriše činjenicu da je reč o ruševini, već u samom aktu piše da je to netaknuta cela zgrada. To verovatno nije bilo poznato onome ko je ovako nešto govorio.
Dakle, niko ništa nije poklanjao. Postojala je mogućnost da dođe u Srbiju ozbiljan investitor, da na mestu tih ruševina podigne jedan ozbiljan kompleks u okviru koga bi se nalazio i memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije, ali je nekome bio interes da to spreči. Kako, zašto zbog čega, nadam se da će se jednog dana utvrditi. Ako su nekome lepše te ruševine i ako će neko da se lažno predstavlja kao dušebrižnik i zaštitnik srpskog kulturnog nasleđa, a da mu ne smeta kada nam prokišnjava Mileševa, kada nam prokišnjava Ravanica, da mu ne smeta kada Karađorđevu crkvu ili crkvu u Topoli, ili crkvu Svetog Nikole u Starom Slankamenu, jednu od najstarijih spomenika kulture, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Srema. Malopre je pominjan Srem pa zbog toga govorim, a očekujem da ćemo ubrzo krenuti u sanaciju, očekujemo još mišljenje i saglasnost Ministarstva finansija da to uradimo, nego će da dođe i da vam jadikuje i da kuka nad ruševinom Ministarstva odbrane i Generalštaba, a da pojma nema da se na tom mestu nalazio Srpski kraljevski đeneralštab, da je na tom mestu stolovao Vojvoda Putnik, da je preko puta gde su ruševine Ministarstva odbrane bila Vojna akademija koju su završili i Putnik, i Stepanović, i Mišić i Bojović, koju su srušili isti ti komunisti koji su podigli ovo što je srušeno 1999. godine.
Hvala vama što danas svedočite ozbiljnost kolikoj tolikoj, pa ste kao poslanik opozicije došli da postavljate pitanja Vladi. To je valjda neka suština, neki smisao da najpre poslanici opozicije postavljaju nama iz vlasti pitanja. Vama hvala na tom pitanju i na prilici da odgovorim i da se čuje ono što je istina. Ja ću tu istinu svedočiti svugde i na svakom mestu, jer smisao svega toga što je rađeno, a vezano za tzv. aferu Generalštab je rušenje predsednika Vučića. kako, ako me pitate? Tako što treba kriminalizovati vlast, pokazati da smo mi svi korumpirani kriminalci.
Kada pokažete nekima iz opozicije fotografije gde tadašnji gradonačelnici, ministri nazdravljaju sa čašom šampanjca na ruševinama Maršalata, gde je sada Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Trajno izgubljeno vlasništvo države Srbije nad jednom od najkvalitetnijih i najreprezentativnijih mesta u prestonici. To nije važno. To je puj-pike, ne važi. A ovde gde trebalo dati na 99 godina jednu ruševinu, ubirati godišnji prihod 22,5% dobiti; 22,5% dobiti država Srbija bi 99 godina imala pravo…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
39/2 AL/MO
Hajte, ovako. Nisam ja dobacivao, niti sam vikao dok ste vi postavljali pitanje. Da li sam to mogao? Pa jesam. Neću to da radim. Znači, razgovaramo. Imaćete vi priliku opet da odgovorite, pa ću odgovoriti ja.
Hajde samo da izračunaju građani Srbije. Zamislite da je pre 10 ili pre 20 godina napravljen takav dogovor i da smo mi 10 ili 20 godina dobijali 22,5% od dobiti tog investitora, umesto što imamo ovo ruglo i ruševinu u centru grada i da smo 20 ili 10 godina imali memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije. A znate što ga nismo imali? Pa pre 20 godina oni koji su bili na vlasti, oni koji su dali u bescenje Maršalat i deo dvorskog kompleksa, oni nisu smeli ni da kažu da je 1999. godine izvršena NATO agresija. Oni nisu smeli ni da pomenu one koji su izginuli braneći zemlju 1999. ili 1998. godine. Oni nisu smeli da pomenu ni heroje sa Košara, ni sa Paštrika, ni da obeleže Dan sećanja na njih. Dakle, zato mene ni ne čudi što oni tako nešto nisu dozvolili.
Hoćete da pričamo o drugim stvarima? Kako to da niko nije pomenuo za sve ove godine što nije obnovljena zgrada u kojoj je stradalo 16 ljudi, zaposlenih u Radio televiziji Srbije? Jer vi mislite da je u redu da stoji ruševina od koje otpadaju delovi koji mogu da ugroze kako one koji prolaze, tako i one koji tu rade? U toj zgradi je ubijeno 16 radnika Radio televizije Srbije. Ne, ali to nije interesantno. Ta zgrada je mnogo starija od onih zgrada koje su 1999. srušene na uglu Nemanjine i kneza Miloša.
Hajte, ovako, postavite lepo pitanje. Ja vas ne čujem. Samo čujem šumove kada dobacujete. Lepo se javite.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Mogu i tri sata, mogu i četiri sata.

Imaćete dodatnih tri minuta, pa onda dodatnih dva minuta.

Vi ćete imati vremena da postavite pitanje. Ja sam vam samo rekao – nemojte širiti… Ja sam odgovorio na pitanje.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Nemojte da širite dezinformacije.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste upravo rekli.)
Niko nikome nije hteo nešto da pokloni.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste vi rekli.)
Koje davanje? Šta pričate? Šta da damo? Dva puta sam obrazložio o čemu se radi. Dati na korišćenje 99 godina. Je l' vam nije jasno? Dati na korišćenje na 99 godina. Posle 99 godina vraća se na korišćenje državi, ali je vlasništvo sve vreme države Srbije. Pravo svojine je vremenski neograničeno. Ako ga ograničavate na pet, 10, 90 ili 99 godina, to nije pravo svojine, nego pravo korišćenja sa jasno definisanim pravima i obavezama koje imate. A ako nekome nešto date da koristi 99 godina i taj 99 godina ima obavezu da vam isplaćuje 22,5% poslovne dobiti, o čemu pričamo? A da ne govorimo o investiciji koja je procenjena, ako se ne varam, minimum 750 miliona dolara. Znači, građani dobro da razmisle. Sa jedne strane imate ruševinu i ruglo i imate mogućnost da se to ukloni, da se tu izgradi kompleks, da se tu zaposle ljudi koji će ga graditi, da se tu zaposle ljudi koji će raditi njemu, da tu ostavljaju novac oni koji će dolaziti u Beograd, odsedati možda u tom hotelu, ako je reč o hotelu, a da ne govorim o jednom međunarodno-pravnom aspektu koji znači za imidž naše zemlje i za otvaranje vrata na nekim mestima gde su nam decenijama bila zatvorena. Hvala na pažnji.
40/1 MV/CG 17.35 – 17.45

Hvala.
Reč ima ministar rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada govorimo o takozvanoj rudnoj renti, moramo najpre znati šta taj pojam znači. Ne postoji jedna univerzalna stopa rudne rente koja važi za sve mineralne sirovine, niti se procenti različitih država mogu mehanički porediti. To, nažalost, slušamo već četiri godine i više i šire se dezinformacije i pogrešne informacije pre svega ka građanima, pre svega od takozvanih ekoloških udruženja ili nekih drugih udruženja koji su tobož protiv rudarstva, a za zaštitu životne sredine, kao da su ta dva pojma neuskladiva.
Ali, da se vratimo rudnoj renti. U Republici Srbiji naknada zavisi od vrste mineralne sirovine. Za metalične mineralne sirovine ona iznosi 5% od prihoda ostvarenog prodajom neprerađene ili pripremom prečišćene sirovine, odnosno 5% od neto prihoda kada je sirovina podvrgnuta metalurškoj preradi. Za naftu i gas stopa iznosi 7%. Slušali smo preterano dugo da Naftna industrija Srbije plaća 3%, što nije tačno, ali samo da imamo svest koliko se šire netačne informacije i nepotpune informacije. Za ugalj ona iznosi 3%, dok su za druge mineralne sirovine propisane druge stope.
Pomenuli ste ovde Sloveniju, ali ste uporedili nešto što nije uporedivo. U Sloveniji nema jedinstvene rudne rente, naknada zavisi od vrste sirovine, količine, od eksploatacionog prostora, a posebno se obezbeđuju naknade i za neke druge stvari. Stope koje navodite uglavnom se odnose na kamen, na dolomit, na pesak, na šljunak, na glinu, a ne na proizvodnju bakra i zlata, kakvu ima Srbija. Tako da, ne možete porediti naknadu za kamenolom u Sloveniji i predstavljati je kao uporedivu sa naknadom za metalične sirovine u Srbiji.
Istovremeno struktura slovenačkog rudarstva nije uporediva sa srpskim, naročito kada je reč o obimu eksploatacije metaličnih mineralnih sirovina. Srbija ima razvijenu eksploataciju, preradu metaličnih sirovina, dok u Sloveniji dominantno mesto imaju druge vrste sirovina. Zbog toga se ne mogu uzeti ta dva procenta i predstavljati kao da se odnose na istu sirovinu, na istu osnovicu i na isti obim proizvodnje.
Takođe, stopa naknade za metalične mineralne sirovine u Srbiji je među višim stopama koji se primenjuju u razvijenim rudarskim zemljama. Mi trenutno radimo i na izmeni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, u smislu da ih još bolje upotpunimo, da ih unapredimo i da još više zaštitimo državne interese. Podsetiću da su 2006. godine menjani zakoni upravo da bi se udovoljilo nekim investitorima.
Mi ćemo menjati zakone, ali tako da zaštitimo interes Republike Srbije. Kao što je i prvi put ova vlada usvojila Strategiju razvoja mineralnih sirovina koja u Republici Srbiji nije postojala. Nije postojala ni 2003. godine kada su upravo oni koji osporavaju šta je učinjeno i koliko je učinjeno u rudarstvu ili nije govorili i nisu tada usvojili strategiju, niti su imali valjanu strategiju, kada su dovodili razne investitore do 2012. godine.
Tako da, apsolutno želimo da razvijamo rudarsku industriju, ali na održiv način i na način tako da može da zaštiti interese ove zemlje, i razvojne i ekonomske, i da bude pre svega održivo rudarstvo.
Ali, ne treba samo posmatrati čitavu rudarsku industriju kroz rudnu rentu. Danas slušamo veoma često kritike o poslovanju kompanije „Ziđin“, a treba da se podsetimo da ih najglasnije iznose upravo predstavnici političkih struktura koji su
40/2 MV/CG
RTB Bor ostavili prezadužen, tehnološki zastareo i bez jasne razvojne perspektive. Oni koji su nekada bili spremni da Bor prodaju za kikiriki ili za pečurke, danas pokušavaju da ospore rezultate, koje sam sigurna da građani Bora vide i velika većina njih.
Ne želim da umanjujem izazove koje nosi rudarska i metalurška proizvodnja, ali je posao naš da obezbedimo stabilnu proizvodnju, da obezbedimo investicije i nova radna mesta, ali i dosledno poštovanje svih obaveza koje kompanije imaju prema Republici Srbiji.
Ono što je neupitno je da su u RTB Boru, odnosno današnjim kompanijama „Ziđin grupe“ povećane zarade, povećana proizvodnja, povećane investicije, povećan izvoz, povećani prihodi od naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Samo da podsetim da je za period od januara do juna ove godine na ime naknade za korišćenje javnih dobara uplaćeno 11.000.648.726 dinara, a u odnosu na isti period 2025. godine povećana su za 14,6%. To znači da apsolutno vodimo računa i o naplati naknada za korišćenje sirovina.
Takođe, kada pričamo o Boru, budžet grada Bora je za 2026. godinu iznosio više od 13,2 milijardi dinara, a 2018. godine je iznosio tri puta manje. Prema poslednjim podacima, prosečna zarada, ako posmatramo samo kompaniju „Zijin Copper“, iznosi oko 164.000 dinara, što je značajno više od republičkog proseka i čak 142% više od one koja je bila 2018. godine. Tako da, razlika je apsolutno jasna.
Godine 2018. imali smo dugove, zastarelu opremu, neizvesnu budućnost RTB Bora, znači pre dolaska investitora Ziđin grupe. Danas imamo investicije, veću proizvodnju, radna mesta, značajno snažnije lokalne budžete, merljive rezultate i modernizaciju.
Naš zadatak je, ne da branimo kompaniju, naravno, nego da branimo interese Republike Srbije, da obezbedimo da se rudarska industrija razvija u skladu sa zakonskim osnovama, u skladu sa odgovornim ponašanjem i postupcima, a pre svega u skladu sa usvojenom Strategijom razvoja mineralnih i geoloških sirovina, koja je po prvi put usvojena i koja, nažalost, nije postojala ni mnogo pre 2012. godine kada je veliki broj investitora i rudarskih kompanija upravo započeo svoje aktivnosti u Republici Srbiji, a koje su sada toliko osporavane, pa zato čujemo i neistine i potpuno nepotkrepljene informacije da se u Srbiji otvara 40 rudnika, da gde god postoji dozvola za istraživanje da će se otvoriti rudnik, a veoma smo dobro svesni i znamo da je samo jedan rudnik za poslednjih 25 godina metaličnih sirovina otvoren u Srbiji i da je to jedan izuzetno kompleksan, zahtevan proces koji ne može da se desi preko noći i koji ne može da se desi bez dugogodišnjih ulaganja, istraživanja, elaborata, procesa, propisa, procedura koje moraju biti ispunjene.
Zbog toga, zaista, još jednom pozivam sve na odgovornost da ne šire dezinformacije, da ne iznose paušalne informacije, da ne upoređuju ono što nije uporedivo i da ne obmanjuju građane Srbije kada su ovako važne teme u pitanju i za razvoj Republike Srbije i za podizanje životnog standarda naših građana. Hvala vam.

Hvala vama.
Ministar građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, da li želite sada reč ili kasnije?
Reč ima Aleksandra Sofronijević.
Izvolite.
41/1 MT/VZ 17.45 – 17.55

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, Vlada je svojim Zaključkom od 14. maja 2026. godine usvojila program obnove, unapređenja i izgradnje vodovodne infrastrukture kao objekata javne namene u javnoj svojini.
U cilju sprovođenja programa, Vlada je Odlukom obrazovala Radnu grupu, koja je održala prvu sednicu 25. juna 2026. godine. Zadatak te Radne grupe jeste da daje mišljenje i stručno obrazloženje o opravdanosti projekata obnove, unapređenja i izgradnje vodovodne infrastrukture, kao objekata javne namere u javnoj svojini, imajući u vidu ekonomsku opravdanost projekta, stanja objekata, odnosno stepen oštećenja, hitnost radova, broj korisnika objekata javne namene, stepen spremnosti projekta za realizaciju, ravnomernu teritorijalnu zastupljenost objekata i stepen razvijenosti jedinica lokalne samouprave i da od polazeći od stručnog obrazloženja sa zadatkom da predlaže Vladi liste projekata za obnovu, unapređenje i izgradnju vodovodne infrastrukture, kao objekata javne namene u javnoj svojini.
U skladu sa navedenim zadacima, nakon održane prve sednice Radne grupe, doneti su i određeni zaključci 2. jula 2026. godine i doneta je, predviđena je lista projekata za obnovu unapređenja i izgradnju vodovodne infrastrukture kao objekata javne namene u javnoj svojini, koja obuhvata 1.120 projekata u 143 jedinice lokalne samouprave.
Nosilac svih ovih aktivnosti je Ministarstvo za javna ulaganja, a pošto gospodin ministar Glišić nije tu preuzela sam ulogu da sve narodne poslanike obavestim da se Vlada, na jedan sistemski način, stara i u obnavljanju vodovodne infrastrukture.

Hvala vam.
Izvolite gospodine Jovanoviću, imate još dodatnih tri minuta.

Gospođo Sofronijević, ja vas to nisam ni pitao. Ne znam zašto odgovarate na pitanje koje nije postavljeno.

Ne znam gde je gospodin Selaković, imam još nešto da ga pitam. Reče da će da se vrati. Ja sada ne znam ko će da mi odgovori na sledeće pitanje, gospođo Brnabić. Imam da ga pitam još jednu stvar.

Znači, ovde nije pitanje da li je Generalštab ruševina ili ne, da li su je gradile komunisti ili ko god da je gradio, nego da li je taj objekat po Zakonu o zaštiti spomenika kulture pod zaštitom ili nije?

Bio je. Jeste, bio je i to je zakon. Ne znam ko to kaže nije.

I to je zakon, to je jednako država, koju vi smislite da rušite tako, taj objekat koji je pod zaštitom države, koju vi vodite. Tako što se dogovorite sa ne znam s kim. U redu, hoćete da gradite hotele, ali što niste pitali građane?

Dođem do ugovora, i to od nekih ljudi iz Ministarstva odbrane, koji su imali petlju da mi dostave taj ugovor, i onda vas pitam da li ste nešto dogovorili, vi kažete nismo. Isto kao i za Rio Tinto.

I ono na Kalemegdanu je ruševina, ljudi. I to je ruina. Kalemegdan. Pa, i to može da vam padne napamet da rušite, bre. Vama sve može da padne na pamet da rušite i da poklanjate i do to gradite. Ne znam šta ste se dogovorili sa bilo kim. Ljudi, tako se, bre, ne vodi država.

Gde je Selaković da ga pitam ko je srušio parno kupatilo u Aranđelovcu? Svi se busate u grudi, velike patriote. Gospođo Stamenkovski, vi pod jedan, Selaković pod dva. Svi se busate u grupi patriotske. Da li znate vi da ovaj grad nema spomenik onim mučenicima koji su prešli Albaniju? To je sramota za ovo društvo.

41/2 MT/VZ

Mi kao društvo vek i ne znam koliko nismo se setili da ljudima koji su prošli Albaniju i oslobodili ovu državu, izbilo nas bilo milion, a busamo se u grudi. Nemamo spomenik srpskom seljaku koji je prešao Albaniju. Treba da vas bude sramota sve. Nemojte mnogo da se busate u grudi junačke.

Ja vas pitam, evo gospodine Selakoviću, to je pitanje poštovanja zakona – da li je Generalštab, ona zgrada, bila pod zaštitom, više nije pošto ste skinuli zaštitu, pod zaštitom države ili ne? I ko vodi ovu državu? Pa, vi. A ko je ruši? Mi, tako što hoćemo da poštujemo zakon.

Vi, gospođo Damjanović, vi bolje da ćutite. Gde je nestala Jošanička reka? Gde je nestala Samokovska? Pa, vi i Zorana Mihajlović ste sahranili.

Po kom to zakonu na mestu gde je najveći stepen zaštite, nacionalni park Kopaonik, vi gurate reke u cevi. I to ste radili decenijama.

Šta se dešava u Rakiti? Po kom tom zakonu one cevi i dalje stoje u Rakitskoj reci? Gledate me i klimate glavom.

Vidite šta se desilo u Nepalu juče. To će isto tamo da se dogodi kad krene velika voda… To vam ponavljam 500 puta. Jer ste dozvolili ovom kriminalcu Beliću da probije vodoustavne bujične pregrade koje služe isto tome, da se ne desi ono što se juče desilo u Nepalu, da ne podavi blato i kamenje dole ljude u selu Zvonce. I ko će posle da bude kriv? I šta je važno ko je kriv?

Kriminal, ekološki kriminal na sve strane. To se dešava.