Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Beskrajni odgovori i bezbrojna pitanja

[14.11.2018.]

Penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, obnova ribljeg fonda i podsticaji za ribarstvo, zaštita poljoprivrednih useva od nepogoda, ustavni amandmani, poslovanje firmi u vlasništvu oca Nebojše Stefanovića - neka su od pitanja koja su interesovala poslanike prilikom postavljanja pitanja Vladi poslednjeg četvrtka u oktobru. Ovo je bio drugi mesec zaredom da Vlada gostuje u parlamentu, jer su poslanici imali priliku da postavljaju pitanja ministrima i tokom vanrednog zasedanja u prošlom mesecu. Iako je broj dana u kojima je Vlada odgovarala na pitanja poslanika u ovoj godini u porastu, postavlja se pitanje koliko je ovaj mehanizam kontrole Vlade zaista efikasan?

Prema Poslovniku Narodne skupštine ukoliko je sednica redovnog zasedanja u toku, poslednjeg četvrtka u mesecu članovi Vlade u periodu od 16 do 19 časova odgovaraju na pitanja poslanika. Tokom vanrednog zasedanja, dan za poslanička pitanja može biti i neki drugi dan, ako je predlagač prilikom sazivanja sednice to odredio. Proces postavljanja pitanja zamišljen je kao mali dijalog između poslanika i člana Vlade, gde poslanik ima tri minuta da postavi pitanje, zatim posle odgovora člana Vlade ima još tri minuta za dodatno pitanje ili komentar, a posle drugog odgovora ima pravo na komentar o odgovorima u trajanju od dva minuta. Međutim, u praksi je ovaj mehanizam daleko od dijaloga.

Broj poslanika koji uspeju da, tokom tri sata, upute pitanje članovima Vlade se iz meseca u mesec smanjuje. U oktobru je samo pet poslanika stiglo da pita, što je najmanji broj od izmene Poslovnika 2012. godine,  kada je promenjena i procedura za postavljanje poslaničkih pitanja.

Kako Poslovnik ostavlja mesta interpretacijama, poslanici ovaj institut različito tumače i primenjuju. Redosled postavljanje pitanja nije definisan Poslovnikom nego je rezultat ustaljene prakse po kojoj mogućnost da govore prvo dobijaju poslanici koji su se prijavili za reč i ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi. Zatim reč  redom dobijaju ostali prijavljeni poslanici počev od onih iz najmanje do najveće poslaničke grupe. Kada se posmatraju dani za poslanička pitanja u septembru i oktobru, primetno je da poslanici koji ne pripadaju poslaničkim grupama najčešće postavljaju jedno ili nekoliko tematski bliskih pitanja. Takođe, kod poslanika koji postavljaju manji broj pitanja je uočljivo da ih ti problemi posebno interesuju. Tako su tokom septembarskog postavljanja pitanja poslanici stranaka manjina Jajhja Ferhatović i Fatmir Hasani postavljali pitanja u vezi sa izborima za nacionallne savete nacionalnih manjina, a u oktobru je Đorđe Vukadinović pitao o ustavnim promenama i statusu Kosova. Kako veće poslaničke grupe dolaze na red, broj pitanja i tema se povećava. Ubedljivo najveći broj pitanja postavlja poslanički grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka. Marijan Rističević i Đorđe Komlenski svojski se trude da svojim pitanjima aktiviraju što veći broj ministara. Čak i posle prvog kruga pitanja, ova dvojica poslanika nastavljaju svoj niz  pitanja kao da odgovora na prethodna pitanja nije bilo ili da ih odgovori uopšte ne interesuju. Ovakav način postavljanja pitanja deluje problematično za ostvarivanje kontrole nad radom Vlade, jer se između poslanika i članova Vlade ne vodi dijalog o postavljenom pitanju. U oktobru je rekord po broju postavljenih pitanja postavio i Boško Obradović koji je uspeo u toku tri minuta odvojena za prvo pitanje da postavi 18 pitanja. Ipak, za razliku od poslanika Rističevića i Komlenskog, tokom dodatnog pitanja Obradović je pokušao da se osvrne na odgovore ministara koje je u prvom pitanju postavio, ali i da postavi nova. Pitanja nisu bila upućena nijednom ministru konkretno, nego celoj Vladi i većina ih je ostala neodgovorena.

Iz poslaničke prakse je jasno da postoje dva obrasca postavljanja pitanja: prvi po kom poslanici pitaju jedno pitanje ili postave nekoliko pitanja koja se odnose na istu temu ili problem i o tome postavljaju i dodatno pitanje, a zatim i komentarišu; drugi po kom poslanici postavljaju veliki broj tematski različitih pitanja i prilikom dodatnog pitanja postave pitanje koje nije u vezi sa prethodno pitanim. Jasno je da je vođenje dijaloga poslanika sa ministrima mnogo efikasniji način za kontrolu rada Vlade od vođenja poliloga, jer poslanici u sledećem obraćanju  mogu mnogo lakše da postave dodatno pitanje i kasnije da daju komentar o problemu koji su adresirali pitanjem. Kada se postavi veliki broj pitanja većina ostane da “lebdi” u skupštinskoj sali neodgovorena, a poslanici čak i kad žele ne mogu da sa svojih osam minuta, koliko ukupno imaju na raspolaganju za ovaj mehanizam, odgovore velikom broju ministara koji imaju na raspolaganju više vremena. Kako je poslovnikom predviđeno da poslanik ima poslednju reč, važno je da se pravi osvrt na odgovore članova Vlade, jer se tako ispoljava kontrolna uloga parlamenta.

Jedna od glavnih prepreka dijalogu i omogućavanju poslanicima da kontrolišu rad Vlade je i to što vreme za odgovor članova Vlade nije ograničeno. Tako je 10 ministara tokom septembarskih postavljanja pitanja govorilo ukupno 128 minuta, dok je šest poslanika potrošilo 44 minuta na postavljanje pitanja i komentarisanje odgovora. U oktobru je ta razlika porasla: pet poslanika potrošilo je malo više od 36 minuta, dok osam članova Vlade govorilo skoro 134 minuta. A da li pitanja poslanika zaista zahtevaju toliko opširne odgovore?

Ministri i predsednica Vlade svoje odgovore formulišu previše opšte, često objašnjavajući stvari koje poslanici već znaju ili bi trebalo da znaju (npr. kako je nekim zakonom neka oblast regulisana). Odgovori na poslanička pitanja se, takođe, često koriste za obračunavanje sa političkim neistomišljenicima. Prilikom odgovaranja na pitanja članovi Vlade govore kako je prošla vlast odgovorna za smanjenje penzija, „pljačkaške privatizacije“, vođenje loše politike u vezi sa „takozvanom Republikom Kosovo“, ali i dobar deo vremena posvećuju naglašavanju da je predsednik Aleksandar Vučić uspeo da popravi situaciju koju je prošla vlast ostavila.

Neretko, ministri okrivljuju poslanike da su sami krivi za problem o kojem postavljaju pitanja. Tako je ministar Branko Ružić podsetio poslanika Fatmira Hasanija da je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina bio u Skupštini i da je tad trebalo da podnese amandman i tako utiče na veličinu nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Ali tu nije kraj samovolji ministara. Iako poslanici kažu kom članu Vlade upućuju pitanje, ministri koji nisu pitani odgovaraju naširoko i tako troše vreme za postavljanje pitanja. Pritom, članovi Vlade odgovaraju mnogo učtivije na pitanja poslanika vladajuće većine nego na pitanja poslanika opozicije. Ipak i tu postoje izuzeci. Primer korektnog odgovaranja na pitanja poslanika je ministar Mladen Šarčević koji se ne upušta u prepirke sa poslanicima i odgovara samo na pitanja koja su mu upućena i podjednako učtivo se odnosi prema svim poslanicima.

No, iako članovi Vlade često zloupotrebljavaju neograničeno vreme, određivanje vremena za odgovor bi, takođe, mogao da bude problem. Vlada bi u tom slučaju mogla da izbegava odgovore na pitanja pravdajući se da je vreme za odgovor isteklo. Ovo ukazuje da trenutno rešenje i nije tako loše, ali i naglašava neophodnost boljeg održavanja reda u plenumu tokom postavljanja poslaničkih pitanja. U ovom delu sednice ne postoji mogućnost ukazivanja na povrede Poslovnika i repliciranje, ali to ne sprečava poslanika da tokom postavljanja pitanja provuku i neku repliku poslaniku koji je prethodno govorio. Iako predsednica Narodne skupštine Maja Gojković upućuje poslanike da se upoznaju sa pravilima po kojima rade, ona ta pravila uporno krši. Tako je postavljenje pitanja u oktobru završeno komentarom predsednice Vlade koja je govorila posle svog i obraćanja ministra poljoprivrede, iako je o njihovim odogovorima prema proceduri trebalo da se izjasni poslanik koji im je pitanja postavio. Ako se posmatra rad predsednice parlamenta, ali i potpredsednika dalo bi se zaključiti da su oni mnogo bliži Vladi nego poslanicima u Narodnoj skupštini.

S obzirom na to da je prilikom odgovaranja Vlade na poslanička pitanja televizijski prenos obavezan, ovaj institut bi mogao da bude dobar način da se građanima politika približi, ali i da se širokom auditorijumu objasne problemi u kojima se država nalazi. Mogao bi da bude iskorišćen kroz zanimljive rasprave koje doprinose popularnosti poslanika, ali i Vlade. Međutim, odgovori ministara čine da ovaj važan institut više liči na blok reklama posle kojih gledaoci, a moguće i poslanici zaborave koje je pitanje postavljeno. Kontrolna uloga parlamenta se od silnog samoreklamiranja Vlade ni ne nazire.


Predsednica Narodne skupštine sazvala Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini

[26.10.2018.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja za utorak, 30. oktobar 2018. godine.

Na dnevnom redu biće Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, koje je podnela Vlada Srbije.

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, koje je podnela Vlada.

Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju, Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, koje je podnela Vlada Srbije.

Na dnevnom redu biće predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva, kao i predlozi odluka o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca. Na dnevnom redu su i predlozi odluka o prestanku funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, Prekršajnog suda u Nišu, Trećeg osnovnog suda u Beogradu, koje je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska radikalna stranka.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 10 časova.


Predsednica Narodne skupštine sazvala Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini

[12.10.2018.]

Predsednica Narodne skupština Republike Srbije sazvala je Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja za utorak, 16. oktobra, sa početkom u 10 časova.

Na dnevnom redu je Predlog zakona o građevinskim proizvodima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koje je podnela Vlada.

Narodna skupština razmotriće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata, koje je podnela Vlada.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, u velikoj sali.


Zakon o finansijskoj pomoći porodici sa decom usvojen po hitnom postupku i bez rasprave u plenumu

[03.10.2018.]

Na početku redovnog jesenjeg skupštinskog zasedanja i povodom najave ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević da će uslediti nove, druge po redu, izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom kao posledice negativne reakcije javnosti, inicijativa Otvoreni parlamet upozorava da situacije kao navedena nastaju zbog prakse usvajanje zakona po hitnom postupku i nepoštovanja skupštinskih pravila i procedura.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje tek nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku prvi put u decembru 2017. godine kada i Zakon o republičkom budžetu za 2018. godinu na sednici na kojoj je bila objedinjena rasprava po 30 tačaka.  Oba ova zakona  usvojena su gotovo bez rasprave u plenumu i vremena da se obrazlože podneti amandmani. Suština rasprave o amandmanima je da se omogući da se sagledaju posledice predloženog zakona i samim tim odredbe zakona prilagode potrebama društva.

Već u junu 2018. godine, Vlada je uputila predlog izmena i dopuna ovog zakona, koje su ponovo usvojene po hitnom postupku. Nakon negativne reakcije javnosti na rešenja usvojena ovim zakonom, kao i reakcija nadležnih ministarstava,  najavljenu su nove izmene i dopune ovog zakona. To ukazuje na očigledne manjkavosti u predloženim i usvojenim rešenjima koje su mogle biti izbegnute inicijalnim poštovanjem procedura i raspravom u skupštini.

Inicijativa Otvoreni parlament upozorava da su zabrinjavajući trendovi ograničavanja parlamentarne debate, nastavljeni i toku 2018. godine. Vlada je i dalje glavni predlagač usvojenih zakona (od početka 11 saziva 96 odsto usvojenih zakona predložila je Vlada) dok se predlozi opozicionih poslanika ne stavljaju na dnevni red. Nastavljena je praksa objedinjavanja velikog broja tačaka dnevnog reda pri čemu se važni zakoni ne stavljaju na početak dnevnog reda. Ova činjenica uz zloupotrebu procedure podnošenja velikog broja amandmana da bi se potrošilo ukupno vreme za raspravu na početnim tačkama dnevnog reda onemogućavaju obrazlaganje amandmana na sve važne zakone i suštinsku raspravu o predloženim zakonskim rešenjima u skupštini. Usvajanje zakona po hitnoj proceduri i dalje predstavlja pravilo više nego izuzetak jer je u 2018. godine po ovoj proceduri usvojeno 60 odsto zakona, izuzimajući ratifikacije međunarodnih sporazuma. 


Predsednica Narodne skupštine sazvala Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini

[24.09.2018.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja za utorak, 2. oktobar, sa početkom u 10 časova.

Na dnevnom redu biće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodna skupština razmatraće predloge odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koje je podnela predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, kao i više predloga odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podnele Poslanička grupa Srpske radikalne stranke, Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije, Poslanička grupa Dosta je bilo, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, u velikoj sali. 


Predsednica Narodne skupštine sazvala Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

[18.09.2018.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev 157 narodnih poslanika, Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za petak, 21. septembar 2018. godine.

Deseto vanredno zasedanje održaće se u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.


Gojković sazvala posebnu sednicu za subotu, 15. septembra

[15.09.2018.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Devetnaestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije za subotu, 15. septembra, na kojoj će se obratiti potpredsednik Indije i predsedavajući Saveta država M. Venkaja Naidu.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 16.15 časova


Predsednica Narodne skupštine sazvala Osamnaestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

[19.07.2018.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 18. Posebnu sednicu Narodne skupštine za ponedeljak, 23. jula, na kojoj će se obratiti predsednik Predstavničkog doma Republike Kipar Demetris Siluris, koji će boraviti u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 13.00 časova.


Predsednica Narodne skupštine sazvala Sedamnaestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

[16.07.2018.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 17. Posebnu sednicu za četvrtak, 19. jula, na kojoj će se narodnim poslanicima obratiti predsednik Predstavničkog doma Arapske Republike Egipat Ali Abdel Al.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 11.00 časova.


Predsednica Narodne skupštine sazvala Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

[13.07.2018.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev 154 narodna poslanika, Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za utorak, 17. jul 2018. godine.

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, koje je podnela Vlada.

Takođe, narodni poslanici razmatraće i dva predloga odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu i Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koje je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Na zasedanju biće razmatrani Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine Maja Gojković i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska napredna stranka.

Deveto vanredno zasedanje održaće se u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.