GORICA GAJIĆ

Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić rođena je 1.1.1958. godine. Živi u Svilajncu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bila je članica Odbora za unutrašnje ekonomske odnose i finansije u Saveznoj skupštini SCG i zamenica predsednika opštine Svilajnac.

Nakon izbora 2012. izabrana je za narodnu poslanicu na listi DSS, a mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Svilajnac
  • 01.01.1958.
  • ekonomista

Statistika

  • 59
  • 4
  • 144
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 19 dana i 22 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 29 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 3 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Hvala predsedavajući.

Hoću samo da ukažem na povredu Poslovnika, član 27. i član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, a vi ste dužni da pratite tok sednice.

Pre nekoliko dana kada sam ja govorila o predlozima zakona, o ćelijama i tkivima, presađivanju ljudskih organa upravo je reklamiran Poslovnika da se ne držim teme dnevnog reda, a pričala sam baš o onome što je bilo na dnevnom redu i to mi je baš spočitavao po povredi Poslovnika kolega Martinović. Zato sada da ne bude dvostrukih aršina i ja ukazujem na povredu Poslovnika jer je kolega Martinović bio potpuno van teme dnevnog reda kada je u pitanju amandman na član 3. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.

Hvala i ne tražim da se izjašnjavamo o povredi Poslovnika.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, predstavnici Uprave za biomedicinu, nekako ne mogu da se otmem utisku da je načelna rasprava o ova veoma važna tri zakona iz vaše oblasti, Predlog zakona o ćelijama i tkivima, o presađivanju ljudskih organa i psihoaktivnih supstanci bukvalno traje jedan dan. Prosto sada vidimo, kada se raspravlja o amandmanima, kada rasprava ide u širinu i tematski se menja, da je bilo potrebno da o svakom ovom predlogu zakona ponaosob razgovaramo ovde u Skupštini, jer je tema i materija koju obrađuju veoma osetljiva.

Da krenem od prvog amandmana koji su poslanici DSS podneli na Predlog zakona o ljudskim tkivima i ćelijama. Naime, predlažemo da se naslov ovog zakona promeni i da glasi – Predlog zakona o medicinskom postupanju sa ljudskim ćelijama i tkivima.

Da se složimo sa vama, svakako da je bilo potrebno i da u stvari treba doneti jedan ovakav zakon koji će tretirati materiju o ljudskim ćelijama i tkivima, odnosno poslove koji ovu oblast pokrivaju, uslove koji treba da se zadovolje, medicinske odnosno zdravstvene ustanove koje će morati da ispune određene propisane uslove i da dobiju dozvolu da se time bave, svakako da je to potrebno da uradimo i da donesemo ovde. Prateći dalje zakon, vidimo da su u stvari sva pravna lica koja se ovde spominju zdravstvene ustanove, pa smo zato i mi predložili ovaj amandman da kaže da je to medicinsko tretiranje ili medicinsko postupanje sa ljudskim ćelijama i tkivima.

Ono čega se bojim, kao i mnogi poslanici ovde, pa zbog toga i dugo traje ova rasprava, jeste da mi i ova tri predloga zakona sa vrlo osetljivom materijom donosimo pre svega da bismo usaglasili ovu oblast sa zakonodavstvom EU i po evropskoj direktivi. Prosto, svi se plašimo i bojimo da ćemo na ovaj način sve naše baze podataka o ljudskim ćelijama, o tkivima, o ljudskim organima ovako široko otvoriti za korišćenje, kada su zemlje EU u pitanju i stavićemo ih pod kapu na neki način evropskog zakonodavstva.

Kada o svemu ovome raspravljamo, pre svega o transplantaciji ljudskih organa, ćelija i tkiva, treba da se zapitamo i pitamo se naravno, pre svega koliko mi u Srbiji danas imamo zdravstvenih ustanova i koliko visokostručno obučenih lekarskih timova koji će se baviti ovom materijom i kada su u pitanju ljudske ćelije i tkiva i kada je u pitanju presađivanje ljudskih organa i da li mi u stvari ovim zakonom otvaramo „tržište ljudskih organa i tkiva“ i to ne samo kada je Srbija u pitanju, već i šire gledano, kada je i tržište evropskih zemalja u pitanju, odnosno bogate zemlje EU? Tamo se uglavnom i vrše transplantacije, a uglavnom i njihovi timovi dolaze kod nas.

Videli ste danas u ovoj višesatnoj raspravi šta je u stvari ovde najveći problem i sa pravom smo pod sumnju stavili ovu odrednicu da smo mi sada rođenjem svi potencijalni donori.

Ministar se uporno trudi da objasni da to nije baš tako, da posle smrti čoveka ima ko se pita da li će on ostaviti svoje organe i da li će oni ući u proces doniranja.

Ono što i ja moram da podvučem ovde jeste da taj princip donorstva, za koga se apsolutno zalažem, mora da bude princip dobrovoljnosti. U suprotnom, gde su tu onda ona osnovna ljudska prava o kojima sve vreme ovde govorimo?

Naravno da ne treba da negiramo i ovde je poprilično pričano o tome, o tržištu ljudskih organa, o toj sivoj zoni ljudskih organa i ljudskog tkiva. Mi ne možemo da negiramo da takvo tržište postoji, da zloupotrebe i mahinacije postoje, pa se valjda zato i plašimo s pravom, jer, kako god okrenemo, to je, izgleda, po profitabilnosti možda posle trgovine oružjem, trgovine drogom, možda i treća najprofitabilnija grana, ružno je da kažem ali možda tako i može da se kaže.

Ako posmatramo ovaj zakon o ljudskim ćelijama i tkivima samo sa humane strane, koja apsolutno treba da ima taj ton i bitan je za potencijalne primaoce koji godinama čekaju, čuli smo kolike su nam liste, ne bi li nastavili kvalitetno da žive ili ne bi li čak i sačuvali život, svakako da ga treba podržati i svakako da ga treba precizno, zakonskom regulativom urediti.

Slažem se i sa širokim akcijama informisanosti našeg stanovništva šta znači biti donor a šta znači biti primaoc ljudskog tkiva ili ljudskih organa. Ali, prosto, mi moramo da znamo da ne samo pričama o tome koliko je to bitno i humano, već i da ih pravovremeno obavestimo da ne moraju da budu donori ako to ne žele i način na koji to mogu da sprovedu u praksi. Bojim se da široka populacija, da tako kažem, naša manje obrazovana populacija, populacija iz nekih ruralnih sredina, prosto neće imati obaveštenja kada i kako može da se odnosi prema ovoj materiji i na koji način ona može da kaže – da, biću donor, ili – da, neću biti donor. Nemojte da dozvolimo da taj deo naše populacije prosto postane plen za bogatu klijentelu iz bogatih zemalja Evropske unije.

Na kraju, gospodo predstavnici Vlade i koleginice i kolege poslanici, mi ovde u Skupštini ovako brzim tempom naše zakonodavstvo usaglašavamo sa zakonodavstvom EU kao da samo što nismo članica EU. Bojim se, a svedoci smo da su se oni glavni pregovori u Briselu zaglavili oko neprihvatljivog uslova za Srbiju, a to je priznavanje lažne države Kosovo i Metohija i bojim se da ćemo se na tom velikom kamenu spotaknuti i da nikada i nećemo, čemu se ja nadam, biti članica Evropske unije. Onda će sav ovaj naš višemesečni trud u Skupštini Srbije biti uzaludan, jer mi već mesecima samo prepisujemo evropske zakone. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Hvala, predsednice.

Poštovani gospodine ministre, član 4. Predloga zakona, kao što vidimo, definiše sastav saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Predviđeno je da savet ima sedam članova, da taj savet imenuje ministar. Radi javnosti, pročitaću ko bi trebao da čini taj savet: jednog člana daće Filozofski fakultet univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici; jednog člana daće, odnosno predložiće SANU, ličnost iz oblasti nauke i umetnosti; četiri člana daće organi državne uprave, odnosno vaše nadležno ministarstvo dva, po jednog Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo vojno i jednog člana daće Republički zavod za zaštitu spomenika.

Mi smo amandmanom predvideli da u ovaj sastav uđe makar po jedan ili jedan predstavnik nekog udruženja, ratnog, vojnog udruženja. Imamo Udruženje potomaka ratnika Srbije 1912/1918. godine, imamo Udruženje ratnih dobrovoljaca, njihovih potomaka isto 1912/1918. godine i još mnogo udruženja. Tako da vas ja pitam uopšte - da li su ta udruženja učestvovala u javnoj raspravi kada je bio pripremljen nacrt ovog zakona ili da li su imali neke svoje predloge za sastav ovog odbora, jer savet, pre svega, daje mišljenje povodom predloga da se izgradi, da se podigne ili da se poruši neki memorijalni centar?

Ja sam više puta učestvovala u raznoraznim manifestacijama, pogotovo ovog ratnog Udruženja dobrovoljaca, njihovih potomaka i smatram da su to udruženja koja i te kako neguju te naše slavne datume, pogotovo iz vremena velikog rata 1914/1918. godine i mislim da im je trebalo dati prostora da se izjasne i oko Predloga zakona, a pogotovo…(Isključen mikrofon)

Imovinska karta

(Svilajnac, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
VD Direktora Centar za socijalni rad ''Svilajnac'' Republika Mesečno 73000.00 RSD 28.10.2015 - 28.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 10.12.2017, 12:06