Hvala predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ako se osvrnemo iza sebe od oktobra meseca prošle godine do danas imamo delom ovakav bilans.
Nova Vlada Republike Srbije izabrana je u oktobru 2022. godine i to sa rekordnim brojem ministarstava. Na novu Vladu čekali smo mesecima od aprilskih izbora, pa kada smo već toliko čekali logično bi bilo da su ministarske funkcije zauzeli provereni i najbolji kadrovi.
A da li je baš tako? Pa nije, o tome govori i ova rasprava danas i kada je u pitanju ministar unutrašnjih poslova, a evo i kada je u pitanju ministar privrede, ili su ovi ministri izabrani da bi se zadovoljili stranačke apetiti, stranačkih funkcionera, stranaka na vlasti ili apetiti koalicionih partnera, pa tako imamo da pojedine ministre koji prelaze iz resora u resor kako god da se formira nova Vlada, jel jel te oni su sposobni za svaku oblast koja im se da na upravljanje.
Tako smo imali prasku da su na čelu Ministarstva i građevinarstva bili lekari, pravnici, da je ministar odbrane bio čovek koji čak ni vojsku nije služio, da Ministarstvo poljoprivrede i energetike mogu da vode dojučerašnji činovnici iz finansijskog sektora koji su došli iz nekih stranih finansijskih i drugih institucija.
Možda to može da se pravda da je ministar politička funkcija i da stručni deo posla rade pomoćnici ministra i stručni kadar, načelnici sektora u određenim ministarstvima.
Ali, ja se ne bih složila sa tim, prosto ne može osoba koja nema ni dana radnog staža u nekim složenim sektorima, kao što je zdravstvo, energetika, poljoprivreda nikako da vodi uspešno taj sektor ako ne poznaje kako funkcioniše taj sistem i rekoh, ako nema ni dana radnog staža u tom sektoru.
Naravno da nemam ništa protiv ni da ministri budu stranački funkcioneri, pa logično je donekle, zašto bi se inače borili, zašto bi bili članovi stranke, ali samo ako su stručni za onaj resor kojim u podeli ministarstava zapadne.
E, kada se o tome ne vodi računa gospodo, imamo samo da posle sedam, osam meseci ovde u Skupštini raspravljamo o radu i o smeni tri ministra. Doduše, jedan ministar je sam podneo ostavku i tako nas je spasio od diskusija o njegovom radu, ali zato raspravljamo o ministru unutrašnjih poslova i o ministru privrede, i o jednom na zahtev opozicije, a u drugom zahtev za smenu od strane vlasti.
Upravo ove rasprave govore o nestabilnosti Vlade, gospodine ministre. Šta još osvrt na proteklih sedam, osam meseci može da nam pokaže, da nam u privredi baš i ne cvetaju ruže, jer prognozirani privredni rast za ovu godinu od 2,5% izgleda da će se zaustaviti na jedva 1,5%.
Primera radi, rast bruto društvenih proizvoda u prvom kvartalu ove godine iznosio je samo 0,7%, ali je zato inflacija 14%, 15%, 16%, naravno ne možemo da kažemo da je ta inflacija, da je kriva samo unutrašnja situacija, donekle i uvezena, ali možda bi pre trebalo da raspravljamo o radu ministra privrede kada je u pitanju inflacija i kada je u pitanju stanje u našoj privredi, pogotovo kada je u pitanju status naših privrednika koji su nekako stalno u drugom i trećem planu u odnosu na strane investitore. Da li je rezultat ove Vlade da se i sednice u sednicu gospodo zadužujemo za sve kapitalne projekte u Srbiji?
Ja slušam i juče i danas kolege iz SNS koji kažu da se u Srbiji nikada više nije izgradilo puteva, pruga, mostova, domova zdravlja, škola itd. i to jeste činjenica, jeste, najviše se izgradilo sada.
Ali gospodo, ako ne kažete vi, reći ćemo mi, i ja ću uvek to da podvučem, sve to ili bar 80% svega što se u Srbiji gradi, gradi se iz kredita i zajmova od stranih finansijskih institucija, bar 80%, niti gradi SNS, niti gradi Gajić, niti gradi Vučić, gradi se iz kredita i to će vraćati generacije naše dece koja dolaze.
Naš budžet uglavnom se dobrim delom troši na neselektivna davanja, tome smo svedoci godinama unazad, kad god se zaljulja kavez vlasti eto 10.000 mladima, 5.000 mladima, majkama ovoliko, penzionerima onoliko, naravno u ovim kriznim vremenima treba pomoći našem najugroženije građane, ali molim vas gospodo, pomoći najugroženije, 10.000 dinara nekom mladom čoveku do 16 godina, ajde da kažem koji je bogat, čiji su roditelji bogati, pa i ne čini baš puno, potrošiće to za turu pića u nekom kafiću.
U bilans ove Vlade knjiži se i transformacija Javnog preduzeća EPS, od nedavno je to akcionarsko društvo zatvorenog tipa i sva zaklinjanja da nećemo ići u privatizaciju EPS-a možda baš i ne stoje, jer samo ako se osvrnemo na doskorašnji dnevni red, sada već bivšeg nadzornog odbora EPS-a koji je uvrstio na dnevni red tačku da se 11 hidroelektrana izdvoji iz EPS-a i unese u mešovito preduzeće sa Mađarskom kompanijom.
To sa tim se naravno nije složilo rukovodstvo EPS-a, ali zato je verovatno i smenjen generalni direktor EPS-a. No, to ne znači da naš energetski sektor polako ne klizi u privatizaciju, jer koliko smo videli iz medija, a neko ko je to ovde tajna, Javno preduzeća „Srbijagas“ će postati manjinski partner sa 49% vlasničke strukture opet u mešovitoj firmi sa Mađarskom kompanijom.
A kakva nam je situacija gospodine ministre u prosveti i bezbednosti, pa pokazalo se nažalost 3. i 4. maja kada su se desile dve velike tragedije o kojima mi evo raspravljamo već, pa skoro dva meseca i svi se naravno pitamo kako sprečiti nešto slično i svi znamo da niti jednostavnog odgovora, niti jednostavnog rešenja nema.
Gomilalo se u društvu više od decenije, partitokratija, uništene su i zarobljene institucije, urušen je sistem vrednosti, osećaj nemoći od partijskih aparatčika, strah od neizvesnosti u svakom smislu, nasilje svuda oko nas, njegova promocija, kupovina diploma, medijsko satanizovanje svakog kritičkog glasa, bezbroj afera, sprega kriminala i vlasti, a o ovim botovima o kojima se ovih dana govori, evo mene je, umesto vas sramota da o tome pričam.
Sve ovo rezultiralo je, naravno, masovnim protestima građana pod nazivom "Srbija protiv nasilja", koji jasno i glasno poručuju najjednostavnije - Vučiću, ostavka i Vučiću, odlazi, rešeni da više niti trpe, niti ćute.
Ono što je za Srbiju najpogubnije, ova vlast je prihvatila francusko-nemački sporazum i time implicitno priznala secesiju Kosova i Metohija i ostavila srpski narod na milost i nemilost Kurtijevom režimu i vidimo da se svakog dana hapse naši ljudi i da su sve nebezbedniji.
Sada, hajde malo i o Radetu Basti. Ministar Rade Basta istaknut je član i funkcioner Jedinstvene Srbije i, naravno, bio je i predlog ove stranke da bude ministar privrede.
Kako može da se desi da dugogodišnji istaknuti funkcioner ove stranke, čovek koji je vodio ozbiljne privredne sisteme, odnosno provereni kadar samo posle pola godine i koji mesec postane i vodi sasvim suprotnu politiku od Vlade Srbije? Što bi naš narod rekao, da li je to, gospodo, ubačeni element?
Greh Baste je, koliko vidimo, njegova izjava da hitno treba da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, jer privreda Srbije trpi jako zbog ne uvođenja sankcija.
Drugi greh mu je taj što je pozvao ministre da zajedno šetaju sa građanima na protestu "Srbija protiv nasilja".
Čudno malo, pogotovo ako sankcija Ruskoj Federaciji, kada se osvrnemo na jedan intervju Aleksandra Vučića, koji je na pitanje da li će ova Vlada uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, rekao nekako otprilike – ako se u jednom mementu proceni da ne uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji mnogo više štete nanosi sprskoj privredi i srpskom društvu možda i razmiliti o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.
Ja se pitam, ako jednog dana dođe neka rezolucija ili deklaracija o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji i ovde većina glasa za to, da li će Rade Basta biti ponovo vraćen u Vladu Republike Srbije i da li će mu biti sve oprošteno?
Zašto ovde u Skupštini, na kraju krajeva, i nije gospodin Rade Basta, pa da i on kaže koju u svoju odbranu? Zašto nije ovde predsednica Vlade?
Vama svaka čast, gospodine Selakoviću, ali zašto nije predsednica Vlade ovde, pa da kaže šta to još nije dobro uradio, ali za privredu ili šta je to dobro uradio za privredu Rade Basta?
Vlast je, koliko je Rade Basta u svom intervjuu rekao, uradila to da je nasilno sa privatnim obezbeđenjem, pre nego što je Rade Basta ovde smenjen ili mu je izglasano nepoverenje, upala u njegov kabinet, u kancelarije svih zaposlenih, naredila zaposlenima da uzmu samo svoje lične stvari i zaključala kabinet. Tek posle toga mi raspravljamo o svemu ovome.
Gospodo, gde je tu demokratska procedura da se ispoštuje, pa neka je smena, da posle smene bude civilizacijska primopredaja u tom ministarstvu? Ne, ništa od toga nije bilo. Pa, jel to ozbiljna država? Je li to nasilje nad zakonom, odnosno demokratskom procedurom?
To nasilje nad zakonom i demokratijom je manir ove vlasti i naravno, gospodo, da se reflektuje na sve vidove nasilja u društvu.
Pravna država trebalo bi da bude garant suzbijanju svakog nasilja u ovom srpskom društvu. Zato nas iz koalicije NADA, Novi DS i POKS brine što upravo smena tri ministra posle samo sedam, osam meseci od formiranja Vlade govori o njenoj nestabilnosti i daje nam za pravo da strepimo da će se ovo ponavljati i u narednim mesecima. Mislim na smenu još nekih ministara.
Zato ne želimo da svojim glasovima učestvujemo u ovoj igri, kao što je ona dečija „Kolariću, Paniću“, pa sami sebe zaplićete, pa se sami i rasplićete.
Ne mislimo da će se bilo što bitno promeniti u društvu ako opet zamenite dva, tri svoja ministra, da umesto njih dovedete opet neke druge ljude koji su članovi vladajućih stranka. Ništa time srpsko društvo nije dobilo.
Složena i napeta unutar-politička situacija i ništa manje spoljno-politička zahteva, po nama, po koaliciji NADA ostavku cele Vlade, predsednika Vučića, ozbiljne razgovore o potpuno drugačijim uslovima za izbore i, naravno, izbore na svim nivoima, lokalnim, parlamentarnim, predsedničkim. To bi, po nama, trebalo da izleči srpsko društvo.
Hvala.