Hvala predsedavajući.

Važećim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu uređeno je da se iznos, odnosno sredstva od naknada za prenamenu poljoprivrednog zemljišta preraspodeljuju tako da 60% tih sredstava ide u budžet Republike Srbije, a 40% tih sredstava ostaje prihod budžeta lokalnih samouprava.

Mi iz Demokratske stranke Srbije smatramo da bi trebalo kompletan odnosno celokupan iznos od prenamene poljoprivrednog zemljišta da ostane prihod budžeta jedinica lokalnih samouprava.

Naime, ta sredstva se i sada upotrebljavaju za realizaciju godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Znači, znamo namenu ovih 40% sredstava, ali zato nigde nije definisano gde se i za šta troše ovih 60% sredstava koja idu budžetu Republike Srbije.

To poljoprivredno zemljište koje pripada određenoj lokalnoj samoupravi inače se naslanja i na lokalnu infrastrukturu, inače se tretira lokalnim planovima, prostornim i urbanističkim, tako da mislimo da bi sve to trebalo ostaviti kao prihod budžeta lokalnih samouprava, pogotovo što mi ovde u Skupštini sve češće imamo zakone, predloge zakona koji se usvajaju, kojima sve više smanjujemo prihode budžeta lokalnih samouprava i sve više prebacujemo na nivo Republike Srbije.

Ovim sredstvima bismo, nadovezujem se i na Predlog zakona koji je kolega Lapčević imao, gde imamo obavezu da iz lokalnih samouprava plaćamo prevoz i jubilarne nagrade zaposlenima u prosveti, pa, dajte, nemojte na svaki mogući način da stalno smanjujete prihod budžetima lokalnih samouprava. Zato i predlažemo da ceo ovaj iznos ide kao prihod budžetu lokalne samouprave. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Vojna neutralnost Republike Srbije proklamovana je Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije 26. decembra 2007. godine, u vreme kada je Vladu vodila Demokratska stranka Srbije i tada premijer Vojislav Koštunica.Naravno da sada, posle gotovo 10-11 godina, kada vidimo šta se sve dešavalo na međunarodnom i političkom i vojnom planu, tek sada vidimo opravdanost donošenja te Rezolucije.

Činjenica je da ratni sukobi, vojni sukobi, politički sukobi između velikih sila sve više traju, sve se više zaoštravaju i naše svrstavanje, vojno svrstavanje, prema, u ovom slučaju, NATO savezu svakako bi uticalo na našu samostalnost i smanjilo bi nam manevarski prostor da koliko-toliko zaštitimo našu nezavisnost, pogotovo što smo mi okruženi NATO državama, a u isto vreme nastojimo da sačuvamo dobre odnose sa Ruskom Federacijom, jer je činjenica da nam najviše u međunarodnim odnosima Ruska Federacija pomaže ne bismo li sačuvali teritorijalni integritet i lažnu državu Kosovo u okviru Republike Srbije.

Zato je nama jako važno, pogotovu sada kada vidite i vi i prethodna Vlada, koja bezuslovno ide ka evropskim integracijama koji su sve uslovi, a na sve to je još Vojislav Koštunica još 2008. godine rekao šta je krajnji cilj međunarodnoj zajednici – da priznamo nezavisnu državu Kosovo i da faktički poklonimo 15% svoje teritorije.

Zato je važno, drage kolege poslanici, da se odredimo prema vojnoj neutralnosti, da je, pored toga što smo je deklarativno prihvatili, pored toga što se i ova vlast zalaže za vojnu neutralnost, podignemo na viši normativni akt i donesemo zakon o vojnoj neutralnosti i da se jasno baš sada, kada su najveći pritisci na Republiku Srbiju, a verujem da neće stati, odredimo prema vojnoj neutralnosti i ne samo prema vojnoj. Dobro bi bilo da ova vlast i te kako prouči mogućnost i političke neutralnosti. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Javljam se po amandmanu kolege Kostića na član 5. Hoću da podržim taj amandman. Naime, produžava se Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru za celu 2018. godinu.

Gospodin ministar nam je malopre objasnio da je to samo još jedna mera kako bi nadležno ministarstvo uradilo neke strukturne analize kom sistemu je potrebno smanjiti broj radnih ljudi, a kom nije.

Gospodine ministre, dok mi čekamo, a već iz godine u godinu pokušavamo da kažemo da je potrebno da dobru analizu uradimo u javnom sektoru i o broju viška zaposlenih i o stručnoj spremi, odnosno u strukturi zaposlenih, vi ste sada kroz Vladinu komisiju dali mogućnost nekim sektorima da mogu da zaposle deo radnika ili zaposlenih da zamene, one koji odlaze u penziju. Ali mnogo se sporo, gospodine ministre, ide u tom pravcu. Mnogi sistemi i ja sam i u načelnoj raspravi naglasila, kao što je sistem socijalne zaštite, veliki je odliv stručnih radnika.

Da biste stvorili jednog dobrog socijalnog radnika, treba vam pet-šest godina intenzivnog obučavanja tog radnika. Centri za socijalni rad su ostali desetkovani, verujte mi, ne mogu više da pružaju kvalitetne usluge. To zna i naš ovaj ministar i pokušava na sve moguće načine da nam pomogne. Tu i tamo se zaposli po koji ali, verujte mi, ovo produžavanje na još godinu dana mnoge sisteme će učiniti prosto nemoguće da pruže adekvatne usluge.

Još nešto da vam kažem. Da li ću da se našalim ili ozbiljno da vam kažem, prosto se bojim za ove predloge zakona koje ste vi doneli. Ako i ubuduće i vi i ostali ministri, sa predlozima zakona koji dolaze ovde, imate ovoliko amandmana od strane vladajuće stranke i koalicije koja je sa njima, ja se bojim da vaši predlozi zakona nisu dobri. Prema tome, onda ćete morati mnogo više da se konsultujete sa nama iz opozicije, jer izgleda da mnogo manje imamo primedbi na vaše predloge zakona koji ovde donosite. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.

Poštovani i uvaženi ministri, ja bih jako volela da ste ovih dana vi na mestu poslanika i da dobijete Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu, na 700 strana i da ga za par dana od subote do danas pročitate, proanalizirate i spremite se za argumentovanu raspravu sa vama, a vi ovo radite mesecima unazad sa jako velikom stručnom ekipom.

No, to je naša sudbina, mi smo ovo dobili zajedno sa još 30 zakonskih predloga, a kao što vidite sve vreme koje je predviđeno za načelnu raspravu, mi ćemo potrošiti samo na Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu, a ostalih 30 predloga zakona ostaće da se neće nijedna reč prozboriti, a ni malo nisu manje važni od ovog zakona.

Mi se nadamo da ćemo bar sledeće godine biti uvaženi i da će se to promeniti.

Što se tiče Predloga budžeta za 2018. godinu, evo samo nekih kratkih analiza.

Prvo, da li je realno isplaniran, da li je održiv, mi to ne možemo sada da znamo. Ovo je samo plan, ovo su samo želje budžetskih korisnika, a da li je on ostvariv, znaćemo ako i kada i ako budemo ovde u skupštinskoj proceduri imali diskusiju na to kako se neki budžet za neku budžetsku godinu realizovao. Tek tada možemo da pričamo da li smo bili uravnoteženi, da li smo bili realni i kako smo pare potrošili.

Nemojmo da zaboravimo, tri dana raspravljamo, mi ovde ne trošimo, odnosno ne planiramo trošenje para koje smo mi doneli u naše džepove. Mi ovde planiramo kako ćemo da potrošimo pare naših privrednika i naših građana.

Normalno je da se razlikujemo u načinu na koji vidimo to trošenje.

Drugo, kao najveći uspeh, Vlada unazad tri godine iznosi budžetski suficit, fiskalnu konsolidaciju i kada se to cifarski ilustruje, to deluje vrlo lepo i iza toga može da se sakrije da je u prethodne tri godine, da su bile i privredne i političke reforme u Srbiji.

Međutim, šta smo mi uradili? Kako smo postigli i taj suficit i tu fiskalnu konsolidaciju? Svi znaju da smo smanjili plate i penzije, da smo delimično smanjili broj zaposlenih u javnoj upravi, da smo poprilično smanjili iznos za kapitalne investicije, bilo je 94 milijardi dinara i nažalost, ni to nismo potrošili, pola je ostalo ne potrošeno i onda smo stvorili budžetski prostor i neki fiskalni prostor, da vidimo šta ćemo sada sa njim.

Pošto smo obećali, tj. obećali ste vi da ćete vratiti plate i penzije čim se stvore prilike u budžetu, mi sada predlogom vašim, gospodine ministre, povećavamo plate i penzije i to selektivno, nekima pet, a nekima 10%, a nekima ništa.

Povećavamo kapitalne investicije. Šta mi u stvari radimo? To se kod nas u srpskom narodu kaže – uzimala, davala. Ono što smo tri godine uzimali, mi sada kroz naše obećanje pokušavamo da vratimo.

Ja pozdravljam povećanje kapitalnih investicija za preko 30%, na iznos od 120 milijardi u ovoj godini.

Da biste se ovog rasta, sa ove stope rasta BDP od 1,66, skočili na 3,5%, nije dovoljno što ćete povećati plate i penzije. To je već viđeni model ekonomski, da ćemo većim zaradama povećati potražnju za proizvodima. Pitanje je čiju će tu robu kupiti. Bojim se da ćemo povećati uvoz i da ćemo kroz uvoz imati i spoljno-trgovinski deficit, pa ćemo tek biti u problemu.

Kao opozicioni poslanik, još jednom kažem, pozdravljam iznos kapitalnih investicija.

Pošto dolazim iz jedne opštine, relativno male opštine, a to je Svilajnac, pozdravljam i neke investicije koje su bile u oblasti obrazovanja i oblasti zdravstva, obnovili smo škole, neke domove zdravlja. Pre neki dan je obnovljen kompletno Dom zdravlja u Svilajncu, naravno, u saradnji sa Kancelarijom za javne investicije, ali to je zato što je opština Svilajnac imala sjajne projekte.

Tu ste vi kao Vlada omanuli, jer niste imali projekte i pola kapitalnih investicija za prošlu godinu niste potrošili.

Gospodo ministri, ostaje problem, nemamo ozbiljne sektorske analize koga treba otpustiti iz državne službe.

Samim tim, ostaće nam i na moju žalost, moram to predsednice da kažem, Zakon o zabrani zapošljavanja, koji će i te kako da se odrazi na kvalitet usluga u zdravstvu, prosveti i posebno socijalnoj zaštiti. Mi nemamo stručne kadrove za sve ove sektore.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, gospodine ministre, one se uglavnom nekako odnose i preciziraju i definišu jezik na kome se realizuju predškolski nastavni program, evidencija razno-razne pri predškolskim ustanovama, podrške dece iz osetljivih grupa, što je svakako jako bitno, i nekako je neka celina i zadaci koje će imati vaspitači i stručni saradnici i saradnici u okviru predškolske ustanove.

Mi smo ovde amandmanom reagovali na član 19. koji menja i naziv i sadržaj člana 38. osnovnog zakona, gde se pored zadataka vaspitača, zadataka vaspitača medicinskih sestara, uveli i defektologa vaspitača. Znači, imamo neke tri kategorije vaspitača i sve te tri kategorije vaspitača ovde u osnovi imaju zadatak. Kaže se da svojim kompetencijama osiguraju uvažavanje principa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ostvarivanje ciljeva predškolskog vaspitanja i obrazovanje, ostvarivanje i unapređenje vaspitnoobrazovnog rada. S tim što se kod defektologa vaspitača dodaje da su oni dužni da sve ove ciljeve sprovode u skladu sa IOP-om (individualnim obrazovnim programom), a mi smo odreagovali amandmanom na stav 2) da bi trebalo i vaspitač, medicinska sestra, s obzirom na specifično znanje medicinskog radnika, ona je prva koja prati, između ostalog, i zdravstveno stanje deteta, pa pored toga što stoji da brine i unapređuje negu deteta i vaspitnoobrazovni rad, malo smo precizirali da stoji – i brine o zdravstvenoj nezi deteta. Da ona bude ta prva osoba koja prati zdravstveno stanje deteta i da u saradnji sa saradnikom, odnosno stručnim saradnikom, kome u članu 43. stoji u opisu toga da brine i o preventivno zdravstvenoj zaštiti dece. Znači, prosto da povežemo to dvoje zaposlenih koji neposredno brinu i o zdravstvenoj nezi dece. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Osnivanjem nacionalne akademije za stručno usavršavanje državnih službenika, naravno da nužno iziskuje i izmene i dopune Zakona o državnim službenicima.

U članu 2. ovog Zakona o državnim službenicima definisani su programi koji će se sprovoditi u postupku obučavanja državnih službenika, pa između ostalog, tu je i program obuke rukovodilaca. Kada se u javnosti najčešće komentarisao Zakon o osnivanju nacionalne akademije, uglavnom se obraćala pažnja na to da će se ovom stručnom, ili stručnim usavršavanjem biti obuhvaćeni i rukovodioci, odnosno funkcioneri kao što su, ministri, državni sekretari, pomoćnici ministra, gradonačelnici, predsednici opština, članovi gradskih veća, i isto tako treba podvući, direktori javnih preduzeća na svim nivoima.

Međutim, vi ste ovde u članu 97v. predvideli i precizirali da će se ovom stručnom obukom ili usavršavanjem obuhvatiti samo državni službenici.

U Zakonu o državnim službenicima jasno je data definicija ko su to državni službenici i jasno u jednom delu stava, da ga ja celog ne navodim ovde, stoji da to nisu ni narodni poslanici, ni funkcioneri, ni članovi Vlade.

Zato smo mi iz DSS ovde odreagovali, vrlo je važno da se ovim stručnim usavršavanjem obuhvate i izabrana, postavljena i imenovana lica. To su ovi državni funkcioneri na svim nivoima, od lokalnog do republičkog, jer smo svedoci da vrlo često na čelo opština, na čelo grada, na čelo javnog preduzeća, o ministarstvima neću da govorim, nemam tu informaciju i nemam taj uvid, imamo ljude koji su nestručni, nemaju potrebno niti obrazovanje, niti veštine da vode te sisteme. Zato je bitno, a vi ste obrazložili da će oni biti obuhvaćeni, da preciziramo da ovom obukom usavršavanja treba da budu obuhvaćeni i ovi funkcioneri.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, čuli smo ovih dana diskusiju o ovom novom Predlogu zakona o osnivanju Nacionalne akademije za javnu upravu. Znači, mi ipak ovde u Narodnoj skupštini treba da usvojimo ovaj zakon kojim se osniva jedno potpuno samostalno pravno lice, jedna potpuno nova obrazovna institucija, kako bismo sistematski i u kontinuitetu vršili stručnu obuku zaposlenih u javnoj upravi.

Ja mogu donekle da se složim da je naša javna uprava i preglomazna i nefunkcionalna i donekle nestručna, ali da li je baš potrebno osnivati jednu potpuno novu obrazovnu instituciju, to je, verujte mi, veliko pitanje.

Svakako da je naša javna uprava, takva kakva jeste, godinama, i to smo svi ovde rekli ili većina rekla, bila utočište za zbrinjavanje partijskog kadra, jer je to ono najvrednije i najmotivisanije članstvo koje radi sutradan kampanju. .

Sada je koleginica Tomić rekla da je bilo preko 20.000 raznih stručnih obuka vezano za javnu upravu.

Ja bih sada rekla da je na ovaj način, kroz institucije, u stvari institucionalizovano i stavljeno pod jednom kapom stručno usavršavanje, odnosno ta, nazovimo, jako unosna predavanja stručnih kadrova iz javne uprave koji su vršili ovu obuku i te kako, pored plate, dobijali jako dobre honorare. Sada ćemo kroz ovu instituciju ponovo imati nove ljude, nove kadrove, koje ćemo izvući iz nekih partijskih kadrova.

Ali, ja prvo moram da postavim jedno pitanje – da li smo mi, gospodine ministre, konačno prebrojali koliko imamo zaposlenih u javnoj upravi? Da li je to 450 hiljada, 500 hiljada, koliko je novi Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru dao efekte i koliko ćemo mi, koji će broj biti u nekom narednom periodu koje ćemo mi morati stručno da usavršavamo, ne bili smo dobili i efikasniju i obučeniju javnu upravu?

Drugo pitanje, o kome svakako treba ovde da raspravljamo, jeste – koliko će sve ovo da košta naše građane? Ovde u matematici koju ste vi izveli u obrazloženju stoji da ćemo mi morati već u 2017. godini, tj. da su se izdvojila već sredstva za sedmoro preuzetih zaposlenih u Službi za javnu upravu i da to iznosi nekih četiri miliona dinara, da moramo da zaposlimo još novih petoro, to je sedam miliona i osam stotina dinara, da moramo da nabavimo softver za tri i po miliona dinara, da moramo da obezbedimo sredstva za kontinuitet u funkcionisanju službe za javnu upravu, dok se nacionalna akademija ne uspostavi, sve skupa 20 miliona dinara, plus 186 i po miliona dinara za glavni projekat, za obezbeđenje prostora, za opremu, sve skupa treba nam, i za stručni program, 250 miliona dinara će koštati, odnosno biće izdvojeno do 2019. godine u budžetu Republike Srbije. Toliko o ovoj štednji o kojoj se već mesecima unazad priča, kako ćemo mnogo da štedimo u budžetu.

Sada da se vratim na predlog amandmana na član 3. Ja nisam pravnik ali čitajući ovaj predlog zakona stiče se utisak da je nepotpun, nefunkcionalan, necelishodan i da mnogo toga još treba da se doradi u ovom predlogu zakona. Recimo, u članu 3. Predloga zakona regulisan je status i položaj Nacionalne akademije i kažemo da je to centralna institucija, obrazuje se kao posebno pravno lice i nadzor nad njim vrši resorno ministarstvo, tj. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ovde u Predlogu zakona, ako smo već došli sa ovim u Skupštinu, smatramo da treba da postoji i koji organizacioni akt, da li je to statut, kako se reguliše unutrašnja organizacija, koji su organi ove nacionalne akademije? Zašto ne bismo primenili analogno u ovom zakonu predloge kako stoji u Zakonu o visokom obrazovanju? I ovo je jedna visokoobrazovna institucija, svojstvo pravnog lica, samostalna, dajte da preciziramo koji su to organi i koji je to osnivački akt kod ove nacionalne institucije.

Mi dodajemo novi stav koji glasi – tim aktom o osnivanju Nacionalne akademije, uredili bi se status ustanove u pogledu prava istupanja u pravnom prometu i poslovanju, raspolaganje materijalnim resursima, upravljanje, odlučivanje, kao i druga pitanja koja su bitna za Nacionalnu akademiju. Smatramo da je ovo neophodno. Ipak je ovo institucija.

Vi ste obrazložili da je to samo jedan organ u državnoj upravi koji ima nešto veću samostalnost i zato ne treba da postoji ni osnivački akt, niti organi rukovođenja, poslovođenja i stručni kolegijumi i stručni saveti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pošto smo kod člana 3. napravili amandman da treba da postoji osnivački akt, mi smo i posle ovog člana 3. predložili amandmanom, znači, poslanici Demokratske stranke Srbije, da se doda novi naslov koji će glasiti – Organi nacionalne akademije, znači, da to preciziramo, i član 3a. koji će glasiti – Organi nacionalne akademije uređuju se statutom ustanove, u skladu sa ovim zakonom. Saglasnost na taj statut svakako treba da da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Dalje smo precizirali da Nacionalna akademija ima organ upravljanja, organ poslovođenja i posebna stručna tela.

Posle člana 3. dodali smo novi naslov koji bi precizirao sada organe upravljanja. Tu smo stavili da je organ upravljanja akademije savet. Prosto smo primenili analogiju kod visokog obrazovanja, jer je u pitanju jedna obrazovna institucija koja je pravno lice, još jednom podvlačim.

I član 3b, broj članova saveta, postupak predlaganja, izbora i razrešenja članova, način rada i odlučivanja, uređuje se statutom akademije. Mislim da poslanici, ako već raspravljaju o ovom zakonu, ako već osnivamo posebnu nacionalnu instituciju, za šta još uvek smatram da je potpuno nepotrebna, da će biti samo utočište za neki stručni kadar ili pod navodnicima stručni, koji je blizak vlasti, smatramo da treba da preciziramo koji su organi rukovođenja, koji su organi poslovođenja i koji su stručni saveti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Članom 6. Predloga zakona definisana je saradnja sa drugim javno priznatim organizatorima aktivnosti i zainteresovanom licima. Podvlačim ovo – i zainteresovanim licima, a reći ću posle zašto.

Nacionalna akademija može samostalno da izvodi programe stručne obuke pod uslovom da ima dovoljan broj stručnih kadrova. U slučaju da ih nema ovde se u Predlogu zakona kaže – može zajedno sa drugim javno priznatim institucijama da sprovodi program, naravno, ako imaju i licencirane predavače i ako ispunjavaju svoje uslove u pogledu prostora, opreme itd.

Mi smo ovde intervenisali amandmanom kod stava 3. gde se kaže – za sprovođenje programa obuke mogu se akreditovati lica koja ispune uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora.

Ovde smo dodali „pravna lica“ zato što se prosto pribojavamo, vezujem se sada za ovo: „i zainteresovanim licima“, da će se ovde kod konkurisanja za akreditaciju javiti ne samo profesori iz visokoškolskih ustanova, ko ima akreditaciju iz naučnoistraživačkih organizacija kod kojih isto tako akreditacija nije sporna, već će se javiti neka lica, bojim se ova ovde ovoliko često spominjana „kouči“, divne srpske reči, i koji će vrlo lako ugovorom zakupiti prostor, opremu, angažovati baš ove profesore, jer će ti kouči, toliko danas popularni i pomodarski, biti možda u nekoj prečici da dobiju taj, nazovite, državni posao jako dobro plaćen.

Zato mi kažemo da ovde treba da preciziramo da to budu pravna lica, po mogućstvu sa nekim referencama, da ne bude preko noći organizovanih i tek se ujutru pojave neka lica koja će konkurisati za ovaj vrlo, vrlo unosan posao. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pa, članom 11. Predloga zakona definisano je iz kojih će se sredstava finansirati rad Nacionalne akademije. I, kaže se da će se u budžetu Republike Srbije izdvojiti sredstva za opšte troškove poslovanja akademije, a da će sredstva za stručne obuke i za sve stručne poslove vezane za stručnu obuku snositi budžet republički, budžet autonomnih pokrajina, ja bih rekla i slažem se sa koleginicom, ne autonomne pokrajine, i budžeti lokalnih samouprava. Doduše, ovde nije rečeno u kojim će procentima oni deliti te troškove.

Ali, gospodine ministre, s obzirom da je ovo vaš projekat, projekat Vlade, projekat vašeg ministarstva i eksperiment svakako, znači, videćemo na šta će izgledati i kako će funkcionisati Nacionalna akademija, mi smo amandmanom dali predlog da se pored opštih troškova poslovanja na teret republičkog budžeta stave i troškovi opšte obuke, kako stoji ovde, koje vrste obuke postoje u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, i obuke za rukovodioce.

Dajte, neka to ostane na teret republičkog budžeta. Nemojte da konstantno opterećujemo budžete lokalnih samouprava, jer malo-malo, pa ovde u Skupštinu dođe neki Predlog zakona gde se smanjuju prihodi lokalnih samouprava, a evo, malo-malo pa dođe neki zakon gde povećavamo troškovnu stranu budžeta lokalnih samouprava.

Lokalne samouprave imaju obavezu ne samo da stručno i da finansijski podrže stručnu obuku zaposlenih u javnoj upravi, već i zaposlenih u osnovnom obrazovanju, zaposlenih u socijalnoj zaštiti, zaposlenih u dečijem vrtiću. Možete samo da zamislite koji će to udar biti na budžet lokalne samouprave da im i ovaj teret ovog stručnog usavršavanja stavimo na njihov teret.

Drugo što hoću da vas pitam jeste, vi ste u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima ovde u članu 2. kod člana 97. koji redefinišete rekli u poslednjem stavu –sredstva za sprovođenje programa stručnog usavršavanja obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Tu se ne spominju budžeti ni autonomnih pokrajina, ni lokalnih samouprava, pa usaglasite ta dva člana ovih predloga zakona. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, da, ovaj pretposlednji član Predloga zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, govori o tome da do usklađivanja, odnosno do donošenja, kako u predlogu ovog člana stoji, akta o unutrašnjoj organizaciji, sistematizaciji radnih mesta, poslove Nacionalne akademije će obavljati služba za upravljanje kadrovima.

Mi smo opet ovde amandmanom odreagovali i umetnuli, odnosno dodali da pored toga što treba da se donese akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, ova ustanova treba da ima i statut, treba da se donese i statut. Ako mi, tj. vi, osnivate Nacionalnu akademiju kao pravno lice, samostalno pravno lice, mora to pravno lice da ima osnivački akt koji definiše delokrug rada, organe rukovođenja, organe poslovodstva, neka druga stručna tela, mandat tih organa, ko ih bira, kako ih bira, ko ih razrešava, kako ih razrešava. Sve to jedino treba da stoji u osnivačkom aktu jednog pravnog lica.

Vi ovde u Predlogu zakona, u jednom članu spominjete direktora kao nekog ko rukovodi Nacionalnom akademijom, i samo se kaže da direktor bira programski savet, ali mi ovde poslanici ne znamo, donosimo ovaj zakon, ko bira direktora. Ako ste hteli da ovo telo da ova ustanova bude samo viši nivo organizacije u okviru vašeg ministarstva, to je moglo da ostane i u okviru službe za upravljanje kadrovima, da uopšte ne bude posebna obrazovna institucija. U suprotnom, vi nama samo pokazujete da ovo, ova ustanova u stvari može da bude samo mesto gde će se vršiti i politički, i finansijski uticaj od strane vlasti, od strane vašeg ministarstva.

Da je tako, a sve češće nam dolaze takvi zakoni ovde, koji pre svega centralizuju oblasti delatnosti, ja ću vam samo pročitati šta u ovom zakonu samo Vlada donosi.

Hvala predsedavajući.

Članom 117. Predloga zakona se definiše mandat organa upravljanja ili školskog odbora. Svi znamo da školski odbor broji devet članova, tri iz reda zaposlenih, tri ili troje iz reda saveta roditelja i tri ili troje koje predlaže lokalna samouprava.

(Galama u sali.)

Molim vas, vratite mi vreme, galama je.

Svi znamo da školski odbor imenuje ili razrešava lokalna skupština iz redova saveta roditelja, zaposlenih i lokalne samouprave. Dakle, članom 117. Predloga zakona je definisan mandat članova školskog odbora. Znamo da članove školskog odbora koji broji devet članova bira lokalna skupština. Ovde je predviđeno stavom 6. da ukoliko se utvrdi u kontroli rada i imenovanje ili razrešenje članova školskog odbora, lokalna samouprava tj. skupština lokalne samouprave je dužna da u roku od 15 dana ispravi utvrđene nepravilnosti.

Ukoliko to ne odradi, u tom slučaju će ministar postaviti privremeni organ upravljanja. Mi smo ovde odreagovali amandmanom, da se stavi zarez i da se kaže – ali u sastavu koji je predviđen zakonom i u strukturi koji je predviđen zakonom, što znači da i dalje privremeni organ mora da broji devetoro članova iz reda zaposlenih, saveta roditelja i lokalne samouprave

Znači, da bi vam i za članove školskog odbora koji bi bili privremeni organ predloge trebalo da da lokalna samouprava. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, vi ste verovatno, a ja hoću da verujem u to, svesni da snosite veliku odgovornost i nosite veliku odgovornost u društvu, s obzirom da vodite ovaj sistem obrazovanja koji je po meni jedan od kamena temeljaca za sveukupni razvoj naše zemlje, uz naravno, po meni, zdravstvo i kulturu, jer samo zdrav, obrazovan i kulturan čovek, pojedinac i zajednica može da bude temelj sveukupnog privrednog razvoja naše zemlje.

Da li ćete ovim zakonom, sistemskim zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja postići to, videćemo u vremenu koje dolazi. Ili ste ovaj zakon doneli kao predlog zakona u Skupštinu, samo da biste uskladili zakonodavstvo iz ove oblasti sa zakonodavstvom EU.

Sudeći po broju amandmana koji je pristigao na ovaj predlog zakona, sklona sam tome da verujem da ovaj zakon neće ispuniti očekivanja ni vaša, a ni naša.

Da se ja sada vratim na jedan amandman, na član 4. koji su podneli poslanici DS. Ovaj član reguliše besplatno pravo na obrazovanje, pa se u članu, odnosno u stavu 6. kaže – lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalističko ili majstorsko obrazovanje, plate školarinu.

Mi smo ovde podneli amandman samo ako je to lice zaposleno. Mi već godinama unazad pričamo o tome da naš sistem obrazovanja nije prilagođen zahtevima tržišta rada. Mnoga zanimanja sa kojima naši učenici izlaze iz osnovnog i srednjeg obrazovanja su zastarela i mnoga naša deca koja završe srednje obrazovanje, dugo su na evidenciji za nezaposlena lica i vrlo često imaju potrebu da se prekvalifikuju i dokvalifikuju. Znači, ako su nezaposleni i ako dugo čekaju posao, red je da se takvim licima omogući prekvalifikacija ili doškolovavanje. Naravno, oni koji rade, verovatno je njihov motiv da se prekvalifikuju na neko bolje plaćeno radno mesto, njima i treba ostaviti obavezu da plaćaju školarinu.

Kod stava 8. ovog amandmana predviđeno je da visinu školarine određuje ministar, naravno prema vrstama obrazovanja i vaspitanja, s tim da lica, tj. učenici koji su stariji od 17 godina, a nađu se u teškoj materijalnoj ili socijalnoj situaciji, u Predlogu zakona stoji - mogu da budu oslobođeni plaćanja školarine. Mi smo amandmanom odreagovali da budu oslobođeni pod obavezno, znači da bude oslobođena i lica koja su u teškoj socijalnoj i materijalnoj situaciji.

Verujte mi, kao neko ko radi u socijalnoj službi, odnosno u Centru za socijalni rad, imate mnogo lica koja su iz tih teških socijalnih sredina ,pogotovo ako je to romska populacija, koji i jesu stariji od 17 godina, koji nemaju adekvatno obrazovanje. Svi se trudimo da ih uključimo u sistem rada, pre svega u sistem obrazovanja, ali nemaju sredstava. Molila bih vas da to bude obavezno za takva lica.

Vrlo često smo sad ovde, mnogi poslanici su govorili o tome šta je to besplatno i šta je to što vi kao ministarstvo treba da prihvatite, pa smo ovde dugo polemisali o pravu na besplatne udžbenike. Ne samo da to treba da bude besplatno, i da li to vi treba da snosite, jer vi ste veliki deo tih obaveza koje nose epitet besplatno prebacili na lokalne samouprave. Nisu sve lokalne samouprave obratile dužnu pažnju na sistem obrazovanja.

Na sreću, ja dolazim iz jedne lokalne samouprave, to je opština Svilajnac, koja velika sredstva izdvaja za razvoj školskog obrazovanja. Počev od toga da su sve, apsolutno sve, i gradske i seoske škole, i osnovne i srednje škole potpuno rekonstruisanje, opremljene savremenom opremom i mogu da se mere sa srednjim i osnovnim školama u svetu i u Evropi.

Isto tako izdvajamo, red je da to prosto napomenemo zbog mnogih lokalnih samouprava koje nemaju mogućnosti i ne polažu dužnu pažnju sistemu obrazovanja - besplatan prevoz za učenike srednjih škola, pogotovu ako su iz socijalnih sredina, besplatnu đačku kuhinju za učenike osnovnih škola, naravno sa napomenom na one učenike iz socijalno ugroženih sredina. Dajemo po pet hiljada dinara godišnje na početku školske godine za školski pribor i opremu za decu predškolskog uzrasta i za decu u osnovnom obrazovanju.

Znači, to su sve te neke pogodnosti koje naša lokalna samouprava može da iz svog budžeta izdvoji, ali to su samo sporadične stvari. Mnoge lokalne samouprave ne mogu da izdvoje i onda su mnoga naša deca, a isto tako i nastavnici, suočena sa nedostatkom para. Zato vas molim da dobro pogledate kada dođe član tamo šta se finansira iz budžeta lokalne samouprave ili iz republičkog budžeta, da obratite pažnju na naše amandmane gde smo reagovali i kod tih članova. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.

Poštovani gospodine ministre, vi ste sačekali minut do 12 ili dva dana pre stupanja određenih odredbi SSP da biste po ko zna koji put, kako ova Skupština praktikuje, po hitnom postupku doneli predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Vi kažete da moramo da poštujemo obaveze preuzete po međunarodnim ugovorima, ali ja vas pitam da li mi moramo da čuvamo i štitimo interese Srbije? Spočitavate i prigovarate nekim prethodnim vladama, te je jedna ratifikovala, te je druga potpisala SSP, a vi ste ovde da taj sporazum dobro protresete i vidite šta je dobro, šta nije dobro, šta treba promeniti, da otvorite raspravu o tome i tek onda da dođete ovde sa određenim zakonskim predlogom, kao što ste sada došli sa zakonskim predlogom o izmenama Zakona o poljoprivredi.

Mi poslanici iz DSS zato smo i reagovali amandmanima i predlažemo da se sva tri člana ovog predloga zakona brišu.

Prvi član u postojećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu kaže da vlasnik poljoprivrednom zemljištu ne može da bude strano fizičko ili pravno lice. Mi predlažemo da takva odrednica i ostane. To što ste vi stavili zarez i nastavili „osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u skladu sa SSP itd.“ u stvari otvarate vrata privatizaciji poljoprivrednog zemljišta, ali samo se ograničavate na poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini za državljane članica EU odnosno fizička lica.

Gospodine ministre, mi još nismo EU. Na nekom smo maglovitom putu prema EU, ali vi žurite da prodamo svoje zemljište sve izgovarajući da nam je to obaveza. Sačekajte, ako ste već rešili da idete u EU, da to što se zove najveće srpsko bogatstvo, poljoprivredno zemljište unesite kao najveću vrednost u EU. Ukinite ovaj zakon, ukinite ove članove, vratite ponovo na javnu raspravu koju ste prenebregli, da vidimo šta je najveći problem. Neće biti da je najveći problem kada je srpsko poljoprivredno zemljište to što će doći ili neće doći neko fizičko lice sa zapada da kupi ovde dva hektara. Mnogo veće probleme mi ovde imamo vezane i za zakup i za državno zemljište i za zemljište bivših poljoprivrednih kombinata o kome svi ćutimo, a znamo šta se u stvarnosti dešava.

Ako ste nešto hteli da menjate, nemojte na parče. Dajte sistemski da pogledamo kako treba da uredimo problem poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Nemojte samo da se dotičemo onoga što neke kolege ovde kažu da je skoro i nemoguće, pa se vraćamo na postojeće stanje jer najvažnije je da li će neko fizičko lice sa zapada doći i kupiti ovde 2 ha pod nekim uslovima za koje vi ovde kažete da su jako pooštreni. Neće biti da je to tako. Pre će biti da je zamena teza ovde u pitanju.