Hvala predsedavajući.

Ovim amandmanom poslanici DSS predlažu da se član 2. briše. Naime, 5. poglavlje Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji važi, definiše korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Odeljak 2. definiše korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a pododeljak 2.2. promet poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Vi menjate naziv ovog pododeljka u – promet poljoprivrednog zemljišta, znači, izostavljate odrednicu – u državnoj svojini. Sve to da biste, pre svega metodološki, ja nisam pravnik, ali vi meni, ako je neko pravnik, objasnite kako metodološki možete u Zakonu u pododeljak koji definiše državnu svojinu da ubacite kasnije član koji definiše promet zemljišta u privatnoj svojini. Znači, prosto, to je neprihvatljivo.

Ako ste ipak rešeni da otvorite put prodaji poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, dajte, ubacite novi odeljak, novi pododeljak, novu tačku i tu lepo definiše, metodološki, kako to zahtev zahteva tu materiju. Ali, problem je u tome, gospodine ministre, što vi u stvari nećete da sagledate suštinske probleme vezane za uopšte stanje poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, da li je ono u zadružnoj svojini, u državnoj svojini, u privatnoj svojini, da li je to zemljište poljoprivrednih kombinata, koje se već godinama na desetine hiljada hektara prodaje i mešetari se s njim od tajkuna domaćih do, evo, sada stranih tajkuna. Jer, vi zaobilazite problem prometa poljoprivrednog zemljišta kada su pravna lica u pitanju. Tu se vi dotaknite toga, sistemski sagledajte taj problem i dajte da sistemski rešavamo, dopunjavamo i menjamo ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Ovim članom 3. predloga zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, vi u stvari dolazite do tih suštinskih promena, zbog čega su i ove izmene pred nama.

Naime, vi ovim članom, novouvedenim članom 72đ, koga inače smeštate u pododeljak kada je državna svojina u pitanju kažete, odnosno propisujete tobože ili famozne uslove, stroge uslove pod kojima državljanin, koji je stanovnik države članice EU može da kupuje privatnu zemlju u svom vlasništvu. Tu kažete da taj državljanin treba da bude 10 godina u Srbiji, da živi u Srbiji, treba da ima, odnosno da obrađuje tri godine to poljoprivredno zemljište, treba da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, treba da ima svu mehanizaciju i može da kupi dva hektara zemlje, najviše.

Pitam ja vas – da li vi mislite da će to da pohrle neka fizička lica iz zemalja zapadne Evrope da dođu ovde? Vi tobože, u stvari pomerate i izmeštate fokus čime treba ovaj zakon da se bavi, izmeštate fokus kako se privatizuje zemlja kada su pravna lica u pitanju. To je problem, još jednom vam skrećem pažnju, to treba da bude predmet izmena i dopuna Zakona, promet poljoprivrednog zemljišta kada su pravna lica u pitanju i to kada su u pitanju domaća i strana pravna lica. Vi znate da mi imamo samo poljoprivredno zemljište koji je naš prirodni resurs i sa čime možemo da idemo, na kraju krajeva i u EU, u koju, verovatno nikada nećemo stići što se nas iz DSS tiče ne moramo da stignemo u EU.

Gospodine ministre, dajte da ovaj zakon otvorimo, suštinski da ga promenimo, dajte da vidimo šta je sa zadružnom zemljom, šta je sa poljoprivrednim zemljištem koji je u vlasništvu kombinata i koji je predmet tajkunske trgovine.

Hvala, gospođo predsednice.
Demokratska stranka Srbije po ovom Predlogu zakona o transportu opasne robe podnela je desetak amandmana, a ja ću se osvrnuti samo na par.
Članovi 9. i 10. Predloga zakona predviđaju tri kategorije opasnosti koje mogu da nastanu prilikom transporta opasne robe, kao i osnovne uslove i mere koje bi trebalo da ispune i preduzmu ovi učesnici u transportu opasne robe, kako do vanrednih situacija ne bi došlo i kako se ne bi pričinila šteta.
Međutim, u starom, sada važećem zakonu, članom 8. je predviđeno da učesnici transportno opasne robe budu osigurani u slučaju da načine štetu ili životnoj sredini ili nekom drugom licu, a u ovom predlogu zakona nema te odredbe. Tako da, šta ako se desi taj vanredni slučaj? Šta ako se desi da se načini nekome šteta? Predviđeno je samo kako će učesnik u transportu da pokupi eventualno rasutu opasnu robu, ali nije predviđeno kako će se nadoknaditi šteta koja je učinjena u toj vanrednoj situaciji.
Tako da, mi smo predložili amandman gde bismo dodali član 10a, koji bi glasio – učesnik u transportu opasne robe dužan je da se osigura za slučaj da u transportu opasne robe pričini štetu licima, imovini i životnoj sredini, u skladu sa zakonom. Prosto, primedba za novi predlog zakona. Hvala.

Gospođo ministar, tačno je da su to jako velike štete, ali ja vas još jednom pitam – kako će se ta šteta nadoknaditi onome ko je pretrpeo? Ko će platiti to?

Hvala gospođo predsednice.
Demokratska stranka Srbije podnela je samo kratko na član 47. stav 2. tačka 2. posle reči „ADR“ dodaju se reči „kada je predviđeno ADR sporazumom“.
Naime, ovde se radi o postupanju carinskih organa i kontroli sertifikata koje transporteri imaju uz sebe kada prevoze opasnu robu. Prosto smo hteli kada smo razgovarali sa stručnjacima koji se razumeju u ovu oblast, prosto su nam skrenuli pažnju da je ovaj novi predlog zakona sada duplo duži i uglavnom se temelji na svim ovim sporazumima koji su navedeni u članu 4. Predloga zakona. To su tomovi, hiljade stranica. Da li su te hiljade stranica prevedene? Zamislite jednog transportera ili jednog vozača cisterni ili vozača bilo kog vozila opasne robe da može da u momentu kada se nešto desi pokrene i okrene, jer je ceo zakon krcat predlozima, tehničkim predlozima. Pozivamo se na stavove, odeljke svih ovih sporazuma, a da ih ja ovde sada ne nabrajam.
Prosto, pitamo se da li je morao da se donese potpuno novi Predlog zakona, zašto nije više podzakonskim aktima tehnički uređen dosadašnji zakon. Prosto je lakše podzakonskim aktima tehnički ga doterati i uvesti sve ove odeljke iz potpisanih međunarodnih sporazuma koji nas svakako obavezuju na koji način moramo da tretiramo transport opasne robe. Više smo skrenuli pažnju na tu prenormiranost i preobimnost novog predloga zakona, mi mislimo bespotrebno. Eto, to je bio naš predlog i razlog zašto smo podneli amandman na ovaj član.

Poštovane kolege poslanici, uvaženi ministri, Predlog zakona o budžetu za narednu godinu došao je u Skupštini Drugog u petak. Mi poslanici smo ili u elektronskoj verziji ili mogli da uzmemo u našim prostorima u štampanoj verziji u subotu popodne ovaj materijal, a sednica je zakazana u nedelju popodne u 15 sati.
Da li vi mislite da mi možemo da pročitamo sve ovo i ako možemo da pročitamo da li možemo studiozno da proanaliziramo sve ovo da bi smo mogli na pravi način da vodimo diskusiju sa vama?
Uzeli ste nam celih 15 dana, da ga natenane pročitamo, natenane proanaliziramo i sa vama, gospodine ministre, koji ste imali vremena mesece unazad da ga pripremite, sa jako stručnom ekipom, verovatno ste dali tri puta više vremena MMF da sve ove stavke proanalizira i onda ste dali u Skupštinu Srbije gde mi poslanici imamo samo jednu noć da eventualno napišemo amandmane i to tako što ćemo da vidimo koliko je negde na nekoj stavci kod nekog ministarstva po nama više sredstava dato, uglavnom kod troškova kod opreme, kod troškova, kod specijalizovanih usluga, pa da ih po nama prebacimo za neke mnogo potrebnije namene.
Kada smo vas slušali, gospodine ministre, juče kako ste obrazlagali ovaj budžet, verujem da su se mnogi od nas poslanici pitali - da li smo mi u 2016. godini živeli u istoj državi i da li ćemo u 2017. godini da živimo u istoj državi? Jer, ja kada planiram budžet, svoj kućni, a planiram ga i na mesečnom i na godišnjem nivou, nisam samozadovoljna kada donesem plan, kada donesem projekciju koliko ću da zaradim za mesec dana ili za godinu, a koliko ću za isto to vreme da potrošim. To je samo spisak lepih želja, tako da je i ovaj naš budžet za Republiku Srbiju samo spisak želja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Isto tako naša projekcija koliko mi to možemo da naplatimo od naših poreskih obveznika.
Unazad, mesecima već, kao najveći rezultat ili dostignuće rada ove Vlade spominje se fiskalna konsolidacija, smanjeni budžetski deficit, čak šta više u ovim mesecima i budžetski suficit od 30 milijardi dinara. Dva dana ovde raspravljamo i mislim da je red da se složimo i da se zahvalimo svi mi i vi kao Vlada, izvršni organ i mi, kao Skupština, da su ovaj teret fiskalne konsolidacije podneli zaposleni u policiji, zdravstvu, prosveti, javnoj upravi, penzioneri. Oni su na preko 70 milijardi dinara ostavili uštedu u budžetu i to je njihova zasluga. Nije ni zasluga Vlade, jer nije bilo strukturnih reformi, nije ni zasluga nas, sem ako nismo negde nekim poreskim opterećenjem povećali namet na ove naše građane.
Naravno da se i vi slažete, gospodo ministri uglavnom svi da su nama rak rana javna preduzeća. I od Vlade do Vlade, od mandata do mandata rešavanje tog problema se ostavlja. Sada kažemo da smo samo smanjili garancije za likvidnost tih preduzeća. Nije problem samo tamo da li su ona likvidna, šta ako ih nismo reorganizovali ni po pitanju broja zaposlenih, ni po pitanju visina plata, a svi znamo kolike su tamo plate i koliko po tom osnovu može da se uštedi, a to ostavljamo za neka buduća vremena i kažemo, evo to ćemo koliko krajem ove godine i u sledećoj godini da radimo.
Nema tu mnogo mistifikacije i filozofije, 98% budžeta se puni od poreza, na dodatnu vrednost, na akcize, na zarade i tu su i nameti razno razne takse i još nekih 14%. Ako mi mislimo da možemo nametom na krajnje potrošače, na privredu i na građane, ako ih opteretimo samo poreskim opterećenjima da napunimo budžet, onda će ovaj budžet biti realan, onda ćemo moći da kažemo - da mi smo realno planirali i isto tako smo realno potrošili te pare. Dok ne budemo imali izveštaj o budžetu koliko se stvarno realizovalo i ostvario i koliko smo mi stvarno zaplanirali rashodnu stranu, dok to ovde jednom u skupštini ne proanaliziramo nećemo znati da li mi donosimo najbolje budžete u istoriji.
Kada je u pitanju rashodna strana, samo kratko, pola našeg budžeta, preko 500 milijardi dinara, otpada na izdatke za kamate, otpada na penzije i otpada delom na subvencije. Da li ćemo mi moći da sa…

Rekla sam da pola ovog budžeta otpada na plate, kamate i penzije. Da li ostatak nešto što će biti razvojni budžet za sledeću godinu?

Hvala, gospođo predsednice.
Pa, evo, mi treći dan ulazimo u raspravu o Predlogu zakona o sprečavanju
nasilja u porodici i iskreno bih volela da današnji dan po diskusiji ne liči ni malo na četvrtak i petak, pogotovo ne na petak veče, jer bojim se da smo svi ovih dana imali priliku da čujemo da smo poslali jako ružnu, ja bih rekla i opasnu poruku onima o kojima raspravljamo ovih dana, a to su potencijalni učinioci nasilja u porodici, da se prosto jednog momenta ne zapitaju – pa, zar će ovakvi poslanici u Skupštini nama da određuju kako ćemo se mi ponašati u našoj porodici?
Tako da, iskreno molim poslanike da nastavimo ovu diskusiju u ovakvom, nekom normalnom i demokratskom tonu.
Što se tiče člana 15. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici, mi smo amandmanom samo pokušali da ovaj prvi stav, u kome se kaže da procena rizika treba da se donese u što kraćem roku, prosto smo smatrali da je ta definicija ili formulacija „u što kraćem roku“ relativna, pa za nekog nadležnog policijskog službenika, koji procenjuje rizik i na osnovu procene rizika naredbom donosi ove hitne mere, može da bude za nekog dva sata dovoljno, za nekog pet, za nekog ceo dan.
Tako da, u situacijama kada je nasilje potencijalno prijavljeno bitno je da se reaguje brzo. To brzo mislimo da bi trebalo da se oroči i zato smo mi rekli šest sati, smatrajući da je sasvim dovoljno da se u roku od šest sati prikupe neophodna obaveštenja i informacije da bi se procenio rizik i eventualno izrekla hitna mera.
Isto tako, stavom 3. smo samo dopunili, rekavši da svaki državni organ u kome se imenuju osobe koje su specijalizovane ili obučene za postupanje u slučajevima nasilja dužne su da procene rizik, u skladu sa opštim i posebnim protokolom.
Vi svi znate da su i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i Ministarstvo pravde doneli, u svoje vreme, opšte i posebne protokole i po njima se ponašaju već sedam, osam godina i verujem da bi trebalo podsetiti da te protokole ne treba da izostavimo kada se dogovara i kada se preduzimaju mere u sklopu svih ovih nadležnih institucija. Hvala.

Član 16. Predloga zakona je jedan od ključnih članova ovog predloga zato što definiše izricanje hitnih mera i vrstu hitnih mera. U Predlogu zakona su predviđene samo dve hitne mere – mera privremenog udaljenja mogućeg učinioca nasilja i mera zabrane kontaktiranja i prilaženja žrtvi.
Mi smo ovim amandmanom pokušali da skrenemo pažnju da prosto mislimo da samo ove dve mere koje su predviđene nekako baš u praksi i ne mogu da budu delotvorne. Prosto smo vam dali da bi trebalo da budu još dve mere – mera sklanjanja žrtve ili potencijalne žrtve na neko sigurno mesto na adresi koja je nepoznata za potencijalnog učinioca i mera sklanjanja potencijalnog učinioca takođe na neko drugo mesto.
Znate šta, ako se desi da u toku noći dođe žrtva i žali se da ne sme da se vrati u svoj stan i u kuću u kojoj živi sa suprugom, a desi se da u tom istom stanu ili kući žive i roditelji supruga, ova mera privremenog udaljenja počinioca znači skloniti ga negde. U zakonu nije predviđeno gde ga skloniti za ovih 48 sati kada mu se izrekne mera, a pogotovo nije predviđeno gde ga skloniti za 30 dana, ako mu se produži mera, kako potencijalnu žrtvu vratiti u kuću nasilnika u kojoj žive i njegovi srodnici, koliko je ona bezbedna da se ponovo vrati u tu istu kuću i koliko eventualno može da doživi neku vrstu najblaže rečeno verbalnog nasilja od strane roditelja supruga koji je negde.
Dalje kažete da se hitna mera izriče potencijalnom učiniocu koji je doveden u policiju. Šta ako potencijalni učinilac nije doveden u policiju? Kako se njemu izriče hitna mera? Kako mu se uručuje jer mu mera teče od momenta uručenja pa nadalje? Šta ako je on u bekstvu? Kako je žrtva sigurna da je on negde udaljen, ako ni policija ni žrtva ne zna gde se potencijalni učinilac nalazi?
Dalje, mi smo dopunili stavom 4. da u naređenju koje se izriče potencijalnom učiniocu treba da se navedu i koje su posledice njegovog ne javljanja policiji po isticanju ovih hitnih mera.
Jer, znate šta, 60 dana zatvora, do 60 dana zatvora, prekršajna prijava, verujte mi, oni okoreli nasilnici kojima nije strano da se vraćaju nasilju, i nije neka kazna za njih.
Na kraju, dobro je da je u nekom amandmanu prihvaćeno da i žrtva treba da bude obaveštena o izrečenoj hitnoj meri.

Gospodine predsedavajući, bitno je ovo očigledno, pošto se većina, odnosno deo nas koji smo podneli sličan, ili prilično sličan amandman, posle člana 16. član 16a, jeste upravo to šta se dešava kada policijski službenik, a uvažena gospođice ministar, ako ste pratili diskusiju i kolege Neđe i koleginice Gordane Čomić, videli ste da su vrlo često upotrebili ili gotovo uvek rekli „specijalizovani policajac“, „specijalizovan policijski službenik“ ili „specijalizovani javni tužilac“. Eto zašto je bio jedan od predloga da se u ovo zakonu, umesto „nadležni“, stavi „specijalizovani“. Vidite da je to već prosto zaživelo u našim diskusijama.
Da, bitno je da znamo šta se dešava ako policijski službenik, nadležni, specijalizovani, ne izrekne hitnu meru. Znači, prvo, da se ja ne ponavljam u diskusiji, tu se završava situacija kod prijavljenog nasilja, nema hitne mere, policajac je tako procenio i niste predvideli koga obaveštava. Da, u članu 15. zadnjim stavom ste predvideli da kada proceni rizik i vidi da nema osnova, on obaveštava i Centar za socijalni rad i osnovno tužilaštvo.
Ovde, kada ne izrekne hitnu meru, ili me ispravite, a ako jeste, nije predviđeno koga obaveštava. Znači, treba da obavesti isto tako osnovno tužilaštvo, da obavesti Centar za socijalni rad i da obavesti potencijalnog učinioca da mu nije izrečena mera i da obavesti žrtvu. Ako ste usvojili amandman da žrtva jeste obaveštena i kada je izrečena mera, treba da bude obaveštena i kada mera nije izrečena, jer svakako žrtva će sigurno drugačije da se ponaša, a bogami i potencijalni učinilac, ako znaju i ako su obavešteni da hitna mera nije izrečena.

Ako već niste prihvatili ove amandmane i koleginice Nataše i koleginice Čomić, gde piše da osnovno tužilaštvo naredi policiji, što ne prihvatite ovaj, gde se kaže da zahteva? To je neka blaža formulacija i u tom slučaju bi bilo prihvatljivo.

Poštovani predsedavajući, član 18. Predloga zakona predviđa postupanje suda u prvom stepenu, odnosno postupanje suda u procesu produženja hitnih mera koje je policijski službenik izrekao.
Prosto smo našli za shodno da malo preuredimo, da tako kažem, ovaj član, pa smo precizirali da sud rešenjem produžava meru. Vi kažete da je to prenormirano. Mi mislimo da ako sistematizujemo kako sud postupa, prosto nije prenormirano. Dalje, novim članom 4. precizirali smo da će sud isto tako rešenjem i odbiti predlog osnovnog tužioca ako proceni da nema osnova da produži hitnu meru. Novim stavom 5. preciziramo kome se dostavlja rešenje. Znači, rešenje sudsko o produženju ili neproduženju hitne mere nije precizirano kome se dostavlja. To rešenje treba da ima i policijska stanica i Centar za socijalni rad, treba da se dostavi i učiniocu i, naravno, treba i žrtva da ima to rešenje, da zna da li je hitna mera produžena ili nije produžena.
Prevashodno, ko uručuje rešenje o produženju ili neproduženju hitne mere potencijalnom učiniocu? Da li je to, mi smo ovde predvideli da to bude policijska stanica i da potvrdom ona vrati obaveštenje sudu da je on to rešenje primio. Znate, mnogo je bitno da sve nadležne institucije imaju to rešenje. Mi i danas imamo u praksi da mnoga rešenja iz suda koja se donesu u postupcima izricanja zaštitnih mera protiv nasilja u porodici ne stignu blagovremeno Centru za socijalni rad, a pretpostavljam i policijskoj stanici. Sve ovo mora da postoji i da se na vreme obavestimo, da bismo kasnije kroz član 31. imali to u evidenciji.

Molim sve, gospođicu ministar, Gajić, nije Gajević. Hvala.
Na kraju Predloga zakona o zaštiti od nasilja u porodici je i evidencija podataka o slučajevima prijavljenih nasilja u porodici. Ne bih se ponavljala, pošto su koleginica Čomić i kolega Živković uglavnom imali sličan amandman kao i mi iz DSS, gde smo precizirali šta sve treba da sadrže evidencije svih nadležnih organa, odnosno institucija koje su dužne i koje smo ovim zakonom odredili kao stubove koji će nositi najveći deo posla u sprečavanju nasilja u porodici.
Prosto, mislim da jedan podatak, a to su podaci o ranije preduzetim merama iz nadležnosti i policije i tužilaštva i suda i centra za socijalni rad, treba da budu u evidenciji svih ovih institucija. Pretpostavljam da ste mislili kada ste suzili ovo, čula sam i vaše obrazloženje koje je vezano za zaštitu podataka o ličnosti, da će taj centralni registar sadržati sve te podatke, pojedinačno iz svih ovih evidencija i da će lice koje ima zaštićenu šifru ulaskom u centralni registar imati sve ove podatke koje smo mi sada dopunili amandmanom.
Ovaj amandman je zgodan da se još jednom osvrnemo na sve ove institucije koje sam malopre pomenula, koje će biti glavni nosilac posla u sprečavanju nasilja u porodici, da li ste vi iz ministarstva gospođice ministar analizirali koliko su naše nadležne institucije kadrovski spremne, odnosno da li imaju dovoljan broj zaposlenih, jer uglavnom na terenu čujem da imaju vrlo mali broj zaposlenih i tužilaštva i sudovi i policija i centri za socijalni rad. Preopterećeni su poslovima iz svojih nadležnosti i biće veliki problem da na neki način odvoje, izdvoje službenike koji će završiti specijalizovanu obuku i koji će se kasnije pomno i iscrpno baviti ovim problemom. To će biti deo zaposlenih koje ćemo izuzeti iz do sada redovnih aktivnosti ovih institucija. Tako da će to biti jedan jako veliki problem. Hvala.

Zahvaljujem.
Evo nas na kraju Predloga zakona, kod člana 35. i kaznenih odredbi. Odmah i ja da se pridružim da podržavam što je promenjen stav 1. ovog člana zakona, gde je mera zaštite od nasilja u porodici izbrisana iz ovog člana, tako da je samo za hitnu meru ostavljena ova prekršajna prijava, a mere zaštite od nasilja u porodici su ostale kažnjive po Krivičnom zakoniku, član 194. tačka 5.
U stavu 2. ovog člana predviđena je i kazna od 50 do 150 hiljada dinara za odgovorno lice u nadležnim institucijama i ustanovama koje ne prijave nasilje. Ali, pošto smo mi ovih dana uglavnom razgovarali i pričali o tome da je za prevenciju nasilja u porodici kriva uglavnom nekoordinisana aktivnost nadležnih institucija i uglavnom se sva krivica svodila na policiju, tužilaštvo, centar za socijalni rad, ja sam i DSS ovde predložila amandman da i za njih predvidimo neku kaznenu odredbu.
Ako već hoćemo da ih označimo da su krivi, ajmo da ne ostavimo samo da se pozivamo na njihovu profesionalnost, nego da na neki način odredimo da i oni mogu da budu kažnjeni novčano ako se ne pridržavaju mera u ovom zakonu, ako recimo ne završe specijalnu obuku, ako ne imenuju sastav, odnosno svoje članove u sastav za Grupu za koordinaciju i saradnju, ako ne izreknu hitnu meru, a ima indicija i imaju obaveštenje da treba da izreknu hitnu meru, da jasno stavimo do znanja da i nadležni zaposleni i odgovorni u ovim institucijama treba da budu podložni kaznenim merama.

Hvala gospodine predsedavajući.
Stavom 1. člana 3. definisan je, u stvari, od čega se sastoji proces sprečavanja nasilja u porodici i da je to skup mera kojima se otkriva neposredna opasnost od nasilja i skup mera koji se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena.
Mi smo samo pokušali ovde da dopunimo amandmanom tako da razlikujemo skup mera koji se primenjuje kada otkrivamo neposrednu opasnost od ekonomskog, psihičkog i druge vrste nasilja koje su ovde navedene i rizika, znači da prepoznamo rizik od teškog fizičkog povređivanja i ubistva žrtve nasilja.
Prosto zato što smatramo da treba razlikovati te dve kategorije, jer mi smo ovaj zakon pre svega stavili ovako brzo, da tako kažem, na dnevni red, jer je uglavnom nasilje u porodici rezultiralo ubistvima, smrtnim ishodom žrtve nasilja. Tako da prosto kažemo da tu treba da postoji taj neki skup mera koji malo razlikuje, ako uopšte može da se kaže da postoji benignija vrsta nasilja. Ali, svakako nije isto, ekonomsko nasilje i rizik, potencijalni rizik od teškog fizičkog povređivanja i eventualno ubistva žrtve. Hvala.