Hvala gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege poslanici, u današnjoj objedinjenoj načelnoj raspravi osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije, Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o elektronskoj kupovini i ako vreme dozvoli o Predlogu Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namere.
Najpre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije, od 2005. godine, pa 2009. godine, evo do danas cilj ovih zakona koje donosimo jeste da pravno uredimo oblast zaštite konkurencije i sprečavanje monopola na tržištu Srbije.
Ove izmene i dopune zakona koje su danas na dnevnom redu pre svega su rezultat usaglašavanja našeg zakonodavstva koje reguliše ovu oblast sa direktivama i zakonodavstvom EU, ali svakako je i razlog ovih izmena i dopuna i pojedine nejasnoće ili manjkavosti ovog zakona koje su se pokazale u toku primene samog zakona u praksi.
Savremeno tržište danas podrazumeva slobodan pristup tržištu svim učesnicima, slobodan protok robe i kapitala, slobodno formiranje tržišnih cena i pre svega zabranu sklapanja razno raznih dogovora, sporazuma i ugovora koji remete princip zaštite konkurencije na tržištu i stvaranja monopola.
Naravno, kod nas u Srbiji nije lako sačuvati slobodno tržište, sprečiti monopolizam, a samo donošenje zakona koji će regulisati ovu oblast sigurno da nije dovoljno. Treba da bude promenjeno još niz zakonskih rešenja u drugim zakonima, koja se oslanjaju na ovu oblast, a pre svega još mnogo uslova i preduslova treba ispuniti iz oblasti makroekonomije da bismo jednog dana rekli da imamo potpunu kontrolu nad našim tržištem i da imamo apsolutnu ili bar koliko toliku zaštitu konkurencije učesnika na tržištu.
Kada danas kažemo konkurencija najčešće mislimo na konkurenciju u trgovini na malo iako zakon reguliše i obuhvata promet svih roba i usluga i učešće svih učesnika koji se u tom prometu javljaju. To je verovatno zato što je ta konkurencija ili uopšte pojam konkurencije najvidljiviji u maloj trgovini.
Međutim kada kažem mala trgovina najvidljiviji, da najvidljiviji u onoj legalnoj maloj trgovini. Šta je sa nelojalnom konkurencijom u sivoj zoni trgovine koja je i te kako veliki konkurent legalnim trgovcima, bez obzira da li su to male samostalne trgovinske radnje ili veliki trgovinski lanci.
Posle četiri, pet ili šest ili već koliko godina ima od donošenja osnovnog Zakona o zaštiti konkurencije, danas sa pravom možemo da postavimo pitanje – koliko je primena zakona imala efekte na probleme na našem tržištu kada je u pitanju konkurencija i stvaranje monopola i da se isto tako sa pravom zapitamo koliko je Komisija za zaštitu konkurencije dobro radila svoj posao od 2005. godine kada je ustanovljena do dana današnjeg, kada opet sa nekim izmenama i dopunama zakona dotičemo i Savet komisije?
Sudeći po onome što danas imamo kao što imamo na onom najvidljivijem tržištu, tržištu maloprodaje, činjenicu svi znamo. Danas imamo duopol na tržištu maloprodaje. Sa jedne strane je „Delez“ sa kupljenim „Maksijem“ sa 370 maloprodajnih objekata. Sa druge strane je „Idea“, odnosno „Agrokor“ i „Merkator“ koji je u toku koncentracije sa 310 ili koliko god, preko 800 maloprodajnih objekata drže ova dva trgovinska lanca.
Demokratska stranka Srbije je samo pre koji mesec postavila ovde pitanje – šta će Vlada i šta će Komisija za zaštitu konkurencije preduzeti po pitanju ove koncentracije? Dobili smo odgovor sa kojim smo delimično zadovoljni, ali videćemo u naredna dva meseca, ili tri. Komisija će morati da donese odluku i rešenje hoće li dati zeleno svetlo ili ne za ovu koncentraciju.
Radi informacije svih nas i javnosti, kratko bih navela neke primere rada ili nerada, dobrog ili lošeg, kako god hoćete da definišete rad Komisije za zaštitu konkurencije.
U 2011. godini kada su krenula prva rešenja o kaznama za monopolski položaj na tržištu, kažnjeno je 36 kompanija sa 3,5 milijarde dinara. Prve kazne su osetili proizvođači mleka, Veterinarska komora, maloprodajni lanci, proizvođači kafe, društva za osiguranje, proizvođači lekova i to uglavnom zbog sklopljenih restriktivnih sporazuma.
U 2012. godini evo problema, Komisija vraća 74 miliona dinara „Imleku“ i „Mlekari Subotica“ za pogrešno donetu odluku i pogrešno doneto rešenje za dominantan položaj na tržištu, što je u tom momentu bilo preko 30% ukupnih rashoda Komisije za zaštitu konkurencije.
Još jedan primer, početkom 2012. godine, u januaru mesecu Komisija donosi rešenje o zabrani spajanja šećerana „Sunoko“ i „Helenik šugar“ da bi već u junu mesecu u toku postupka Upravni sud poništio to rešenje, doduše Komisija tu nije na to pristala i prilično se žalila da nije učestvovala u svemu tome što je Upravni sud radio. Svejedno, Upravni sud je doneo takvu odluku.
Isto tako, odluka o kažnjavanju sedam najboljih proizvođača lekova i šest veledrogerija sa 20 miliona dinara zakasnila je mesec dana zbog zastarelosti, upravo zbog protoka vremena od ove tri godine. To je ponovo u bilansu Komisije bio novi trošak.
Danas kada razmatramo ove izmene i dopune zakona neću puno ići u načelo, već ću se osvrnuti pre svega na one članove gde smo čitajući i analizirajući ove izmene i dopune dostavili neke naše predloge i naše amandmane, pa se nadamo da ćete ih detaljno proučiti.
U članu 1. Predloga zakona precizirate kriterijume i navedeno ih je devet za utvrđivanje dominantnog položaja na tržištu. Dosadašnji zakon to nije regulisao. Sada smo dali Komisiji paletu kriterijuma na osnovu kojih će određivati tržišnu snagu, dominantan položaj na tržištu i samim tim nadamo se da će kada se ukrsti više kriterijuma biti mnogo lakše i mnogo jednostavnije Komisiji da utvrdi ko je u dominantnom položaju na tržištu.
Kod tačke 2. ste zadržali visinu 40% za jednog učesnika na tržištu da može da bude i trebalo bi da bude u dominantnom položaju. Ali ste kroz izmene i dopune zakona izbrisali odrednicu – kada su dva ili više učesnika koji su ekonomski povezani u dominantnom položaju. U osnovnom zakonu to je bilo 50%, sada u ovom zakonu nemamo tu odrednicu koliko je. Tu smo reagovali amandmanom, kada je u pitanju kolektivna dominacija.
U članu 3. imamo izmene i dopune kod sastava Saveta komisije. Ovaj predlog zakona sada predviđa da u sastavu Komisije sede dva ekonomista i dva pravnika. To su stručnjaci sa relevantnim znanjem, pogotovo iz oblasti međunarodnog prava, iz oblasti zaštite konkurencije. Bilo je primedbi da je tu do sada više bilo pravnika i sada se napravila ravnoteža i uzeti ključ dva plus dva.
Mi vas pitamo, razumemo da bi trebali da budu stručnjaci i iz jedne i iz druge struke, zašto dva plus dva, zašto ne jedan plus tri ili tri plus jedan? Kada se raspiše javni poziv od strane predsednika Narodne skupštine i kada eminentni stručnjaci konkurišu pojaviće se osmoro jako dobrih ekonomista koji će imati sve ove kvalifikacije da budu među prvih troje ili četvoro, a možda nešto lošiji stručnjaci iz oblasti pravne struke. Tako da kada se bude biralo dva plus dva, u sastav Komisije da kažem dobri stručnjaci će otpasti sa te liste da bi zadovoljili kriterijum dva plus dva. Da li je to najsrećnije rešenje? Ne znam.
Kada smo kod liste koja se formira za izbor Saveta komisije, gde se u zakonu precizira ili pojašnjava ko utvrđuje kriterijume na osnovu kojih će se stručnjak, ako sebe smatra stručnjakom ili ako neko nekoga smatra stručnjakom za ove oblasti, prijaviti i ko će ga bodovati da tako kažem, da zauzme prvo, drugo, treće ili već koje mesto na toj listi?
To zakonom nije precizirano. Tu smo reagovali amandmanom. Smatramo da bi to trebalo da radi nadležno ministarstvo, jer kada resorni Odbor za trgovinu da neki predlog Skupštini da sutradan bira, mora da ima neke kriterijume i mora da ima neko obrazloženje pred Skupštinom ako bira te članove Saveta, na osnovu čega su oni zauzeli to mesto na rang listi.
Članom 5. Predloga zakona uvodite institut etičkog kodeksa. Dobro je da postoje neka pravila kojih će se pridržavati kako članovi ove komisije, tako i zaposleni.
Međutim, mi tu stavljamo primedbu ko primenjuje kodeks, kada se primenjuje, koje su posledice, kako se one određuju, da li sve odredbe kodeksa imaju isti značaj. Prosto, tu ima nejasnoća, jer kada god donesemo neka pravila treba da ih se pridržavamo, a pogotovo kada je u pitanju etika i moral uvek je tu diskutabilno ko tu čiji moral i čuju etiku određuje.
Članom 6. osnovnog zakona regulisano je finansiranje komisije. Ovo je veoma važno i suštinsko pitanje i druge kolege su se ovde osvrnule na to pitanje. U osnovnom zakonu kaže se da se komisija finansira iz naknada, donacija, prihoda od prodaje publikacija. Sada izraz „naknada“ menja se izrazom „taksa“ i jasno nam je zbog čega, da bi se uskladili sa čl. 17. i 18. Zakona o budžetskom sistemu koji jasno kaže šta su takse, a šta su naknade. Da kažemo da je to u redu zbog usklađivanja.
Međutim, ono što je drugo pitanje jeste i često ovde pominjano, šta je to nezavisnost i koja odredba zakona određuje da li je komisija nezavisna i da li se remeti njena nezavisnost u odnosu na šta i u odnosu na koga. Po sadašnjem konceptu finansiranja komisije možemo slobodno da kažemo da je komisija profitabilna organizacija. Ona radi na tržištu i prihoduje sa tržišta, bukvalno kao i neko profitabilno preduzeće. Koliko radi, toliko zaradi. Mi smatramo da komisija mora da radi, da presuđuje, da bude detaljna, da radi posao od opšteg interesa, a ne da juri posao. Zamislite sudove koji isto tako presuđuju i zamislite predsednika suda da juri posao na tržištu. Sada se postavlja pitanje nezavisnosti rada komisije i troškova komisije – da li treba da bude nezavisna u odnosu na budžet u odnosu na Vladu i u odnosu na Skupštinu koja je bira ili treba da bude mnogo više nezavisna u odnosu na učesnike na tržištu protiv kojih sprovodi postupke? I sami kažete, odnosno zakon kaže – plan prihoda i plan rashoda komisije se donosi i prosleđuje se nadležnom ministarstvu, ulazi u budžet Republike Srbije. Ako hoćemo da znamo da li je komisija nezavisna, bez obzira na primedbe iz EU, mislimo da bi trebalo da bude klasična budžetska institucija.
Znate šta? Kažemo da su ta regulatorna tela, komisije i agencije, nezavisna i ne možemo da se mešamo koliki su im troškovi i kolike su im plate itd. Natpisi ovih dana u novinama kažu da su plate direktorke „Agencije za zaštitu konkurencije“ više od 300.000 dinara, da je plata čistačice ili kafe-kuvarice 50, 60 ili 70 hiljada dinara. Imamo podatke da ova komisija plaća zakup jako visok, da ne kažem da je to osam ili devet ili deset hiljada evra mesečno privatnim kompanijama, a ne gledamo da li sve to može da se smanji jer je ona nezavisno telo. Nisu nezavisna tela. Oni plaćaju izveštaj ovoj Skupštini svakog februara i i te kako treba da skrenemo pažnju na sve te pojave kada je komisija u pitanju.
Još jedna od bitnih izmena jeste izmena člana 68. Zakona kojim se produžava rok zastarelosti za izricanje i pokretanje mera zaštite konkurencije. Navedoh malo pre primer da smo morali da vratimo ogromne pare, tj. komisija, zbog toga što je zakasnila mesec dana s obzirom na složenost samog postupka od donošenja zaključka do donošenja rešenja, do ispitivanja sudske ispravnosti rešenja, do eventualno sudske naplate ili prinudne naplatne mere. Tri godine začas prođe. Dobro je da je produženo na pet. Dobro je da svaki postupak prekida eventualno daje još pet godina. Maksimalno 10 godina uz efikasan rad komisije, mislimo da bi tih pet godina trebalo da bude dovoljno da se ovi postupci završe.
Na kraju, imali smo i mi tu primedbu kod člana 22. gde se kaže – svi oni postupci pred komisijom koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju se po odredbama ovog zakona, ali se izuzimaju procesi utvrđivanja dominantnog položaja i zastarelost mera zaštite konkurencije. Stavili smo tu primedbu. Mislim da ste malo pre objašnjavajući to baš objasnili, jer ako je suštinska izmena zakona utvrđivanje kriterijuma za dominantan položaj i produženje roka za naplatu mera zaštite konkurencije, zašto ih izuzeti po ovom zakonu i dalje nastaviti da se radi sa starim zakonom?
Samo još jedna primedba kada je ovaj zakon u pitanju. Sada imamo novog ministra finansija i nove predloge mera. Jedna je povećanje PDV od 8% na 10% i to za osnovne životne namirnice, da ne nabrajam koje su. Nadam se da će to povećanje uticati na veće cene uglavnom za robu koju kupuje najsiromašniji sloj stanovništva. Videćemo kako će se ponašati monopolisti na maloprodajnom tržištu, da li će u svojoj marži u rasponu naći prostora da ovaj teret podnesu oni, a ne da povećaju cene, jer to svakako neće biti dobro za najširi sloj stanovništva. Prema tome, i to je jedan od zadataka komisije, a mi ćemo svakako pratiti taj rad.
Da se osvrnem na kratko na Zakon o elektronskoj trgovini. I on je donet 2009. godine. Pred nama su izmene i dopune zakona. Ubrzan je razvoj AT tehnologije. Njegova se brža primena uvodi u poslovanje, pa samim tim i u trgovinu, a isto tako i usklađivanje sa EU, odnosno sa direktivama EU.
Kratka analiza. Prethodni kolega je rekao, a ja sam spremila da ilustrujemo, da je elektronska trgovina kod nas u Srbiji prošle godine bila negde na nivou 180 miliona evra, da je učestvovalo negde oko 600 hiljada korisnika interneta, što je negde oko 15% ukupnog broja internet korisnika, a da je to bilo svakako tri ili četiri puta više nego prethodnih godina i da je taj obim trgovine zahvatao negde oko 10% ukupne trgovine koja se odvija kod nas na tržištu. Ako to uporedimo sa podacima iz EU, gde je cifra od 300 milijardi evra gledano ukupno, naravno da ćemo zaključiti da daleko zaostajemo za zemljama EU. Tu su negde sa nama i zemlje u okruženju, ali to ne treba da nas teši, već bi trebalo da to bude znatno više. Naravno, razlozi za to su višestruki. Pre svega još uvek sa pravom ne postoji poverenje u elektronsku trgovinu. Još uvek ima mnogo nejasnoća putem plaćanja putem interneta i još uvek građani s pravom se ne usuđuju da mnogo više zakorače u elektronsku trgovinu.
Još jedan od razloga je, nažalost, slaba računarska pismenost našeg stanovništva, pogotovo onog starijeg, od 45 ili 55 godina, da ja sada ne uzimam slobodu sebi da određujem šta je to starije stanovništvo i koliko je pismeno. Naravno, još uvek zakonska regulativa, opet nije dovoljno samo Zakon o elektronskoj trgovini menjati i doterivati. Treba se tu dotaći i Zakona o platnom prometu, Zakona o knjigovodstvu, o platnim uslugama, Zakona o elektronskoj arhivi, Zakona o informacionoj bezbednosti i svakako definisati i sadržaj elektronskih dokumenata, otpremnica, prijemnica, faktura itd.
Osvrtom na same izmene i dopune, ja ću samo kratko, vi ste u Predlogu zakona kod pojmova izbrisali pojam - podatak i nedopušteni podatak, sa obrazloženjem da u budućem tekstu zakona nema nekog značaja. Međutim, već u članu 20. stav 2. tačka 2. ostaje odrednica - da pružalac usluga mora da obavesti nadležni državni organ ako osnovano sumnja da je korisnik njegove usluge pružio nedopušteni podatak. Znači, eto termin „nedopušteni podatak“.
U članu 2. precizira se da i fizičko lice može da bude pružalac usluga po Zakonu o trgovini i to je u redu. Brisanjem člana 11. – elektronski potpis, mislim da ste opet ostavili ovde pravnu prazninu. Jeste to regulisana materija Zakonom o elektronskom potpisu, ali mislimo i smatramo da nije suvišno ostaviti ga i u ovom zakonu.
Jedna od bitnih novina je član 21a prema kojoj nadležni organ može da odredi privremenu zabranu pružanja informacionih usluga, u slučaju da je ta usluga nedopuštena, da je već sa raznoraznih aspekata nedopustiva da se pojavi i smatramo da je to dobro rešenje.
Povećanjem novčanih kazni imali ste na umu da ćete disciplinovati pružaoce informacionih usluga, da će biti odgovorniji prema korisnicima. Nadamo se da će to rezultirati tim efektom, ali to je ipak represivna metoda, videćemo kako će oni odgovoriti na represivnu metodu.
Kada je u pitanju ovaj zakon, nažalost, nisu obuhvaćene, po nama, sve izmene i dopune koje su mogle, kada smo već uzeli u razmatranje ovaj Zakon o elektronskoj trgovini. Zakon nije jasno razgraničio obaveze, odgovornosti i prava pružaoca usluga, ako je to posrednik ili proizvođač. Evo jedne od ideja za sledeće izmene i dopune.
Dalje, u članu 7, možda je bilo potrebno precizirati šta se smatra i na koji način se ukazuje trenutak kada korisnik usluge primi komercijalnu poruku.
Pošto meni vreme ističe, gospodine ministre, imam potrebu da napravim jednu digresiju. Pored tržišta roba i usluga, u Srbiji se otvara i političko tržište. Na delu su prelaženja, trgovanja odbornicima u lokalnim skupštinama, poslanicima u našoj Skupštini. Ja ću malo da se našalim, ali malo ću i biti ozbiljna. Mislim da bi naša Komisija za zaštitu konkurencije i te kako trebalo da uzme u obzir i zaštitu konkurencije u odnosu da je kršenje dominantnog položaja vladajuće stranke u koaliciji. Koliko juče, nama u DSS su uzeli odbornika, Srpska napredna stranka Demokratskoj stranci Srbije. Znate šta, po istraživanju javnog mnjenja oni imaju 41%, oni imaju dominantan položaj na tržištu.
(Predsedavajući: Vreme.)
Oni mogu sa te pozicije da nam pokupe sve odbornike. Molim vas da i to uzmete u obzir, da je otvoreno i političko tržište i da smo mi, koji dobijamo naše glasove zasluženo na tržištu, izloženi monopolu jedne stranke. Hvala.