Nismo mi ovim amandmanom mislili da dužnik treba da se saglasi sa ustupanjem potraživanja. Čak šta više, to je pravo ustupaoca potraživanja, odnosno onog ko potražuje, ali smatrali smo da još jedan papir, potvrda da je dobio obaveštenje o ustupanju potraživanja radi veće pravne sigurnosti i ustupaocu i faktoring kući.

Demokratska stranka Srbije podnela je amandman i na član 26, pa se u članu 26. stav 1. posle reči: "faktoru" briše tačka i dodaju reči: "na dan dospelosti potraživanja". Znači, nakon prijema obaveštenja iz člana 24. ovog zakona, dužnik je u obavezi da potraživanje isplati faktoru, na dan dospelosti potraživanja, radi preciznosti.
Dalje, posle stava 2. dodaje se stav 3. koji bi glasio: "Danom prenosa isplate iz stava 2. prestaje obaveza dužnika i prema ustupaocu i prema faktoru". Naime, stav 2. glasi: "Ako dužnik isplati potraživanje ustupaocu, ne oslobađa se obaveze prema faktoru, ako je primio obaveštenje o ustupanju potraživanja, s tim što je ustupalac obavezan da faktoru odmah prenese isplatu". To je stav 2, a mi dodajemo posle toga logičan stav 3. koji kaže: "Danom prenosa isplate iz stava 2. prestaje obaveza dužnika i prema ustupaocu i prema faktoru".
Znači, svakako je dužnik izmirio svoju obavezu prema ustupaocu i zato sam mislila da bi trebala da stoji i njegova potvrda da je primio obaveštenje. Onog momenta kada on primi obaveštenje, a može da se desi da jednostavno finansijski direktor pogreši i greškom uplati potraživanje ustupaocu a ne faktoru, samim tim njegova obaveza prema faktoru ne prestaje. Ali, kada ustupaoc prenese faktoru potraživanje koje je dobio nazad, onda bi trebala da prestane obaveza faktoru i prema jednom i prema drugom, da se precizira, jer je on ipak svoje dugove namirio.

Opet preciznosti radi, stav 1. ovog člana u Predlogu zakona glasi: "Ustupalac je odgovoran faktoru za osnovanost i vrednost potraživanja koje su predmet ugovora o faktoringu". Mi predlažemo da se reč: "vrednost" zameni rečju: "iznos", pa da glasi: "Ustupalac je odgovoran za osnovanost i iznos potraživanja".
Vi niste prihvatili ovaj amandman, uz obrazloženje da se termin: "iznos" odnosi samo na nominalan iznos potraživanja iz ugovora o kupoprodaji roba ili usluga. Naravno, to i jeste predmet ovog ugovora, upravo to potraživanje između dva pravna lica, a termin: "iznos" se upotrebljava i u članu 20. tačke 4) i 5), koje regulišu šta sve sadrži ugovor o faktoringu i posebno je predviđen tačkama 5) i 6) gde se kaže da ostale naknade, kamatu, proviziju i drugo, određuju osnovanost i iznos. Iz tih razloga smo predložili da i ovde stoji "iznos" a ne "vrednost".

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministar, uvaženi predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, pred nama su danas tri predloga zakona – Predlog zakona o računovodstvu, Predlog zakona o reviziji i Predlog zakona o faktoringu, tri vrlo važna zakona koja se dotiču kako privrednih subjekata, tako i države, a gledano pre svega kroz prizmu budžeta. Posebno su bitni Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji.
Po vašem obrazloženju, obrazloženju Vlade, kažete da su ove dve oblasti sada, za razliku od prethodnog zakonskog rešenja, odvojene i posebno obrazlažu Zakon o računovodstvu, materiju iz računovodstva i Zakon o reviziji, materiju iz revizije. Složila bih se sa kolegom Grujićem, prvo vaše obrazloženje jeste da je to usklađivanje sa direktivom EU.
Očigledno je da ćemo sve buduće zakone koje donosimo ovde, a vezani su za ekonomiju i opšte finansije, početi sa obrazloženjem da je to usklađivanje sa EU. No, svakako da je regulisanje ovih oblasti jako bitno za našu zemlju.
Donošenje zakona o računovodstvu, trebalo bi, pre svega, da podigne, i to značajnije, nivo kvaliteta izrade finansijskih izveštaja. Ne treba posebno da naglašavamo da od kvalitetnog finansijskog izveštaja koji je sveobuhvatan, uporediv, standardizovan, zavisi i realan prihod stanja u našoj ekonomiji, zavisi pre svega privredni razvoj, zavisi dolazak novih investitora, od dobrog finansijskog izveštaja zavisi i smanjenje kriminala i korupcije u privredi, zavisi smanjenje utaje poreza, punjenje budžeta i smanjenje budžetskog deficita, koji nam, kao što sami vidite, ovolike silne muke zadaje.
Nažalost, danas je situacija, kada su računovodstveni izveštaji u pitanju i njihov kvalitet i poverenje u istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja, i isto tako u kadrove koji ih sastavljaju na jako niskom nivou. Godinama unazad, svi mi to znamo, finansijski izveštaji se štimuju, poručuju, na delu je tzv. kreativno računovodstvo koje kreira računovodstvene izveštaje onako kako to najčešće traže ili rukovodstva određenih pravnih lica, menadžment pravnih lica ili vlasnici tih pravnih lica.
Od ovog zakona o računovodstvu danas očekuju, s pravom, značajnije pomake u tom pravcu, u pravcu kvalitetnijeg finansijskog izveštavanja, i računovodstvena struka i stručna akademska javnost i udruženja pružalaca računovodstvenih usluga i najviše privreda, jer ako donosimo zakon koji, ako ne da smanji troškove privredi, ne treba ni da joj poveća. Tako da, svi oni očekuju da novi finansijski izveštaji, kada se ovaj zakon bude primenio, treba da budu standardizovani, uporedivi, sveobuhvatni i pre svega istiniti i pošteni.
Međutim, posle analize Predloga ovog zakona o računovodstvu, a mi smo se uglavnom konsultovali sa skoro svim profesionalnim računovođama, odnosno udruženjima struke, sa nekim stručnim akademskim krugovima, sa udruženjima poslodavaca Srbije, nismo baš sigurni da možemo da kažemo da će ovaj zakon ispuniti sva ova očekivanja.
Kratko ću, kroz pet-šest značajnih novina koje se u Predlogu zakona donose. Prva značajna novina, uvodi se nova klasifikacija pravnih lica. Uvodi se nova klasifikacija za mikro pravna lica do 10 zaposlenih do 700.000 evra godišnjeg prihoda. Onda slede mala, srednja i velika pravna lica. Kažete opet u obrazloženju, da je to zbog usaglašavanja, odnosno primene četvrte direktive Evropske unije.
Svakako da možemo donekle da prihvatimo da ćete ovo zakonodavstvo usklađivati sa Evropskom unijom, ali evropsko zakonodavstvo ne poznaje preduzetnike i ne poznaje druga pravna lica. Zato mi smatramo da je malo i neracionalno da uvodimo ovaj entitet mikro pravna lica, već smo više zato da ostanu preduzetnici i druga pravna lica, a da se ostala pravna lica klasifikuju na mala, srednja i velika, odnosno onako kako je to do sada zakon predviđao.
Druga novina. Vi Predlogom zakona kažete da se predviđa za mikro pravna lica i za ostala pravna lica da se donese, odnosno da Ministarstvo donese, poseban podzakonski akt, iliti pravilnik, na osnovu koga će oni izveštavati, odnosno izrađivati kasnije svoje finansijske izveštaje. I sami kažete da je takvih pravnih lica najviše, negde oko 109.000. To je 90% pravnih lica koja postoje na teritoriji Republike Srbije. Znači, vi za 90% tih pravnih lica donosite neki novi pravilnik, odnosno samim tim što donosite novi pravilnik, vi ćete bukvalno njih da naterate da će morati da nabave nove softvere, da izdvoje sredstva za nove obrasce, da urade nove kontne planove, da obuče kadrove, bez obzira da li pravna lica imaju računovodstvenu službu u sklopu pravnog lica ili im to rade posebne kuće koje se bave računovodstvenim uslugama.
Po proceni Udruženja poslodavaca, ti troškovi koji će sada iziskivati troškove kod privrede, iznose negde oko 25 do 30 miliona evra. Znači, svi ovi troškovi koje sam nabrojala će privredu koštati, a to je, vi to najbolje znate, time se godinama bavite, negde od pet do sedam hiljada novih radnih mesta u privredi.
Ova pravna lica do sada su radila po kontnom planu koji je bio prilagođen međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, tako da su ili oni ili njihovi pružaoci usluga već imali i spremljene kontne planove i obrasce i softverske programe, tako da faktički ne bi imali nikakve nove troškove u budućoj izradi finansijskih izveštaja, a posebno to što ovi finansijski izveštaji koji se sada budu radili, po tim nekim novim našim balkanskim pravilima ili po tom novom podzakonskom aktu, svakako neće biti uporedivi sa onim finansijskim izveštajima koja su ta pravna lica imala unazad od 2002. godine, odnosno 2004. godine, i posebno što neće biti, da tako kažem, čitljivi za strane investitore, ako eventualno dođu i ako eventualno budu zainteresovani za neku kupovinu.
Kažete - pravilnik će biti pojednostavljen, ali ta pravna lica, ta mikro pravna lica i druga pravna lica, tu su stotine hiljada udruženja, sindikalnih udruženja, tu su političke organizacije, tu su mikro pravna lica koja imaju proizvodnju, trgovinu, usluge i akcije, sve je to jako raznoliko i jako raznorodno, tako da ne vidimo baš da će taj pravilnik tako pojednostavljen moći da bude primenjivan kod svih ovih pravnih lica.
Dalje, vi ćete tu svakako kod poreske uprave iziskivati značajnije troškove jer poreska uprava, kako sami kažete, u članu 45. zakona, trebalo bi da prati kvalitet, odnosno da kontroliše ispravnost posla knjiženja poslovnih promena. Znači, inspektori poreske uprave moraće na neki način da budu obučeni za četiri do pet nivoa finansijskog izveštavanja, da bi adekvatno mogli da prate sve finansijske izveštaje, po kategorijama pravnih lica, kako ste ih dali.
Treća novina, u zakonu je rečeno da u potpunosti ovim zakonom isključujete kategoriju profesionalnog računovođe. Znači, dali ste, liberalizacijom, pravo svakom pravnom licu da svojim opštim aktom može da odredi stručnu spremu, radno iskustvo i sve druge uslove koje lice treba da ispuni, a da može da mu sastavlja godišnji finansijski izveštaj.
Znate šta, ne možemo da eliminišemo stručno lice. Vi znate ranije da je računovođa, šef računovodstva bio ključna ličnost u jednom pravnom licu, on je bio taj koji je odgovoran da je finansijski izveštaj istinit, objektivan, standardizovan, on je svojim potpisom sa leve strane garantovao upravnom odboru, direktoru firme da može da ga potpiše i da može da ga preda tadašnjem SDK.
Znači, jednostavno mislimo da u Srbiji postoje profesionalna udruženja koja imaju stručno znanje, koja imaju tehničke mogućnosti, koja mogu i treba da edukuju mlade računovođe, da te računovođe poseduju određene licence. Vi kažete - licence su skupe, to iziskuje nove troškove kod privrede. Međutim, mi vam kažemo da je stručan računovođa prva i primarna odbrana od kriminala, korupcije, od nameštenih i naručenih finansijskih izveštaja. Ako je finansijski izveštaj dobar, verovatno i revizija kasnije može da bude dobra. Ono što u startu nije urađeno kao dobar finansijski izveštaj, iza koga ne stoji odgovorno lice, kao profesionalni računovođa, verujte mi, ne može da bude predmet bilo kakve ili kasnije kvalitetne revizije.
Četvrta neka primedba ili izmena koju vi kažete, ovim predlogom zakona, jeste da se članom 33. predviđa da se godišnji finansijski izveštaji dostavljaju Agenciji za privredne registre i da Agencija objavljuje te izveštaje, ali verujte mi, ja vas tako i pitam, ko danas vrši suštinsku i logičku kontrolu finansijskih izveštaja? Agencija za privredne registre ih prihvata, objavljuje na sajtu, poreska uprava u toku godine kontroliše ispravnost poslovnih promena, način na koji se one knjiže, stavlja neke primedbe da li jesu ili nisu dobro određene poslovne promene proknjižene, ali mi više nemamo instituciju koja suštinski kontroliše kvalitet izrade finansijskih izveštaja.
Tu bih se složila, to smo i mi hteli da naglasimo, svi vi znate, nekadašnji SDK je bio sistem koji je to kontrolisao, nije bilo potrebno da plaća privreda nove namete da bi imala kontrolu finansijskih izveštaja. Svakako, izgleda da je nama i sada potreban neki SDK, mali, u ovom zakonu.
Dalje, peta novina, predviđa se nacionalna komisija za računovodstvo. Ona bi trebalo da prati primenu direktova Evropske unije, da prati primenu međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, da daje mišljenja na prevode ovih standarda, ali po oceni struke, Kažem vam opet, znači konsultovali smo se, opšte je mišljenje da do sada ova nacionalna komisija nije odgovorila svom zadatku. Jednostavno, nije pomerila, niti poboljšala standarde izrade finansijskih izveštaja.
Članovi komisije, to i dalje predlažete da ostaju, bili bi i državni činovnici, znači ljudi koji imaju neke svoje plate, a primali bi i naknadu za rad u ovim komisijama, tako da ovde imate i dodatne troškove kod Ministarstva finansija za plaćanje ovih angažovani lica. Mi bismo predložili, to smo amandmanom i učinili da se formira nezavisno telo od predstavnika Ministarstva, Narodne banke Srbije, profesionalnih organizacija, Komisije za hartije od vrednosti i da njihov rad finansiraju ove institucije koje ih ovde i delegiraju.
S obzirom na ove primedbe mi imamo dva predloga ili da ovaj predlog zakona o računovodstvu povučete iz procedure ili da prihvatite naše amandmane koji ga kvalitetnije poboljšavaju.
Ako mi vreme dozvoli okrenuću se kratko i na Predlog zakona o reviziji, na Predlog zakona o faktoringu. Izdvajanjem Zakona o reviziji i zajedničkog Zakona o reviziji i računovodstvu rekli smo poštujete Direktivu 4 i 8 EU. Hajde da kažemo da mi poštujemo to mada mislimo da naši autonomni zakoni o reviziji i računovodstvu ne moraju da budu apriori loši, da ih odmah automatski stavljamo ad akta, a da prihvatamo i usaglašavamo se sa evropskim direktivama.
Ono što je primedba kod Zakona o računovodstvu i kod materije o računovodstvu jeste i kod primene Zakona o reviziji. Nažalost, revizijski izveštaji su godinama unazad bili na jako lošem nivou, nisu odražavali kvalitet rada i revizorskih kuća i licenciranih revizora. Bez obzira na to što imamo silne afere i kod javnih preduzeća i kod naših domaćih banaka nismo sigurni da se Zakon o reviziji sprovodio na pravi način. To ilustruje i podatak da su u 88% slučajeva u 2012. godini, revizori ocenili da su finansijski izveštaji ispravni, a samo u 2% ili 3% su stavili neke primedbe da finansijski izveštaji nisu odgovorili kvalitetima i standardima kako to zakon nalaže. Znamo kakva nam je situacija u realnosti, i kriminal i korupcija u privredi i utaja poreza i budžetski deficit i malo stranih investitora i urušena privreda i stotine hiljada izgubljenih radnih mesta.
U članu 4. Predloga zakona o reviziji vi kažete da reviziju može da obavlja Društvo za reviziju sa sedištem u Republici Srbiji, revizorska društva članica zemalja EU i revizorska društva članice trećih zemalja. Prvi put se sada zakonom otvara tržište za revizorska društva iz zemalja EU i iz trećih zemalja kod nas. Reći ćete, pretpostavljam, konkurencija je dobra i samim tim što poboljšamo konkurenciju odraziće se i na kvalitet revizorskih izveštaja. Međutim, mi znamo da je godinama unazad reviziju uglavnom radilo četiri velike revizorske kuće koje su uglavnom sa stranim kapitalom, svi znamo koje su to četiri revizorske kuće. Te kuće su nosile najveći deo posla, država im je dala najveći deo posla, radili su konsalting izveštaje i revizorske izveštaje za velika javna preduzeća, za velike naše banke, a znamo kako su ti revizorski izveštaji završili i kako su na kraju krajeva ta javna preduzeća i te naše banke završile.
Sada ćete opet favorizovati ova strana revizorska preduzeća jer se zakonom između ostalog predviđa da za reviziju velikih pravnih lica revizorsko društvo mora da ima najmanje četiri licencirana revizora. Svakako to će značajnije da pomeri naša domaća revizorska društva u korist ovih stranih revizorskih kuća.
Još jedna novina, licence sada više ne izdaje komora, već izdaje ministarstvo. Ne znamo da li je do sada to komora loše radila, nismo videli vaš, da tako kažem, osvrt na to kako je do sada komora radila i zašto joj se sada taj deo posla oduzima i koliko će to ministarstvu da poveća troškove jer komora je već osposobljena, pretpostavljam da je osposobljena ako od 2006. godine radi taj posao i kadrovski i tehnički da može da taj deo posla nosi.
Jedna sada od najvažnijih novina jeste, u članu 21 – Obaveznost revizije. Predlog zakona kaže da je obavezna revizija sada za velika i srednja pravna lica, za javna društva, za preduzetnike čiji godišnji poslovni prihod iznosi preko 4.400.000 eura i matična pravna lica koja rade konsolidovane finansijske izveštaje. Znači da će sada 4.392 po vašoj tabeli pravna lica, smanjeno je za 1.200 zbog nove klasifikacije, moći, odnosno morati da radi revizijski izveštaj i da će to raditi preko ovih 57 revizorskih kuća. Opet moram da kažem koliki je to trošak za privredu. Znači, jedna revizija košta od pet do deset hiljada eura, za 4.300 subjekata to je preko 30.000 eura, ova obaveznost revizije za ova pravna lica faktički isisava iz privrede i prenosi revizorskim kućama.
Predlažemo da se izuzmu srednja i mala pravna lica i preduzetnici, odnosno ovi preduzetnici od 4.400.000 eura jer to je 90%, rekoh malo pre, pravnih lica, a kod njih je u glavnom vlasništvo i menadžment jedno. Njima ne treba obavezna revizija svake godine, oni mogu reviziju da vrše samo po potrebi u slučaju statusnih promena ili u slučaju privatizacije, a da ostane obavezna za velika pravna lica, za javna društva ali tu je poseban zakon i tu je DRI i za međunarodne investicione fondove. Eto uštede od 30.000.000 eura za privredu.
Na kraju predviđa se kao nadzor nad radom komore i društva za reviziju i svih društava za reviziju, licenciranih revizora novo telo koje predlaže Vlada, a to je odbor za javni nadzor, od sedam članova, koji ponovo mogu da budu zaposleni kao državni činovnici, ponovo imaju duple troškove, ponovo su troškovi u ministarstvu povećani. Jedna primedba na odbor za javni nadzor, ako je to već krovni nadzorni organ zašto ga bira Vlada, zašto ga Vlada ne bi predložila Skupštini, a da ga mi ovde biramo. Neka ga delegiraju ove institucije, neka ga Vlada predloži na osnovu tih predloga, a da ga Narodna skupština bira.
Za izradu ovog zakona, da ne zaboravim, nije uvaženo ni mišljenje struke, ni mišljenje privrede do kraja kako je trebalo da bude. Nedostaje obaveza izrade zvanične metodologije koja bi precizirala proceduru za vršenje revizije i time značajnije uvećala kvalitet obavljene revizije.
Imaću samo par minuta da se kratko osvrnem na Predlog zakona o faktoringu kao o jednom potpuno novom zakonu koji reguliše oblast finansijskog poslovanja kod privrednih subjekata. Samim tim što je to finansijska usluga kupoprodaje kratkoročnih potraživanja domaćih i stranih i prisutno je kod nas tek nekih sedam-osam godina, desetak godina se kasni za zapadnim zemljama i nekim balkanskim zemljama. Namenjen je uglavnom malim i srednjim preduzećima da bi poboljšali svoju likvidnost jer zbog nemogućnosti uzimanja kratkoročnih, klasičnih kredita kod banaka i njihove kreditne sposobnosti bili su prinuđeni da godinama unazad ta svoja potraživanja ustupaju, da oslobode svoja obrtna sredstva i da dalje krenu u svoj proizvodni proces.
Dobro je što se zakon donosi jer reguliše jednu potpuno novu finansijsku oblast. Dobro je što će i ugovorne strane imati koliko-toliko pravnu sigurnost i hajde da kažemo da će biti veće likvidnosti, hajde da kažemo da će biti i veće konkurentnosti kada je u pitanju kapital, ali nismo sigurni da će baš biti snižena cena tog kapitala jer mala i srednja preduzeća em što ne mogu da dobiju kredite jer su skupi i nisu kreditno sposobni, neće im biti nešto posebno jeftiniji faktori, a pogotovo danas u našoj zemlji kada je potraživanje jako neizvesno, odnosno naplata jako neizvesna i kad su dužnici, jer se obično takvo potraživanje najpre prodaje, kod vrlo sumnjive naplate, sigurno ta usluga neće biti baš jeftina.
Dobro je što je prihvaćena sugestija da APR vodi samo registar faktora, a ne i registar svih ugovora. Kažu, poslodavci, odnosno njihova udruženja da bi u tom slučaju povećalo troškove privrede, a na ovaj način se samo kroz registar faktora vidi transparentnost.
Ako je vreme isteklo, svakako će moje koleginice da nastave i da kažu sve ono što lično mislim. Hvala najlepše.

Da, uvažena gospođo ministarko, mi smo kod mikro pravnih lica stavili primedbu na ovaj podzakonski akt koje bi ministarstvo donelo i njime uredilo standarde po kojima bi oni kasnije predavali i izrađivali svoje finansijske izveštaje.
Znate šta, to jeste 109.000 pravnih lica, to jesu neka nova pravila sada, to je novi podzakonski akt koji ćete doneti i koji će oni primenjivati. Vi me ubedite u suprotno.
Znači, u konstultaciji sa Unijom poslodavaca Srbije, sa udruženjima, oni kažu, ljudi znaju, da će njima sada mnogo veći troškovi biti da se prilagode tom novom pravilniku koji ćete doneti. To je bila naša suštinska promena. Znači, 90% privrednih subjekata vi izuzimate iz primene međunarodnih standarda finansijskog izveštaja i za njih pišete neki novi podzakonski akt, kažete, koji će biti znatno pojednostavljen i moći će da ga primenjuju znatno jednostavnije.
Rekla sam, to je lepeza pravnih lica sa razno-raznom strukturom. Ima i proizvodnja, trgovina akcijama, druga pravna lica, politička organizacija, udruženja i prosto ne možete doneti takav pravilnik koji će biti toliko pojednostavljen, a da svima njima odgovara.
Znači, to je bilo, zašto nova pravila ne prilagodite kontni plan prema međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje, što oni već primenjuju, pa nema novih troškova, ni vama ni privredi.
Dalje, mi kažemo da članovi, ako već treba da postoje oba tela i Nacionalna komisija za računovodstvo i Odbor za javni nadzor, ali članovi tih tela, tačno je da treba da budu iz svih institucija, ali ne moraju da iziskuju nove troškove, iako su državni činovnici, mogu li oni ovako sadržajne, kompleksne poslove da rade, jer nije jednostavno danas vršiti reviziju, odnosno biti krovni organ koji vrši reviziju nad svim revizorskim kućama, nad kvalitetom rada tih revizorskih kuća.
Jednostavno, to telo od sedam članova sastavljeno na ovaj način i izabrano, između ostalog, rekli smo, da bi trebalo Odbor za javni nadzor da bira Skupština na predlog Vlade, ako već treba da postoji i ako smatramo da nije dovoljno da tako kažem, neće biti dovoljno posvećeno da radi ovako složeni posao …

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, DSS je kod člana 1. podnela amandman gde se u tabeli 1. koja se odnosi na rashode i izdatke za nabavku nefinansijske imovine, ekonomska klasifikacija Socijalna zaštita iz budžeta, odnosno ostala socijalna zaštita, iznos od 3.431.000.000 menja na iznos od 1.831.000.000 i u članu 1. u tabeli koja se odnosi na rashode izdate za nabavku nefinansijske imovine, ekonomska klasifikacija 472, Socijalna zaštita iz budžeta, odnosno dečija zaštita, iznos od 43 milijarde menja se iznosom od 44 milijarde.
Samo kratko ću da kažem - sigurno je da izdaci za socijalnu zaštitu iz budžeta i kada je originalno donošen i sada, kada se rebalansom menja, treba da budu znatno povećana.
Svi smo mi svedoci da nam stanovništvo drastično siromaši, da ne možemo da podnesemo teret standarda koji opada i da ti izdaci moraju da budu povećani, ali svakako jedna od najugroženijih kategorija kod nas su deca. Zato i predlažemo da se sa kategorije, odnosno sa izdataka za ostalu socijalnu zaštitu znatno poveća stavka za dečiju zaštitu. Sigurno je da će deca, koja su najteže pogođena i to u svim slojevima stanovništva, znatno osetiti poboljšanje ako se bar malo osvrnemo kod usvajanja ovog rebalansa i kod povećavanja ovog izdatka. Kažem, pre svega za dečiju zaštitu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.
Uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, u članu 2. rebalansa budžeta predviđeno je da se sredstva za pokriće budžetskog deficita, za otplatu glavnice po ranije uzetim kreditima i za nabavku finansijske imovine u ukupnom iznosu od 614 milijardi, treba da se pokrije iz sledećih izvora: od uzimanja novih komercijalnih kredita kod domaćih i stranih banaka u iznosu od 77 milijardi dinara, od emitovanja državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu u iznosu od 330 milijardi dinara i od primanja od emisija evro obveznica u iznosu od 221 milijarde dinara. Ta zaduženja ukupno bi iznosila 628 milijardi dinara i kaže se, to će biti pozitivna promena na računu, jer su sredstva od ova tri zaduženja veća za 16 milijardi u odnosu na iznos stavki koje treba da pokriju.
U članu 2. se kaže da, u slučaju da se ne dobije, odnosno ne nađemo ta sredstva, odnosno ne dobijemo te kredite koje smo planirali da ćemo dobiti na tržištu, ćemo koristiti sredstva sa konsolidovanog računa trezora. Naravno, nećemo koristiti ni kredite, ni sredstva sa računa konsolidovanog trezora ako budemo nešto prodali, odnosno ako nam se privatizacioni prihodi u ovoj godini povećaju.
Demokratska stranka Srbije predlaže, s obzirom na ovolika zaduženja i s obzirom na tih 628 milijardi, kojima pokrivamo i budžetski deficit i ranije uzete kredite, odnosno otplatu rata po tim kreditima, da šestomesečno, na svakih šest meseci Vlada podnosi izveštaj Skupštini gde smo utrošili sredstva, za koje namene su otišla i koji su efekti potrošenih sredstava.
U obrazloženju kojim ne prihvatate amandman ste rekli da Narodna skupština prilikom donošenja budžeta u jesen prethodne godine uvek ima u vidu koliko smo planirali da se zadužimo i za koje namene ćemo ta sredstva po osnovu zaduženja potrošite. Kažete da Narodna skupština svaki pojedinačni ugovor o zaduženju i svaki pojedinačni ugovor o davanju garancije isto tako ratifikuje ovde.
Znate šta? Ne možemo mi kao poslanici da sve to sabiramo na tri ili šest meseci. Jednostavno, smatramo da je Vlada dužna da na šest meseci napravi pregled ukupno uzetih kredita. Mi kada donosimo budžet imamo planirana zaduženja, ali na šest meseci, recimo, ako je to 36, mi već znao, tj. Vlada zna koliko je tih kreditnih zaduženja realizovano i za koje namene se potrošilo. U tom smislu je DSS podnela ovaj amandman, da imamo jednostavno sabrano pregledno koliko je sredstava uzeto i za šta se utrošilo i koji su efekti utrošenih sredstava. Hvala.

Hvala.
Danima vodimo raspravu o tome da ovako veliki budžetski deficit, odnosno Vlada je takav predložila, jedino može da se smanji, odnosno tako su odlučili, ako smanjuju pojedine rashodne stavke u budžetima pojedinih ministarstava. Jednostavno, pošlo se od te pretpostavke da je bolje malo kozmetički popraviti budžet, hajde da vidimo gde možemo na rashodnim stranama da smanjimo sopstvene prihode, a onda ćemo videti da li ćemo za sledeću godinu uraditi neke strukturne promene, strukturne reforme i mnogo ozbiljnije i suštinskije promeniti budžet.
U ovom slučaju mnoga od tih smanjenja u stvari kod rashodnih strana budžeta su bila opravdana, ali kod mnogih stavki koje su se ovog puta smanjile i nisu. Smanjenje kod budžetskog Fonda za vanredne situacije, koje je sada ovim rebalansom svedeno na 81.148.000 dinara smatramo nedopustivo niskim. Mi svake godine u Srbiji, nažalost, imamo neku elementarnu nepogodu, da li je suša, da li su poplave, da li su klizišta, da li je grad i svake godine, nažalost, nama elementarne nepogode donesu ogromne materijalne troškove i svake godine se kunemo kako ćemo već u sledećem budžetu da izdvojimo znatna sredstva za Fond za vanredne situacije. Onda slušamo i apele načelnika Sektora za vanredne situacije, kako jednostavno nema ni tehničke mogućnosti, ni kadrovskih potencijala da se izbori sa stihijama prilikom elementarnih nepogoda.
Zato smo mi sada, DSS, predložili i to vrlo radikalno da se ovaj fond poveća na 640.000.000 dinara, odnosno da se kompletna stavka sa Uprave za zajedničke poslove od 559.000.000 dinara u celosti prebaci na ovaj fond. Bili smo malo radikalniji prilikom predlaganja ovog amandmana, da bismo se trgli, da bismo shvatili da nam je Fond za vanredne situacije jako nizak, da su nam sredstva mnogo mala, da sa tim sredstvima ne možemo da se borimo sa svim onim što nam se dešava iz godine u godinu i da moramo da shvatimo da najmanje treba ovde da smanjujemo.
Vi ste u obrazloženju rekli da su već ova sredstva kod Uprave za zajedničke poslove potrošena za nove softverske programe. Da smo znali, predložili bismo sa neke druge stavke da se taj iznos prenese, ali sigurno je i to morate da znate da ovaj fond ne sme da ostane ispod bar 400.000.000 dinara. To je neki optimalni iznos sa kojim možemo da idemo, kada su elementarne nepogode u pitanju i kada nas takva situacija zadesi.

Hvala gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege, ovim Predlogom rebalansa predviđena su izdvajanja za tranzicioni fond i to kod Ministarstva za finansije i privredu 4 milijarde i 986 miliona dinara, a kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku 263 miliona dinara.
Ova sredstva su namenjena za socijalni program i za zbrinjavanje viškova zaposlenih u državnim preduzećima, pre svega kod onih preduzeća koja se danas nalaze u statusu restrukturiranja.
Kako je i kod Vladinog programa oporavka predviđeno da se privatizuju neka preduzeća u restrukturiranju, za očekivati je da će biti mnogo viška zaposlenih, i za očekivati je da se ova stavka u budžetu i planira u iznosu od skoro pet milijardi dinara.
Mi smo amandmanom predložili da se stavka od Ministarstva za rad i socijalnu politiku od 263 miliona dinara, prenese na stavku tranzicioni fond kod Ministarstva za finansije i privredu, u tom ukupnom iznosu i da se taj fond tako poveća.
Međutim, vi taj amandman gospodine ministre niste prihvatili uz obrazloženje da je ovih 263 miliona dinara koje je izdvojeno, bilo kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku, već potrošeno za socijalni program za višak zaposlenih u "Galenici", i to u iznosu od 210 miliona dinara i ostatak je za višak zaposlenih kod "Vulkana" a.d. Niš.
Kako u zakonu stoju, a i u obrazloženju stoji da su ova sredstva namenjena za socijalne programe, samo kod onih preduzeća, za koje je jasno definisan budući status. Mi smo razumeli da je budući status, pričali ste to i pre neki dan kada smo razgovarali o Vladinom predlogu mera za izlazak iz krize, da su pojedina preduzeća koja su sad u restrukturiranju, njihov izvesni budući status je njihova privatizacija.
S obzirom da će biti višak zaposlenih, eto para za taj višak zaposlenih.
Iz ovog obrazloženja vašeg, prosto se nameće pitanje – po kom aktu vladinom je "Galenika" u nekom statusu, budućem izvesnom statusu, i po kom osnovu su ovih 210 miliona potrošenih za socijalni program viška zaposlenih u "Galenici", a znamo kako je "Galenika" poslovala unazad dve godine, znamo dokle je i došla, znamo ko se nalazi u zatvoru i znamo da je unazad za dve godine ili već otkad je uhapšeni direktor na stotine novih radnika je zaposleno.
Po kom, prosto ne mogu, a da ne postavim to pitanje, ako znate odgovorićete mi i zato se, i ne slažemo što ovaj naš amandman nije prihvaćen. Za sada toliko.

Da, upravo tako gospodine Dinkiću. Činjenica da dok je "Galenika" bila pod, da tako kažem, rukovodstvom kadrova DSS, tamo je ostalo 40 milijardi dobiti, a unazad dve ili tri godine, koliko je neka druga stranka, ili neka druga Vlada vodila "Galeniku", i sami ste rekli ima samo u ovom momentu oko 1.000 zaposlenih koji u ovom momentu mogu da budu višak.
Samo da vas na nešto upozorim. I mi se slažemo sa tim da pri vašem ministarstvu treba da postoji ovaj tranzicioni fond i mi se slažemo sa tim da ovi radnici koji sada rade u državnim preduzećima, uopšte u javnom sektoru, koji će jednom morati da dođu na dnevni red i jednom ćemo morati početi da rešavamo višak zaposlenih u kompletnom javnom sektoru, da se ne desi kao sada, da proglasimo to preduzeće sa izvesnim budućim statusom, pa izdvojimo neki novac, pa podelimo radnicima jer raspišemo već neki oglas, neki se dobrovoljno jave, izdvojimo neke silne milione, damo im te silne milione, a problem ne rešimo.
I dalje imamo višak zaposlenih, pare smo potrošili, a status preduzeća nismo rešili. Prosto, na to i na takvo nešto mora da se obrati pažnja, i da se kontroliše, jer znate šta, kada su državne firme u pitanju, bar svi mi znamo po nekoliko primera, ako ne i više, da su odlazili iz državne firme u državnu firmu, nazovi višak, a onda uzmu otpremninu i koliko za mesec, dva ili tri presele se u neku drugu državnu firmu i opet čekaju otpremninu. E, to ne sme da se dešava, jer u ovo vreme krize i kada vi sami kažete – mora da se vodi o svakom utrošenom dinaru računa, ne može da nam se dešava ovakav dupli trošak. Damo pare, a ne rešimo problem.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege poslanici, ovih dana se uveliko govori i piše u javnosti i medijima o većinskom preuzimanju paketa akcija slovenačkog Merkatora od strane hrvatske kompanije "Agrokor", gospodina Todorića. Ovim preuzimanjem "Agrokor" će, kao jedan od trgovinskih lanaca, dobiti, pored postojeće "Idee" i pored već postojeće "Rode", blizu 300 maloprodajnih objekata na tržištu Republike Srbije. Uz ovaj "Delez", koji je drugi, odnosno prvi najveći trgovinski lanac, a koji već ima posle preuzimanja "Maksija" 365 maloprodajnih objekata, samo ta dva trgovinska lanca imaće preko 700 maloprodajnih objekata. Samim tim zauzeće preko 70% trgovinskog tržišta u Republici Srbiji. Samo će "Agrokor" imati 36%.
Evo koje su posledice takvog monopolskog položaja. Pre svega krši se Zakon o zaštiti konkurencije, jer će ova dva lanca i te kako na tržištu imati znatno dominantniji položaj u odnosu na zakonom dozvoljeni, a to je 40, odnosno 50%, ako su dva trgovinska lanca. Drugi problem koji će se javiti jeste znatno manje proizvoda i roba koje je poreklom iz Srbije sa domaćeg tržišta. I sada imamo u ovim trgovinskim lancima uglavnom 70% proizvoda, odnosno artikala koji su poreklom iz matičnih zemalja. Naravno, ovi trgovinski lanci iz Slovenije i Hrvatske nisu došli u Srbiju da razviju srpsku privredu, već su došli da razviju svoju domaću, odnosno matičnu privredu i to je za njih sasvim normalno.
Treće, i "Merkator" i "Idea" su u prošloj godini iskazali gubitak u svom poslovanju. Čudi me da nisu iskazali dobitak. Da li zbog plaćanja poreza na dobit ili ne, o tome treba tek da se razgovara, ali svakako će posledice pokrivanja ovih gubitaka, kada za to dođe vreme, osetiti mnogo značajnije i domaći potrošači.
Moje pitanje je upućeno ministru trgovine i Komisiji za zaštitu konkurencije, koja je pre svega za svoj rad direktno odgovorna Narodnoj skupštini i koja je dužna da prati uslove konkurencije na tržištu, da sprečava monopol i da predlaže određene propise i mere, o kojima mi ovde treba da raspravljamo. Dakle, pitanje glasi – koje će mere biti preduzete u cilju sprečavanja monopola na tržištu i zaštite konkurencije, u cilju sprečavanja domaćih trgovinskih lanaca, u cilju sprečavanja domaćih proizvođača i domaćih dobavljača?
Zašto, i pored toga što su ukinute neke administrativne barijere prilikom izmene i dopune Zakona o trgovini, kada su trebali ovde da dođu i drugi trgovinski lanci i da naprave konkurenciju na našem tržištu, kao na primer Nemački "Lidl", koji godinama čeka da ovde dođe, do toga nije došlo i mi imamo monopolizaciju samo ova dva trgovinska lanca?
Ako nadležni, pre svega Ministarstvo trgovine i Komisija za zaštitu konkurencije, koja je dužna da odreaguje i na ovo preuzimanje "Merkatora" od strane hrvatske kompanije "Agrokor", ne preduzmu nešto, očito je da će naši domaći trgovinski lanci morati sami nešto da rade. Između ostalog, osnovali su DTL, odnosno Domaći trgovački lanac, koji pre svega ima za cilj da zaštiti domaće trgovine, da po pristupačnijim cenama dođe do domaćeg proizvođača i, što je još bitnije, da pre svega kupuje od domaćeg proizvođača i od domaćeg dobavljača iz Srbije.
Svakako da je u toku javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o konkurenciji, i to baš kod ovih članova koji tretiraju dominantan položaj trgovačkih učesnika na tržištu. Očekujemo da u javnoj raspravi dođe do kvalitetnog poboljšanja, a mi ćemo ovde u Skupštini sačekati i taj predlog zakona i o problemu konkurencije i monopola na domaćem tržištu jako puno razgovarati. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, u članu 23. izvornog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji regulisano je kada prestaje poreska obaveza - naplatom poreza, zastarelošću, otpisom i na drugi način utvrđen zakonom.
Stav 2. ovog zakona u izvornom obliku je predviđao da se pravnim licima, nad kojima je postupak stečaja pravosnažnim rešenjem završen bankrotstvom, poreske obaveze otpisuju, sem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sada, izmenama ovog člana 23, u članu 6. vi kažete da će se takvim poreskim obveznicima i ti doprinosi za obavezno socijalno osiguranje otpisati, uz obrazloženje da će te obaveze koje se otpisuju, uključujući i doprinose za socijalno osiguranje, biti vanbilansno evidentirane u poreskoj evidenciji. Naravno, uz obrazloženje da i do sada u takvim preduzećima, koja su stečaj završila bankrotstvom, nije bilo mogućnosti da se naplate bilo kakva poreska dugovanja, pa samim tim i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Demokratska stranka Srbije je amandmanom samo intervenisala da se član briše, zato što hoćemo da ostavimo i dalje da ta pravna lica i nadalje imaju obavezu po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Jer, unazad godinama mnoga preduzeća su se namerno uvodila u stečaj, namerno se, rekoše to neke kolege, isisavao kapital iz tih firmi i te firme su odlazile u stečaj, stečaj se završavao bankrotstvom i država apsolutno više nije imala od koga da naplati ostale obaveze. Međutim, šta sa radnicima koji su godinama radili u tim firmama, a nisu im plaćeni unazad dve, tri, pet ili 10 godina doprinosi za socijalno osiguranje? Šta da radimo sada sa njima? Ko tim radnicima ima obavezu da uplati te doprinose za socijalno osiguranje? Samim tim što će ih poreska uprava vanbilansno evidentirati, očito da ona taj posao završava.
Međutim, za državu, gde mnoge firme namerno odlaze u stečaj, gde se olako hvatamo instituta otpisa, koliko pre nekoliko meseci otpisali smo i kamate na poreska dugovanja, sada otpisujemo i sva dugovanja po osnovu svih mogućih osnova, gde je tu rešenje za radnike i gde je tu način bolje kontrole naplate poreza? Verujemo da će sada objedinjena poreska prijava za sve poreze i doprinose omogućiti bolju kontrolu i bolju uplatu u budžet. Međutim, šta sa ovim radnicima koji su radili? I sami znate da je njihov problem veliki, jer ko će platiti doprinose na njihovo ime unazad godinama zbog stečaja koji je namerno otišao i završio sa bankrotstvom? Hvala.

 Potrudiću se da budem kratka.
Poštovani gospodine ministre, u članu 36. izvornog predloga zakona uređuje se način na koji se dostavljaju poreski akti u pisanom obliku, pa je tu predviđeno kako se dostavljaju poreski akti fizičkom licu, preduzetniku, pravnom licu, uključujući adrese koje su upisane u APR, uključujući ili lično poreskog obveznika, ako je on primio ili njegovog ovlašćenog predstavnika. Kada je u pitanju fizičko lice, može da ga primi na adresi na kojoj stanuje ili na poslednjoj adresi u poreskoj upravi. Može da primi i fizičko lice, a može da primi i punoletni član njegovog domaćinstva.
Tu je, da skratim postupak, u ovom članu 36. upravo najjasnije precizirano na koji se način dostavljaju akti, jer sami znamo da od momenta kada se akt dostavi teku i pravni lekovi u ovim procesima. Sada izmenom ovog predloga zakona vi kažete u obrazloženju da će biti preciznije obrazloženo. Kažete da će se poreski akti dostaviti lično ili poštom. Lično se smatra dostavljeno u momentu kada ga je poreski obveznik potpisao, on ili ovlašćeno lice, a poštom kada istekne 15 dana od dana kada je na pošti predat poreski akt.
Međutim, i sami znate da poreski obveznici, kada je u pitanju neka zakasnela obaveza i te kako izbegavaju da prime poresku prijavu. Ne znam kako ćete sada na ovaj način preciznije da znate kada je poreski obveznik primio poreski akt. Ranije se znalo i pisalo je, baš je bilo precizno, ako poreski obveznik ne želi da primi poreski akt, službeno lice koje mu dostavlja sačini službenu belešku, pa se i taj momenat smatra momentom kada je poreski akt primljen. Ovako, sada, umesto kako kažete u obrazloženju da će biti preciznije objašnjeno na koji način i kako se dostavlja poreski akt, faktički ste suzili i zato DSS i predlaže da se ovaj član briše, a da način dostavljanja poreskog akta ostane kao i do sada jer je i precizniji i sveobuhvatniji i jasniji. Hvala.

Apsolutno mi vas, gospodine ministre razumemo. Tačno je, treba da zaštitimo samo ili najviše one koji redovno plaćaju poreske obaveze i treba da preduzmemo mere prema neredovnim platišama kada su poreske obaveze u pitanju.
Međutim, vi ste u ovom članu rekli da možemo da im dostavimo lično ili poštom. Poštom se smatra da je dostavljeno kada istekne 15 dana od dana kada smo pošti predali ovaj poreski akt.
Vi znate da oni koji izbegavaju porez ako im je poresko rešenje stiglo, oni neće lično da ga potpišu i opet vi ste ga ovde sada precizirali. Šta sa njima kada lično danima izbegavaju? Znači, da će 90% tih pošiljki koje smo pokušali lično da uručimo nemamo njihov potpis ni obveznika ni ovlašćenog lica, moraćemo da nosimo na poštu i uglavnom će, preko 90% slučajeva, smatrati da je pošiljka dostavljena poštom kada istekne 15 dana. Jedino se tu možemo pozvati da smo pošiljku uručili i da mogu da teku pravni lekovi po procesnom zakonu.
U prethodnom zakonu je jasno bilo. Moglo je i da se istakne u poreskoj upravi poreski akt, prođe osam dana, smatra se da je dostavljen i kreće procedure prema neredovnim platišama. Ovde ipak nije precizirano. U prethodnom članu izvornog zakona je bilo mnogo preciznije. Sada je uopštenije. Samo toliko.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, član 167a. izvornog zakona reguliše status zamenika direktora Poreske uprave. U stavu 3. kaže se da "zamenika direktora Poreske uprave postavlja Vlada, na period od pet godina, na predlog ministra, a po sprovedenom javnom konkursu".
Izmenama i dopunama ovog člana i ovog stava kaže se da "zamenika direktora postavlja Vlada, na period od pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika". Izbrisan je institut javnog konkursa i zato je DSS odreagovala svojim amandmanom, kojim predlaže da stav koji je ranije bio u ovom članu, gde se bira na osnovu javnog konkursa, ostane i dalje.
Vi ste se u obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana pozvali na Zakon o državnim službenicima i na popunjavanje položaja u sklopu ovog zakona. Ja bih vas pitala nešto da mi pojasnite, prosto da i zbog vas i zbog nas rešimo tu nedoumicu, jer član 66. ovog zakona o državnim službenicima u poglavlju 3, popunjavanje položaja, kaže – pod 1, radi popunjavanja položaja sprovodi se interni ili javni konkurs; 2) interni konkurs obavezan je ako položaj popunjava Vlada.
Dalje, u članu 68. kaže – kada položaj popunjava Vlada, interni i javni konkurs oglašava služba za upravljanje kadrovima, s tim da se u članu 69. na internom konkursu, kada polože, popunjava Vlada, mogu da učestvuju samo državni službenici iz organa državne uprave i Službe Vlade, koji se u prethodne dve godine ocenjuju ocenom "naročito se ističe".
Znači, pozivajući se na Zakon o državnim službenicima, izbrisali ste institut javnog konkursa, pa vas pitam da li ovo što se u članu 68. kaže, da Vlada može i interni i javni konkurs da oglasi, može da se odnosi i na izbor, odnosno postavljenja zamenika direktora Poreske uprave?
Znate šta, vi ste se svi, pogotovo vladajuće stranke, u izbornim kampanjama uglavnom zalagali za departizaciju kadrova u visokim državnim službama, u javnim preduzećima, a samim tim nekako se često sve više u zakonima elegantno zaobilaze javni konkursi kada su državne uprave u pitanju. Zaobilaze se javni konkursi kada su i javna preduzeća u pitanju.
Demokratska stranka Srbije, ne zato što ste vi to obećavali, nego zato što smatra da svim stručnim ljudima treba da se omogući da dođu na neke visoke položaje, ovako, kada je to samo u nadležnosti ministra, koji predlaže Vladi, nekako ima utisak da će se opet ostati u okvirima kadrova koji su tu po partijskoj pripadnosti, a isto tako, s obzirom da se na ovom internom konkursu mogu prijaviti samo ljudi iz državnih uprava, koji imaju ocenu kako u Zakonu stoji, bojim se da će mnogi mladi ljudi, koji su kvalitetni, koji su stručni, ako nisu članovi stranaka i partija, pogotovo ako to nisu stranke partije na vlasti, bogami podobro sačekati da dođu do nekih visokih funkcija, iako su stručni, iako im ta funkcija odgovara. Hvala.