Gospodine ministre, naravno da mi shvatamo u čemu je problem. Problem je, blago rečeno, ne u neznanju da Narodna banka Srbije nije znala šta se dešava u "Agrobanci", da ministar finansija nije znao šta se dešava u "Agrobanci", da državni organi nisu znali šta se dešava u "Agrobanci". Znali su. Činjenice su da su ovo bile političke banke, činjenice su da nisu poslovale po zakonima po kojima posluju ostale poslovne banke, činjenica je da su bile političke banke i činjenica je da su te banke, a desilo se da su to domaće banke, jer država ima udeo u domaćim bankama, sada propale, pre svega "Agrobanka". Koliko vidim, to će se sutra desiti sa "Razvojnom bankom Vojvodine".
Ne kažemo mi ovde da hoćemo da uništimo namerno domaće banke. Država je držala domaće banke, a ko predstavlja državu u tim bankama, odnosno ko je bio menadžment u tim bankama? Bili su ljudi koje je birala Vlada i Ministarstvo finansija. Ko je bio u upravnim odborima tih banaka? Isto ih je birala Vlada i Ministarstvo finansija. Znači, odgovornost leži pre svega u državnim strukturama. To su poslanici DSS-a više puta istakli. Ne kažemo mi da hoćete vi sada da uništite domaće banke, da ih nema, ali se desilo, polazeći od činjenice, da je država učestvovala, da je imala svoj kapital, blago rečeno, nedomaćinskim poslovanjima, za to postoji i teža reč, dovela dotle da sada imamo problem baš sa domaćim bankama i to sa nekada velikim domaćim bankama i da baš te domaće banke, koje sada učestvuju samo sa par procenata u ukupnom bankarskom sektoru, podrivaju bankarski sistem ove zemlje. Sada smo u situaciji, odnosno država, poreski obveznici, da izdvajamo 250 novih miliona evra za Poštansku štedionicu da bi mogla bezbolno da prihvati "Novu Agrobanku" i da bismo mogli, nadamo se, imamo zdravu banku koja će bez posledica nastaviti da radi, koja će sačuvati depozite i privrednih subjekata i građana.
Znači, vi ste možda mene pogrešno razumeli. Odgovornost leži znate na kome. Ostajemo pri tome da se za takav nemar ili, oštrije rečeno, kriminal mora odgovarati i da se sačuvaju domaće banke. Ovo je iznuđeni potez. Bili ste prinuđeni, ova vlada, da ovakav potez povučete. Hitan je postupak, amandmani su podneti i još mnogo toga može da se ispravi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, i ja se javljam po diskusiji povodom 1. tačke Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega, ovim izmenama se, kao što reče koleginica, brišu tačke 5, 6. i 7. To su naknade za korišćenje gradsko-građevinskog zemljišta, naknade za uređivanje gradsko-građevinskog zemljišta i naknade za zaštitu životne sredine. Svi verovatno znate, bili ste u lokalnim samoupravama, da su ovo tradicionalno najviši izvorni prihodi u budžetima lokalnih samouprava. Oni čine do 30, pa i više posto od ukupnih prihoda lokala budžetske samouprave.
Tim brisanjem mi u lokalnim samoupravama ne znamo čime će biti nadomešten taj iznos sredstava. Da li će to biti ova nova naknada za korišćenje javnih dobara, koja je uvedena tačkom 5, ali još uvek tu ne znamo koje su to naknade, koje su to stope i na koja javna dobra će se raspisati ta naknada? Tako da sa ne možemo sasvim sigurno da znamo ni koji su finansijski efekti te eventualno nove naknade koja bi nadomestila ove prihode.
Dolazim iz jedne male lokalne samouprave, to je opština Svilajnac, gde su tradicionalno ovi prihodi koje sada ukidamo, ove naknade preko 30%. U ovom momentu, mogu da kažem, izračunali smo da ćemo ostati za 30 i nešto posto sredstva kraći u lokalnom budžetu ili celih 150 miliona dinara. Molim vas da dobro razmislite, ovo su pre svega sredstva iz kojih su se punili fondovi za gradsko-građevinsko zemljište, ili već kako su se u određenim lokalnim samoupravama zvali, i iz tih fondova smo finansirali kapitalne, lokalne, infrastrukturne projekte.
Bojim se da ćemo sada ovolikim smanjenjem, a nepoznavanjem nekih novih naknada koje će nadopuniti tu prazninu, ostati sa lokalnim budžetima koji će bukvalno pokriti samo plate. Da li ćemo imati i za materijalne troškove škola i vrtića, pitanje je. O nekim lokalnim investicionim projektima verujem da ne smemo ni da razgovaramo, a kao što se približava vreme donošenja republičkog budžeta, tako se približava i vreme donošenja lokalnih budžeta i mi već moramo da imamo jasne vizije šta to možemo da planiramo u prihodnu stranu.
Ono što će biti veliki problem kod lokalnih samouprava jeste i mogućnost preknjižavanja dosada plaćenih taksi, komunalnih taksi na opštinskom nivou, tako da opštinske uprave sada ne mogu da računaju ni na te prihode, koje su već naplatili, koje su već kategorisali kao do sada naplaćene prihode, i naravno računaju na njih, niti mogu fizički da naplate te iste obaveze, odnosno obaveze prema preduzetnicima po tom istom osnovu ubuduće, zato što zakon stupa već 1. oktobra na snagu.
Izražavam žaljenje što ovaj naš amandman nije prihvaćen. Verujem da ste vi, gospodine ministre, znamo i sami, zatekli ogroman budžetski deficit, da svakako morate da ga popunite i da iznalazite najbrži način da povećate prihodnu stranu, a najlakše i najbrže je podići PDV i povećati akcize. S druge strane, mnogo jače i, rekla bih, centralizovanije je kontrolisati trošenje budžetskih para od lokalnog do republičkog nivoa. Samo se bojim da će ovim merama, molim vas da razjasnite malo tu problematiku oko novih prihoda kod budžeta lokalnih samouprava, ostati mnogo lokalnih samouprava bez para da normalno funkcionišu.
Još jednom vas molim, da se ne desi kao što se dešavalo u prošloj Vladi ili prošlim vladama, izuzev Vlade dr Vojislava Koštunice, kada su mnoge lokalne samouprave bile u prilici da dođu do para koje im sleduju iz republičkog budžeta, ali se bogami gledala i politička podobnost. Nadam se da vi to nećete gledati, nadam se da ćete na sve opštinske samouprave podjednako gledati.
Još samo i to da vas podsetim ili pitam. Kod sredstava solidarnosti u istoj kategoriji dve lokalne samouprave, jedna će se, recimo, potruditi da mnogo više naplati lokalne prihode, druga će reći – što bi se i trudio da naplatim te svoje izvorne prihode kada će mi i onako u toj mojoj kategoriji razvijenosti pripasti neka sredstva iz Republike, pa baš i ne moram mnogo da se trudim. Bojim se da će oni koji budu agilniji u naplati lokalnih prihoda biti kažnjeni na taj način.
Molim vas još jednom, pogledajte dobro koliko se prihoda lokalnih samouprava uzima i koliko će se prihoda vratiti kroz neke nove namete, odnosno kroz neke nove naknade koje planirate da uvedete. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Konkretno, ovim amandmanom poslanički klub DSS prenamenuje sredstva i to sa budžetskog dela koji je namenjen DKP u iznosu od 188 miliona dinara na Upravu za agrarna plaćanja za subvencije za poljoprivredu. Zašto baš sa te stavke za DKP? Zato što ovim rebalansom budžeta vidimo da je ta stavka bez nekog objašnjenja i obrazloženja uvećana za milijardu i 200 miliona dinara i popeta je negde na četiri milijarde i 880 miliona dinara.
S druge strane, koliko smo ovde čuli i ministra za poljoprivredu, pa i premijera, pa i ministra za finansije, poljoprivreda bi trebalo u narednom periodu da bude strateška grana razvoja ove zemlje. Samim tim, i kroz rebalans budžeta vidimo da je uvećan budžet agrarni za nekih 10 milijardi dinara, pa nije zgoreg da ova sredstva, koja su bez razloga stavljena na konto DKP u iznosu od milijardu i po dinara, prenamenujemo na agrarni fond.
Demokratska stranka Srbije smatra da treba prihvatiti ovaj amandman, pogotovu što je ova suša i te kako desetkovala prinose i te kako nanela velike štete poljoprivredi, tako da će biti potrebno da agrarni budžet bude mnogo veći verovatno već u budžetu za 2013. godinu, pa smo zato smatrali svrsishodnim da ovih milijardu i po dinara iz stavke za DKP preselimo na Fond za agrarna pitanja. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, ova današnja sednica i saziv današnje sednice, pre svega sa dnevnim redom, posle izbora Vlade, znači prva sednica koja treba ozbiljno da raspravlja o nekom zakonu, samim tim što je po prvoj tački dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, govori o važnosti sledeće institucije posle Skupštine, formiranje skupštinskih organa, posle izbora Vlade, samim tim govori da vladajuća većina zna koja je to bitna institucija i koju treba po njima preurediti i urediti novim predlogom zakona o Narodnoj banci.
Zašto je sve ovo predloženo da bude po hitnom postupku, mi iz DSS ne znamo i prosto se pitamo i ja se pitam kao poslanik, jer mi to liči na neka prošla vremena, sve nešto hitno, a u stvari je mnogo bitno. Ta hitnost zanemari ono bitno i onda se svi čudimo šta nam je to u hitnosti promaklo. Pre nedelju dana cele noći smo raspravljali o Vladi. Sada, koliko vidim, nismo mi svi ovde blizu Skupštine pa da, koliko ujutru, trknemo i uzmemo ovaj predlog zakona. Trebalo je da ga dobijemo ranije, da ga proučimo, da vidimo gde su suštinske izmene, da ih ovde argumentovano branimo, a ne da se s pravom ovde sada pozicija i opozicija prepucavaju - da li je ovo više politički problem ili više ekonomski problem.
Polazeći od zakonskih regulativa i od toga šta je u stvari nadležnost Narodne banke Srbije, da je pre svega postizanje i održavanje stabilnosti cena, da je to stabilnost kursa i da je stabilnost finansijskog sistema države, trebalo bi samo o tome i da razgovaramo. Ali ako mi po hitnom postupku razgovaramo samo o promenama i izmenama zakona, a ne osvrnemo se na to kako je Narodna banka dosad radila, gde su tu bile kardinalne greške, jesu li te greške bile zbog lošeg zakona dosadašnjeg o Narodnoj banci ili je tu bilo, hajde da kažemo, nekog političkog uticaja, jer vidim da svi branimo nezavisnost i institucije Narodne banke.
Naravno, mnogi su ovde govorili, stabilnost cena, svi znamo u kakvoj se situaciji nalazimo, o kursu i da ne govorimo. Svi su govorili koliko nam je kurs dinara opao unazad godinu dana, šest meseci ili već koliko. Stabilnost finansijskog sistema, takođe je oblast koja je bila, a treba da bude pod kontrolom Narodne banke Srbije. Izvinite, ali mi ovde u Skupštini nemamo ovlašćene ljude, pre svega guvernera da sedi ovde, da pre nego što pretresemo ove predloge, pre nego što podnesemo amandmane, da sedi i da ga mi kao poslanici pitamo - zašto su se neke stvari dešavale, zašto su neke banke, a više njih je spomenuto ovde, posebno hoću da se osvrnem na taj deo rada Narodne banke, odnosno kontrole Narodne banke, finansijskih institucija ili komercijalnih banaka jer, između ostalog, radim u jednoj banci u kojoj je država većinski vlasnik. Ne želim ni ja, jer znam kako je na terenu, posle silnog vremena i silnog poverenja koje je izgubljeno u naše banke i bankarski sistem uopšte, vratiti to poverenje građana ponovo. Ljudi štede neke svoje pare, žele da budu sigurni jesu li im depoziti sigurni. Isto tako i privrednici rade, posluju, i te kako žele da znaju koliko je banka sa kojom oni posluju sigurna.
Ne sme da nam se desi da mi, sada i poslanici i građani, iz novina saznajemo da li su neke banke, pa se spominje Agrobanka, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, između ostalog i Srpska banka, to je banka u kojoj ja radim, ne želim da ta banka gubi kredibilitet kod svojih klijenata, ako to nije istina, ako je neko tek tako uzeo za shodno da kaže da su to banke koje danas sumnjivo i loše rade. Do pre koji mesec izvršni odbori, predsednici izvršnih odbora tih banaka su nagrađivani kao vrli finansijski menadžeri.
Ovaj dom ovde i građani prevashodno treba da znaju šta je Narodna banka radila, gde je Narodna banka zakazala, pod čijom nadležnošću je taj organizacioni deo u Narodnoj banci radio, ako nije radio to što treba da radi.
Demokratska stranka Srbije uopšte nema dilemu da treba da se promeni zakon, da se preuredi nešto što nije dobro i nešto što bi ubuduće i te kako dalo sigurnost sveopštem razvoju. Da ne zaboravimo, ovaj zakon ne možemo da posmatramo samo politički i samo u funkciji smene guvernera, hoće li otići jedan a doći drugi. Nije ovo samo političko pitanje. Jeste dok mi razgovaramo ovde o njemu, ali je mnogo više ekonomsko pitanje. To je jedan od stubova našeg budućeg ekonomskog razvoja. Svi znamo, a govorimo o tome non-stop, stabilan kurs dinara, stabilna makro-ekonomska situacija, povoljnost, garancije neke u finansijski sistem, da na neki način mi u stvari tako otvaramo vrata nekim novim investitorima, i domaćim i stranim, koji bi ovde i te kako uspeli da pokrenu našu privredu, za koju znamo na kojim se granama nalazi.
Vidim da je ovde akcenat, podvučeno je i uglavnom se raspravlja o tome – nadzor rada Narodne banke i uvođenje uprave za nadzor kao jedne nove institucije ili novog organa, nazovite ga kako hoćete, čije će se nadležnosti i osnivanje nadležnosti regulisati statuom. Naravno, nismo ni mi iz DSS, čak štaviše, protiv u tim oblastima izmene zakona. Zašto se i do sada na tu temu nije razgovaralo? Zašto nema nekog da nam objasni gde se tu zakazalo, i zašto ovakav način razgovora o tome, bez izveštaja dosadašnjeg guvernera, saveta guvernera, bez javne rasprave i stručne, koja bi i mnogim poslanicima, ruku na srce, mnogi znaju o čemu se radi, mnogi ne, a ta javna i stručna rasprava bi svakako i građanima koji sve ovo gledaju, ovako razjasnila neku priču, neku situaciju vezanu za dosadašnji rad Narodne banke Srbije.
Kod Uprave za nadzor ima nekih nelogičnosti, no videćemo kako će to da profunkcioniše. U svakom slučaju, osniva se jedan novi organ, jedna nova institucija, jedno novo telo, nazovimo kako god hoćemo, koje će imati svog direktora. Kako će da sarađuju direktor tog tela i kako će da sarađuje budući guverner Narodne banke, gde će im se preplitati nadležnosti i ingerencije, koliko će tu Skupština, na način na koji bude mogla da kontroliše i utiče i na rad Uprave za nadzor i na rad celokupne Narodne banke, verovatno ćemo tek o tome da razgovaramo. Svakako ostaje činjenica da je ovo četvrti ili peti guverner koji podnosi ostavku. Samo u sklopu ove diskusije mi smo saznali od predsednika Skupštine, doduše mi nešto ranije, da je guverner Šoškić podneo ostavku.
Da li je to u ovom momentu baš neki pritisak? Zašto to nije bilo juče, zašto se nije sačekalo da se ovaj zakon donese, ostaje pitanje i prosto ta hitnost, taj rekla bih već viđeni način rada, stavljanje na glasanje nekih predloga zakona, bojim se da ne liči, odnosno želela bih da nešto bude promenjeno, tj. da bude nekih promena, pa neka krene to odavde iz Skupštine, neka krene od načina na koji predlažemo. Dajte da ne bude sve hitno, a mnogo je bitno. Imamo mi dovoljno vremena, ne moramo da trošimo noći, možemo svakog dana da zasedamo i da natenane obrazlažemo ono što mislimo da treba da se ovde iznese, da branimo, svaka poslanička grupa za sebe.
Nadam se da to može da bude prihvaćeno. DSS će svakako uvek biti uz svaki konstruktivni predlog i verovatno, ako mi budemo procenili da je ovo što danas, kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci, odnosno izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, budu dobri sutradan za naše građene i za naše privrednike, nećemo se mnogo osvrtati, kako se ovde neki poslanici baš sekiraju, kako će na to reagovati EU. Mnogo nam je bitnije kako će sve ove današnje promene za koje budemo glasali, verujem većina, DSS videćemo da li će glasati, u svakom slučaju nećemo podržati ovaj zakon sada, videćemo kako će se pozitivno odraziti na našu sutrašnjicu. Prema tome, dajte da ne bude sve hitno, a u stvari je mnogo bitno. Hvala.