Hvala, predsedavajući.

Meni je jako žao što neke kolege zaboravljaju ili zaboravljaju, da mi ne zamerite na akcentu pošto se i to ovde zamera, napor DSS i Vojislava Koštunice da se odupre pritiscima zapadnih moćnika i da ne izruči naše dične generale kojima se mi iz DSS ponosimo, ali i vi sada znate kolike pritiske trpite ne biste li ušli konačno u EU.

U momentima kada je DSS pokušavala da tim putem ide i kada je shvatila koja je cena ulaska Srbije u EU, od davanja Kosova i Metohije, od hapšenja svih generala, na čemu smo mi radili, da ih bar hapsimo ili isporučujemo, nazovite to kako god hoćete, po zakonu, a ne da ih kao neki lovimo po pijacama, i vrlo dobro znate stav Vojislava Koštunice i DSS kada je u pitanju i Haški tribunal i status Haškog tribunala i svo naše civilno i vojno rukovodstvo koje je završilo u Haškom tribunalu. Tu cenu nepristajanja na ucene DSS platila je tako što je vratila mandat narodu, jer više nije htela da ustupa i pravi ustupke belosvetskoj zajednici. Tako je i završila u opoziciji.

Bilo bi časno da se svi mi kada trpimo velike pritiske sa zapada, koji traže od nas da se odreknemo dela teritorije, koji nam ovde naše dične političare i rukovodioce vojne i civilne osuđuju kao ratne zločince, vratimo mandat narodu i kažemo – mi nećemo pod takvim uslovima da idemo u EU.

Još nešto na kraju. Svojevremeno je Ivo Andrić govorio, a često se ovde napada DSS: „Šta li sam učinio nekome ko neće ni dobar dan da mi kažem, a prolazi pored mene? Mora da sam mu neko dobro delo učinio.“ Ne zaboravite, gospodo iz SNS, DSS vas je podržala u drugom krugu predsedničkih izbora i zahvaljujući našim glasovima vi ste došli na vlast.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Gajić.)

Znate kakav je sporazum tada potpisan kada je u pitanju rešavanje problema oko Kosova i Metohije. Vi se tog sporazuma niste držali. Nažalost, vi ste…(Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajući.

Jednom prilikom sam ovde isto tako u polemici sa vama govorila o poteškoćama koje su sve vlade Republike Srbije unazad 20 godina pa možda i više imale, hajde tu da uključim i vreme Slobodana Miloševića.

Nismo mi ovde od juče i svi mi znamo kakve smo pritiske po razno raznim osnovama trpeli. Posle 2000. godine, odnosno 2004. godine kada je DSS preuzela, hajde da kažem, kormilo vlasti, kada je Vojislav Koštunica postao premijer ove zemlje, samo on zna i mi šta nas je sačekalo i stvarno moramo da vas podsetim –nemojte svu krivicu za raspad Vojske Srbije da svaljujete na DSS. I mi smo imali koalicione partnere sa kojima smo morali da tražimo neki najmanji zajednički sadržalac.

Onog momenta kada su bili ugroženi državni interesi Srbije, teritorijalna celovitost Srbije, mi smo tada, još jednom podvlačim, kao strana i Koštunica kao odgovoran lider vratili mandat narodu jer nismo više imali s kim da sprovodimo politiku koju je DSS sama imala u svom programu.

Nemojte da zaboravite, ovde su vas još neki podsećali, ko je kriv za sva ta ratna dešavanja i ratove iz 90-ih godina, ko je tad huškao i ko je tada širio granice Srbije, da ja sada ne nabrajam, dokle, kada ste vi bili isto tako u toj stranci.

Zato vas molim, i vas čekaju velika iskušenja. Ova godina će biti godina raspleta oko statusa KiM. Znate kakve pritiske trpite. Nemojte da vam za tri godine ili četiri ili sledeće godine isto neko ovako vas optužuje da ste izdali, prodali ili kako god KiM i pokušavate sada da kažete da je to za dobrobit svih nas koji ćemo da živimo mnogo bolje ako se dogovorimo oko statusa KiM, u prevodu, ako potpišemo obavezujući sporazum sa Prištinom.

Vodite računa. Teška su vremena i iskušenja, kao što su bila i 2004. godine i 2007. godine. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Reklamiram čl. 107. i čl. 108. i povredu dostojanstva i da se o redu stara predsednik Narodne skupštine.

Govoreći danas i otvarajući ovu polemiku, ja sam se osvrnula i na teške uslove, između ostalog, i vremena Slobodana Miloševića. U tom smislu sam najpozitivnije mislila na sve one pritiske, koje je između ostalog trpeo i Slobodan Milošević, kada je u pitanju bila Srbija i sva ona dešavanja, da se ne vraćam, od 90-ih do 2000. godine.

Ali, ako mi ovde, narodni poslanici, dozvoljavamo sebi da svoje bivše predsednike država, predsednike vlada, ministre nazivamo pogrdnim imenima ili ih stavljamo u kontekst nekih događaja ili ih vezujemo za neke domaće životinje, smatram da povređujemo jako dostojanstvo Narodne skupštine. Ne zaboravite samo, ja i vas podsećam iz SNS kojima mi, kažem, želimo sve najbolje, da Srbiji donesete napredak. Podsetite se malo govora od pre 10, 15 godina, kada su u pitanju sadašnji vaši prijatelji, sada su već partneri sa zapada, koji vas ucenjuju i znate kakve pritiske trpite vezano za sva ova dešavanja, opet kažem, oko KiM.

Nemojte da te naše partnere koji su kroz agendu koju smo mi tada pokušali u smislu pristupanja EU da poštujemo jer su se svi zaklinjali, kao što se i vi zaklinjete, da ste potpisali Briselski sporazum jer ste zatekli ono što je tadašnja vlada DS već obećala i već uradila u procesu evrointegracija. Nemojte da zaboravite da smo i mi imali neku obavezu po toj agendi.

U onom momentu kad smo shvatili da ćemo Srbiju uništiti i privredno i vojno i politički i obrazovno mi smo prekinuli evrointegracije i sada se zalažemo da Srbija bude i vojno i politički neutralna država.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Gajić.)

Zato vam ja želim da na putu tom na kome ste sada vi vodite računa o Srbiji i da iste te zapadne diplomate koji sada intenzivno dolaze i komuniciraju sa vama i vašom vlašću vodite računa da li su vam prijatelji i prijatelji Srbije, jer su upravo oni i tražili i insistirali i ucenjivali da sve naše generale, i policijske i vojne, bar mi smo zakon doneli da ih isporučimo Hagu, na žalost i Srbije i srpskog naroda, evo, ja to sada kažem.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, predstavnici BIA, poštovani oficiri Vojske Srbije, ja bih najpre, doduše, sa par dana zakašnjenja, vi ste 23. aprila proslavili Dan Vojske i ja kao poslanik tek sada imam priliku da vam čestitam, jer moram da kažem da mi poslanici, bar opozicije, ne znam da li vladajuće stranke, ne dobijamo pozive za tako važne datume, a rado bismo se odazvali da dođemo i da prisustvujemo i tim svečanim akademijama povodom tako važnih datuma kao što je Dan državnosti ili Dan Vojske Srbije. No, svejedno, nadam se da će se to ubuduće ispraviti.

Vi ste danas i svih ovih par dana sa nama prisutni kako bismo raspravljali i na kraju glasali ili podržali ili ne set vojnih zakona i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Kratko ću da se osvrnem najpre na ovaj Zakon o BIA. Što se tiče tog zakona, tj. njegovih izmena i dopunama koje su sadržane samo u nekih pet, šest članova, u obrazloženju se kaže, a i ministar je to rekao, da je cilj ovih izmena da se upodobi ovaj zakon sa novodonetim Zakonom o policiji i Zakonom o platama u javnom sektoru. Nije nikakav problem da se te izmene rešavaju samo u domenu zasnivanja radnog odnosa, raspoređivanja na radnim mestima, podsticanje i unapređenje znanja oficira. Ali, ono što je kod nas ali i na šta i mi, kao i drugi opozicioni poslanici želimo da ukažemo jeste izmena kroz novododate članove, gde se, hteli to mi ili ne da priznamo, ogromna moć daje direktoru BIA.

Znam, branili ste se time da je manir svake vlasti bio da ovako važne sisteme, kao što su sistem moći, sistem vlasti i sistem vojske drži pod kontrolom vladajuće političke stranke ili vladajuće političke garniture. Činjenica je da je tako i bilo. Ali, ja lično mislim, kao narodni poslanik DSS sada, da je možda vreme da tu praksu promenimo, da ne dozvolimo da se ovako važni sistemi, kao što su Vojska, kao što je BIA, stavimo pod kontrolu jednog čoveka, tj. direktora BIA, da stavimo pod kontrolu jedne stranke, ma kojoj on pripada, a najčešće je to vladajuća stranka, a samim tim, ceo taj sistem stavljamo i pod kontrolu, odnosno rizikujemo da takve sisteme, a samim tim i državu, jer su to najjači sistemi, stavimo pod kontrolu jednog čoveka – direktora ili ministra ili jedne stranke.

Kada ove primedbe ističem, ne govorim o tome ko je sada direktor BIA, da li je to najbolji do sada direktor. Jednostavno se bojim da ako donesemo ovakve zakone, možda će posle ovog direktora, zakon će ostati, vlasti se menjaju, doći neki drugi direktor, koji će zloupotrebiti ovoliku moć u Agenciji i eto, na kraju uvek bude šteta i za državu i za ove institucije, jer mi, gospodo oficiri, živimo u Srbiji i svesni smo toga da kod nas sve više slabe institucije, a sve više jača moć pojedinaca.

Naravno, mnogi pre mene su komentarisali član 7. gde direktor donosi Akt o sistematizaciji i raspoređivanju radnih mesta. Taj akt definiše i način rukovođenja i odgovornost rukovodilaca i unutrašnju kontrolu i podelu radnih mesta i opis poslova i zaštitni režim i broj izvršilaca i uslove za svako radno mesto, znači, apsolutno sve.

Naravno, još jedna primedba – institut konkursa. Kad se u zakonu stavi – ne treba da se raspiše konkurs za radno mesto, s pravom se izaziva zebnja i sumnja koja će se to radna mesta popunjavati bez konkursa. Naravno da mi znamo da je BIA osetljiv sistem i naravno da ne mislimo da za svako operativno radno mesto treba da se raspiše konkurs. Ali, verovatno postoje i neka radna mesta za koje treba.

Tako da vas molim i zato su naši amandmani DSS išli u tom pravcu da tu koncentraciju moći malo relaksiramo.

Zbog vremena, ja ću se kratko osvrnuti samo na zakon o izmenama Zakona o Vojsci Srbije. I tu sam imala primedbu, kod člana 18, da i tu dođe do koncentracije moći.

Ovde je još uvek ostavljeno ministru, na neki način, može sam da rešava, razrešava, da postavlja formacijska mesta pukovnika i potpukovnika i majora, a načelnik Generalštaba samo do komandanta. Mislim da bi tu trebalo malo podeliti. Mislim da ste me razumeli.

Gospodine predsedavajući, verujem da smo se mi složili i nadam se da se svi slažemo da planiranje predstavlja temelj i početni korak da bismo u stvari imali neku realizaciju na kraju, pa otuda i donošenje zakona o planskom sistemu, koji sveobuhvatno definiše i strategije i programe i koncepte i aktuelne planove, i to treba da bude jedan najširi i mogući temelj sveukupnog razvoja naše Srbije.

Naravno, treba da bude temelj razvoja i Republike i pokrajina i lokalnih samouprava. To bi trebalo svaki plan, ne samo kao što je kod nas u porodici, tako i u Srbiji treba da bude cilj ka kome svi težimo. Otuda ovoliki broj amandmana vladajuće stranke koji počinje sa predlogom – na, sa osvrtom na, na pravosuđe i ekonomski razvoj, ravnopravni, regionalni razvoj, digitalizaciju, itd. sve do 300 i nešto amandmana, pa prosto ne znam gospodo ministri na šta bi ličio ovaj zakon da ste u kom slučaju prihvatili sve ove amandmane vladajuće stranke.

Zato bih se ja zadržala kod ovog amandmana koleginice Vlahović koja kaže da bi trebalo kroz ovaj planski sistem posebno da se osvrnemo na unapređenje privrednog rasta. Naravno da znamo da samo država sa jakom privredom može da računa da može da ima i dobro zdravstvo, dobru socijalnu politiku, dobro obrazovanje i dobru kulturu itd.

Sada, upravo je koleginica navela po nekim kriterijumima i podacima Svetske banke, a ja ću samo kratko da kažem, mi od 184 zemalja po podacima Svetske banke, nalazimo se na 84. mestu po privrednom razvoju.

Ispred nas su, da ja sada ne nabrajam samo neke zemlje centralne Amerike, ima zemalja u centralnoj Aziji, ali kod nas što je bitno za region, za sada su ispred nas i Crna Gora i Makedonija.

Mi, koji stalno kažemo kako smo tigar privrednog razvoja na Balkanu, trebalo bi da napravimo dobru analizu zašto smo mi u regionu bolji samo od BiH, a Svetska banka nažalost ovde u ovaj kontekst stavlja i lažnu državu KiM, pa kaže da su eto, i oni ispred nas.

Zato bi trebalo da kada ova Vlada razmišlja o evrointegracijama i kada razmišlja da kroz taj put evrointegracija donosi sveobuhvatne planove razvoja, sa osvrtom na privredni razvoj, vidi na čemu će taj privredni razvoj da temelji. Koliko ćemo mi putem ka EU imati slobode da razvijamo, a bilo je ovde polemike sa kolegama, sopstvenu privredu, koja treba da se temelji na našoj sopstvenoj industriji, a dosta se pričalo i o subvencijama ovde, koje mi neselektivno, uglavnom, dajemo stranim investitorima, pa imam utisak da ćemo mi naš privredni razvoj da temeljimo na stranim kompanijama, a da ćemo i te kako, a verujem da vi i te kako mnogo više komunicirate i kontaktirate sa privrednim sektorom, domaćim, znate kojim problemima je on opterećen, počev od toga da ne može da dođe do povoljnih bankarskih kredita, do nelojalne tržišne konkurencije itd, da ja ne nabrajam njihove probleme.

Bojim se da kada kažete – sa osvrtom na privredni razvoj, nećete dovoljno ozbiljno da shvatite problem srpske privrede u kontekstu razvoja privrede, odnosno u kontekstu otvaranja Srbije evropskim kompanijama, svetskim kompanijama koje ovde još uvek imaju povlašćeni položaj, bez da pravite razliku koja to privredna grana treba da bude otvorena za koje kompanije, strane ili domaće.

I vi ste, gospodine ministre, dosta polemisali sa kolegom Mirčićem o našim stručnim kadrovima, pa se pohvaliste kako je dobro primećeno da, eto, naši stručni kadrovi, ima ih ovde još uvek u nekim institutima. Ne bih se baš složila da ih ima, i ako ih ima, i ako budu već kadar, a nemaju prostora da se u privredi Srbije i srpskoj privredi zaposle, i sami ste svedoci da nam mladi stručni ljudi, srpska pamet, odlazi, ili odlazi ili se zapošljava u stranim kompanijama za 1000-2000 evra veću platu nego što će imati u nekim našim domaćim kompanijama.

Zato vas molim da kada kažete – sa osvrtom na privredni razvoj, i te kako dobro uporedite podatke, koje znam da posedujete, koju to privredu mi razvijamo, domaću, sa domaćim ulagačima kapitala, da vidimo šta to njih kroz i poresko i vanporesko opterećenje pritiska u odnosu na strane investitore. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, ja mislim da nema potreba da se žestimo, pogotovo zato što mi iz DSS smatramo da treba da se donese jedan ovakav Zakon o planskom sistemu, zato što treba jednom za svagda da postavimo temelje razvoja Srbije u svim segmentima i zato što treba da imamo i strategiju i programe i akcione planove za sprovođenje tih strategija i, na kraju, da imamo rezultate, odnosno da sve to upoređujemo.

Činjenica je da ni jedna Vlada unazad 20 godina nije imala idealne uslove da razvija privredu Republike Srbije, ali je činjenica isto tako da je i Vlada Vojislava Koštunice, odnosno Vlada DSS došla u neko teško vreme. Ništa DSS nije imala lakše uslove da privredno razvija Srbiju, nego SNS. Samo se sada sporimo oko toga i mi iz DSS jednostavno kažemo da li će Srbija razvijati tempom, u privrednom smislu, takvim da možemo da se poredimo sa nekim već srednje razvijenim zemljama. Samim tim što kroz evropske integracije naša privreda čeka u nekom predsoblju, dok se mi priključujemo EU, čeka u nekom predsoblju, na uštrb stranih kompanija koje dolaze.

Samo da vas podsetim, privredni razvoj u vreme Vlade Vojislava Koštunice, odnosno rast BDP je bio 3,4% i pet koma nešto posto, pošto nisam znala da li ćemo baš pričati o procentima, pa da bukvalno izvučem podatak tačan, egzaktan.

Znači, nemojmo da upoređujemo i da stalno vraćamo. Ako hoćemo privredno da razvijemo zemlju, mi prvo moramo da imao jaku pravnu državu, jake institucije, razvijenu demokratiju i javno mnjenje. To su neka tri temelja na kojima mi treba da radimo, a naravno da mi podržavamo ekonomski razvoj Srbije i podržavamo… (Isključen mikrofon.)

Član 107. Poslovnika…

…pošto je iskorišćena uvredljiva reč. Rečeno je da je Koštunica sve prodao…

Stav 2. Da, član 107. stav 2.

Vi ga niste opomenuli. Vi ste povredili Poslovnik, jer po članu 107. stav 2. niste opomenuli kada je izgovorio…

Naravno, povreda Poslovnika.
Samo hoću da kažem da verujem da se kolega Rističević…

Član 107. stav 2.

Član 106.

Kolega Rističević bi trebao da se dobro seća vremena kada je DOS došao na vlast i kada je posle DOS-ove vlasti DSS, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, predvodila Vladu. Kolega Rističević je tada bio u strukturama, vladajućim strukturama DOS. To što se on kasnije premetnuo, pa je išao iz vladajuće stranke u vladajuću stranku, očito želeći da stalno bude na vlasti… (Isključen mikrofon.)

Poslanici DSS predlažu da se član 78. Zakona o javnim preduzećima koji inače predlaže i definiše kaznene odredbe i novčanu kaznu za lica odgovorna u javnim preduzećima.

Mi sada predlažemo dva nova stava kojim bi se dopunio ovaj član 78. kojim bi se predvidele novčane kazne za odgovorna lica u Vladi, u AP, u lokalnim samoupravama i odgovorna lica u komisijama koje su nadležne da sprovode po zakonu utvrđene procedure za izbor direktora u javnim preduzećima.Naime, mi imamo praksu u našoj Srbiji da se godinama održavaju v.d. stanja direktora javnih preduzeća i prosto kršimo zakonsku obavezu da na vreme u zakonski određenim rokovima raspišemo konkurs, sprovedemo konkursne radnje, sačinimo rang listu i predložimo imenovanje direktora javnih preduzeća.

Najčešće je, takođe, praksa da se za v.d. direktore postavljaju nekompetentni, nestručni ljudi, pa se odlaganje, raspisivanje konkursa vrlo često faktički pokriva njihova nekompetencija i nepostojanje uslova koje bi oni ispunili kada bi se raspisao konkurs.

Zato predlažemo da bismo jednom za svagda prekinuli ta večita v.d. stanja, da se odrede novčane kazne od 200 do 500.000 dinara za odgovorna lica u Vladi, AP i jedinicama lokalne samouprave i od 100 do 300.000 dinara za članove komisija koje će biti odgovorne da sprovedu konkursni postupak, da sačine rang listu i da je predlože nadležnim organima u državnim institucijama, ne bi li smo jednom za svagda prekinuli ova v.d. stanja, a činjenica je da reforme počivaju samo na stručnim ljudima i na procedurama koje mi moramo, pre svega ovde, da poštujemo. Hvala.

Očito je da mi u ovoj Narodnoj skupštini, svim kolegama poslanicima treba više puta da ponovimo neophodnost donošenja rezolucije o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Naime, mi svi vidimo da su međudržavni odnosi Srbije i Hrvatske opterećeni preteškim bremenom, koji ćemo još dugo nositi i mi i Republika Hrvatska.

Činjenica je da je ta opterećenost pre svega od otvorenih pitanja koja nemaju odgovore od rata iz 90-ih godina, a ja bih rekla da nas mnogo više opterećuju ti odnosi vezano za sva ona ratna dešavanja u toku Drugog svetskog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Naime, sve češće se i danas, a toga smo svedoci, čak i kada su u pitanju zvaničnici Republike Hrvatske, čuju proustaške izjave, čuju se i vide se proustaške parole, da ne spominjem sada pozdrav „Za dom spremni“, da ne spominjem razbijanje table sa ćiriličnim nazivom, tako da su s pravom i ono malo preostalih Srba koji su ostali u državi Hrvatskoj, zabrinuti za svoju budućnost.

Demokratska stranka Srbije zato je dva puta ovde predlagala da se na dnevni red stavi, i ne samo da se stavi, već i da se glasa, za Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu, jer činjenice pokazuju, i mnogi izvori, da je stradalo preko 500 hiljada Srba, preko 30 hiljada Roma i preko 40 hiljada Jevreja.

Nažalost, ni Jugoslavija, ni države koje su se kasnije stvorile posle raspada Jugoslavije, nikada se nisu odredile prema genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, nikada taj zločin nije dobio pravi naziv, čak, šta-više, u poslednje vreme se pokušava da se i relativizuju zločini i da se broj žrtava smanji. U školama se o tome ne uči.

Zato mi iz Demokratske stranke Srbije smatramo da smo kao Srbija dužni, kao odgovorna zemlja, da se jasno odredimo prema ovom genocidu u Drugom svetskom ratu. To će biti ne samo oduženje duga žrtvama iz tog genocida, već će ta istina biti i temelj nove politike koju moramo da proklamujemo, ne bismo li jednom za svagda rešili međurepubličke odnose između Srbije i Hrvatske. Samo je istina temelj budućih odnosa ove dve države. Hvala.