Hvala, predsedavajuća.
Poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, kao Srpkinji i narodnom poslaniku kojoj je ovaj mandat isto kao i vama zapao u ova teška, rekla bih, istorijska vremena za Srbiju, kada smo suočeni sa ultimatumom Brisela i Vašingtona, da se odreknemo svoje južne srpske pokrajine i da ostavimo naš srpski narod da bude dijaspora u nezavisnom Kosovu. Meni je lično jako teško da pričam i o drugim tačkama dnevnog reda koje se nalaze sada na ovoj sednici.
U prilog tome govori ono što se dešavalo prethodnih dana. Pre svega, izbori u nedelju koji su se desili u četiri grada na severu Kosova i Metohije, gde je većinsko srpsko stanovništvo, gde je u par stotina glasača albanske nacionalnosti izglasalo lokalnu samoupravu, odnosno rukovodioca lokalne samouprave. Izgubili smo još jedan stub zaštite srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
To je, gospodo, činjenica. Isto kao što je činjenica da će se, koliko sutra, jer je započeo proces prijema Kosova i Metohije u Savet Evrope, a za koju nedelju će biti i proces prijema u UN, tako da nema tu mesta čuđenju. Sve je to posledica ova dva dokumenta – francusko-nemačkog sporazuma i Aneksa iz Ohrida.
Kolega Boško je pročitao član 4, ja ću da pročitam član 5. Sporazuma koji kaže: „Obe strane će podržati njihove težnje da postanu članice EU“.
Prema tome, gospodo, neprimerena je izjava i reakcija predsednika Vučića kada kaže da su ovi događaji debakl politike, kosovske politike, a uspeh naš. Nije istina. Ovde je nas ponizila i EU i režim u Prištini.
Prema tome, gospodo, skupite hrabrost, skupite odvažnost, redefinišimo okvire pregovora u vezi KiM sa EU jer oni više nisu kredibilni sagovornici za ovu našu temu. Oni će prihvatiti i podržati i priznati ove izbore u četiri grada na severu Kosovske Mitrovice. Ali, pošto život ne može da stane i pošto ovde još ima važnih predloga zakona koji se tiču i države i građana, ja ću se onda osvrnuti i na još neke predloge zakona.
Na današnjoj sednici, od 28 tačaka dnevnog reda, sedam se odnosi na ugovore o zajmu i kreditu. Samo na ovoj sednici, Srbija će se zadužiti 30 miliona, znači, čitaću redom, 30 miliona evra garancije za kreditne obaveze za a.d. „Elektromreža Srbije“, 225 miliona evra garancija za preduzeće „Srbijagas“, 265 miliona i 200 hiljada evra za razvoj lokalne infrastrukture i jačanja kapaciteta lokalne administracije, 80 miliona evra za izgradnju i renoviranje i opremanje obrazovnih objekata, 70 miliona evra za obuku kadrova u školama i da bi platili digitalizaciju nastave. Na kraju, 300 miliona evra kredita za likvidnost EPS. Sve skupa, ovi zajmovi i krediti iznose milijardu i 11 miliona kredita.
Neka se u Srbiji gradi, i treba da se gradi. Trebaju nam i škole i putevi i bolnice i vrtići i pruge itd, ali gospodo, vi sve vreme, svih ovih godina, a verujem da ćete i u sledećoj godini koja je izborna, idete po Srbiji i govorite, ja ću to uvek ovde da podvučem – kako to gradi SNS, kako to gradi Aleksandar Vučić; a mi ćemo se zaduživati, koliko vidim iz sednice u sednicu. Već nas u aprilu čekaju predlozi ugovora koji iznose 16 milijardi evra za „Dunavski koridor“, 200 miliona evra za zdravstvene institucije. Tako da ćemo mi iz sednice u sednicu uzimati kredite i zapasti u dužničko ropstvo.
Vi ste ovaj kredit, gospođo Đedović, tj. kredit za likvidnost EPS-a uzet je ili je ugovor potpisan 15. marta ove godine, neposredno pre nego što je Javno preduzeće EPS transformisano u zatvoreno akcionarsko društvo u kome ste samo vi jedan član Skupštine i u kojoj nemamo u Nadzornom odboru, bar za sada, ni jednog člana iz reda zaposlenih. Evo, primera radi, Norveška. Ona je 98% vlasnik energetskog sektora, ali u nadzornom odboru ima jednu trećinu iz reda zaposlenih.
Nešto ste se pohvalili da do sada imamo nekih pedesetak miliona dobiti u EPS-u. Zašto onda uzimamo ovaj kredit za likvidnost? Ili su to posledice rukovođenja EPS-om do sada? Vi znate i sami ko je rukovodio EPS-om. Između ostalog, vi ste naveli i razloge za tu transformaciju, pa ste rekli – da, treba da transformišemo akcionarsko društvo da bismo uveli profesionalni menadžment. Ko nam je, gospođo ministar, ili ko je do sada, pre vas smetao ili branio da dok je EPS bio javno preduzeće imamo profesionalni menadžment, a ne da se dovode nestručni, nesposobni, politički podobni kadrovi koji su upropastili EPS i od najvećeg proizvođača struje doveli smo sebe da uvozimo struju, pa je Srbija u prošloj godini izdvojila milijardu evra da bi na tržištu kupila struju?
Još jedan razlog. Rekli ste da je transformacija potrebna da bi se stekla energetska nezavisnost, bezbednost i zelena energetska tranzicija, kao i gasna interkonekcija i minimalna zavisnost od jednog snabdevača gasom. U našem slučaju to je ruski gas. Prevedeno – uvešćemo sankcije Ruskoj Federaciji, moramo da imamo više izvora, što se tiče dotoka gasa, zato radimo interkonekciju prema Bugarskoj i prema Severnoj Makedoniji.
(Veroljub Arsić: Što lažeš? Što lažeš, bre?)
Ne lažem, doći će i ovo na dnevni red. To ćemo videti u vremenu koje dolazi. Znamo i sami koliko će koštati i azerbejdžanski gas i američki tečni gas, pa će mnogo veći iznosi kredita biti uzeti da bismo taj gas platili.
Vrednost EPS-a sveli ste na 3,1 milijardu evra, a procena Naučnog saveta i ljudi iz sistema jeste da je to 14 milijardi. Gde je nestalo 11 milijardi? Možda vi znate da nam odgovorite.
Ovakvo obezvređivanje EPS-a sigurno da nama daje za pravo da se bojimo i sumnjamo da će se EPS vremenom privatizovati, iako vi to sada izričito tvrdite da se neće desiti. Ali, tako su tvrdili i za PKB, pa je PKB obezvređen i prodat u bescenje.
Posle ove sednice i zaduživanja od milijardu i nešto evra evo već u četvrtom mesecu, rekla sam već, stigla su nova zaduženja, tako da izgleda da smo uspešni, napredni samo u zaduživanju da se gradi i da se ugradi.
Što se tiče izmene Zakona o upravljanju otpadom, činjenica je da gde god pogledamo oko sebe, pored reka, pored puteva, na ulazu, izlazu iz naseljenih mesta imamo divlje deponije i svakako da Srbija treba od toga da se očisti. Odgovornost delom snose nesavesni građani. Odgovornost snose proizvođači otpada, privrednici, ali odgovornost snosi i država jer vrlo često gleda kroz prste stranim investitorima koji ovde dolaze i donose prljavu tehnologiju i zagađuju u Srbiji i vodu i vazduh i zemlju.
Ja sam malo proanalizirala ove izmene zakona sa ljudima iz Komunalnog javnog preduzeća iz Svilajnca, koji vrlo uspešno rade ovaj proces upravljanja otpadom i iskreno rečeno, spadamo u jedan od najčistijih gradova u Srbiji. Ko god dođe, u to može da se uveri.
Ovde ste predvideli, i to je kolega Tomašević rekao, ja bih da podvučem, mnogo više će se lokalne samouprave opteretiti finansijski. Vi ste u obrazloženju rekli da ništa neće koštati republički budžet, ali gospodo ako vi lokalnim samoupravama date u zadatak da odvajaju papir, metal, plastiku, staklo, tekstil, kabasti otpad, jesu ovo evropski standardi, ja se slažem, ali lokalne samouprave treba da nabave tipske kontejnere za sve ove vrste otpada. Sve to iziskuje i nabavku specijalnih vozila za preuzimanje tog različitog otpada ili nadgradnju nad njima, a sve to puno košta. Jedan kontejner košta 53 hiljade dinara, a jedan kamion smećar košta 150 hiljada evra. Sve će to biti preveliki teret i preveliki izdatak za lokalnu samoupravu.
Predviđeno je i ovim zakonom i predavanje opasnog otpada za sakupljanje opasnog otpada, ali se postavlja pitanje – ko će upravljati ovim centrima i ko će to finansirati?
Gospođo Vujović, smatramo da ste programom, kao strateškim dokumentom preambiciozno postavili ciljeve da se poveća stopa reciklaže od 25% od 2025. godine do 65% do 2054. godine. Da se do 2028. stopa izdvojnog sakupljanja ambalažnog otpada bude stopostotna i da se do 2029. godine uspostavi odvojno sakupljanje za metal, staklo, plastiku, tekstil itd.
Na kraju, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Eto, i kod donošenja ovog zakona, kao i kod ovog prethodnog, nama je bilo potrebno da zarad evropskih integracija uskladimo ovo zakonodavstvo sa direktivama i propisima za ovu oblast. Mi smo čekali da bi doneli ovaj zakon 17 godina. Mnoge su kolege ovde govorile koliko je bilo povreda na radu, nažalost i sa smrtnim ishodom i u rudnicima i na građevinskim objektima, gde je ono bilo, u Lučanima, fabrici oružja. Ni jedan sudski epilog nije bio, niko nije odgovarao, nikoga nismo smenili.
Tako da, postoje dobra rešenja u ovom zakonu, ali se bojim da neće biti primenjen, da će biti mrtvo slovo na papiru jer postoje zaštićeni poslodavci, isto kao i kad je u pitanju poreska uprava. Neće moći ovih 240 inspektora rada da uđe u preko 400 hiljada privrednih subjekata i da iskontrolišu sve ovo što ste u zakonu naveli.
Podvlačim još jednom, zakon nije loš. Zakon je dobar, ali postoje zaštićeni u koje oni neće smeti ni da kroče, isto kao što poreski inspektori u mnoga privilegovana preduzeća ne ulaze da kontrolišu.
Molim vas da vodite računa, da povećate broj inspektora rada ne za 30, koliko smo na odboru čuli, nego znatno više i da sve ovo što ste u zakonu napisali bude… (Isključen mikrofon.)