Hvala, predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, da malo pojednostavim ovu priču o budžetu, jer šta je budžet, nego na prihodnoj strani projektovani prihodi od poreza, akciza, carina i ostalih neporeskih prihoda.
Naravno da ste u ovoj godini, odnosno za 2023. godinu planirali te prihode samo za nekih 11% više nego što su bili predviđeni u 2022. godini. Taman onoliko koliko je otprilike iznosila inflacija u vreme kada ste ovaj budžet ovako doneli, što znači da ovi prihodi nisu realni, već su inflatorni. Ko puni budžet Republike Srbije? Pune ga građani i puni ga privreda.
Što se tiče rashodne strane, to je zbir troškova direktnih i indirektnih budžetskih korisnika koje oni u nekim budžetskim rokovima dostavljaju. To se sintetizuje u jedan sveobuhvatni budžet za 2023. godinu i, naravno, tu su kapitalne investicije i izvori za finansiranje tih kapitalnih investicija.
Juče je premijerka rekla i posebno podvukla da se za sledeću godinu izdvaja, to je sada i gospodin Vesić rekao, 423 milijarde dinara za kapitalne investicije. To je uredu. Ja bih volela da sve ove kapitalne investicije, ne verujem ko to ne bi voleo, da sve to u 2023. godini realizujemo. Sve je to što je pobrojano juče i što ste vi danas rekli i što stoji u ovom Predlogu zakona Srbiji potrebno.
Ali, moramo, ako to vi nećete da kažete, da kažemo mi da smo članom 3, tj. da ste članom 3. ovog Predloga zakona predvideli mogućnost da se Republika Srbija zaduži, odnosno da garancije za 2,3 milijarde evra i u poglavlju B da može da odobri programske i projektne zajmove za još 725 miliona dolara i 30 milijardi evra. Znači, mi smo otvorili vrata da se 90% svih ovih kapitalnih investicija finansira iz kredita i zajmova.
Nije to problem, ako su ti krediti i zajmovi povoljni, ako su kamatne stope povoljne, jer većina država nema, što bi naš narod rekao – naše pare, da ovako krupne investicione projekte iznesemo. Ali, ono što svi treba da znamo, to će platiti i vratiti građani Srbije, svi mi ovde kao pojedinci i građani Srbije. To neće platiti ni vratiti niko od nas kao poslanik, niti niko od vas kao ministar.
Da se osvrnem samo na dve, tri stavke koje su mi bitne da ih istaknem.
Kolega Tomašević je rekao i još neko od kolega i koleginica – gospodo, lokalne samouprave deset godina već dobijaju samo kroz nenamenske transfere oko 33 milijarde dinara. Kako će male i siromašne opštine uspeti da podignu, odnosno da plate uvećane plate za 12,5%, da kupe preskupe energente, da završe svoje lokalne infrastrukturne projekte, a nemaju novca ni da budu sufinansijeri zajedno sa resornim ministarstvima? Ja ne znam. Verujte mi, krajnje je vreme da se lokalnim samoupravama poveća iznos, jer verujem da neće moći više ni kredite da uzimaju jer su prezaduženi.
Naravno, ja bih kao poslanik iz Svilajnca volela da je u ovom spisku kapitalnih investicija i most i obilaznica na Moravi. Nadam se da će to biti u neki godinama koje dolaze.
Gospodine Selakoviću, izašao je ministar Selaković, što se tiče ulaganja u socijalnu zaštitu, na razdelu kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u onom članu 5. gde su kapitalni izdaci, stoje samo dve stavke u iznosu od 738 miliona i to za implementaciju informacionog sistema SOZIS i za informacioni sistem socijalna karta.
Ja sam do pre tri meseca bila direktor Centra za socijalni rad i krenuli smo sa tim SOZIS-om, ali, gospodo, ako su samo to kapitalne investicije, a ja bih zamolila ministra Selakovića da krene po Srbiji, da vidi u kakvom su nam stanju centri za socijalni rad i druge socijalne ustanove i da vidi da prvo sredimo one zgrade. Mi u Svilajncu nemamo ni našu zgradu, sve prokišnjava, instalacije su dotrajale. Nismo protiv digitalizacije ovih sistema, pogotovo ovako složenog sistema, ali dajte prvo da uradimo neke temelje. Odvojeno je samo 200 miliona za zgrade i objekte, odnosno 20 miliona za zgrade, a 140 miliona za opremu i to u onom razdelu 30.
Na kraju, još samo kod poljoprivrede, budžet za agrarna plaćanja je uvećan od 62 na 65 milijardi. Što se tiče direktnih plaćanja poljoprivrednicima, on sada iznosi po ovom budžetu 58 milijardi dinara, a iznosio je 46. To je sada negde oko 2,9% od poreskih prihoda. Kada bude taj iznos na nivou 5% poreskih prihoda, tada ćemo biti zadovoljni i mi, a naročito poljoprivredni proizvođači za svoje subvencije. Hvala lepo.