Hvala.
Prvo za građane Srbije da kažem da mi je neverovatno da razgovaram sa ljudima, kao kandidat za predsednika Vlade Srbije, tako što neko dođe ovde, ispriča šta ima, kaže gomilu netačnih i poluinformacija, ustane i izađe, a onda ja kao kandidat za predsednika Vlade treba na to da odgovaram, ali odgovaraću građanima Srbije zato što je, na kraju krajeva, to najvažnije.
Da krenem prvo od onog što mi je najlakše, od rezultata Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje sam vodila u poslednjih deset meseci. Krenućemo od racionalizacije državne uprave. Nije težak posao bio racionalizacija državne uprave. Tražio ga je pre 15 godina MMF tada, da bi probali da stabilizujemo finansije. Pregovarao se taj aranžman sa MMF tada šest meseci, počeo i onda je MMF otišao iz Srbije posle 25 dana zato što ništa nije urađeno u prvih 25 dana. Nije težak posao. Proban je pet puta, pa je sada uspeo. U racionalizaciji državne uprave, gde je završena prva faza, a druga faza je reorganizacija, je državna uprava, kao što sam i rekla, smanjena za 39 hiljada ljudi, zajedno sa javnim preduzećima za više od 80 hiljada ljudi. To su ukupne uštede za budžet, uštede koje plaćaju građani Republike Srbije kroz svoje poreze od oko 180 miliona evra. To je završeno, ta prva faza u mom mandatu.
Ušli smo u drugu fazu reforme državne uprave, to je reorganizacija državne uprave i najvažnije – mrežnih sistema prosvete, zdravstva i socijalne zaštite. Zajedno sa resornim ministarstvima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je završilo akcione planove i vizione dokumente za dva mrežna sistema, za prosvetu i za socijalnu zaštitu, a za zdravstvo se u ovom trenutku završava.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku, par ekselans zakon koji je donela prethodna Vlada u mandatu ministarke pre mene, fantastičan zakon, zakon koji potpuno menja konačno odnos države prema svojim građanima i kaže – država postaje servis građana, građani više nisu kuriri za državu. Trebalo je da dođe do 2015. godine, da kažemo – dosta je bilo da građani budu kuriri za državu. Nije teško, samo niko nije uradio.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku znači da ste morali da povežete neke baze podataka da bi automatski državni službenici i ljudi na šalteru mogli da povuku te podatke. To nikako niste mogli da uradite bez jedne, najvažnije stvari – matičnih knjiga u elektronskom obliku. Dok god imate matične knjige, one ogromne knjige, ovako, rodite se, venčate se, matične knjige preminulih, pa upišete i dok god je to u knjigama vi ništa ne možete da uradite za građane da oni više ne budu kuriri države.
Posle sedam godina, u mom mandatu ministra, taj posao je konačno završen. Zato smo od 1. juna mogli da pustimo punu implementaciju Zakona o opštem upravnom postupku, tako što smo povezali šest najvažnijih baza podataka – matične knjige, Poresku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PIO fond, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnu službu zapošljavanja. Sada, kao što ste videli u poslednjih desetak dana, građani mogu da dođu, zakažu venčanje samo sa svojom ličnom kartom i odmah sve završe na tom mestu, isto kao što mogu da dođu u policiju i prijave bebu za pasoš samo sa svojom ličnom kartom i ne treba im ništa više drugo. To je završeno u poslednjih deset meseci. Nije puno, ali završeno je.
Pustili smo i projekat „Bebo, dobrodošla na svet“, „e-beba“, smešan je verovatno, osim roditeljima kojima se sada rađaju deca, koji više ne moraju da uzmu tri dana slobodno sa posla i da idu na pet različitih šaltera, nego lepo u porodilištu prijave svoju bebu potpuno besplatno za 15 minuta, to uradi neko u porodilištu za njih i onda na kućnu adresu dobiju izvod iz matične knjige rođenih i zdravstvenu karticu. Isto nije puno i dosta je smešno, osim kada ne pričate populistički koliko je važno da se rađaju deca, ali ne možete da obezbedite da kada se deca rađaju roditelji ne uzmu tri dana slobodno sa posla da tu decu prijave.
Inspekcijski nadzor. Znate, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je od 2015. godine koordinacija svih inspekcijskih službi. Zahvaljujući koordinaciji svih inspekcijskih službi i zahvaljujući tome što konačno, a pričala sam i juče o tome, uvođenje reda i zdravog razuma u državnu upravu, koje ne znam kako se niko nije setio pre 2015. godine, sada imamo inspekcije koje su nadležne i nad neregistrovanim privrednim subjektima. Zahvaljujući tome, ukupan broj novoregistrovanih preduzetnika je porastao za 17% u 2016. godini i, što je još važnije, registrovano je smanjenje broja odjavljenih preduzetnika za 10%, što znači u stvari da preduzetnici u Srbiji više ne vide tu motivaciju da se ne registruju, prelaze u sivu zonu zato što inspekcije važe i za neregistrovane subjekte i time ljudima omogućavamo fer konkurenciju na tržištu.
Nacionalne manjine. Neke prethodne vlade su posebno bile jake na ljudskim i manjinskim pravima, nacionalnim manjinama, pa su onda u prethodne tri godine održane četiri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine i nikad nije bio bolji odnos sa nacionalnim manjinama. Imamo i Akcioni plan za nacionalne manjine, za koji su nas u novembru pozvali u Strazbur od strane Evropskog parlamenta da predstavimo Srbiju kao najbolju praksu u Evropi za nacionalne manjine. Pre toga taj Republički savet za nacionalne manjine sastao se samo jednom u oktobru 2009. godine i to je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zajedno sa kolegama iz Vlade Srbije, pre svega Ministarstvom za unutrašnje poslove i Ministarstvom građevine, napravili smo dva koordinaciona tela da konačno počnemo da radimo na registrima, registar stanovništva i registar adresnih podataka, to je započeto.
Sve u svemu, nisam radila puno, ali uradila sam nešto za deset meseci i sigurna sam, vidim po ostalim rezultatima koje smo nasledili, da je taj rad u prošlosti bio mnogo veći i imao mnogo više rezultata, tako da hvala vam na tome svima koji su takve rezultate ostavili. Ti rezultati, ako pričamo javnom dugu, takvi su da smo samo za kamate dali para toliko da smo mogli da izgradimo 150 kilometara autoputa svake godine. Znači, za dve godine na te kamate mogli smo da izgradimo 300 kilometara autoputa, da nismo imali takve kamate, tako ugovorene.
(Nenad Konstantinović: Replika.)

Ne treba vikati, dovoljno sam čula. Nije završila mandatarka.

Ako mogu, molim vas, samo da kažem nešto što je važno za građane Srbije, valjda. Deficit opšte države u 2016. godini, kada pričamo o neispunjenim obećanjima, smanjen je za više od 200 milijardi dinara u odnosu na deficit koji je država imala u 2014. godini. Srbija je u 2016. godini ostvarila primarni suficit, što znači da kada vratite sve te kamate, kada to otpišete, znači, ostvarili ste suficit od 75 milijardi dinara. Javni dug je u odnosu na kraj 2014. godine smanjen za 3,3% BDP-a i u aprilu 2017. godine on je iznosio 67,7% BDP-a.
Sada da objasnim građanima, da ne pričamo o procentima, evo, na najplastičniji način kako to izgleda sa javnim dugom i kakva je situacija ostavljena i zašto je on rastao. Dakle, to je kao da imate nekog ko ne radi ništa, Ana Brnabić je sedela 2008, 2009, 2010, 2011. godine, nije radila ništa, ali morala je da plaća za komunalije, za hranu, za sve ostalo što mora da se plaća, jel, imate neke troškove. Onda, pošto ne radite, nemate platu, ne proizvodite, vi onda pozajmljujete da biste te troškove platili, pozajmljujete po kamatnoj stopi od 7,5%. Onda Ana Brnabić u jednom trenutku ostavi npr. Jadranki Joksimović te dugove i Jadranka Joksimović npr. se onda zaposli i plaća tu kamatu. Zaposli se sada Jadranka i kaže – dobro, sada imam posao, imam ove dugove koje moram da vraćam po kamati od 7,5%, hajte ja, pošto sada imam posao, nešto proizvodim, radim, da se pozajmim dodatno da vratim zelenaške kamate, a pozajmim se, normalno, kod banke i npr. pozajmim se za 2%, vratim ovo od 7%, radim i vraćam. Praktično zato je za građane rastao taj dug. Ali taj dug vi sada možete da vraćate i zato se on smanjuje.
Prvi put u 2016. godini, zbog toga mi imamo traktoriju duga koja počinje da pada. Dakle, imate posao, dodatno ste se pozajmili da vratite ove pozajmice od 7,5% da ne bi više plaćali za kamate samo u vrednosti od 150 kilometara autoputeva godišnje i sada imate polako zdravu državu.
Što se tiče lokalnih samouprava i dugova, stvarno, evo, da se ne vraćamo na to, toliko puta sam o tome pričala u Skupštini, čini mi se da imate tu u komšiluku ljude koji bi mogli najbolje objasne problematiku dugovanja lokalnih samouprava. Smederevska Palanka, mala Smederevska Palanka uspela je da se zaduži za tri puta godišnji budžet, pa si ve sad sa tim snalazite. Deficit Beogradu ostavljen 20%, Prokuplje je imalo četiri puta više zaposlenih kod Optimuma pa sad vi to smanjujte. Dakle, u svakom slučaju verujem da su neki ljudi ovde mnogo veći eksperti za pravljenje i objašnjavanje kako su se pravili dugovi lokalne samouprave, nego što sam ja.
Što se tiče još jedne fantastične stvari, „Duing biznis lista“ Svetske banke, fascinantna stvar za mene, evo, za mene je to fascinantna stvar. Bila su dva Nacionalna saveta Vlade Republike Srbije za konkurentnost. Jedan 2003. godine, pa ništa nije uradio, pa jedan 2008. godine, pa ništa nije uradio. Rekla sam, veb-sajt, pet radnih grupa, velike konstitutivne sednice u Palati Srbija. I, Srbija samo pada i pada i pada na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Složićemo se dosta objektivan kriterijum Svetske banke, i o onda Vlada Republike Srbije napravi jednu zajedničku Radnu grupu, ništa pompezno, ništa veliko, vodi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, tu su svi ministri, daju sve od sebe i za dve godine, - ops, 44 mesta smo se podigli na toj „Duing biznis listi“ Svetske banke i sada samo rangirani bolje nego ikada ranije.
Promenila se metodologija, ne u našu korist, da je ostala bili bi u prvih 25 zemalja sveta danas. Tako da nemojte da pričamo o stvarima. Molim vas, puno stvari je siva zona, nisu sve crne i bele, ali ove, ove stvari, javni dug, deficit, inflacija, zaposlenost koja je pala na 13%. Zaposlenost mladih koja je u 2016. godini pala 11%, pa je i dalje 25,8% što je katastrofalno. „Duing biznis lista“ Svetske banke, molim vas, te stvari su ili crne ili bele, a sada su bele. Hvala.

Povreda Poslovnika, Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana mandatarko, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 107. Narušeno je dostojanstvo Skupštine.

Naime, o čemu se radi? Veoma interesantno, i ono što je zanimljivo da su u načelnoj raspravi o zakonu i Vladi i raspravi u pojedinostima, kao i na osnovu ekspozea mandatarke na krajnje jednostavan, subjektivan, pristrasan način pokazuje nekakva briga o KiM, i to od onih koji su statistička greška na KiM i to od onih…

Poslaniče, povreda Poslovnika.
Ne možete da replicirate. Može povreda Poslovnika, samo.

Pa, ako ste pratili prethodnog govornika on je rako i dao sebi za pravo da govori u ime naroda sa KiM, a nema ga, statistička greška i u biračkom telu na KiM on ne postoji. Ako ste pratili, napravio je povredu zato što navodno ne govori o nekakvoj izdaji i hteo je da se ogradi o jučerašnje izjave oko KiM, a da li treba da govorimo od 2000. godine o izdaji i puštanju 1.300 terorista sa prostora KiM, da li da govorimo o potpisanom Sporazumu CEFTA, da li da govorimo o pogromu koji se desio 2004. godine, gde je tadašnja Vlada i tadašnje rukovodstvo gde je govornik pripadao, izdala samo nekakvo navodno saopštenje o nekakvoj brzi o KiM.

Još nešto, ja izuzetno cenim i uvažavam ljude iz Zubinog Potoka, ali nije Zubin Potok…

Vreme. Hvala vam.
Smatram da nisam povredila Poslovnik, nije da nije bilo volje da reagujem nego je…
(Slaviša Ristić: Replika.)
Nema replike, kakve veze ima što ste vi pomenuti. On je citirao kao što ste vi Kostu Čavoškog citirali. To je bila povreda Poslovnika. Smatram da nisam povredila Poslovnik zato što je prethodni govornik izrekao uvrede na takav način da je citirao Kostu Čavoškog koga ne mogu da kaznim, vrlo rado bih ga kaznila.
Osnove za repliku nema jer ministarka iz člana 104. nije iskoristila nijedan osnov.
(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Ne može Poslovnik da se koristi umesto replike.
U redu, reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice, juče sam na sličan način reklamirala, odnosno sa istom namerom član 107. koji smatram da ste povredili dok je govorila mandatorka Brnabić i smatram da ste dužni da je obavestite o nekoliko stvari.

Najpre, da ne može da narušava dostojanstvo Narodne skupštine time što iznosi polutačne podatke ili na taj način da stvara zabunu u javnosti i to se inače zove manipulacija podacima.

Samo ću pomenuti našta konkretno mislim, kada je govorila o zasedanju Nacionalnog saveta za nacionalne manjine. Pominjala da je prosek do sada bio u pet godina, četiri sastanka, do 2009. godine samo jednom. Ona je morala da kaže da je Zakon o nacionalnim savetima usvojen 2007. godine, da se konstituisao tek kasnije i da nije postojalo zakonskih osnova da se sastane od jednom.

To je replika.