Hvala.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
Izvolite, morate se prijaviti da bih vam dala reč.
Nemate karticu, onda niste mogli da tražite povredu Poslovnika.
(Boško Obradović: Tražio sam i pre, niste mi dali.)
Reč ima Nenad Konstantinović.
(Boško Obradović: Niste mi dali povredu Poslovnika, a tražim je 15 minuta.)
Ne mogu da raspravljam sa ljudima koji ne znaju elementarna pravila ponašanja, a to je da moraju biti prisutni na sednici. Tačka, nemam šta da raspravljam.
(Boško Obradović: Petnaest minuta tražim povredu Poslovnika, koju mi ne dajete.)
Reč ima Nenad Konstantinović.

Predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, mi danas, nažalost, pod jednom tačkom dnevnog reda raspravljamo o četiri važna zakona o obrazovanju, ali pored toga raspravljamo i o konvenciji koja govori o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom. Jedina veza između dualnog obrazovanja i radioaktivnog otpada mogla bi da bude ukoliko planirate da učenici kroz rad kod poslodavca idu i čiste nuklearni reaktor. Pa, ako treba da se osposobe za čišćenje nuklearnih reaktora, onda ima smisla da raspravljamo i o tome.

Nažalost, ovi zakoni su svi podneti po hitnom postupku, valjda zato da bi mi imali nedovoljno vremena da analiziramo zakone i da podnesemo amandmane kako bi ispravili sve ono što je loše u ovim zakonima, a posledica će, naravno, biti da Ministarstvo, kao i prošli put kada smo raspravljali o Zakonu o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja, ne može da odgovori na sve amandmane za jedan ili dva dana i da onda sve amandmane odbije, bez obzira koliko ti amandmani bili smisleni.

Mi smatramo da o najvažnijoj temi u Srbiji, a obrazovanje jeste najvažnija tema u Srbiji, ne može i ne treba da se raspravlja po hitnom postupku, da reforma obrazovanja ne može da se izvede po hitnom postupku, već da je potrebno da se oko toga dogovorimo, i oni koji se bave politikom, i sindikati, i roditelji, i učenici. Dakle, nema dogovora, ali se zato predlaže ono što vlast misli ili joj se učini da treba da se uradi u ovom trenutku.

Mi nemamo u Srbiji naftu, nemamo zlato, nemamo dijamant. Jedino što imamo, to su ljudi i to je najvažniji resurs. U te ljude treba da uložimo, kako bi oni stekli bolja znanja, veća znanja, kako kažete – kompetencije, da mogu da se uključe u život kada završe osnovnu i srednju školu, kako bi mogli da rade bolje plaćene poslove i da stvaraju profit u Srbiji, a ne da budu jeftina radna snaga. To je naš interes kao građana, to je interes ove države.

Dakle, Srbija kao zemlja znanja i Srbija kao zemlja koja će privući strane investicije, ali da strani investitor zapošljava ljude kroz poslove koji su visoko plaćeni, a ponavljam još jednom - ne kao jeftinu radnu snagu.

Kada smo govorili o krovnim zakonima, dakle Zakon o osnovama sistema obrazovanja, ja sam konstatovao da su namere ministra dobre i da su ciljevi koji su proklamovani dobri. I sada u ovim zakonima su proklamovani dobri ciljevi, ali, nažalost, ja mislim da ti ciljevi ne mogu da budu ostvareni na način kako se to ovim zakonima predlaže.

Ono što se provlači i kroz Zakon o dualnom obrazovanju i kroz Zakon o predškolskom obrazovanju, to je ta potreba isto kao i prošli put. Prošli put ste rekli – moramo da raspravljamo po hitnom postupku da bi zaštitili interes budžeta Republike Srbije. Dakle, da bi što pre neki ljudi ostali bez posla, pa bilo manje troškova u budžetu za obrazovanje. Sada kažete – kroz dualno obrazovanje mi ćemo prebaciti deo troškova obrazovanja na privredu. Kroz predškolsko, kažete, prebacićemo deo troškova na građane. Dakle, cena vrtića će biti veća, to se omogućava ovim zakonom, za građane, a manje će davati država za predškolsko obrazovanje.

To je potpuno suprotno onome što Socijaldemokratska stranka smatra da treba da se u ovoj državi obezbedi. Mi smatramo da treba obezbediti više novca za obrazovanje. Nemoguće je ostvariti ciljeve koje proklamujete ako za to država neće da obezbedi novac. Ne možemo dobiti kvalitetan sistem obrazovanja ako za to nećemo da platimo, a novca u budžetu ima i to je novac građana Srbije. Mi smatramo da taj novac treba da se uloži u obrazovanje, a ne u sređivanje raspalih migova. Dakle, 180 miliona evra će biti za opremu raspalih migova. Tih 180 miliona evra kada bi uložili u besplatne udžbenike, svi bi imali besplatne udžbenike narednih deset godina, mogli bi da izgradite i vrtiće, mogli bi da izgradite i škole.

Dakle, kažete – obavezna je priprema za predškolsko obrazovanje. Za pet godina vlasti Srpske napredne stranke niste uspeli da izgradite nijednu školu u Beogradu. U prethodnom mandatu, za četiri godine, izgrađeno je devet škola i 15 fiskulturnih sali. Za pet godina vlasti Srpske napredne stranke niste uspeli da uradite nijedan novi vrtić. Završili ste osam vrtića čiji su projekti bili ranije napravljeni.

Za vreme prethodne vlasti dok SNS nije došao na vlast izgrađeno je 45 vrtića. To je ulaganje u obrazovanje i to ulaganje mora da postoji da bi se ciljevi ostvarili. Bili su besplatni udžbenici u Beogradu. Zašto ste ukinuli besplatne udžbenike? Zašto deca u osnovnoj školi osim socijalno ugroženih nemaju besplatne udžbenike?

Poslaniče, molim vas o predlozima zakona.

Da o predlogu zakona. Ja sam predložio besplatne udžbenike u školi to ćete videti da ste čitali onda bi znali.

Da, ali kada budu amandmani.

Dakle, i u načelu smatram da treba da budu besplatni udžbenici, kao što smatram i u pojedinostima.
Besplatni udžbenici su bitni za 95% građana Srbije koji 1. septembra nemaju para da plate te udžbenike. Ministre, vas u bifeu služe kelneri, a u restoranu skupštinskom koji imaju platu od 26.000 dinara. Sa 26.000 dinara platom oni ne mogu 1. septembra da plate 8.000 hiljada dinara jedan komplet udžbenika, što nije ni dovoljno, jer pored toga moraju da plate i pernice, i rančeve, i sveske, i olovke, i toalet papir, i ris papira. Sve to treba da se plati u osnovnoj školi. Sve to treba da se plati i u srednjoj školi. Od čega će ti ljudi da plate? U koji vrtić deca da idu u obavezno pripremno predškolsko kada tog vrtića na njihovoj teritoriji nema. Zato vrtiće treba graditi. Dakle, vi ste to zaustavili.
Naš koncept je ulaganje u obrazovanje. Vi ste između ovih zakona ono što je najnovije i specifično, to je Predlog zakona o dualnom obrazovanju i SNS smatra da će kada se uvede dualno obrazovanje da se smanji nezaposlenost u ovoj zemlji. Mi smatramo da dualno obrazovanje ne treba uvoditi u obrazovni sistem, da je to potpuno pogrešno. Potrebna je reforma srednjeg obrazovanja i to nije sporno, i mi se slažemo sa tim kada vi napišete u obrazloženju da naše srednje i strukovno obrazovanje ne odgovara potrebama privrede. To je tačno i treba ga promeniti, i to je tačno. Kurikulume koje pominjete da su zastareli i kažete, škole ne mogu tehnološki razvoj da isprate, pa ne mogu brzo da menjaju kurikulume. Te kurikulume, odnosno nastave, planove i programe sada po zakonu donosi ministar. Dakle, vi ste taj koji donosi planove i programe, pa donesite planove i programe koji su u skladu sa potrebama privrede. Uradite to u saradnji sa Privrednom komorom, uradite to u saradnji sa lokalnom samoupravom, napravite analizu u kojoj opštini, kakav profil stručnog obrazovanja je potreban i neka to budu programi, i sa tim se slažem. Ali, se ne slažemo da donosimo jedan zakon koji u stvari stvara, na kraju, kao posledica ima jeftinu radnu snagu u Srbiji i objasniću vam zašto to mislim i koji u stvari stvara šegrte, pomoćnike i radnike za poslodavca.
Dualno obrazovanje kako vi kažete inovativno je. Nije inovativno, dakle, to je nešto što je nastalo u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, 1960-ih godina. Okolnosti u Nemačkoj su potpuno drugačije bile 1960-ih godina, nego što su u Srbiji danas. Bila je velika ekspanzija privrede. Privreda se razvijala. Za tu privredu je bila potrebna radna snaga. Ta radna snaga koja je bila potrebna poslodavcima i krupnom kapitalu je u stvari jeftina radna snaga.
Sa druge strane, u to vreme, u Nemačkoj je bio ogroman priliv emigranata. Nemci su usmeravali Australijance i Švajcarce i migrante da rade jeftino i nisko plaćene poslove koje nisu hteli da rade oni. Sa jedne strane, i tu su pomogli svoju privredu i oni su zadovoljili dva zahteva. Zahtev za radnom snagom, odnosno jeftinom radnom snagom i rešavanje pitanjem migranata. Nemamo mi u Srbiji migrante, nemamo prilive imigranata, nemao ekspanziju privrednog rasta. To prosto nije tačno. Mi u Srbiji danas imamo samo građane Srbije i ne želimo da građani Srbije budu upućeni kao jeftina radna snaga.
Onaj ko upiše program dualnog obrazovanja, tu se njegovo obrazovanje završava, on neće steći osnovna znanja u dovoljnoj meri da može posle da radi bolje plaćeni posao. Privreda, u katastrofalnom stanju. Kakva privreda ekspanzija ako je 2011. godine priliv stranih investicija bio 3,5 milijarde, a 2014. godine milijardu i po i 2015. godine milijardu i osamsto. Duplo manje stranih investicija ima u privredu danas nego što je bilo 2011. godine. Prema tome, nama je privreda u padu. Koja je struktura te privrede? Poslednjih deset godina se otvaraju fabrike u Srbiji koje sutra mogu da se odnesu na drugo mesto. Kako dobije investitor veću subvenciju u drugoj zemlji ili mu se ponudi jeftinija radna snaga, otići će u drugu zemlju.
Šta se onda dešava sa učenikom koji se dualno obrazovao? On se dualno obrazuje tri godine da lepi kablove u „Juri“ i nauči samo da lepi kablove u „Juri“. Kad ode „Jura“ iz Rače onda u Raču dođe Mubadala i otvori fabriku čipova, koju ste obećali doduše 2013. godine pa se nije pojavila. Kako će da lepi kablove i dalje taj učenik kad nema kablova za čipove. Čipovi nemaju kablove.
Dakle, nije poenta da mi stvorimo jeftinu radnu snagu čoveka koji zna da radi samo jedan posao nego mu treba šire znanje u tom sektoru da bi mogla da se zaposli i u drugoj i u trećoj fabrici. Gde će on da radi kada ode ta fabrika? Ko će njega da zaposli? Neće niko. Dakle, u vašem konceptu dualnog obrazovanja nema zabrane za poslodavca koliko može dece da uzme za jeftin rad, nema koliko to dugo može da traje i nema ono što je najvažniji, obaveze da taj neko ko je prošao školu kroz to dualno obrazovanje bude zaposlen u stalni radni odnos. Šta to znači? To znači da vi ovim zakonom isključivo zadovoljavate interes krupnog kapitala. Ne interes građana, ne interes države već interes krupnog kapitala. Kako? Tako što će poslodavac uzeti decu koja krenu u srednju školu i ona će raditi za cenu rada koja je 30% manja od minimalne cene rad koja je 30% manja od minimalne cene rada kako ste zakonom propisali. Trideset posto manje od minimalne cene rada. To znači i više od 50% manje za neke poslove koji treba da budu plaćeni preko minimalne cene rada. Tako će deca raditi kada završe taj posao. Poslodavac njih otpušta i uzima novu decu koja mu opet rade 30% jeftinije od minimalne cene rada.
Dakle, nema obaveze da ih zadrži. Takav poslodavac, pa naravno da će uzeti nekog za 30% manje para nego što će zaposliti nekoga ko je sada nezaposlen. Vi ste u obrazloženju konstatujete da ima, pazite, pet godina je SNS na vlasti, da sada ima 65% mladih koji su završili strukovne škole i nemaju posao, da 150 hiljada mladih koji su između 15 i 24 godine nemaju posao. Pa, šta ste radili pet godina? Što se ti ljudi nisu zaposlili? Pa, nisu zato što privreda ne radi dobro i zato što je takva situaciju u Srbiji. Ne treba u takvoj situaciji uvoditi dualno obrazovanje. Ono može da da rezultat u nekoj bogatoj zemlji koja ima potrebu za velikim brojem radnika. Mi tu potrebu, nažalost, nemamo.
Stvoriće se samo isključivo nelojalna konkurencija. Učenici će biti nelojalna konkurencija onima koji su završili školu nedavno ili pre pet godina i koji ne mogu da nađu posao i oni nikada neće moći ni da nađu posao.
Zbog toga SDS smatra da treba sprovesti reformu srednjoškolskog obrazovanja, ali celokupnog. Da je neophodno da se obrazovni profili upodobe potrebama privrede, ali da nikako ne treba ulagati pare u dualno obrazovanje. Vi kažete u jednom trenutku, privreda, odnosno taj, a ja ga zovem poslodavac, će praktično praviti neki kurikulum i on će biti odgovoran za sprovođenje obrazovanja. Pazite, neće biti škola odgovorna za sprovođenje njegovog obrazovanja koju on uči kroz rad nego poslodavac, a njega će da obrazuju instruktori koji su za 40 sati obučeni od strane Privredne komore da znanje prenose.
Dakle, pedagoška znanja treba da stekne radnik iz fabrike i da tim pedagoškim znanjem koje stekne za 40 sati prenese učenicima znanje. To nije moguće, jer da je to moguće onda ne bi propisali Zakonom o osnovnim sistemima obrazovanja da profesori stručnih predmeta moraju da imaju završen fakultet i da imaju master studije.
Još jedna negativna posledica – Zakon o dualnom obrazovanju. Ako 80% vremena koje bi inače provodili obrazujući se u okviru stručnog predmeta u srednjoj školi deci. Ako 80% vremena oni provode u fabrici, odnosno kod poslodavca na radu, to znači da će profesori iz stručnih predmeta postati tehnološki viškovi, jer će im biti smanjen fond časova i nemaju kome da predaju, jer su deca na nekom drugom mestu. To znači da ćete smanjiti troškove budžeta, slažem se, ali u stvari to znači da ćete morati da otpustite veliki broj profesora koji predaju stručne predmete.
Dakle, otpuštate profesore za stručne predmete, radnici koji imaju 47 sati obuke prenose znanja poslodavac je odgovoran za to, a ne škola. Ne, mi smatramo da za prenošenje znanja obrazovanja u Srbiji treba da bude odgovorna škola, odnosno država, odnosno Ministarstvo, odnosno vi, jer ste sami sebi propisali da vi donosite sve programe i nastavne planove u ovoj zemlji.
Što se tiče …ne mogu da govorim o svim zakonima, jer je nemoguće govoriti o šest zakona za 20 minuta, ali ću pomenuti još jednu temu vezano za vrtiće.
Dakle, mi smatramo da je neprikladno da grupe u vrtićima broje 26 dece i plus da imate povećanje od 20% na to što nas dovodi do nekog normativa od 31, a u praksi u Beogradu imamo situaciju da u jednoj grupi postoji četrdesetoro dece u vrtiću. Na tih četrdesetero dece ide svega po dvoje, eventualno troje vaspitača. Nije moguće raditi u takvim grupama i zato predlažemo da država uloži pare, da se grupe smanje, da se broj vaspitača poveća, da se broj škola poveća, da se broj vrtića poveća, da se obezbede besplatni udžbenici, da se uvede obavezno srednjoškolsko obrazovanje.
Kada vidite podatak da 15% dece koja se rode ne dođu do srednje škole, to je katastrofalan podatak, nama treba 100% dece u srednjoj školi.
Dakle, ministre mi smo tu da vam pomognemo da dobijete veći budžet i da za to lobiramo i govorimo o tome u ovoj Skupštini, a ne da budžet za obrazovanje bude manji, a da se sve prevaljuje na roditelje i na privredu, a da deca ne budu obučena da mogu da budu nešto više od jeftine radne snage. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Da krenem samo od razloga hitnosti, nema hitnosti, a mi smo u paketu radili 7 zakona. Jednostavno nisu ušli na vreme u Skupštinu, u onom prvom cugu, a ušli su sada. Mi bi zbog korišćenja SBS i svega izgubili neke rokove, tako da smo mi na vreme sve uradili, još pre mesec i po dana su bili u opticaju. Kada govorite o predškolskom uzrastu, možda ste primetili da usvajamo ovde jednu malu konvenciju oko kredita kojim se podiže broj vrtića, odnosno se kapaciteti uvećavaju. Da bi se obuhvat desio i sa druge strane da se rasterete postojeći i da se poštuje normativ o broju učenika u vrtiću.

Već smo uradili jednu optimalnu meru, na nivou Beograda, a radimo i po drugim mestima, da se iskoriste kapaciteti osnovnih škola. Vrlo malo ima mesta, da vas obavestim, u Srbiji gde treba graditi osnovne škole i to je razlog bela kuga.

Znači Pazar ima izuzetno velika odeljenja po četiri đaka, iako je škola jedna izgrađena skoro. Možda Mirijevo, ali tu može da se reši na drugi način i eventualno Novi Sad zbog velikog doseljavanja.

Znači objektivnih potreba za novim zgradama nema, čak govorimo o višku prostora, koji će se preraspodeliti između drugih vidova obrazovanja, pa čak i visokog. Na tome se intenzivno radi. Cena vrtića se neće menjati, tako da ono što smo i prošlog puta razgovarali, je samo otvorena jedna mogućnost da se uvođenjem socijalne karte ta kategorija reši trajno. I da se zna ko ima prava. Ne verujem da je to 95 posto, to je sada licitacija vaša ili moja, ali znate o čemu pričam.

Podržaću svakoga ko podrži veći budžet za obrazovanje. Mi smo jutros imali da nas je jedna kompanija podržala za finansijsku pismenost, i to smo uveli kao novu kategoriju. Znači, niz novih kategorija se uvodi u srpsko obrazovanje veoma kvalitetnih, ali kada govorimo samo o dualnom, on je samo mali segment toga. Iako se uvodi tek za dve godine, znači da nešto što postoji, se uredi. Početo je 2013. godine.

Ovde je cilj bio da se zaštiti učenik i ako ste malo bolje pročitali, vidite da je za sve nadležna prosvetna inspekcija i škola.

Kada su u pitanju programi, naravno da o stručnim profilima moraju i poslodavci da daju svoj sud. Ako je neka nova tehnologija, ne možete raditi sa nastavnikom praktične nastave koji je došao iz fabrike pre 30 godina. To je sada druga priča, da li taj čovek može da ide na otpremninu, prekvalifikaciju, itd.

Vidite, da smo brinuli i o njima. Mi od svih evropskih država, mnogi imaju, ne samo Nemačka, Austrija, Švajcarska modele dualnog obrazovanja, Slovenija već dva puta menja zakon.

Znači, na samitu u Berlinu, pa na samitu u Trstu, glavna tema je bila ovo o čemu sada pričamo. To rade od Kine do Portugalije, pa i Amerika, u nekoliko saveznih država već dolazi na obuke u Švajcarsku.

Znači, ovo je pokušaj da se polje rada i odnos rada i prakse i učenja uredi. Upravo serija ugovora koje treba da postoje ovde, proizilaze između porodice, poslodavaca i svega toga, treba da zaštite učenika.

Ne bih se složio i nijednom roditelju ne bih preporučio, a ja sigurno neću praviti nastavni plan i program, da deca čiste nuklearni otpad. Koliko god to bila fraza vaša, mi nismo dozvolili ni dualne profile za vojsku, gde se radi sa barutom, gde su opasna mesta, visine itd.

Neko će raditi, ali neće sigurno kroz ove modele. O kablovima i takvim fabrikama, vi znate dobro da je to neformalno obrazovanje. To možete za mesec ili dva nekoga na kursu naučiti.

Ako odete u Užice, Valjevo, ako odete u neke druge gradove, gde dualno obrazovanje već četiri godine postoji, da su čitave generacije stasale i ušle kompletno u kompaniju u Pećince, a sada govorim i o ozbiljnim kompanijama, jer nema ih onoliko koliko bi hteli, ali ih ima.

Dolaze kompanije koje imaju razvojne centre. Otvaraju se „pan start apovi“, rade se tehnološki parkovi, nije da se ne misli o ovom drugom delu koji treba da povuče priču.

Bitka za znanje sa Fondom B 92 je već ušla na stotine škola, roboti. Znači, informatika je uvedena, verujte, možda jedna od najkvalitetnijih u nekoliko evropskih država, dobijamo dnevne pohvale od razvijenih zemalja od nas, jer je vrlo hrabro ušla informatika sa programiranjem u petom osnovne.

Znači, rade se mnogi modeli upravo kod gimnazija. Time se strategija zaokružuje na jedan način kako je zamišljena, mi gimnaziju podižemo i pravimo od nje školu iz koje će se studirati, a onda moramo da uredimo šta je srednje i stručno obrazovanje, koje je bilo predominantno.

Ako privreda kaže, a mi smo izašli na teren u preko 100 opština, i razgovarali ovo što vi sugerišete sa svima koji su akteri u toj priči, došli smo do realnih saznanja. Ako je čitava Američka komora, italijanska komora i niz drugih komora uz našu, ušla u priču, znači ovo se sada dizajnira i zašto mu odmah dati epitete da je to mučenje dece i izrabljivanje dece, pa ko to ima nameru.

Ja sam pedagog 38 godina u praksi i nikada to ne bih radio, to mogu da izjavim ovde.

Kada su u pitanju korikulumi, poslodavac je neko ko će dati samo sugestije, a ZUOV zakon je i dalje glavno telo. Odnos opšte obrazovnih i stručnih predmeta, i onda kada izvučete iz konteksta 80 posto, da u trećoj godini završnoj, i to u maksimalnom iznosu, a obično je to do 70 posto i kada stavite odnos opšte obrazovnih i stručnih i samo u tom PIK-u imate to stanje. Odnos je taj realniji koji to govori. Niko nema nameru da odustane od sasvim dobrog i solidnog odnosa opšte obrazovnog i stručnog.

Međutim ne treba ni preterivati, ako vi u zanimanju vinogradar, i vinar, imate potrebu da taj radi sve što mu treba i ne treba u životu, onda stvarno je pitanje da li je to previše. Da li smo analizirali naše planove i programe?

Znate kada je menjan za ekonomsku školu, 1997. godine. Znate, da mnoga deca koja neće raditi računovodstvo, svi moraju da uče to. To nema u dobrim evropskim svetskim modelima, da svi uče sve. Mi decu opterećujemo na taj način, ne samo debelim knjigama i dosadnim predavanjima, nego lošim planovima i programima.

Pogledaćete priliku kako će se sada desiti ovih dana u javnosti i priča o reformisanju gimnazija i šta se dobija sa izbornošću i sa drugim kategorijama.

Zaista te mnoge vaše opservacije ne postoje, a gradnja vrtića je upravo u ekspanziji i danas ćemo i ovih dana usvajati tu kategoriju.

Mislim da sam odgovorio na sve.

Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Uvaženi građani Srbije, Božidar Grujović je u vreme ustaničke Srbije i 1805. godine u tada najskladnijem delu o slovu o slobodi rekao da – zakon koji će svako poštovati mora biti sazdan razumu i pravdi.

Ministre, vaš predlog zakona nije ni razuman ni pravedan. Predlog sa kojim ste došli u Skupštinu, je pre svega duboko nemoralan iz prostog razloga što nakon 150 godina uvodi i ustanovljava režim dečijeg rada. Ropstvo je ukinuto odavno, kao što znate, a vi i dečiji rad i ropstvo preko ovog zakona uvodite u Srbiju.

Investitori koji dobijaju od Srbije 10.000 evra po radnom mestu minimum, pa sve do 100.000 evra kao što je primer „Meite“ u Obrenovcu. Ne samo da dobijaju novac građana Srbije, osiromašenih građana, ne samo osiromašenih penzionera, već i na ovaj način i nudite, slobodno mogu da kažem, besplatnu radnu snagu, onih najmlađih koji će činiti ovo društvo u narednih 10, 20 ili 50, ili daj bože, 100 godina, ako vam nije cilj da nestanemo i ranije.

Dualno obrazovanje ovde nije zamišljeno kao što ste vi, maločas rekli – da ojača građanina, da ga ohrabri, da mu udahne samopouzdanje, već da ga ponizi, potčini i pokori i domaćim i stranim tajkunima koji pet godina vladaju Srbijom.

Ovo što je dualno obrazovanje i što predstavlja cilj koji ste definisali, jeste da od ljudi ne pravite građane, već robove, jeftini produžetak mašine, to su građani Srbije i to je njihova budućnost, pre svega mladih ljudi o kojima vi kažete da vodite računa. Oni će biti osuđeni na doživotnu robiju, na doživotno ropstvo, bez ikakvog prava na pomilovanje. Oni neće moći, kao što ste vi rekli, da se zaposle, oni neće moći da nastave svoje školovanje, oni neće moći da postanu građani sa kičmom. Sve što ste rekli je laž u vašem obrazloženju dualnog obrazovanja.

Da li ste nam na kraju rekli zbog čega i kako, i na koji način mislite da ćete zadovoljiti budućnost Srbije time što ćete nekom sa 15 godina dozvoliti, kako ste rekli maločas, po sopstvenom zakonu, da postane zavarivač i to samostalni. Devojčica, čini mi se da ste čak spomenuli devojčicu od 14 ili 15 godina, jel vas zaista nije sramota kada na ovaj način govorite?