Nećete sada dobiti, možda dalje u diskusiji.
(Boško Obradović: Tražio sam na sva izlaganja.)
Nemam želje da slušam uvrede.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Hvala.

Dakle, iznova doživljam ovde kao pripadnik manjinskog naroda, kao Bošnjak šokantne stvari da neko ko treba da predstavlja većinski narod, ovako fašistički se odnosi prema pripadnicima drugih naroda. Prema ovog ideologiji, u ovoj državi ne bi trebao da postoji niko drugi osim Srba. Ova država je multietnička država, u ovoj državi žive pored Srba svi ostali narodi i oni su Ustavom i zakonom jednaki.

Takođe, nečuveno je da neko može bilo kome da kaže da ne postoji kao jedan narod. Isto tako bih ja, da sam na poziciji ili da sam na nivou gospodina Obradovića mogao kazati za njega, međutim, ja sam neko ko uvažava drugog i drugačijeg i zato bih voleo i tražim prema Ustavu i zakonu da se i svi ostali tako odnose prema mana. Dakle, Bošnjaci jesu narod, bosanski jezik postoji i naravno, koliko god da postoji srpski narod i srpski jezik, mi smo vekovima živeli i živimo u slozi. Živimo isprepletani jedni drugima i mislim da je to prednost i Srba i Bošnjaka, a da uvek naiđe po neko ko pokušava da naruši tu harmoniju.

Molim većinski srpski narod i većinske srpske poslanike ovde u parlamentu da ne dozvole da bilo ko naruši tu dugogodišnju, viševekovnu, dobrosusedsku i dobronarodnu konekciju između Srba i Bošnjaka. Hvala.

Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Gojković, član 107. po drugi put.

Juče sam pozvao Balšu Božovića, evo danas pozivam i gospodina Boška Obradovića, dajte, više donesite te vaše indekse, vi koji ste lažna srpska elita. Donesite ih ovde u Skupštinu, ja ću doneti indeks predsednika moje stranke Aleksandra Vučića, doneću svoj indeks pa da uporedimo vas elitu i nas koji ne znamo ništa, ko je bio bolji student i ko je bolje naučio nauke i fakultete koje je studirao.

Molim vas, nemate čega da se plašite. Pričate o lažnim diplomama, ko je kupio doktorate. Evo, sutra Skupština zaseda, donosim svojim indeks, donosim Vučićev indeks, vi donesite svoje, pa neka narod vidi ko je bio bolji student i ko je zaista elita u Srbiji, a ko nije.

Gospodine Obradoviću, ja se nikad ne bih hvalio svojim neznanjem, sve firme koje dolaze u Srbiju su srpske firme. Registrovane su APR. Dakle, ni jedna strana kompanija kao takva ne može da posluje na našem tržištu, nego mora da se registruje u APR. Svaka kompanija koja je registrovana u APR je domaća kompanija, zašto? Zato što podleže propisima Republike Srbije, plaća poreze i doprinose u Republici Srbiji. Samo da vas obavestim, pošto niste izgleda obavešteni, kao ni onaj vaš Koštunica koji vas je izmislio, ne postoji porez na ekstra profit. Ta kategorija u poreskom sistemu Srbije ne postoji. Budući da tog poreza nema, nema ko od tog poreza investitore da oslobodi.

Što se tiče para, ko je kome davao, vas je između ostalog izmislila DSS i Vlada Vojislava Koštunice koja je sve živo po Srbiji privatizovala, između ostalog i onu fabriku u Vladičinom Hanu. U vreme kada je „Kolubara“ bila u najvećoj dubiozi od skoro 10 milijardi dinara, vi ste dobili 2004. godine 4,2 miliona dinara. Toliko o pljački Srbije.

Samo polako, da vidim sa zamenikom sekretara, pošto nisam bila u ovom delu rasprave, da vidim ko je kome replicirao. Samo momenat.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice skupštine.

Predlažem, gospodine Martinoviću, da donesete pored indeksa, i svoju imovinsku kartu i imovinsku kartu gospodina Vučića i njegovog brata, i svih funkcionera Vlade Republike Srbije za poslednjih pet godina, pa da uporedimo kako žive oni u vrhu vlasti i vrhu SNS, a kako žive ostali građani Srbije. Pošto ono što ste uradili za prethodnih pet godina se odnosi na to da ste vi imali pet plata dok ste smanjivali plate i prosvetnim radnicima o kojima danas govorimo, policiji, vojsci i svima koji rade u državnoj upravi.

Ono što se odnosi na penzionere, njima ste smanjivali penzije, evo tri godine za redom, uzeli ste preko 600 miliona evra da bi vi vašim tajkunima omogućili da grade i zidaju stanove od 3.500 evra po kvadratu.

Dakle, dozvolili ste svojim prijateljima iz Ujedinjenih arapskih emirata da grade stanove u „Beogradu na vodi“ koji koštaju 3.500 evra po kvadratu, pa vas pitam, sem vas, Aleksandra Vučića i njegovog brata, ko to može u Srbiji da kupi i sebi da priušti? E, to je ono što ćemo da uporedimo sutra, ukoliko imate hrabrosti.

Da li je neko bio ovakav ili onakav student, naravno da je važno, ali me isto tako veoma zanima šta vaši profesori misle o vama, šta moji profesori misle o meni, i da li vas se stide takve kakvi jeste danas i da li se moji ponose sa mnom, onakvim kakav sam danas. To je, takođe, jedna od stvari koje možemo vrlo da uporedimo, pa čak i da pitamo one koji su članovi SNS.

Dakle, ne morate da telefonom zovete svog pretpostavljenog i da ga pitate šta treba da kažete, nego me gledajte u oči i razgovarajte sa mnom, kao svaki normalan poslanik. Zahvaljujem.

Poslaniče, Balša Božoviću, nemojte da budete toliko osetljivi.
Znači, slažem se apsolutno sa predlogom oba poslanika da se sutra donesu diplome i imovinske karte, ali vas koji raspravljate.
Širu i dalju rodbinu i predsednike stranaka, ako želite, može i to da se uporedi, nemam ništa protiv, ali javno, ali to nije tema.
Replika. Izvolite.

Slažem se. Evo, ja prihvatam ovo što je rekao Balša Božović.

Dakle, sutra ćemo doneti i indekse i imovinske karte, i moju i Aleksandra Vučića i njegovog brata.

Što se tiče „Beograda na vodi“, gospodine Božoviću, ja ne mogu da kupim stan u „Beogradu na vodi“ jer toliko para nemam, ali vi možete, i vaš otac može. I vaša buduća supruga može, zato što ona prodaje stanove u „Beogradu na vodi“, a ne prodajem ih ja. Nije moj otac krečio sve moguće javne ustanove po Beogradu dok je Đilas bio gradonačelnik, nego vaš otac. Ispravite me ako grešim.

Nemojte samo vi koji ste Beograd zadužili za milijardu i 200 miliona evra, koji ste ga potpuno devastirali, koji ste ga upropastili, da nam držite lekcije o tome kako se vodi grad Beograd. Vi koji ste privatizovali sve živo, vi koji ste privatizovali državu. Najveći kriminal koji se desio za vreme DS, to je da smo imali privatnu državu, privatnu državu Borisa Tadića i privatni grad Beograd Dragana Đilasa. Sad ti isti hoće da nas vrate u to vreme, e SNS vam to neće dozvoliti. Podsećam vas, gospodine Božoviću, sutra molim vas ponesite svoj indeks da vidimo vašu prosečnu ocenu, gde ste studirali, na kom fakultetu ste studirali, pa da vidimo da li ste zaista elita i ponesite imovinsku kartu pa ćemo da vidimo ko ima više, a ko ima manje nakon što je ušao u svet politike.

(Balša Božović: Replika.)

Koristiću svoje pravo iz člana 27. da budem malo i predsednik.
Izvolite?
(Marko Đurišić: Replika.)
Nemate vi pravo na repliku.
(Marko Đurišić: Pominjao je predsednika stranke.)
Nije iz ove stranke, nego ga je spominjao sa kapacitetom iz DS. Ne možemo mi sad kroz istoriju šta je bilo.
(Marko Đurišić: Kako može on da dobije reč svaki put na spominjanje imena predsednika stranke?)
Nemojte molim vas, gde bi nas to odvelo. Pogledajte, svi smo bili u nekim strankama.
Član 27. kaže jedno i pravo na repliku isto, član 104. kaže da o tome odlučujem ja. Možete da vičete koliko hoćete.
Da li neko uopšte želi da govori na temu, ili da pređem na listu?
Ništa vikom ne možete postići kod mene.
Samo polako, prvo ono što sam ja pitala, a onda moje pesme, moji snovi, moje želje. Znači, šta sam pitala, da li neko od prisutnih poslanika želi da govori na temu?
(Balša Božović: Replika.)
Replike nema, zato što tako piše u Poslovniku. Valjda ste toliko naučili.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)
Pročitajte, imate toliko vremena, toliko puta izlazite i ulazite da valjda čitate Poslovnik.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika. Ne može povreda Poslovnika?)
Nije ga spominjao kao predsednika stranke, nego kao predsednika DS.(Marko Đurišić: Zašto nema povrede Poslovnika?)
Ne možete se svi sada javljati po tom osnovu. Kada bi uvela taj princip, nikad kraja.
(Marko Đurišić: Ako može Martinović da se javi na spominjanje predsednika, onda mogu i ja.)
Nemojte da vičete na mene.
(Marko Đurišić: Kako drugačije da vam se obratim?)
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, danas se pred nama nalaze predlozi zakona o izmenama i dopunama tri sistemska zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, koja proizlazi iz krovnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji smo nedavno usvojili, potom Predlog zakona o dualnom obrazovanju i tri međunarodna ugovora.

Slika jedne države jeste sistem obrazovanja. Kakav je sistem obrazovanja, takva je i sama država. Te, kao što se može i primetiti naša Vlada je u nameri unapređivanja reforme celokupnog obrazovnog sistema predložila zakone koje smo nedavno ovde usvojili, kao i predloge zakona koje ćemo usvojiti na ovoj sednici, čime se upotpunjuje pravni okvir za unapređenje sistema obrazovanja u Republici Srbiji i nastavlja započeti posao oporavka i reforme celokupnog društva.

U danu za glasanje poslanička grupa PS-NSS-USS, podržaće svaki od ovih predloga i to sa dobrim razlozima, zato što ovaj paket zakona predstavlja normativnu nadgradnju sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, zato što on sadrži čitav niz dobrih, konkretnih rešenja i zato što ovaj paket zakona predstavlja konkretan korak napred u implementaciji i usvojene strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

U svom obraćanju ću se osvrnuti na Predlog zakona o dualnom obrazovanju, pošto sam siguran da će primena ovog zakona uneti novu snagu i energiju u postojeći sisteme obrazovanja i značajno uticati na smanjenje nezaposlenosti mladih ljudi, kao i na razvoj same privrede u Srbiji.

Zbog svega ovoga, dualno obrazovanje za budućnost Srbije je jedna od najvažnijih tema. Koncepcija dualnog obrazovanja je prilagođena vremenu, potrebama i uslovima u kojima se danas nalazi država Srbija, koristeći sva iskustva zemalja koje imaju razvijen sistem dualnog obrazovanja i kod kojih je ovaj sisteme obrazovanja dao odlične rezultate.

Kada govorimo o rezultatima zemalja u kojima je uvedeno dualno obrazovanje, moramo napomenuti da one imaju stopu nezaposlenosti mladih ispod 10%, dok je kod nas ta stopa dvostruko veća, te smo zbog toga i dužni da se ozbiljno posvetimo rešavanju ovog problema.

Istina, Vlada Republike Srbije u prethodnih pet godina svojom odgovornom politikom uspela je da smanji stopu nezaposlenosti sa 26% na 12%, ali i dalje postoji otvoren problem među mladima, pošto 62% mladih nema nikakvo radno iskustvo, dok njih 150.000 se niti školuje, niti radi.

Uz sve ovo navedeno, moramo napomenuti da u Srbiji danas postoje otvorena radna mesta za kvalifikovanu radnu snagu, pre svega u zanatsko tehničkim zanimanjima, na koja poslodavci ne mogu da zaposle odgovarajući kadar pošto on u Srbiji ne postoji. Zbog svega ovog, namera je da se kroz usvajanje ovog zakona i uvođenja dualnog obrazovanja, mladima stvore bolji uslovi za zapošljavanje, da njihovo znanje koje steknu kroz dualno školovanje bude praktično i brže primenljivo.

Dualni sistem je svojom primenom u drugim državama dokazao da je uspešan model obrazovanja koji pruža mogućnost mladima da imaju direktan kontakt i direktno uključivanje u svet rada.

Mi trenutno u Srbiji imamo situaciju da pojedini poslodavci ne mogu da dođu do potrebnih radnika sa srednjom stručnom spremom, a u većini slučajeva nemaju ni kapacitete, vlastite resurse, niti vremena za njihovu dodatnu obuku, što već niz godina ima za posledicu značajan broj nepopunjenih radnih mesta. U aktuelnoj ekonomskoj situaciji ova pojava nije zanemarljiva. Nezaposlenost utiče na rast siromaštva, posebno u segmentu populacije mladih, kao i na sve više opadajuću stopu nataliteta.

Tako da, uvođenje ovog inovativnog modela obrazovanja bi trebalo istovremeno da reši kako problem kompanija koji se tiče nedostatka kvalifikovane radne snage, tako i da utiče na značajno povećanje broja zaposlenih mladih ljudi, ali i da smanji troškove koje država izdvaja za stručno obrazovanje.

Ovaj model će mladima posle dugo godina pružiti šansu da odlučuju o svojoj budućnosti, da se odluče da li će se zaposliti u nekoj od kompanija gde su se školovali, da pokrenu svoj lični posao, ili nastave školovanje na nekom od fakulteta. Unapređenjem kvaliteta praktične nastave, koje se postiže dualnim obrazovanjem, odnosno učenjem kroz rad, stvoriće se i podsticati preduzetnički duh i samozapošljavanje, jer učenici će biti u prilici da u realnom radnom okruženju nauče mnogo toga što u školi ne uče, steći će razne veštine, biće u prilici da razvijaju preduzetnički duh i da se možda odluče i na pokretanje sopstvenog biznisa po završetku školovanja.

Pohvalno je to što će prilikom uključivanja poslodavaca u dualni sistem obrazovanja biti sagledane mogućnosti samih poslodavaca da realizuju nastavni plan i program, tj. podzakonskim aktima će biti propisani uslovi koje privredni subjekti moraju da ispune da bi imali pravo da obrazuju učenike, odnosno kojom delatnošću treba da se bave i koje materijalno-tehničke mogućnosti i uslove treba da ispunjavaju i, naravno, ono što je možda i najvažnije u svemu ovome, da ispunjavaju uslove u pogledu postojanja adekvatnog broja zaposlenih zaduženih za instruktorski rad sa učenicima.

To se dijametralno razlikuje od važećeg Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji uređuje samo praktičnu nastavu i profesionalnu praksu koju škola može da ostvaruje u saradnji sa privrednim društvima, ustanovama i drugim organizacijama, ili drugim pravnim licima, ali nisu precizirani uslovi pod kojim ta saradnja treba da se odvija, odnosno pod kojim uslovima se obavlja učenje kroz rad u realnom radnom okruženju.

Novina koju nam ovaj način obrazovanja donosi jeste upisna politika, koja garantuje da se svi polaznici u dualnom sistemu obučavaju za poslove koji su traženi na tržištu rada, tako da motivaciju za dualni sistem imaju i polaznici, ali i poslodavci.

Svi mi moramo biti svesni da već jednom moramo raskrstiti sa višedecenijskom praksom da radna mesta u proizvodnji i poslove zanatlija ne smatramo kao poniženje, već kao priliku da se mladi kvalitetno obuče za rad, da dobiju radno mesto, da počnu da pristojno zarađuju, da žive od sopstvenog rada i na taj način da postanu samostalni, da formiraju porodicu, dobiju potomstvo i žive životom dostojnog čoveka.

Sve ovo je razlog što su zanati i dalje veoma popularni u ekonomski najmoćnijim zemljama Evrope i svete i pružaju odlične mogućnosti zapošljavanja, otvaranja i ostvarivanja perspektive dodatnog obrazovanja, sticanja osećaja samostalnosti i brojne druge stvari koje u ovom trenutku nedostaju mladima u Srbiji.

Zbog svega ovog što sam naveo, i još mnogo razloga o kojima će tokom rasprave govoriti moje kolege iz poslaničkog kluba, mi ćemo u danu za glasanje podržati kako predlog ovog, tako i ostalih zakona. Hvala.